DOMAĆI ROMAN

Uzbudljiva istorijska misterija koja spaja tajna društva, zaboravljene heroje i mračne početke nacizma.

Godina je 1926, a Beograd potresa jezivo ubistvo vlasnice jedne javne kuće. Slučaj preuzima inspektor Rade Popović, čiju pažnju odmah privlače zagonetni znakovi ostavljeni na telu žrtve i zidovima sobe. Tragovi ga vode do Ide Rozenštajn, nekadašnje učenice čuvenog doktora Rajsa, koja je sada zatvorena u duševnoj bolnici pod optužbom za višestruko ubistvo. Ida ga upozorava da je to tek početak: iza zločina stoji okultni red „Crni zodijak“, a krvavi niz odneće još jedanaest života.

Kako broj žrtava raste, na videlo izlaze mračne tajne koje povezuju bečke dvorove sa beogradskom elitom. Misterija se plete oko Idine prošlosti i njenog odnosa sa princezom Sofijom, ćerkom Franca Ferdinanda, ali i oko jedne zagonetne beležnice ispisane istim onim simbolima nađenim na mestima zločina. Ovu svesku očajnički pokušavaju da se dočepaju i Nemci, predvođeni austrijskim princom Ernstom, čiji motivi nagoveštavaju buđenje zla znatno drevnijeg od onog koje će doneti Hitlerov uspon.

Smeštajući radnju u prestonicu od pre jednog veka, autor Igor Pavlović maestralno oživljava duh starog Beograda. On vešto briše granice između fikcije i stvarnosti, uvodeći u ovu napetu slagalicu autentične istorijske ličnosti poput Milunke Savić, Ksenije Atanasijević, Milutina Milankovića i Dragutina Ilića. Kako primećuje Đorđe Bajić, Pavlović je savršeno izbalansirao vernu rekonstrukciju epohe sa vratolomnim ritmom trilera. Pred čitaocima je knjiga prepuna akcije, neočekivanih obrta i tenzije koja ne jenjava sve do poslednjeg reda.

Raskošan, višeglasan roman u kojem jedno zdanje prerasta u moćno ogledalo celokupnog društva.

Oproštaj od doajena Narodnog pozorišta i nekadašnjeg idola socijalističkih televizijskih serija označava mnogo više od kraja jedne velike glumačke karijere. Za Dinu, mladu ženu koja tek preuzima funkciju direktorke Drame, ovaj događaj otvara Pandorinu kutiju preispitivanja. Šta je zapravo ta institucija? Da li je Narodno pozorište samo puka građevina, nacionalni mit, glumačko utočište, instrument države, mračna grobnica ili pak živi entitet koji proždire sopstvene „stanare“?

U pokušajima da balansira između sujetnih glumačkih zvezda, proračunate upravnice, skrivenih centara moći i sopstvenih emotivnih iluzija, Dina sve dublje tone u lavirint teatra. Pred njom se otvara institucija u čijim su zidovima nataloženi tragovi minulih ratova, mrtvih ideologija, propalih sistema, beskrajne tranzicije, ali i intimnih lomova i brižljivo čuvanih tajni.

„U sukobu mlade direktorke sa institucijom koju je preuzela ogleda se čitava jugoslovenska istorija.“ – Frankfurter Allgemeine Zeitung

„Prava čitalačka poslastica – podseća i na jezičku virtuoznost Elfride Jelinek, kao i na onu slovensku književnu tradiciju u kojoj se realizam i groteska neprestano prepliću.“
– Österreichischer Rundfunk

„Narodno pozorište klopka je za čitatelja zato što je sve tu onako kako je bilo u takozvanoj stvarnosti: autorica je stvarno bila direktorka Drame, i to s jedva navršenih trideset; stvarno je tu bila i upravnica pozorišta i barem jedan prvak Drame, stvarno su tu bili neki ljudi koji neodoljivo podsjećaju na likove romana. A istovremeno, ovo nije zbilja, ovo je roman, uskovitlan do mahnitosti, magičan, šašav i duhovit, pametan roman o jednoj u sebe zatvorenoj zajednici, roman o teatru, o Srbiji i o jednoj zauvijek nedovršenoj tranziciji. Izvedena majstorskim stilom, ova knjiga pred protagoniste postavlja pitanje kad prestaje uloga, a kad počinje stvarnost. Nema odgovora! Da ga ima, ne bi bilo romana.“ – Miljenko Jergović

Najčitaniji roman srpske književnosti u XXI veku!

Fascinantnu priču o svom detinjstvu i odrastanju u Jugoslaviji pred Drugi svetski rat Đorđe Lebović (1928–2004) zaogrće očaravajućim književnim postupkom: povest o sudbini glavnog junaka iznosi kroz vizuru dečaka koji u času pripovedanja ima već više od sedamdeset godina. Zlokobna senka Holokausta, pritom, nadvija se nad svim stranicama ove knjige i pokreće temu Zla na umetnički do sada nedosegnut način, svojim neodoljivim stilom, humorom i mudrošću, svrstavajući roman Semper idem među remek-dela savremene srpske književnosti.

Objavljena posthumno, ova hronika jednog detinjstva u nevoljnim vremenima, koja između ostalog podseća na ono što poručuje latinski naslov knjige – „uvek isto“ – doživela je desetine izdanja u preko 100.000 primeraka i prevedena na nekoliko jezika.



„Genijalni romani počinju genijalnim naslovom. Mnogi od tih romana ostaju nedovršeni jer priče koje pričaju nemaju kraja. Takvim jednim naslovom - Semper idem – preuzetim sa pročelja neke somborske crkve, Đorđe Lebović je naslovio jedan od najznačajnijih romana srpske književnosti XX i XXI veka, a čija mi čitanost daje (verovatno varljivu) nadu da jednoga dana možda neće biti uvek isto.“

– Svetislav Basara

„Semper idem je velika knjiga ne toliko o detinjstvu, koliko o odrastanju usred suprotstavljenih iskustava: iskustva rata i iskustva porodičnog života u multikulturnoj zajednici. Kao što Prustov roman U potrazi za izgubljenim vremenom nije knjiga o detinjstvu nego o odrastanju, i Semper idem je portret iskustva koje oblikuje umetnika jer uspomene pretvara u tekst a dokument u literaturu.“

– Vladislava Gordić Petković

„Šta je tajna čitanosti ʼprvog remek-dela XXI veka u srpskoj književnostiʼ, kako je ovu knjigu opisao Teofil Pančić? Možda specifična vrsta praštajućeg i pomirljivog humora? Možda odistinska, virtuoznost u pripovijedanju? Možda to što on pričajući o sebi istovremeno priča priču o našim, mnogo kasnije formiranim svjetovima? A možda ono čega nam u današnje vrijeme najviše nedostaje: ljudska dobrota i ispravnost, beskrajna empatija i beskonačna tuga onoga koji je preživio. Ovaj roman nešto je najbolje i najplemenitije stvoreno od srpske kulture u našem vremenu.“

– Miljenko Jergović

„Vreme smrti“ je delo izuzetne snage, koje svedoči o tome gde je srpski narod zakoračio u 20. vek i kroz kakve je strahote i iskušenja prošao do njegovog kraja. Ovaj veliki roman predstavlja svojevrsni spomenik srpskom narodu stradalom u Velikom ratu, ali i snažno svedočanstvo o vremenu u kojem su se preplitale istorijske okolnosti, lične sudbine, ljubav, patnja, hrabrost i žrtva.

Knjiga I: Prerovo ide u rat
Prvi deo romana uvodi čitaoca u događaje koji su prethodili Prvom svetskom ratu, politička i vojna previranja u Evropi, kao i atmosferu koja je vladala u Srbiji uoči i nakon austrougarske objave rata. Kroz priču o porodici Katić iz Prerova, jednoj od centralnih porodica romana, Dobrica Ćosić prepliće privatne sudbine sa velikim istorijskim događajima. Mala Srbija, smeštena u središtu Balkana, suočava se sa ratnim vihorom koji će zauvek promeniti živote njenih stanovnika i ostaviti dubok trag u njenoj istoriji.

Knjiga II: Suvoborska bitka
Radnja drugog dela odvija se tokom 1914. godine, u vreme jedne od najvažnijih bitaka Velikog rata na srpskom ratištu. Suočena sa brojčano nadmoćnijim i bolje naoružanim neprijateljem, srpska vojska zapada u težak položaj i primorana je na povlačenje sa Suvoborskog fronta. General Živojin Mišić, komandant Prve armije, suprotstavlja se Vrhovnoj komandi i Prestolonasledniku, smatrajući da povlačenje treba iskoristiti za pregrupisavanje i pripremu odlučujućeg protivnapada. Ishod Kolubarske bitke, jednog od najvećih vojnih podviga srpske vojske, ostaje neizvestan sve do samog završetka.

Knjiga III: Valjevska bolnica
Treći deo romana donosi jednu od najupečatljivijih i najpotresnijih slika ratnog stradanja. U središtu priče nalazi se Valjevska bolnica, mesto koje postaje simbol požrtvovanosti, humanosti, ali i stravične patnje tokom Prvog svetskog rata. U njoj se susreću ranjeni i bolesni vojnici, izbeglice i zarobljenici, dok epidemija pegavog tifusa dodatno produbljuje već tešku ratnu tragediju. U tom prostoru, u kojem se svakodnevno suočavaju život i smrt, odvijaju se i neke od najpotresnijih ljubavnih priča srpske književnosti.

Knjiga IV: Izlazak
Završni deo romana predstavlja kulminaciju kolektivne tragedije srpskog naroda. Kroz priču o herojskoj odbrani i padu Beograda, razočaranju u saveznike i velikom povlačenju preko Albanije, Ćosić prikazuje jedan od najdramatičnijih egzodusa u srpskoj istoriji. Povlačenje preko surovih albanskih planina postaje simbol stradanja, izdržljivosti i vere u opstanak.

Kada je sve bilo izgubljeno, ostali su samo nada i vera da će se jednog dana vratiti u svoju otadžbinu.

Drugi deo kultne epske trilogije Kosingas.

U Bezdanju, nastavku velike i krajnje neizvesne avanture, otvara se fascinantan svet u kome se hrišćanski vitezovi, drevni bogovi i junaci iz narodnog predanja okupljaju pred nadolazećim Dobom vatre. Ad se svim silama sprema da provali na površinu, a Kraljević Marko pokušava da prihvati ono od čega strepi svaki heroj: da slava nije dar već breme i da se ono što je predskazano ispunjava pre svega krvlju, bolom i čvrstom odlukom da se ne skrene sa pravedničkog puta.

Posle bespoštedne bitke za Jastrebinu, dvojica odabranih — Kosingas i Kraljević — kreću putem koji vodi sve dublje u tamu starih predanja. Dok Hromi Daba okuplja podanike za poslednji, razorni udar na ljudski rod, u njegove ruke nikako ne smeju pasti ni Almanah, koji ima moć da mrtve vrati među žive, ni sveti kamen sa urezanim Drvetom sveta.

Od Jastrepca do Uomulja, kroz vilinske staze, zaboravljena svetilišta, močvare, pećine i podzemne bezdane, Gavrilo i Marko susreću jeziva i ubitačna bića iz najdubljih slojeva srpske mitologije: psoglave, vodenjake, divljane, veštice, zmajeve i stare bogove čija moć još nije potpuno iščilela.

Ali najveća opasnost ne preti im samo od čeljusti brojnih nemani i njihove moćne snage, već od saznanja da ih svaki naredni korak vodi ka sudbini — onoj koja se ne može pobeći, izmeniti niti umilostiviti.

„Iz pepela i senki zaboravljenih legendi, budeći demone i junake iz mraka naših predanja, Aleksandar Tešić je stvorio nove univerzume — divlje, surove i opasno stvarne. On otvara mitske svetove kao drevna vrata iza kojih još odjekuju koraci bogova i ratnika. U njegovim pričama mit nije uspomena već sila koja diše ispod kože ovog sveta.“ — Branislav Janković, pisac

Šta se događa kada se sudbine ljudi iz različitih epoha ukrste na mestu gde vreme više ne postoji? Roman Šta ako sam ja sledeći Predraga Mitrovića donosi nesvakidašnju priču koja spaja istoriju, savremeni život, medicinu i elemente fantastike u uzbudljivo i duboko promišljeno književno ostvarenje.

Kroz paralelno pripovedanje o Srbiji iz vremena Prvog svetskog rata i današnjoj Srbiji, autor otvara pitanja koja su jednako aktuelna nekada i danas. Kao lekar i kardiolog, Mitrović autentično prikazuje izazove zdravstvenog sistema, ali u središte romana stavlja univerzalnu ljudsku dilemu koja se javlja pred teškom bolešću – šta ako sam ja sledeći?

Vešto preplićući sudbine živopisnih likova, autor ih smešta u neobičan, vanvremenski prostor između života i zaborava, gde se suočavaju sa sopstvenim izborima, strahovima i nasleđem koje ostavljaju iza sebe. Uz dozu humora, ironije i fantastike, roman istražuje prolaznost, sećanje, odgovornost i smisao ljudskog postojanja.

Napisan pitkim stilom i sa nekoliko pažljivo isprepletenih pripovednih tokova, Šta ako sam ja sledeći predstavlja originalno i emotivno delo koje će podjednako privući ljubitelje savremene srpske književnosti, istorijskih motiva i romana sa psihološkom i filozofskom dubinom.

Novi roman Milice Vučković: Emotivna i oštra anatomija savremene usamljenosti

Nakon velikog uspeha i nagrađivanog bestselera "Smrtni ishod atletskih povreda", autorka Milica Vučković donosi nam novu, duboko dirljivu i duhovitu priču o ljudima koji su se izgubili u potrazi za smislom i bliskošću. Ovaj roman je ogledalo našeg vremena – precizna vivisekcija modernog života, napisan sa prepoznatljivom oštrinom, finom ironijom i neizmernom nežnošću prema svojim likovima.

Priča nas vodi kroz paralelne svetove dvoje junaka koji, iako naizgled različiti, dele istu prazninu:

Beni – Čovek koji noćima krstari auto-putevima istočne Evrope. Njegov posao je bizarni apsurd: obilazi pet-šopove i drži motivacione govore o sreći kućnih ljubimaca, dok istovremeno ne veruje ni u šta od onoga što prodaje. Njegov život se svodi na fluorescentno svetlo benzinskih pumpi, jeftine hotele i beskrajne, iscrpljujuće razgovore sa kolegama.

Marija (i njen suprug hirurg) – Žena koja je napustila domovinu u potrazi za boljim životom, ali je umesto smisla pronašla samo privid uspeha. Zarobljena je u braku sa uspešnim hirurgom koji svaku zajedničku večeru pretvara u sopstveni monodramski šou, dok ona pokušava da održi fasadu srećne i ostvarene žene.

Oko njih dvoje tka se mreža sporednih likova – ljudi koji su umorni od braka, karijernih ambicija i društvenih uloga, a koji iznad svega čeznu za iskrenim ljudskim kontaktom.

Milica Vučković u svom novom delu secira anomalije savremenog društva. Autorka prepoznaje bolne, a svima nama previše bliske istine:
- Roditeljsku ljubav bez razumevanja: Roditelji koji decu "vole najviše na svetu", ali nikada zapravo ne čuju njihove stvarne potrebe.
- Zamku toksične produktivnosti: Odrasle ljude koji su svoj identitet potpuno izgubili u floskulama o uspehu, biznisu i stalnom radu.
- Rutinu umesto ljubavi: Partnere koji su emocije zamenili zajedničkim rasporedima, obavezama i hobijima.
- Prerano odrastanje: Decu koja su suviše rano naučila da od sveta ne traže i ne očekuju apsolutno ništa.

"Slojevita i duboka, uzbudljiva i dinamična priča naseljena mnoštvom ubedljivo izvajanih likova do čijih nam je sudbina i te kako stalo... Život glavnog junaka Benija ispunjen je događajima i ispražnjen od smisla; pouzdana i finom ironijom obojena naracija vodi nas kroz njegova nastojanja da taj smisao pronađe, da bi nas na kraju neumoljivo navela da se suočimo sa pitanjem: kako smo dozvolili sebi da postanemo tako neizlečivo sami?" - Zoran Paunović o romanu

Dugoočekivani nastavak romana Krojač.

Život ima kraj.
Ljubav nema.

Posle romana Krojač, Jelena Bačić Alimpić donosi emotivan nastavak priče o porodici Bajer, u kojoj se prošlost i sadašnjost prepliću kroz tajne, gubitke i ljubav koja odoleva vremenu.

Nakon godina razdvojenosti, sestra i brat, Olgica i Jakob Bajer, ponovo se susreću. U miru raskošnog vrta otvaraju srca jedno drugom i započinju ispovest o životima koje su vodili daleko jedno od drugog. Dok Jakob pokušava da razume sve ono što je propustio, Olgica se priseća dana kada je, tek punoletna, zauvek napustila porodični dom i krenula putem koji će je odvesti sve do Jerusalima.

Na tom putovanju pronaći će novi dom, nove ljude i novu nadu, ali će se suočiti i sa iskušenjima koja će zauvek promeniti njen život. Svako novo sećanje otkriva delove porodične prošlosti, a istine koje godinama čekaju da budu izgovorene menjaju sudbine svih koji ih nose u sebi.

Krojačev sin je snažan roman o porodici, praštanju i iskupljenju, o ljubavi koja opstaje uprkos vremenu i udaljenosti, kao i o hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim odlukama. Ovo je priča koja podseća da za sreću, pomirenje i novi početak nikada nije kasno.

Emotivna porodična saga ispunjena tajnama, ljubavlju i neočekivanim životnim obrtima.
Roman o snazi porodičnih veza, praštanju i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.
Još jedno upečatljivo delo Jelene Bačić Alimpić koje osvaja iskrenim emocijama i nezaboravnim likovima.

Hteo sam samo da bude uredno i sređeno sve što sam slušao i sve o čemu smo pričali i ono što sam video.

„Borisa Dežulovića publika u našim krajevima skoro već četrdeset godina poznaje kao satiričara, humorista i pamfletista u nekom boljem smislu te riječi, kao anarhoidnog političkog analitičara i kao pjesnika mučilišta u splitskoj Lori 1991. Istovremeno, međutim, isti je Dežulović melankolični i mračni pisac srednjoeuropske provincije s kraja devetnaestog stoljeća, te vremena kada se u Njemačkoj rađao nacionalsocijalizam. Jedna opsesivna tema obilježava oba romana tog drugog Dežulovića, Christkind i Tko je taj čovjek?: Što se trebalo dogoditi da se izbjegne nastanak demona? Smisao tog pitanja nije u ispisivanju bolje, makar i alternativne prošlosti, niti u eskapizmu alternativnih historija. Smisao je u moralnoj odgovornosti, u nastojanju da ostanemo odgovorni. Ono što će čitatelja zasigurno opčiniti u ovom romanu jest njegova gotovo zastrašujuća autentičnost i uvjerljivost. Doista, pisac je, ili taj famozni pripovjedni subjekt, prisutan na licu mjesta. On je u vremenu, pa čak i u jeziku događaja. Ovo je veliki njemački roman, koji je napisao jedan europski autsajder, hrvatski vinar-amater, kućedomaćin iz dalmatinskog seoca Piska. Roman-bomba, koja nas budi iz dogmatskog drijemeža.“
– Miljenko Jergović

„Nije sasvim sigurno da li ove redove pišem ja, S. B. – istorija će o tome dati poslednju reč – sa Dežulovićem se nikad ne zna ko mu piše predgovore i blurbove. Pre neku godinu sam, recimo, pročitao neobično blagonaklon predgovor Borinoj knjizi Summa atheologiae iz pera jednog vatikanskog uglednika, da bih posle nekoliko meseci saznao da ga je napisao lično Dežulović, ali tako da je zvučao u dlaku kao da ga je napisao vatikanski monsinjor. I roman koji na način starinski preporučujem čitaocima zvuči kao da ga je napisao Dežulović, što znači da ga obavezno valja pročitati.“
– Svetislav Basara

Beograd, leto 1939. Dok se nad Evropom nadvijaju senke rata, jedan zločin potresa prestonicu.


Ugledni industrijalac Božin Bojović pronađen je mrtav u podrumu svoje kuće, u nedovršenom skloništu koje je trebalo da ga zaštiti od opasnosti spoljnog sveta.
Umesto sigurnosti, ono postaje mesto njegove smrti. Tragovi su oskudni, motiv nejasan, a ubica kao da je nestao bez traga.

Istragu preuzima Krsta Pavlović, islednik poznat po oštrom umu i upornosti da odgovore pronađe tamo gde ih drugi ne traže. Ono što na prvi pogled izgleda kao zločin iz koristoljublja ubrzo otkriva mnogo složeniju sliku. Iza ugledne fasade kriju se porodične razmirice, neizgovorene ambicije, tajne veze, stari sukobi i računi koji nikada nisu izmireni.

Kako istraga odmiče, broj osumnjičenih se smanjuje, ali opasnost raste. Postaje jasno da ubica ne pokušava samo da prikrije tragove — on vodi sopstvenu igru, korak ispred policije, odlučan da sačuva tajnu po svaku cenu.


U gradu koji živi između nemirne sadašnjosti i neizvesne budućnosti, istina postaje najopasniji plen.

Napet i atmosferičan, ovaj roman vodi čitaoca kroz mračne ulice predratnog Beograda, gde svaka tajna ima svoju cenu, a svako lice može da krije lice ubice.

Od autorke romana Moja ljubav Nikola Tesla i Zmajeva žena stiže snažna istorijska priča o hrabros
ti, predanosti i žrtvi koja prevazilazi granice jednog života.

Godina je 1915. Srbija je razorena ratom i pogođena epidemijom tifusa. U srcu tog haosa, doktorka Elizabet Makbin Ros posvećuje svoj život onima kojima je pomoć najpotrebnija, ostajući uz srpski narod do samog kraja, iako je mogla da ode bilo gde.

Dok se bori na frontu ljudske patnje, u mislima piše pisma Nadeždi Petrović, koja se u isto vreme nalazi u paklu valjevske bolnice. Kroz te unutrašnje zapise otkriva se i šira priča njenog života — putovanje koje je vodi od Tejna i Londona, preko divljih škotskih ostrva, do dalekih persijskih predela i susreta sa nomadskim plemenom Bahtijari.


Na tom putu, Elizabet stiže do Niša i Kragujevca, svesna da povratak možda nikada neće dočekati. Ipak, ostaje verna svom pozivu, spremna da položi život ne tražeći ništa zauzvrat osim da ublaži tuđu patnju.


Ovo je potresna i nadahnjujuća istorijska pripovest o neustrašivosti, posvećenosti i snazi jedne žene koja je živela bez zadrške — vođena saosećanjem koje prevazilazi granice vremena i mesta.

Novi roman Ante Tomića, prepoznatljivog glasa regionalne književnosti, donosi sjajnu istorijsku satiru. Spajajući oštar humor i upečatljivu priču o mentalitetu, autor nas vodi u prošlost koja neodoljivo liči na sadašnjost. Ako volite inteligentnu komediju koja uspešno dekonstruiše balkanske mitove, knjiga „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je naslov koji ne smete propustiti.

Godina je 1717. Mesto dešavanja: selo podno Imotskog. Život kmeta Grga menja se iz korena kada slučajno otkopa tajanstvenu, vrelu jamu i u njoj, u polusvesti, sretne đavola. Ipak, buđenje donosi još goru realnost: Turski porez kuca na vrata, a novčanik je prazan. Mladi sin je zanesen idealima i želi pravo u rat. Vojne trupe se približavaju, a gradom se širi neverovatna glasina. Narod priča da vojsku lično predvodi epski junak – Kraljević Marko.

Dok se u Imotskom turski zapovednici spremaju za odbranu, iza kulisa se dešava pravi ljudski metež. Fratri pozivaju na otpor, trgovci podižu cene, zelenaši uvećavaju kamate, a vojnici traže najlakši način da izbegnu front. U ovoj priči nema idealizovanih heroja. Svi akteri dele isti, sasvim običan cilj: kako preživeti, zaobići nevolju i, ako je moguće, usput nešto zaraditi.

Ovaj satirični istorijski roman slika epohu u kojoj su se carstva smenjivala, a granice pomerale, dok su ljudi uvek ostajali isti. Ante Tomić piše izuzetno duhovitu oštru dramu o veri, ratu, vlasti i identitetu. Kroz sudbine malih ljudi, knjiga pokazuje da se kroz vekove menja scenografija, ali ne i ljudska priroda.

„Neko pametan je rekao da na Balkanu proizvodimo više istorije nego što možemo da svarimo. Nikada se s tim nisam slagala. Nije problem u proizvodnji istorije, nego u varenju! E, kada bi svi varili istoriju ovako kao što to radi Ante Tomić, ona više ne bi bila probavna smetnja. Oslobodili bismo je se.“ — Dubravka Stojanović, istoričarka

Od dobitnika Ninove nagrade
Nagrada Evropske unije za književnost

Tokom letovanja na Krfu, penzionisani kapetan Bogdan i njegova supruga Radica pokušavaju da pobegnu od neizrečenog tereta koji ih godinama muči. U društvu drugog bračnog para, na površinu će izaći potresne epizode iz prošlosti koje nas uvode u vir njihovih emotivnih naprslina, a na čijem se izvoru nalazi sukob sa sinom Damirom.

U drugom delu romana vraćamo se u Damirovu mladost, u Kragujevac devedesetih, gde prijateljstvo sa harizmatičnim i zagonetnim Davidom prerasta u iskustvo koje će zauvek oblikovati njegov život.

Tuševljakovićev pripovedački talenat spojio je u ovom romanu elemente porodične drame, društvenog mozaika iz naše bliske prošlosti i psihološkog sazrevanja.

„Deset godina kasnije, jasno je da je Jaz bio prekretnica u radu Darka Tuševljakovića i blagi odmak od njegove ranije proze. U isti mah, ovaj roman je i čvorna tačka njegove spisateljske poetike, mesto u kom se sreću njegove dominantne teme i iz kog potiču ideje koje su se konkretizovale u kasnijim pričama i romanima Jegermajster, Uzvišenost i Karota. Ukratko, Jaz je delo rekapitulacije i anticipacije.“ – Dragan Babić

„Dualitet ove knjige više je od zgodnog spisateljskog trika: dve priče, dve generacije, dve stvarnosti, sučeljene uvek daju kompletniju sliku nego kad ste osuđeni na jednu vizuru. Zazor između njih jeste veliki, ali koliko god delovao kao ponor sa kojim možemo samo da se gledamo, utešno je što on ipak može da se smanji. I to kao da je slučaj sa svakom Darkovom knjigom: iz najdubljeg mraka probiće se tanani, britki izvor svetla od koga ćemo oslepeti ili progledati, od nas zavisi.“ – Oto Oltvanji

Tražite vrhunski domaći kriminalistički roman koji spaja mračnu atmosferu Beograda i zamršen politički triler? Novi roman Đorđa Bajića, "Inspektor Liman i misterija sablasne kuće", donosi najnapetiju istragu do sada koja će vas držati budnima do kasno u noć.

Otkrijte zašto književna kritika tvrdi da ovaj noir krimić postavlja potpuno nove standarde u domaćoj žanrovskoj književnosti.

U napuštenoj kući na beogradskoj Zvezdari, skriven od pogleda javnosti, pronađen je leš mladog muškarca. Šokantna činjenica je da se telo tamo nalazi već četvrt veka. Ko je misteriozni „momak u kutiji“ i zašto je njegova sudbina decenijama gurana pod tepih?

Slavni inspektor Nikola Liman preuzima slučaj i započinje opasnu istragu koja ga vodi pravo u lavirinte prošlosti. Dok se savremeni Beograd suočava sa političkim potresima i kolektivnim traumama, Liman shvata da ovo staro ubistvo nije samo relikt prošlosti, već živa rana koja i dalje krvari. Što je bliže istini, pritisak postaje veći – jer neko iz senke ulaže ogroman napor da ova mračna tajna ostane zauvek zakopana.

Autor Đorđe Bajić maestralno dočarava atmosferu dekadentnih prestoničkih enterijera i beogradskih ulica i daje spoj savremene tehnologije, političkih intriga i tajni koje se perverzno čuvaju kroz generacije. Roman ima kompleksan psihološki profili junaka koji pre ili kasnije moraju da plate visoku cenu za grehe iz prošlosti.

„Ovim romanom autor ne samo da podiže letvicu samom sebi već i celom domaćem žanru trilera. Kroz mrežu zlokobnih intriga smeštenih u prepoznatljivu sadašnjicu, inspektor Liman i ovog puta otvara brojne Pandorine kutije.“ – Irena Marić, Čitajmo domaće

„Pred čitaocima se otvara roman koji je istovremeno krimić atmosfere i složenog zapleta, duboko ukorenjen u noar poetici i estetici. Likovi su intrigantni i upečatljivi jer svi oni moraju da plate visoku cenu počinjenog zločina koji pokreće ovu melanholičnu beogradsku misteriju.“ – Tatjana Rosić, književna kritičarka i teoretičarka

Knjiga je savršen izbor za sve ljubitelje klasičnog noir žanra, ali sa autentičnim lokalnim, balkanskim pečatom. Ako ste uživali u prethodnim slučajevima inspektora Limana (poput romana "Smrt u ružičastom"), ovaj nastavak će vas potpuno raspametiti neočekivanim obrtom na samom kraju.

Kosingas: Red Zmaja – Prvi Deo Kultne Epske Trilogije

Uđite u svet gde se istorija prepliće sa mitom, a sudbina čitavog Balkana visi o koncu. Kosingas 1: Red Zmaja, autora Aleksandra Tešića, je kamen temeljac moderne srpske epske fantastike. Ovo je priča o vremenu kada su mitska bića hodala zemljom, a vitezovi branili granicu između svetla i večnog mraka.

Zemlji prete dva uništenja. Sa istoka nadiru osmanlijski barjaci sultana Murata. Iz same utrobe zemlje, iz dubina Ada, budi se sila starija od carstava, vera i ljudi. Horde neljudi i demona, pod komandom gnevnog Hromog Dabe, žedne su osvete i krvi.Jedini koji vidi nadolazeći pakao jeste Kosingas Gavrilo – monah, vitez Reda Zmaja i čovek koji nosi žive rane iz podzemnog sveta.

Drevno proročanstvo kaže da spas leži u rukama jednog čoveka: Marka Kraljevića. Mladom ratniku je suđeno da stane na put razornoj moći mraka. Zajedno sa Gavrilom, Marko kreće na putovanje na koje niko ne ide dragovoljno:

Zaboravite na klasične zapadne vilenjake i patuljke – oživite domaće legende, drakone, vile i demone.

„Raskošan pripovedački dar, upečatljivi likovi iz naše istorije i Predanja, vešto preplitanje mitova, fantastike i ključnih kvaliteta našeg nacionalnog bića doneli su nam ovu sada već legendarnu trilogiju, čija je popularnost nezapamćena među poklonicima domaće fantastične književnosti.“
– Goran Skrobonja

„Stojeći na ramenima divova. Retko prikladna fraza za činjenicu da je maltene čitava plodna scena savremene srpske epske fantastike oslonjena na dva stamena potporna stuba: pisca Aleksandra Tešića i njegovog literarnog heroja Kosingasa Gavrila.“
– Pavle Zelić

Roman po kojem je snimljen film Žetva. Srpsko srce Johanovo: Potresna istina koja je obišla svet

Srpsko srce Johanovo nije samo roman; to je svedočanstvo o stradanju, veri i neverovatnoj sudbini koja spaja dva nespojiva sveta. Zasnovan na istinitom događaju, ovaj roman Veselina Dželetovića otkriva mračnu tajnu "Žute kuće" i prenose neverovatnu priču o Nemcu koji nosi srce srpskog mučenika.

Radnja prati bogatog Nemca, Johana, koji nakon transplantacije srca počinje da sanja predele koje nikada nije posetio i ljude koje ne poznaje. Vođen neobjašnjivim porivom, on dolazi na Kosovo i Metohiju kako bi pronašao odgovore. Tamo otkriva potresnu istinu: Njegovo srce pripadalo je Srbinu kidnapovanom radi trgovine organima. Susret sa njegovom porodicom menja njegov život iz korena. Johan prelazi u pravoslavlje, usvaja sina čoveka čije srce nosi i posvećuje život istini.

Knjiga je nastala po poemi koja je dobila brojna priznanja i svedoči o zločinima o kojima je svet dugo ćutao. Priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, izazivajući suze, bes, ali i nadu. Ovo je jedno od najprodavanijih dela savremene srpske književnosti koje čuva sećanje na kosovske žrtve.

Veselin Dželetović je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu "Specijalno priznanje Akademije Ivo Andrić". Knjiga je prevedena na više svetskih jezika i poslužila je kao osnova za scenario filma Žetva. Srpsko srce Johanovo je obavezna lektira za svakoga ko želi da razume dubinu srpske tragedije, ali i snagu ljudskosti koja pobeđuje smrt.

Istorijski roman zasnovan na stvarnim događajima, ispričan u brzom, duhovitom i filmskom ritmu, vodi čitaoca od pariskih bulevara do crnogorskih planina i bojnog polja kod Vučjeg dola. Na početku priče, kroz noćni Pariz galopiraju pitomci vojne akademije Sen Sir — Nikola Petrović, budući crnogorski knjaz, i Osman-paša, budući turski vojskovođa. Deset godina kasnije, sudbina ih ponovo spaja, ali kao protivnike na bojnom polju.



Nakon poraza turske vojske, Osman-paša biva zarobljen i odveden na Cetinje, gde, pod zaštitom knjaza Nikole, provodi dane u neobičnom spoju zarobljeništva i boemskog života — uz kocku, piće i čekanje otkupa. U tom neobičnom istorijskom trenutku, pred čitaocem se nižu živopisni likovi diplomata, velikaša i avanturista, dok se radnja razvija u dinamičnoj, gotovo filmskoj atmosferi.



Srđan Dragojević u romanu Paša donosi duhovitu, razigranu i neobičnu interpretaciju istorije, gde se stvarni događaji prepliću sa snažnim karakterima i britkim humorom. Rezultat je brz, zabavan i napet roman koji se čita u jednom dahu, nudeći drugačiji pogled na balkansku prošlost i sudbine koje su je oblikovale.

Roman Šta ptica kaže autora Vidosav Stevanović, dobitnika nagrade „Dimitrije Mitrinović“, donosi hrabru i provokativnu priču o savremenoj srpskoj istoriji kroz neobičan dvoglasni narativ.

Kroz unutrašnji dijalog dva glasa – proročki i silnički – roman razotkriva psihološke portrete ključnih protagonista: jednog bivšeg predsednika koji je otet i ubijen i njegovog naslednika optuženog za ratni zločin. Ova pripovedna struktura omogućava čitaocu da sagleda mehanizme moći, postupke i motive koji su Srbiju odveli na „put u bespuće“.

Stevanović svojim osobenim stilom, nesvakidašnjim pravopisom i neumoljivim tonom, oblikuje tragičnu istorijsku epizodu u suvereni romanesknu formu, razotkrivajući dva lica Srbije – žrtvu i dželata, predvodnika i potrčka – i ostavljajući snažan utisak o posledicama političke zloupotrebe moći.

Za čitaoce koji traže:

literaturu zasnovanu na stvarnim istorijskim događajima

psihološki duboko istražene likove i društvene analize

provokativan i literarno inovativan stil pripovedanja

Eksplozivan roman alternativne istorije koji pomera granice žanra

Šta ako bi se tok istorije mogao nasilno preusmeriti — i to usred najmračnijih dana Drugog svetskog rata? Ovaj brz, provokativan i žanrovski neukrotiv roman vodi čitaoca u vrtlog alternativne istorije, političke satire i naučne fantastike, gde ništa nije onako kako izgleda.

Velislav Velja Dragojević, bivši četnički poručnik sa više nesreće nego izbora, preko noći postaje komunistički politički komesar — bez objašnjenja i bez sopstvene saglasnosti. Njegova sudbina menja se u trenutku kada misteriozna grupa boraca sa futurističkim oružjem prekida masovno streljanje u Kragujevcu 1941. godine. Ko su oni? Partizani iz budućnosti? Putnici kroz vreme? Ili nešto mnogo opasnije?

Predvođeni neobičnim vođama koji tvrde da mogu da „poprave“ istoriju, oni pokušavaju da spreče zločine pre nego što se dese i stvore drugačiji svet. Velja dobija gotovo nemoguć zadatak — da ubedi narod i svoje nekadašnje saborce u misiju u koju ni sam ne veruje.

Ovaj roman o Drugom svetskom ratu, alternativnoj Jugoslaviji i putovanju kroz vreme donosi eksplozivnu mešavinu humora, akcije i političke provokacije. Ako volite knjige koje preispituju istoriju, ruše tabue i drže vas u neizvesnosti do poslednje stranice — ovo je priča koju nećete zaboraviti.

Nastavljajući ideje započete u romanu E baš vam hvala, autor nas vodi još dublje u paralelne svetove i postavlja uznemirujuće pitanje: da li bismo, čak i sa drugom šansom, ponovili iste greške?

Beskompromisni romaneskni omaž tragično stradalom srpskom premijeru koji secira prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije.

U svom najnovijem romanu s ključem, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, Svetislav Basara, donosi gorku, duhovitu i oštru satiru o atentatu na Zoranu Đinđiću. Pišući iz perspektive samog premijera koji se obraća „s one strane groba“, autor konstruiše raskošnu karnevalsku sliku srpskog društva i njegovih neuspelih modernizacijskih pokušaja.

Kroz sindrom atentata, Basara izvrgava ruglu primere naopakog srpskog mentaliteta i shvatanja države. Poput nadvojvode Franca Ferdinanda u kultnom romanu Anđeo atentata, Đinđić u ovoj knjizi iznosi svoju specifičnu anatomiju uzroka, predistorije i posledica strašnog čina koji mu je došao glave.

„Moje pogubljenje bilo je trijumf darvinizma, nužnost evolucije, u kojoj ne pobeđuju najbolji nego najprilagodljiviji nekrofilskoj životnoj sredini. Nije to bila politička borba, bila je to borba za opstanak. Da je moj politički projekat uspeo, jedna bi se ljudska podvrsta našla na pragu izumiranja, mislim na podvrstu homo semisapiens serbicus, na takozvane pozemljare, koji vekovima parazitiraju na biološkoj supstanci naroda, koja (narodna biološka supstanca) debelo zaslužuje da pozemljari na njoj parazitiraju, koja štaviše zaslužuje da i ona izumre i koja će – pre ili kasnije – i izumreti."

Istorijski triler koji briše granicu između istorije i mitologije

„Neke tajne treba ostaviti zakopane, jer ono što čeka ispod zemlje pamti duže od ljudi.“ – Aleksandar Tešić

Tražite domaći triler koji spaja mračne misterije prošlosti i slovensku mitologiju? Roman „Kal juga“ autora Mladena Milosavljevića vodi vas na putovanje kroz vekove, od mističnih obala Dunava do skrivenih podzemnih prolaza Beograda.

Radnja prati dve paralelne priče koje povezuje ista mračna nit. Godine 1717., austrijski carski provizor Frombald suočava se sa prvim pomenima vampira i zaboravljenim obredima, dok 250 godina kasnije, 1967. godine, radoznali student arheologije Mijat otkriva da beogradski lagumi kriju tajne koje niko nije smeo da otkopava.

Milosavljević vešto plete mrežu u kojoj se susreću istorijske ličnosti i događaji i narodna verovanja. Od strategija Eugena Savojskog do istraživanja Lepenskog vira i mitova o rečnim nemanima, drevnim figurinama i onostranim silama.

Ovaj roman nije samo triler; to je duboko istraživanje srpske kulturne baštine i narodnih kazivanja. Ako uživate u delima koja prožimaju religiju, magiju i arheologiju, „Kal juga“ je savršen izbor za vašu policu.

Nositi nešto sa sobom — obavezu, težinu, svakodnevni napor — u tome se ogleda suština svakog rada. Taj teret se ne odbacuje, već se strpljivo prenosi iz koraka u korak, bez zastoja, uz tiho uverenje da se može izdržati i stići do cilja. Upravo ta upornost postaje nevidljiva melodija svih poslova.


U Zimskom dnevniku Srđan Valjarević beleži slike i raspoloženja koja deluju kao da pripadaju nekom drugom, udaljenom vremenu. Njegovi britki, ali blagi zapisi istovremeno bude sećanja i razotkrivaju stvarnost devedesetih godina — period obeležen izolacijom, osiromašenjem i gubitkom vrednosti. U tom mračnom kontekstu menjali su se i gradovi i ulice, brišući poznata imena, nestajali su heroji detinjstva, pomerale su se granice, a osećaj normalnosti postajao je sve slabiji. Ipak, uprkos sankcijama, oskudici i teskobi, život nije stao: ljudi su i dalje nalazili razloge da rade, druže se, smeju i igraju, kao da se ratni vihor u okruženju još ne približava njihovoj svakodnevici.


Ova knjiga je vremenom stekla status kultnog dela savremene srpske proze sa kraja dvadesetog veka. Valjarević je uspeo da živopisno i duhovito prikaže jedan grad i jednu epohu koji su, u trenutku u kojem su življeni, bili sve osim privlačni. Zimski dnevnik ne čine samo autorovi zapisi i razgovori sa savremenicima, koji zajedno oslikavaju duh jednog sumornog vremena, već i umetničke fotografije Vesne Pavlović. Njihova vizuelna naracija skladno se uklapa u tekst i dodatno produbljuje ovaj upečatljiv urbani portret.

Autor romana Smrt u ružičastom i Umri, ljubavi!

Inspektor Liman i komplikovani slučaj porodične tragedije

U uzbudljivom trileru majstora žanra Đorđa Bajića inspektor Nikola Liman istražuje okolnosti pod kojima je otrovan Milidrag Krstić, razmaženi prvenac Mitra Krstića, jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji. Moćna porodica Krstić na prvi pogled deluje nedodirljivo, ali ipak ima mnogo neprijatelja. Limanu neće biti nimalo lako da dopre do istine. Da li je napad na sina bio upozorenje ocu? Ko povlači konce u ovoj smrtonosnoj igri? Ko je ubica sa kožnom psećom maskom koji teroriše Beograd? U vrtlogu pohlepe, ucene, mržnje i osvete nema nevinih, a granice između krvnika i žrtava se brišu.

„Nikola Liman se vratio! Đorđe Bajić nam donosi priču koja je na prvi pogled klasičan triler, ali pažljivi čitalac se ne može oteti utisku da se u ovoj knjizi krije i nešto više. Događaji, likovi i mesta iz romana toliko su mu poznati da ih sve vreme upoređuje sa onima ih našeg realnog okruženja. Kada dođe do kraja, ne prestaje da se pita na koga je autor mislio opisujući zastrašujuću i tragičnu sudbinu porodice Krstić. Ostaje mu i dilema ko je od koga prepisivao – Bajić od života ili život od Bajića.“
– Bojan Ljubenović

„Precizno pisanje odličnog poznavaoca žanra donosi brzo i uzbudljivo čitanje. Inspektor Nikola Liman je lik koji nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ne znam tačno da li je Ðorđe Bajić srpski Čendler ili Ju Nesbe, ali to nije ni bitno. Bitno je da krimi žanr u nas doživljava svoju renesansu i da je ovaj roman, kao i čitav serijal o Limanu, deo svega.“
– Dejan Stojiljković

Autor romana Sedef-magla

Da li u porodici totalnih gubitnika može da se pojavi pobednik?

Kosovo, 1998. Svetko Peš je na odsluženju vojnog roka. Ovaj talentovani pisac je toliko specifična i neobična jedinka da baš i nema prijatelje, ali je pred sam odlazak iz Beograda započeo vezu sa poštanskom službenicom, čiju privlačnu pozadinu sanja skoro svake noći. Na njegovu veliku žalost izbezumljujući vrtlog istorije nametnuo mu je da bude vojnik koji mora da se uklopi i da sluša objašnjenja oficira o tome kako su uslovi u kojima su se našli ratni, ali da zapravo rata nema.

„Optički nišan ludo je zabavna antiherojska priča, o jednom siromahu zaglavljenom u žrvnju ratne okrutnosti i apsurda, usporediva s najboljima pričama ove vrste. Stojkovićev Svetko Peš u zatvorskoj je ćeliji s Hašekovim dobrim vojnikom Švejkom, Helerovim kapetanom Josarijanom i Vojnovičevim Ivanom Čonkinom. Četvorica kukavica i dezertera mirno kartaju šnaps, čekajući da ih izvedu pred vojni sud, po kratkom postupku osude na smrt i jednog hladnog sivog praskozorja objese u dvorištu.“
– Ante Tomić

„Rat je stanje imanentno ljudskom rodu. Ali je i mir imanentan ljudskom rodu. Jasno je da su ljudi različiti. Oni kojima godi rat na one kojima godi mir gledaju kao na kukavice, oni kojima godi mir na one kojima godi rat gledaju kao na budale, a svi znaju da će poslije svakog rata doći do mirovnog sporazuma, isto kao što će i poslije svakog mirovnog sporazuma doći novi rat. Ko je od njih u pravu, teško je reći, i svako ima svoje posebno viđenje. Na kojoj ste strani, otkrijte u ovoj beskrajno duhovitoj, ali i gorkoj knjizi koja čitaocu ne dozvoljava da je lako ostavi.“
– Dr Nele Karajlić

Autor romana Rizničar tajni i Ukus straha

Neka su deca sa tamom rođena.
Strahujte kada iz nje kao ljudi iskorače!

Ako želiš da razumeš umetnika, pogledaj kako je stvarao.
Ako želiš da razumeš ubicu, pogledaj kako je ubijao.

Jedne decembarske noći u potkrovlju u Knez Mihailovoj ulici rođeno je neželjeno dete. Nepromišljen, zverski čin dovodi do tragičnih posledica.

Dvadeset osam godina kasnije odsek za krvne delikte beogradske policije nalazi se pred novim iskušenjem. U napuštenoj vili u centru Vračara počinjen je nezapamćen zločin. Materijalni dokazi bizarnog rituala prete da policiju odvuku sa pravog traga.

Ovo je drugi slučaj Kristine Preradović i profesora Petrovića, u kome će se iznova suočiti sa devijantnim umovima i zločinima koji prevazilaze granice razuma. Kako policija prodire dublje u istragu, serijski ubica sve više usmerava pažnju na članove tima i počinje da zadire u njihove živote.

„Zoran Petrović zaista ume da napiše triler tipa ko je počinio zločin. Dok pažljivo čitate svaku stranicu, on vam postepeno pruža suptilne istražiteljske tragove koje vi, kao čitalac, treba da prepoznate, razumete i pravilno protumačite, kako biste razrešili misteriju po formuli: zašto je ubio + kako je ubio = ko je ubica.“
– Džon Daglas, šef Odeljenja FBI-ja za bihejvioralnu analizu u penziji, autor knjige Mindhunter, bestselera New York Timesa

„Inspektorka Preradović i Profesor Petrović, briljantni stručnjak za profilisanje ubica, suočavaju se sa novim krvavim nizom zločina. Dok grad obuzima panika, ubica im nameće igru u kojoj se svaka pogrešna pretpostavka plaća ljudskim životima. Boja straha je brutalni triler koji duboko zaranja u mračne slojeve ljudske psihe.“ – Đorđe Bajić, pisac i kritičar

„Neizbežno ćete biti uvučeni u intimnu dramu glavnog junaka koja raste tokom istrage. Bićete zatečeni potezima ubice, ali još više ironijom sudbine. Boja straha je dostojan naslednik izvanrednog prvenca u serijalu za koji se nadamo da će imati još mnogo nastavaka.“ – Mina Kebin, urednik

Šta spaja Bogorodicu sokoličku i skladištenje nuklearnog otpada

Na obalu jezera Rovni, gde je potopljena crkva Valjevska Gračanica, voda je izbacila leš nepoznate devojke u ronilačkom odelu, ubijene harpunom. Nekoliko dana kasnije u Beogradu je ubijen naučnik čija je specijalnost bila nuklearni otpad. U traganju za identitetom ubijene devojke i motivima ubistva naučnika novinar Novak Ivanović shvata da je istraga oba ubistva pod velom tajne. Tragovi zločina vode do manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji i do jednog noćnog kluba u Beogradu.

Po povratku sa Kosova i Metohije Novaka pretuku na ulici, a ubrzo biva ubijena i devojka iz noćnog kluba koja mu je saopštila značajne informacije o dvojici tajkuna, na gotovo neobjašnjiv način umešanih u oba ubistva. Pokušavajući da reši enigmu povezanosti manastira i skladištenja nuklearnog otpada, Novak otkriva vezu jednog savetnika američke ambasade na Kosovu i ubijene devojke na jezeru Rovni. Tada priča dobija neočekivani obrt: u manastiru Sokolica nalazi se skulptura Bogorodice sokoličke, jedno od najvrednijih kulturnih dobara iz vizantijskog doba, koju želi da u svoj privatni muzej preseli jedan američki milijarder…

Istraživanje skladištenja nuklearnog otpada vodi Novaka do podzemnog grada ispod Zvornika, koji je gradio kralj Aleksandar Karađorđević. Po izlasku iz podzemnog grada Novaka stižu nove nevolje, a značajnu ulogu u obračunu sa ubicama i njihovim nalogodavcima ima jedan soko kog je gajila i dresirala devojka ubijena u jezeru Rovni…

10 godina od objavljivanja knjige

„Čitatelj ne ulazi u ovu knjigu da bi je razumio, nego da bi, barem na trenutak, osjetio kako je biti bez oca, bez jezika, bez izlaza, ali s jednim jedinim ostatkom koji još nije nestao, s rečenicom koja ne prestaje.“ Iz predgovora Ivice Buljana

U osvit burnih devedesetih dečak Deni s roditeljima beži preko Drine u predgrađe Beograda – u svet koji samo naizgled pruža normalnost. U vazduhu se oseća kraj jedne epohe i početak krvavog raspada jedne države. Dok se otac Romano i majka Dina trude da održe privid porodične sreće, detinjstvo malog Denija ispunjavaju potmule pretnje rata, siromaštvo i neizgovorene tuge. Kroz dečje oči svakodnevica poprima obrise čudesnog i stravičnog u isti mah. Dečak se igra rata dok piše baki partizanki, mašta o herojskim podvizima i otkriva opasne igre odrastanja – prve simpatije i surove dečje rituale. Ali očeva iznenadna i „sasvim neherojska“ smrt zauvek će promeniti sudbinu porodice.

Tabašević je ovim lirsko-eksperimentalnim romanom dao jedinstven glas generaciji koja je stasavala u nemirnim vremenima, ispisavši hrabru i poetsku hroniku odrastanja na razmeđi lične i kolektivne tragedije. Delo je odmah privuklo izuzetnu pažnju književne javnosti – ušlo je u uži izbor za Ninovu nagradu 2015. godine i ovenčano regionalnom nagradom „Mirko Kovač“. Po motivima romana nastala je istoimena pozorišna predstava u režiji Ivice Buljana, premijerno izvedena 2021. na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Deceniju kasnije Tiho teče Misisipi uživa status kultnog romana postjugoslovenske književnosti.

Jubilarno izdanje donosi nam osvrt autora na delo, kao i predgovor reditelja Ivice Buljana, što čitaocima pruža poseban uvid u desetogodišnje putovanje ovog romana i njegovo mesto u savremenoj književnosti.

Na prvi pogled, sve je pod kontrolom: stan je uredan, muž pažljiv, život funkcionalan. Ali Sonja zna da je to samo privid. Dok proverava da li je u glomazni nebeskoplavi kofer spakovala sve sa spiska, sigurna je samo da neće zaboraviti da sa sobom ponese dugogodišnju iscrpljenost i tugu koja ne prolazi ni deset godina nakon smrti roditelja. Sonja odlazi – ne na odmor, već na odmak od života, u banju koju njen muž zove „mentalna“.

Tamo je dočekuju mir, topli glasovi terapeuta i lekovita rutina, koju povremeno remeti Ksenija, cimerka koja noću puši na prozoru i kradom pije vino. I Jan, mladi terapeut čije prisustvo uznemirava i uzbuđuje. Ali u toj osami okruženoj vrtovima kao teškim zavesama koje štite od spoljašnjeg sveta Sonjin svet puca po šavovima koje je godinama opsesivno krpila. Brak u kojem nema strasti, već samo navike. Svakodnevica koju oblikuju pravila, a ne želje. Potisnuta žalost za roditeljima bez roka trajanja. I pitanje koje se ne da gurnuti pod tepih: da li postoji nešto drugo? I sme li da postoji?

Frida Šarar – pesnikinja koja se ne boji žestokih emocija ostajući pritom „galaksijama udaljena od svake patetike“ – u svom prvom romanu ostaje verna prepoznatljivom izrazu ispisujući intiman, beskompromisan i lirski portret žene na ivici.

„Ako ste pomislili da mi je mesto u ludnici, ne brinite – odatle i pišem.“