DOMAĆI AUTORI

Novi roman Ante Tomića, prepoznatljivog glasa regionalne književnosti, donosi sjajnu istorijsku satiru. Spajajući oštar humor i upečatljivu priču o mentalitetu, autor nas vodi u prošlost koja neodoljivo liči na sadašnjost. Ako volite inteligentnu komediju koja uspešno dekonstruiše balkanske mitove, knjiga „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je naslov koji ne smete propustiti.

Godina je 1717. Mesto dešavanja: selo podno Imotskog. Život kmeta Grga menja se iz korena kada slučajno otkopa tajanstvenu, vrelu jamu i u njoj, u polusvesti, sretne đavola. Ipak, buđenje donosi još goru realnost: Turski porez kuca na vrata, a novčanik je prazan. Mladi sin je zanesen idealima i želi pravo u rat. Vojne trupe se približavaju, a gradom se širi neverovatna glasina. Narod priča da vojsku lično predvodi epski junak – Kraljević Marko.

Dok se u Imotskom turski zapovednici spremaju za odbranu, iza kulisa se dešava pravi ljudski metež. Fratri pozivaju na otpor, trgovci podižu cene, zelenaši uvećavaju kamate, a vojnici traže najlakši način da izbegnu front. U ovoj priči nema idealizovanih heroja. Svi akteri dele isti, sasvim običan cilj: kako preživeti, zaobići nevolju i, ako je moguće, usput nešto zaraditi.

Ovaj satirični istorijski roman slika epohu u kojoj su se carstva smenjivala, a granice pomerale, dok su ljudi uvek ostajali isti. Ante Tomić piše izuzetno duhovitu oštru dramu o veri, ratu, vlasti i identitetu. Kroz sudbine malih ljudi, knjiga pokazuje da se kroz vekove menja scenografija, ali ne i ljudska priroda.

„Neko pametan je rekao da na Balkanu proizvodimo više istorije nego što možemo da svarimo. Nikada se s tim nisam slagala. Nije problem u proizvodnji istorije, nego u varenju! E, kada bi svi varili istoriju ovako kao što to radi Ante Tomić, ona više ne bi bila probavna smetnja. Oslobodili bismo je se.“ — Dubravka Stojanović, istoričarka

Od dobitnika Ninove nagrade
Nagrada Evropske unije za književnost

Tokom letovanja na Krfu, penzionisani kapetan Bogdan i njegova supruga Radica pokušavaju da pobegnu od neizrečenog tereta koji ih godinama muči. U društvu drugog bračnog para, na površinu će izaći potresne epizode iz prošlosti koje nas uvode u vir njihovih emotivnih naprslina, a na čijem se izvoru nalazi sukob sa sinom Damirom.

U drugom delu romana vraćamo se u Damirovu mladost, u Kragujevac devedesetih, gde prijateljstvo sa harizmatičnim i zagonetnim Davidom prerasta u iskustvo koje će zauvek oblikovati njegov život.

Tuševljakovićev pripovedački talenat spojio je u ovom romanu elemente porodične drame, društvenog mozaika iz naše bliske prošlosti i psihološkog sazrevanja.

„Deset godina kasnije, jasno je da je Jaz bio prekretnica u radu Darka Tuševljakovića i blagi odmak od njegove ranije proze. U isti mah, ovaj roman je i čvorna tačka njegove spisateljske poetike, mesto u kom se sreću njegove dominantne teme i iz kog potiču ideje koje su se konkretizovale u kasnijim pričama i romanima Jegermajster, Uzvišenost i Karota. Ukratko, Jaz je delo rekapitulacije i anticipacije.“ – Dragan Babić

„Dualitet ove knjige više je od zgodnog spisateljskog trika: dve priče, dve generacije, dve stvarnosti, sučeljene uvek daju kompletniju sliku nego kad ste osuđeni na jednu vizuru. Zazor između njih jeste veliki, ali koliko god delovao kao ponor sa kojim možemo samo da se gledamo, utešno je što on ipak može da se smanji. I to kao da je slučaj sa svakom Darkovom knjigom: iz najdubljeg mraka probiće se tanani, britki izvor svetla od koga ćemo oslepeti ili progledati, od nas zavisi.“ – Oto Oltvanji

Tražite vrhunski domaći kriminalistički roman koji spaja mračnu atmosferu Beograda i zamršen politički triler? Novi roman Đorđa Bajića, "Inspektor Liman i misterija sablasne kuće", donosi najnapetiju istragu do sada koja će vas držati budnima do kasno u noć.

Otkrijte zašto književna kritika tvrdi da ovaj noir krimić postavlja potpuno nove standarde u domaćoj žanrovskoj književnosti.

U napuštenoj kući na beogradskoj Zvezdari, skriven od pogleda javnosti, pronađen je leš mladog muškarca. Šokantna činjenica je da se telo tamo nalazi već četvrt veka. Ko je misteriozni „momak u kutiji“ i zašto je njegova sudbina decenijama gurana pod tepih?

Slavni inspektor Nikola Liman preuzima slučaj i započinje opasnu istragu koja ga vodi pravo u lavirinte prošlosti. Dok se savremeni Beograd suočava sa političkim potresima i kolektivnim traumama, Liman shvata da ovo staro ubistvo nije samo relikt prošlosti, već živa rana koja i dalje krvari. Što je bliže istini, pritisak postaje veći – jer neko iz senke ulaže ogroman napor da ova mračna tajna ostane zauvek zakopana.

Autor Đorđe Bajić maestralno dočarava atmosferu dekadentnih prestoničkih enterijera i beogradskih ulica i daje spoj savremene tehnologije, političkih intriga i tajni koje se perverzno čuvaju kroz generacije. Roman ima kompleksan psihološki profili junaka koji pre ili kasnije moraju da plate visoku cenu za grehe iz prošlosti.

„Ovim romanom autor ne samo da podiže letvicu samom sebi već i celom domaćem žanru trilera. Kroz mrežu zlokobnih intriga smeštenih u prepoznatljivu sadašnjicu, inspektor Liman i ovog puta otvara brojne Pandorine kutije.“ – Irena Marić, Čitajmo domaće

„Pred čitaocima se otvara roman koji je istovremeno krimić atmosfere i složenog zapleta, duboko ukorenjen u noar poetici i estetici. Likovi su intrigantni i upečatljivi jer svi oni moraju da plate visoku cenu počinjenog zločina koji pokreće ovu melanholičnu beogradsku misteriju.“ – Tatjana Rosić, književna kritičarka i teoretičarka

Knjiga je savršen izbor za sve ljubitelje klasičnog noir žanra, ali sa autentičnim lokalnim, balkanskim pečatom. Ako ste uživali u prethodnim slučajevima inspektora Limana (poput romana "Smrt u ružičastom"), ovaj nastavak će vas potpuno raspametiti neočekivanim obrtom na samom kraju.

Kosingas: Red Zmaja – Prvi Deo Kultne Epske Trilogije

Uđite u svet gde se istorija prepliće sa mitom, a sudbina čitavog Balkana visi o koncu. Kosingas 1: Red Zmaja, autora Aleksandra Tešića, je kamen temeljac moderne srpske epske fantastike. Ovo je priča o vremenu kada su mitska bića hodala zemljom, a vitezovi branili granicu između svetla i večnog mraka.

Zemlji prete dva uništenja. Sa istoka nadiru osmanlijski barjaci sultana Murata. Iz same utrobe zemlje, iz dubina Ada, budi se sila starija od carstava, vera i ljudi. Horde neljudi i demona, pod komandom gnevnog Hromog Dabe, žedne su osvete i krvi.Jedini koji vidi nadolazeći pakao jeste Kosingas Gavrilo – monah, vitez Reda Zmaja i čovek koji nosi žive rane iz podzemnog sveta.

Drevno proročanstvo kaže da spas leži u rukama jednog čoveka: Marka Kraljevića. Mladom ratniku je suđeno da stane na put razornoj moći mraka. Zajedno sa Gavrilom, Marko kreće na putovanje na koje niko ne ide dragovoljno:

Zaboravite na klasične zapadne vilenjake i patuljke – oživite domaće legende, drakone, vile i demone.

„Raskošan pripovedački dar, upečatljivi likovi iz naše istorije i Predanja, vešto preplitanje mitova, fantastike i ključnih kvaliteta našeg nacionalnog bića doneli su nam ovu sada već legendarnu trilogiju, čija je popularnost nezapamćena među poklonicima domaće fantastične književnosti.“
– Goran Skrobonja

„Stojeći na ramenima divova. Retko prikladna fraza za činjenicu da je maltene čitava plodna scena savremene srpske epske fantastike oslonjena na dva stamena potporna stuba: pisca Aleksandra Tešića i njegovog literarnog heroja Kosingasa Gavrila.“
– Pavle Zelić

Nakon albanske golgote i tišine plavih grobnica, došao je trenutak završnog i odlučujućeg čina. Treći deo kultne Srpska trilogija, Kapija slobode, prati put srpske vojske od oporavka na Krfu, preko iscrpljujućih borbi na Kajmakčalanu, do veličanstvenog proboja Solunskog fronta 1918. godine.


Kroz perspektivu oficira, ali i običnih vojnika, Stevan Jakovljević donosi autentično i snažno svedočanstvo o generaciji koja je, uprkos nezamislivim gubicima i stradanju, pronašla snagu za poslednji juriš ka oslobođenju otadžbine. Ovo nije samo priča o ratnim pobedama — već o nepokolebljivoj volji naroda koji je odbio da nestane.


Autor ne prikazuje samo bitke i vojničke podvige, već maestralno oslikava duh ljudi koji su, noseći teret smrti, gladi i iscrpljenosti, sačuvali veru u slobodu. Upravo zato Kapija slobode predstavlja vrhunac epske sage o stradanju, istrajnosti i vaskrsu jednog naroda.


Ovo delo podseća da je sloboda jedna od najskupljih reči našeg jezika — plaćena životima mladih ljudi kojima je otadžbina bila važnija od sopstvenog opstanka.


Istovremeno, roman ostaje i dragocena hronika o podvigu koji je promenio tok istorije, o proboju Solunskog fronta koji je uzdrmao temelje tadašnjeg svetskog poretka i zauvek obeležio srpsku istoriju.

Drugi deo kultne Srpska trilogija donosi potresno svedočanstvo o najtežim danima Velikog rata — vremenu u kojem su se vojska i narod suočili sa iskušenjima koja prevazilaze granice ljudske izdržljivosti. U nastavku Pod krstom, Stevan Jakovljević bez patetike i senzacionalizma prikazuje surovu stvarnost povlačenja preko zaleđenih albanskih planina, ostavljajući veran zapis o stradanju, gladi, bolesti i iscrpljenosti.


Ovo nije priča samo o ratu, već o borbi protiv neprijatelja koji nema lice ni uniformu — protiv hladnoće, nemoći i smrti koja prati svaki korak. Ipak, uprkos svemu, vojnici ne odustaju, noseći u sebi poslednje ostatke nade, časti i vere u opstanak.


Kroz sudbine običnih ljudi autor gradi snažnu sliku kolektivne žrtve i dostojanstva koje ostaje nepokolebljivo čak i u trenucima najvećeg stradanja. Roman prati put od napuštanja rodnih pragova do spasonosnog Krfa, gde je gotovo uništena vojska pronašla snagu za novi početak i sopstveni preporod.


Sa nevidljivim krstom čitave otadžbine na iznurenim plećima, srpski narod je kroz patnju i stradanje koračao ka besmrtnosti, ostavljajući iza sebe jedno od najpotresnijih poglavlja nacionalne istorije.

Sredinom 1914. godine svakodnevni život u Srbiji nestaje gotovo preko noći — seljak postaje vojnik, a miris zemlje smenjuje miris baruta. Od prvih mobilizacija i iscrpljujućih marševa, preko bitaka na Ceru i Kolubari, roman donosi potresnu sliku ratne stvarnosti, ispunjene blatom, glađu i neizvesnošću.


Kroz iskrene razgovore vojnika između bitaka, autor ne govori o slavi i odlikovanjima, već o čežnji za domom, porodicom i izgubljenim mirom. Upravo u tim tihim trenucima nastaje snažno svedočanstvo o ljudima koji su, uprkos strahu i stradanju, ostali istrajni u borbi za opstanak i slobodu svoje zemlje.


Ovo delo predstavlja dragocenu hroniku vremena u kojem je Srbija, iscrpljena ratom, pokazala neverovatnu snagu i nepokolebljiv duh. Istovremeno, ono je i trajni podsetnik na žrtvu generacije koja je bez oklevanja položila sve na oltar otadžbine, ne očekujući ništa zauzvrat.


Devetsto četrnaesta nije samo uvod u čuvenu Srpska trilogija Stevan Jakovljević, već i jedno od najautentičnijih književnih svedočanstava o srpskom vojniku u Prvom svetskom ratu — nezaobilazno štivo za sve koji žele da razumeju korene nacionalnog identiteta, stradanja i nesalomivosti srpskog naroda.

Junaci priča Vladana Matijevića podsećaju na stanovnike duboko poremećenog društva. Njihove ispovesti pripadaju marginalcima – neprosvećenim, moralno posrnulim pojedincima sa ivice zakona i razuma, zatečenim u sirovim životnim okolnostima u kojima misli i postupci često izmiču uobičajenoj logici. Čak i kada pripovedaju u prvom licu, njihovi nepredvidivi tokovi misli, lucidna zapažanja i neobične asocijacije svakodnevne razgovore i beleške pretvaraju u upečatljive, gotovo halucinantne slike koje oblikuje mašta naratora.


Posebnu atmosferu ovoj prozi daju elementi fantastike i apsurda, kao i neobično poigravanje vremenom. Kako sam autor kaže, u mnogim pričama „novo počinje i traje paralelno sa starim“, pa čitalac otkriva zbog čega je Pelop, antički junak Peloponeza, unajmio advokatsku kancelariju, kada lepa Jelena odlazi u kozmetički salon ili kakvu vremensku prognozu Bog saopštava u televizijskom obraćanju.


Podeljena u pet ciklusa, ova originalna zbirka pripovedaka okuplja raznovrsne, naizgled nepovezane fragmente – groteskne, uvrnute ispovesti i skazove kroz koje se prelamaju izvrnuta logika, izopačen sistem vrednosti i sumorna svakodnevica savremenog potrošačkog društva.

Roman po kojem je snimljen film Žetva. Srpsko srce Johanovo: Potresna istina koja je obišla svet

Srpsko srce Johanovo nije samo roman; to je svedočanstvo o stradanju, veri i neverovatnoj sudbini koja spaja dva nespojiva sveta. Zasnovan na istinitom događaju, ovaj roman Veselina Dželetovića otkriva mračnu tajnu "Žute kuće" i prenose neverovatnu priču o Nemcu koji nosi srce srpskog mučenika.

Radnja prati bogatog Nemca, Johana, koji nakon transplantacije srca počinje da sanja predele koje nikada nije posetio i ljude koje ne poznaje. Vođen neobjašnjivim porivom, on dolazi na Kosovo i Metohiju kako bi pronašao odgovore. Tamo otkriva potresnu istinu: Njegovo srce pripadalo je Srbinu kidnapovanom radi trgovine organima. Susret sa njegovom porodicom menja njegov život iz korena. Johan prelazi u pravoslavlje, usvaja sina čoveka čije srce nosi i posvećuje život istini.

Knjiga je nastala po poemi koja je dobila brojna priznanja i svedoči o zločinima o kojima je svet dugo ćutao. Priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, izazivajući suze, bes, ali i nadu. Ovo je jedno od najprodavanijih dela savremene srpske književnosti koje čuva sećanje na kosovske žrtve.

Veselin Dželetović je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu "Specijalno priznanje Akademije Ivo Andrić". Knjiga je prevedena na više svetskih jezika i poslužila je kao osnova za scenario filma Žetva. Srpsko srce Johanovo je obavezna lektira za svakoga ko želi da razume dubinu srpske tragedije, ali i snagu ljudskosti koja pobeđuje smrt.

Istorijski roman zasnovan na stvarnim događajima, ispričan u brzom, duhovitom i filmskom ritmu, vodi čitaoca od pariskih bulevara do crnogorskih planina i bojnog polja kod Vučjeg dola. Na početku priče, kroz noćni Pariz galopiraju pitomci vojne akademije Sen Sir — Nikola Petrović, budući crnogorski knjaz, i Osman-paša, budući turski vojskovođa. Deset godina kasnije, sudbina ih ponovo spaja, ali kao protivnike na bojnom polju.



Nakon poraza turske vojske, Osman-paša biva zarobljen i odveden na Cetinje, gde, pod zaštitom knjaza Nikole, provodi dane u neobičnom spoju zarobljeništva i boemskog života — uz kocku, piće i čekanje otkupa. U tom neobičnom istorijskom trenutku, pred čitaocem se nižu živopisni likovi diplomata, velikaša i avanturista, dok se radnja razvija u dinamičnoj, gotovo filmskoj atmosferi.



Srđan Dragojević u romanu Paša donosi duhovitu, razigranu i neobičnu interpretaciju istorije, gde se stvarni događaji prepliću sa snažnim karakterima i britkim humorom. Rezultat je brz, zabavan i napet roman koji se čita u jednom dahu, nudeći drugačiji pogled na balkansku prošlost i sudbine koje su je oblikovale.

U zbirci od šesnaest priča, Ivana Bodrožić donosi suptilnu, snažnu i nenametljivu prozu koja ispod površine svakodnevice otkriva složenost ženskog iskustva. Njene priče nastaju iz sitnih, često neprimetnih trenutaka — iz kuhinjskih mirisa, usputnih razgovora, večernjih šetnji, porodičnih situacija i društvenih očekivanja koja oblikuju svakodnevni život.

Autorka polazi od ideje da je pisanje fikcija, ali da istina koju ono nosi ne može biti izmišljena. Kada se udalji od autentičnosti, rečenice gube snagu, dok se povratkom stvarnom iskustvu tekst ponovo puni životom. Upravo ta napetost između fikcije i istine oblikuje priče koje se bave temama identiteta, ljubavi, majčinstva, društvenih pritisaka i tihe, često nevidljive borbe za sopstveni glas.

U ovim pričama nema velikih zapleta, već niz suptilnih trenutaka u kojima se otkrivaju poniženja, strahovi, frustracije, ali i prkos, solidarnost i snaga. Bodrožić piše o svakodnevici koju književnost često zaobilazi, dajući glas iskustvima koja su prepoznatljiva, intimna i univerzalna.

Fikcija je knjiga koja se ne čita u jednom dahu, već polako, u kratkim predasima, ostavljajući prostor za razmišljanje i prepoznavanje. To je proza koja pokazuje kako se upravo iz svakodnevnih, tihih trenutaka rađa književnost — i kako žensko iskustvo, u svoj svojoj složenosti, postaje njena snažna i autentična osnova.

Prvi izlaz za Rozarito Ivana Tokina donosi zbirku kratke proze nastajale između 2018. i 2025. godine – tekstove koji brišu granice između svakodnevice i unutrašnjih svetova.

Kroz fragmentarne, atmosferične zapise, Tokin vodi čitaoca od mirnih jutara uz jezero do urbanih pejzaža, od naizgled banalnih situacija do trenutaka koji otkrivaju pukotine u stvarnosti. Njegovi junaci lutaju kroz svet koji im je istovremeno poznat i tesan, tragajući za smislom u detaljima: galebovima kojih nema, razgovorima koji odzvanjaju i slikama koje ostaju da lebde između sna i jave.

U ovoj prozi nema klasičnih zapleta ni objašnjenih emocija – autor ne govori šta likovi osećaju, već stvara prostor u kojem se ta osećanja rađaju. Humor je suptilan, ponekad gorak, nasilje nenametljivo, a nežnost tiha, ali postojana sila.

Ovo je knjiga za čitaoce koji traže više od priče – atmosferu, ritam i pogled na svet koji pomera granice svakodnevnog.

Roman Šta ptica kaže autora Vidosav Stevanović, dobitnika nagrade „Dimitrije Mitrinović“, donosi hrabru i provokativnu priču o savremenoj srpskoj istoriji kroz neobičan dvoglasni narativ.

Kroz unutrašnji dijalog dva glasa – proročki i silnički – roman razotkriva psihološke portrete ključnih protagonista: jednog bivšeg predsednika koji je otet i ubijen i njegovog naslednika optuženog za ratni zločin. Ova pripovedna struktura omogućava čitaocu da sagleda mehanizme moći, postupke i motive koji su Srbiju odveli na „put u bespuće“.

Stevanović svojim osobenim stilom, nesvakidašnjim pravopisom i neumoljivim tonom, oblikuje tragičnu istorijsku epizodu u suvereni romanesknu formu, razotkrivajući dva lica Srbije – žrtvu i dželata, predvodnika i potrčka – i ostavljajući snažan utisak o posledicama političke zloupotrebe moći.

Za čitaoce koji traže:

literaturu zasnovanu na stvarnim istorijskim događajima

psihološki duboko istražene likove i društvene analize

provokativan i literarno inovativan stil pripovedanja

Eksplozivan roman alternativne istorije koji pomera granice žanra

Šta ako bi se tok istorije mogao nasilno preusmeriti — i to usred najmračnijih dana Drugog svetskog rata? Ovaj brz, provokativan i žanrovski neukrotiv roman vodi čitaoca u vrtlog alternativne istorije, političke satire i naučne fantastike, gde ništa nije onako kako izgleda.

Velislav Velja Dragojević, bivši četnički poručnik sa više nesreće nego izbora, preko noći postaje komunistički politički komesar — bez objašnjenja i bez sopstvene saglasnosti. Njegova sudbina menja se u trenutku kada misteriozna grupa boraca sa futurističkim oružjem prekida masovno streljanje u Kragujevcu 1941. godine. Ko su oni? Partizani iz budućnosti? Putnici kroz vreme? Ili nešto mnogo opasnije?

Predvođeni neobičnim vođama koji tvrde da mogu da „poprave“ istoriju, oni pokušavaju da spreče zločine pre nego što se dese i stvore drugačiji svet. Velja dobija gotovo nemoguć zadatak — da ubedi narod i svoje nekadašnje saborce u misiju u koju ni sam ne veruje.

Ovaj roman o Drugom svetskom ratu, alternativnoj Jugoslaviji i putovanju kroz vreme donosi eksplozivnu mešavinu humora, akcije i političke provokacije. Ako volite knjige koje preispituju istoriju, ruše tabue i drže vas u neizvesnosti do poslednje stranice — ovo je priča koju nećete zaboraviti.

Nastavljajući ideje započete u romanu E baš vam hvala, autor nas vodi još dublje u paralelne svetove i postavlja uznemirujuće pitanje: da li bismo, čak i sa drugom šansom, ponovili iste greške?

Beskompromisni romaneskni omaž tragično stradalom srpskom premijeru koji secira prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije.

U svom najnovijem romanu s ključem, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, Svetislav Basara, donosi gorku, duhovitu i oštru satiru o atentatu na Zoranu Đinđiću. Pišući iz perspektive samog premijera koji se obraća „s one strane groba“, autor konstruiše raskošnu karnevalsku sliku srpskog društva i njegovih neuspelih modernizacijskih pokušaja.

Kroz sindrom atentata, Basara izvrgava ruglu primere naopakog srpskog mentaliteta i shvatanja države. Poput nadvojvode Franca Ferdinanda u kultnom romanu Anđeo atentata, Đinđić u ovoj knjizi iznosi svoju specifičnu anatomiju uzroka, predistorije i posledica strašnog čina koji mu je došao glave.

„Moje pogubljenje bilo je trijumf darvinizma, nužnost evolucije, u kojoj ne pobeđuju najbolji nego najprilagodljiviji nekrofilskoj životnoj sredini. Nije to bila politička borba, bila je to borba za opstanak. Da je moj politički projekat uspeo, jedna bi se ljudska podvrsta našla na pragu izumiranja, mislim na podvrstu homo semisapiens serbicus, na takozvane pozemljare, koji vekovima parazitiraju na biološkoj supstanci naroda, koja (narodna biološka supstanca) debelo zaslužuje da pozemljari na njoj parazitiraju, koja štaviše zaslužuje da i ona izumre i koja će – pre ili kasnije – i izumreti."

Istorijski triler koji briše granicu između istorije i mitologije

„Neke tajne treba ostaviti zakopane, jer ono što čeka ispod zemlje pamti duže od ljudi.“ – Aleksandar Tešić

Tražite domaći triler koji spaja mračne misterije prošlosti i slovensku mitologiju? Roman „Kal juga“ autora Mladena Milosavljevića vodi vas na putovanje kroz vekove, od mističnih obala Dunava do skrivenih podzemnih prolaza Beograda.

Radnja prati dve paralelne priče koje povezuje ista mračna nit. Godine 1717., austrijski carski provizor Frombald suočava se sa prvim pomenima vampira i zaboravljenim obredima, dok 250 godina kasnije, 1967. godine, radoznali student arheologije Mijat otkriva da beogradski lagumi kriju tajne koje niko nije smeo da otkopava.

Milosavljević vešto plete mrežu u kojoj se susreću istorijske ličnosti i događaji i narodna verovanja. Od strategija Eugena Savojskog do istraživanja Lepenskog vira i mitova o rečnim nemanima, drevnim figurinama i onostranim silama.

Ovaj roman nije samo triler; to je duboko istraživanje srpske kulturne baštine i narodnih kazivanja. Ako uživate u delima koja prožimaju religiju, magiju i arheologiju, „Kal juga“ je savršen izbor za vašu policu.

Autor, ovenčan Ninovom nagradom, u ovoj zbirci donosi priče koje hrabro pomeraju granice savremene proze.

Pištalove pripovetke istovremeno su suptilne i mračne, razigrane i drsko moderne. U njima se prepliću uticaji različitih umetničkih izraza — od likovne umetnosti i muzike, preko filma, do jezika reklame i video-spotova. Svaka nova priča menja oblik i pristup, odbijajući da se uklopi u jednu prepoznatljivu šemu.

Autor se neprestano preobražava iz teksta u tekst, ispitujući mogućnosti pripovedanja i same granice forme. Ipak, uprkos formalnoj raznolikosti, jedno ostaje postojano: snažna, precizno usmerena emocija koja nosi svaku priču.

Ova zbirka može se čitati kao unutrašnja potraga, intimni obračun sa skrivenim strahovima i željama — svojevrsna borba sa sopstvenim senkama u zamršenim prolazima ljudskog srca.

„U pričama zbirke Kraj veka reč je i o ritmu u kome se kotrljaju rečenice i pripovesti. Njih, u suštini, spaja postupak građenja slike. Priča je za Pištala samo okvir za mogućnost, čiju lakoću, ili vilenost, omeđuje, ipak, san. On računa na kanale bajkovitog u strukturi čitaoca i zato inkarnira bajku kao mogućnost za čitanje. Paralelno sa nedvosmislenim detaljima fabule, glavni događaji ovih priča zbivaju se i dalje u rečenicama, čije su slike, počesto, odrazi poetičkih detonacija. Slikovno se iskazuje kao preosmišljena duhovnost, kao jedno od utočišta savremenog proznog izraza. Preosmišljava se opažajno putem neuočenog, onog što potiče iz nestvarnog. Slikovnost svake rečenice, pa i njenih delova, stvara kod čitaoca utisak da je svet ’realnog’ samo magistrala na kojoj se sustiču i razilaze nizovi svetova.“
– Nenad Šaponja

„Kao u pesničkoj zbirci ove različite priče vezuje isto osećanje i način upotrebe jezika. I prisustvo metafizike u infantilnoj maštovitosti.

Tamna, demonska, groteskna vizija iskazana karnevalskim, prazničkim književnim postupkom. I kada jednu od svojih priča, postmodernu evokaciju biblijske legende o Kainu i Avelju, završi rečenicom: ’Spetljali su se konci marioneta’ – mi znamo da je pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidaran način, kroz formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka.“
– Mihajlo Pantić

Nositi nešto sa sobom — obavezu, težinu, svakodnevni napor — u tome se ogleda suština svakog rada. Taj teret se ne odbacuje, već se strpljivo prenosi iz koraka u korak, bez zastoja, uz tiho uverenje da se može izdržati i stići do cilja. Upravo ta upornost postaje nevidljiva melodija svih poslova.


U Zimskom dnevniku Srđan Valjarević beleži slike i raspoloženja koja deluju kao da pripadaju nekom drugom, udaljenom vremenu. Njegovi britki, ali blagi zapisi istovremeno bude sećanja i razotkrivaju stvarnost devedesetih godina — period obeležen izolacijom, osiromašenjem i gubitkom vrednosti. U tom mračnom kontekstu menjali su se i gradovi i ulice, brišući poznata imena, nestajali su heroji detinjstva, pomerale su se granice, a osećaj normalnosti postajao je sve slabiji. Ipak, uprkos sankcijama, oskudici i teskobi, život nije stao: ljudi su i dalje nalazili razloge da rade, druže se, smeju i igraju, kao da se ratni vihor u okruženju još ne približava njihovoj svakodnevici.


Ova knjiga je vremenom stekla status kultnog dela savremene srpske proze sa kraja dvadesetog veka. Valjarević je uspeo da živopisno i duhovito prikaže jedan grad i jednu epohu koji su, u trenutku u kojem su življeni, bili sve osim privlačni. Zimski dnevnik ne čine samo autorovi zapisi i razgovori sa savremenicima, koji zajedno oslikavaju duh jednog sumornog vremena, već i umetničke fotografije Vesne Pavlović. Njihova vizuelna naracija skladno se uklapa u tekst i dodatno produbljuje ovaj upečatljiv urbani portret.

Zamolio bih vas da se prisjetite trenutaka kada ste bili u istinskoj ljudskoj nevolji, u bezizlaznoj situaciji, kada ste bili potpuno nemoćni da riješite neki za vas krucijalan životni problem. 

Zamolio bih vas da se prisjetite trenutaka kada ste bili u istinskoj ljudskoj nevolji, u bezizlaznoj situaciji, kada ste bili potpuno nemoćni da riješite neki za vas krucijalan životni problem. Ako vam je tada bilo toliko teško da niste imali snage da razgovarate s ljudima, a kamoli da se pomolite Bogu, ako ste u tim trenucima jedva imali snage da dišete, ako ste usred sopstvene nevolje i muke bili bespomoćni i napušteni od drugih ljudi, a ipak ste osjećali da je pored vas neko ko vas ne da, ko vas voli – da li ste se ikada, nakon što biste konačno ugledali svjetlost na kraju tunela i pošto bi vam se ponovo vratila životna snaga i sposobnost govora, zapitali ko je to bio s vama kada ste bili sasvim iznemogli i posustali, ko vas nije napuštao kad ste bili sasvim izgubljeni i zaboravljeni, ko se to zauzeo za vas vrativši vas, u konačnici, u život? Budući hrišćani, osjetićete i shvatićete da je to bio Bog, koji se uvijek i svagda zauzima za sve nas.

„Besede vladike Grigorija rođene su na najosetljivijim mestima naših naroda – od Mostara i Trebinja do Jasenovca, Prebilovaca, Dečana i Ostroga, kao i u nemačkom rasejanju. To su reči upućene živim ljudima i živim ranama, u hramovima i na stratištima, pred prognanima, povratnicima i svima koji traže svoje mesto pod nebom. Autor besedi o pamćenju bez zlopamćenja, o povratku i opstanku, o bolu koji ne postaje mržnja, o hramovima koji služe miru, o svetlosti koja izbija iz pećine, groba i čovečjeg srca. Pišući hrabro i plodno u prostoru književnosti, vladika Grigorije ostaje pastir koji prozire zlo, ali još snažnije poziva na praštanje i unutrašnju slobodu. U vremenu podela i umora, ove besede postaju tih ali i snažan poziv na ponovno susretanje: sa Bogom, sa bližnjima i sa samim sobom.“ – Vladika Maksim

Autor romana Smrt u ružičastom i Umri, ljubavi!

Inspektor Liman i komplikovani slučaj porodične tragedije

U uzbudljivom trileru majstora žanra Đorđa Bajića inspektor Nikola Liman istražuje okolnosti pod kojima je otrovan Milidrag Krstić, razmaženi prvenac Mitra Krstića, jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji. Moćna porodica Krstić na prvi pogled deluje nedodirljivo, ali ipak ima mnogo neprijatelja. Limanu neće biti nimalo lako da dopre do istine. Da li je napad na sina bio upozorenje ocu? Ko povlači konce u ovoj smrtonosnoj igri? Ko je ubica sa kožnom psećom maskom koji teroriše Beograd? U vrtlogu pohlepe, ucene, mržnje i osvete nema nevinih, a granice između krvnika i žrtava se brišu.

„Nikola Liman se vratio! Đorđe Bajić nam donosi priču koja je na prvi pogled klasičan triler, ali pažljivi čitalac se ne može oteti utisku da se u ovoj knjizi krije i nešto više. Događaji, likovi i mesta iz romana toliko su mu poznati da ih sve vreme upoređuje sa onima ih našeg realnog okruženja. Kada dođe do kraja, ne prestaje da se pita na koga je autor mislio opisujući zastrašujuću i tragičnu sudbinu porodice Krstić. Ostaje mu i dilema ko je od koga prepisivao – Bajić od života ili život od Bajića.“
– Bojan Ljubenović

„Precizno pisanje odličnog poznavaoca žanra donosi brzo i uzbudljivo čitanje. Inspektor Nikola Liman je lik koji nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ne znam tačno da li je Ðorđe Bajić srpski Čendler ili Ju Nesbe, ali to nije ni bitno. Bitno je da krimi žanr u nas doživljava svoju renesansu i da je ovaj roman, kao i čitav serijal o Limanu, deo svega.“
– Dejan Stojiljković

Autor romana Sedef-magla

Da li u porodici totalnih gubitnika može da se pojavi pobednik?

Kosovo, 1998. Svetko Peš je na odsluženju vojnog roka. Ovaj talentovani pisac je toliko specifična i neobična jedinka da baš i nema prijatelje, ali je pred sam odlazak iz Beograda započeo vezu sa poštanskom službenicom, čiju privlačnu pozadinu sanja skoro svake noći. Na njegovu veliku žalost izbezumljujući vrtlog istorije nametnuo mu je da bude vojnik koji mora da se uklopi i da sluša objašnjenja oficira o tome kako su uslovi u kojima su se našli ratni, ali da zapravo rata nema.

„Optički nišan ludo je zabavna antiherojska priča, o jednom siromahu zaglavljenom u žrvnju ratne okrutnosti i apsurda, usporediva s najboljima pričama ove vrste. Stojkovićev Svetko Peš u zatvorskoj je ćeliji s Hašekovim dobrim vojnikom Švejkom, Helerovim kapetanom Josarijanom i Vojnovičevim Ivanom Čonkinom. Četvorica kukavica i dezertera mirno kartaju šnaps, čekajući da ih izvedu pred vojni sud, po kratkom postupku osude na smrt i jednog hladnog sivog praskozorja objese u dvorištu.“
– Ante Tomić

„Rat je stanje imanentno ljudskom rodu. Ali je i mir imanentan ljudskom rodu. Jasno je da su ljudi različiti. Oni kojima godi rat na one kojima godi mir gledaju kao na kukavice, oni kojima godi mir na one kojima godi rat gledaju kao na budale, a svi znaju da će poslije svakog rata doći do mirovnog sporazuma, isto kao što će i poslije svakog mirovnog sporazuma doći novi rat. Ko je od njih u pravu, teško je reći, i svako ima svoje posebno viđenje. Na kojoj ste strani, otkrijte u ovoj beskrajno duhovitoj, ali i gorkoj knjizi koja čitaocu ne dozvoljava da je lako ostavi.“
– Dr Nele Karajlić

Autor romana Rizničar tajni i Ukus straha

Neka su deca sa tamom rođena.
Strahujte kada iz nje kao ljudi iskorače!

Ako želiš da razumeš umetnika, pogledaj kako je stvarao.
Ako želiš da razumeš ubicu, pogledaj kako je ubijao.

Jedne decembarske noći u potkrovlju u Knez Mihailovoj ulici rođeno je neželjeno dete. Nepromišljen, zverski čin dovodi do tragičnih posledica.

Dvadeset osam godina kasnije odsek za krvne delikte beogradske policije nalazi se pred novim iskušenjem. U napuštenoj vili u centru Vračara počinjen je nezapamćen zločin. Materijalni dokazi bizarnog rituala prete da policiju odvuku sa pravog traga.

Ovo je drugi slučaj Kristine Preradović i profesora Petrovića, u kome će se iznova suočiti sa devijantnim umovima i zločinima koji prevazilaze granice razuma. Kako policija prodire dublje u istragu, serijski ubica sve više usmerava pažnju na članove tima i počinje da zadire u njihove živote.

„Zoran Petrović zaista ume da napiše triler tipa ko je počinio zločin. Dok pažljivo čitate svaku stranicu, on vam postepeno pruža suptilne istražiteljske tragove koje vi, kao čitalac, treba da prepoznate, razumete i pravilno protumačite, kako biste razrešili misteriju po formuli: zašto je ubio + kako je ubio = ko je ubica.“
– Džon Daglas, šef Odeljenja FBI-ja za bihejvioralnu analizu u penziji, autor knjige Mindhunter, bestselera New York Timesa

„Inspektorka Preradović i Profesor Petrović, briljantni stručnjak za profilisanje ubica, suočavaju se sa novim krvavim nizom zločina. Dok grad obuzima panika, ubica im nameće igru u kojoj se svaka pogrešna pretpostavka plaća ljudskim životima. Boja straha je brutalni triler koji duboko zaranja u mračne slojeve ljudske psihe.“ – Đorđe Bajić, pisac i kritičar

„Neizbežno ćete biti uvučeni u intimnu dramu glavnog junaka koja raste tokom istrage. Bićete zatečeni potezima ubice, ali još više ironijom sudbine. Boja straha je dostojan naslednik izvanrednog prvenca u serijalu za koji se nadamo da će imati još mnogo nastavaka.“ – Mina Kebin, urednik

Šta spaja Bogorodicu sokoličku i skladištenje nuklearnog otpada

Na obalu jezera Rovni, gde je potopljena crkva Valjevska Gračanica, voda je izbacila leš nepoznate devojke u ronilačkom odelu, ubijene harpunom. Nekoliko dana kasnije u Beogradu je ubijen naučnik čija je specijalnost bila nuklearni otpad. U traganju za identitetom ubijene devojke i motivima ubistva naučnika novinar Novak Ivanović shvata da je istraga oba ubistva pod velom tajne. Tragovi zločina vode do manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji i do jednog noćnog kluba u Beogradu.

Po povratku sa Kosova i Metohije Novaka pretuku na ulici, a ubrzo biva ubijena i devojka iz noćnog kluba koja mu je saopštila značajne informacije o dvojici tajkuna, na gotovo neobjašnjiv način umešanih u oba ubistva. Pokušavajući da reši enigmu povezanosti manastira i skladištenja nuklearnog otpada, Novak otkriva vezu jednog savetnika američke ambasade na Kosovu i ubijene devojke na jezeru Rovni. Tada priča dobija neočekivani obrt: u manastiru Sokolica nalazi se skulptura Bogorodice sokoličke, jedno od najvrednijih kulturnih dobara iz vizantijskog doba, koju želi da u svoj privatni muzej preseli jedan američki milijarder…

Istraživanje skladištenja nuklearnog otpada vodi Novaka do podzemnog grada ispod Zvornika, koji je gradio kralj Aleksandar Karađorđević. Po izlasku iz podzemnog grada Novaka stižu nove nevolje, a značajnu ulogu u obračunu sa ubicama i njihovim nalogodavcima ima jedan soko kog je gajila i dresirala devojka ubijena u jezeru Rovni…

10 godina od objavljivanja knjige

„Čitatelj ne ulazi u ovu knjigu da bi je razumio, nego da bi, barem na trenutak, osjetio kako je biti bez oca, bez jezika, bez izlaza, ali s jednim jedinim ostatkom koji još nije nestao, s rečenicom koja ne prestaje.“ Iz predgovora Ivice Buljana

U osvit burnih devedesetih dečak Deni s roditeljima beži preko Drine u predgrađe Beograda – u svet koji samo naizgled pruža normalnost. U vazduhu se oseća kraj jedne epohe i početak krvavog raspada jedne države. Dok se otac Romano i majka Dina trude da održe privid porodične sreće, detinjstvo malog Denija ispunjavaju potmule pretnje rata, siromaštvo i neizgovorene tuge. Kroz dečje oči svakodnevica poprima obrise čudesnog i stravičnog u isti mah. Dečak se igra rata dok piše baki partizanki, mašta o herojskim podvizima i otkriva opasne igre odrastanja – prve simpatije i surove dečje rituale. Ali očeva iznenadna i „sasvim neherojska“ smrt zauvek će promeniti sudbinu porodice.

Tabašević je ovim lirsko-eksperimentalnim romanom dao jedinstven glas generaciji koja je stasavala u nemirnim vremenima, ispisavši hrabru i poetsku hroniku odrastanja na razmeđi lične i kolektivne tragedije. Delo je odmah privuklo izuzetnu pažnju književne javnosti – ušlo je u uži izbor za Ninovu nagradu 2015. godine i ovenčano regionalnom nagradom „Mirko Kovač“. Po motivima romana nastala je istoimena pozorišna predstava u režiji Ivice Buljana, premijerno izvedena 2021. na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Deceniju kasnije Tiho teče Misisipi uživa status kultnog romana postjugoslovenske književnosti.

Jubilarno izdanje donosi nam osvrt autora na delo, kao i predgovor reditelja Ivice Buljana, što čitaocima pruža poseban uvid u desetogodišnje putovanje ovog romana i njegovo mesto u savremenoj književnosti.

Na prvi pogled, sve je pod kontrolom: stan je uredan, muž pažljiv, život funkcionalan. Ali Sonja zna da je to samo privid. Dok proverava da li je u glomazni nebeskoplavi kofer spakovala sve sa spiska, sigurna je samo da neće zaboraviti da sa sobom ponese dugogodišnju iscrpljenost i tugu koja ne prolazi ni deset godina nakon smrti roditelja. Sonja odlazi – ne na odmor, već na odmak od života, u banju koju njen muž zove „mentalna“.

Tamo je dočekuju mir, topli glasovi terapeuta i lekovita rutina, koju povremeno remeti Ksenija, cimerka koja noću puši na prozoru i kradom pije vino. I Jan, mladi terapeut čije prisustvo uznemirava i uzbuđuje. Ali u toj osami okruženoj vrtovima kao teškim zavesama koje štite od spoljašnjeg sveta Sonjin svet puca po šavovima koje je godinama opsesivno krpila. Brak u kojem nema strasti, već samo navike. Svakodnevica koju oblikuju pravila, a ne želje. Potisnuta žalost za roditeljima bez roka trajanja. I pitanje koje se ne da gurnuti pod tepih: da li postoji nešto drugo? I sme li da postoji?

Frida Šarar – pesnikinja koja se ne boji žestokih emocija ostajući pritom „galaksijama udaljena od svake patetike“ – u svom prvom romanu ostaje verna prepoznatljivom izrazu ispisujući intiman, beskompromisan i lirski portret žene na ivici.

Dobitnik Andrićeve nagrade.
Autor bestselera Konstantinovo raskršće i Duge noći i crne zastave

Presek pripovedačkog opusa jednog od najčitanijih domaćih pisaca

U ovu knjigu su uvrštene odabrane pripovetke iz Stojiljkovićevih popularnih zbirki Leva strana druma, Kišni psi i Neonski bluz. Pored njih, svoje mesto je među koricama našlo i sedam priča zastupljenih u raznim antologijama, kako domaćim tako i inostranim. Pisane od 2002. godine do danas, ove priče su tematski i žanrovski različite, odvode čitaoce u razne istorijske periode i govore o tome kako su pisci, u suštini, veoma radoznala bića.

Ukleti svetionik u Boki Kotorskoj čiju tajnu zna samo Nemanja Lukić.
Londonski dani Borislava Pekića.
Jezero koje se hrani ljudskim dušama.
Srbija u distopijskoj budućnosti gde ljudima ne treba Bog jer imaju predsednika republike.
Duh mrtve devojčice koji progoni svog ubicu.
Kako je planetarno popularni pevač sprečio izbijanje trećeg svetskog rata na Kosovu.
Životopis najpoznatijeg psa srpske književnosti.
Crna ovca u drevnoj porodici vampira.
Kako su braća Galager sazidala svoj Čudesni zid.
Poslednje detinjstvo u Jugoslaviji.

„Srpski književni Tarantino.“
– Prof. dr Igor Perišić

„Ako ste pomislili da mi je mesto u ludnici, ne brinite – odatle i pišem.“

Autor bestselera Da je bolje, ne bi valjalo

Roman o herojima, nemogućim ljubavima i komplikovanim odnosima između očeva i sinova

Nije lako priznati sebi da si glup. Evo, na primer, moj slučaj. Završio sam fakultet, živim u prostranom stanu i imam solidno plaćen državni posao. Rekao bi neko da sam pametan. A nisam. Svaki potez koji sam povukao u životu svedoči o tome da sam glup kao noć. Kao noć u tunelu, tačnije. Umesto da budem u Londonu, evo me u Beogradu. Zaprosila me je najdivnija devojka na svetu a ja sam je odbio. Povremeno šmrčem kokain. Spasavam živote ljudima kojima nije do života. Gluplje od toga teško da može.

Uzbudljiva, duhovita i duboko emotivna priča o raspadu jedne velike države ali pre svega dinamična storija o Đorđu Kovaču, četrdesetogodišnaku čiji se život okreće naglavačke kada jednog sasvim običnog dana na njegova vrata zazvoni nepoznati čovek u kaputu i sa kačketom na glavi.

Đorđe je psiholog zaposlen u policiji, razmaženko koji je sve u životu dobio na račun žrtve svog oca, lenština sklona porocima, čovek koji je izneverio najboljeg prijatelja, lažov i manipulator. Ipak, on uspeva da dokaže da jedan antiheroj može da iznedri i dobra dela i da popravi štetu koju je napravio.

Na putu od Trsta preko Beograda do Londona i nazad Ljubenović je, poput nagaznih mina, posejao mnoge istine koje će pažljivom čitaocu eksplodirati pravo u lice, često ga ostavljajući bez daha.

Sve što se u romanu dešava kod čitaoca izaziva dilemu da li da se najpre smeje pa plače ili obrnuto.

„Namerno sam napisao knjigu koja je malo teža i provokativnija od prethodnih. U njoj nema baš mnogo likova u koje će se čitaoci zaljubiti na prvi pogled, ali neskromno gajim nadu da će se zaljubiti u čitav roman. “
– Bojan Ljubenović

Jubilarno izdanje kultnog romana 25 godina od prvog objavljivanja

Dvadeset pet godina nakon prvog objavljivanja ova kultna knjiga ne gubi ništa od svoje aktuelnosti, naprotiv, jer nešto se na ovim prostorima stalno menja, a nešto se ne menja baš nikada.

Na granici između stvarnosti i fikcije, u svom bekstvu od autobiografije, Vesna Radusinović u bestseleru Muškarci su kao čokolada, ispisuje svojevrsnu odu životu, sklapajući tako pouzdan udžbenik za preživljavanje i u najvećim neprilikama i iskušenjima. Muškarci možda jesu kao čokolada tek kad nema problema i kad se ljubav rađa iz izobilja bezbrižnosti. Ali, junakinja i autorka ovog romana, sa jednogodišnjim sinom u naručju, beži u neizvesnost poslednjim avionom iz zapaljenog Sarajeva. Umesto da se pomiri sa neveselom izbegličkom sudbinom, odmah staje na noge, spremna i da preko pet neprijateljskih državnih granica kidnapuje i vlastito dete. U Nemačkoj radi kao krupije u najelitnijim kockarnicama, na varljivoj granici između svetskog podzemlja i džet-seta, preispitujući pređašnji život...

„Draž knjiga Vesne Radusinović je u tome što se ne ispuštaju iz ruku dok se ne završe, zanimljive poput naslovnih strana tabloida, sentimentalne na način Džejn Ostin, cinične poput Saganove i erotske gotovo kao da je u pitanju ženski Bukovski. Ukratko ove knjige će kroz sto godina biti jedno od važnih svedočanstava o emocionalnom sklopu i unutrašnjem ustrojstvu savremene žene s početka dvadeset prvog veka.“ – Momo Kapor