DRUŠTVENE NAUKE

Knjiga „Rodoljublje i patriotizam“ Dragoslava Slovića razmatra razliku između iskrene ljubavi prema domovini (rodoljublja) i političko društvenog koncepta patriotizma, naglašavajući moralne, kulturne i istorijske temelje srpskog identiteta. Autor upozorava na opasnost da se patriotizam izrodi u nacionalizam ili šovinizam, dok rodoljublje vidi kao plemenitu i ličnu vezu sa narodom i tradicijom.
Glavne ideje knjige
1. Razlika između rodoljublja i patriotizma
• Rodoljublje: lična, emotivna i moralna povezanost sa domovinom, narodom, jezikom i tradicijom.
• Patriotizam: društveno politički oblik ljubavi prema otadžbini, koji se može tumačiti kao aktivno zalaganje za vrednosti zajednice.
• Autor naglašava da patriotizam mora da bude otvoren, tolerantan i ravnopravan, bez isključivosti prema drugim narodima i kulturama.
2. Patriotizam naspram nacionalizma
• Slović jasno razlikuje patriotizam od nacionalizma i šovinizma.
• Patriotizam je pozitivan oblik identifikacije sa sopstvenim narodom, dok nacionalizam i šovinizam predstavljaju negativne deformacije koje vode ka aroganciji i potcenjivanju drugih.
3. Srpski karakter i rodoljublje
• U okviru šireg dela o srpskoj karakterologiji, Slović analizira kako se rodoljublje oblikovalo kroz istoriju, seljačku tradiciju i moralne vrednosti.
• Posebno ističe neslogu, lakovernost i sklonost ka politikanstvu kao slabosti koje ugrožavaju zdravo rodoljublje.
• Rodoljublje se prikazuje kao izvor snage i identiteta, dok pogrešno shvaćen patriotizam može da vodi ka podelama i otuđenju.
4. Savremeni izazovi
• Slović u intervjuima naglašava da Srbija danas nema pravo na podele i da je nužno razvijati plemenitost, pomirenje i zajedništvo.
• Patriotizam se vidi kao odbrana demokratskih vrednosti i ljudskih prava, a ne kao zatvaranje u nacionalne mitove.
Zaključak
Glavna poruka knjige je da rodoljublje treba da ostane moralna i lična snaga pojedinca, dok patriotizam mora da se razvija kao demokratski i inkluzivan društveni ideal. Slović upozorava da se pogrešno shvaćen patriotizam lako pretvara u nacionalizam, pa je zadatak svakog pojedinca da neguje ljubav prema domovini bez isključivosti i mržnje.

Kada Tereza iz Avile piše, svaka stranica nosi neizbrisiv otisak njene snažne i živahne ličnosti. Za Špance nema pisca čija ličnost sebe prevodi u jezik neposrednije i intenzivnije od Tereze, zato što gotovo uopšte ne obraća pažnju na književne konvencije, kao i zato što ni u čemu od onoga što je napisala nije mogla da sakrije svoju snažnu individualnost. Put savršenstva stalno nas podseća da njegov autor žena koja je, kada bi jednom donela odluku, ostajala pri toj odluci bez obzira na posledice: njen jezik i njeno pismo jasno o tome svedoče.

Poput Ugledanja na Hrista Tome Kempijskog, Oblak nespoznavanja potekao je iz doba kada je zapadnohrišćanski misticizam bio u punom procvatu. Ličnost autora, najverovatnije Engleza iz poznog 14. veka, istražuje puteve traganja za Bogom kroz oblak nespoznavanja koji leži između Boga i čoveka.

Кnjiga dr Miloša Vesina Ljubavlju nastajemo, a strahom nestajemo ukazuje na to kolika je moć pojedinca i snaga zajednice. To jedinstvo, a ne suprotstavljenost jedno drugom, jeste ono što izgrađuje i čuva kako zajednicu tako i njene pripadnike, jer se zajednica temelji na zajedništvu ličnosti u ljubavi. Кnjiga je napisana za buduća vremena, da se sećanjem poštuje prošlost i izgrađuje budućnost. Takođe, knjiga nas podseća da su duhovne vrednosti štit od svih nevolja i neizvesnosti koje život nosi. Jer je poverenje izgrađeno na vekovnoj tradiciji Božje objave čoveku koji traži Boga, čoveku koji oseća da mu Bog nedostaje u svetu, koji je Boga zaboravio i odbacio.

Povodom sto pedeset godina od rođenja profesora kriminalistike i humaniste Arčibalda Rodolfa Rajsa, Kriminalističko policijski univerzitet i Službeni glasnik objavljuju njegov esej pod nazivom Čujte Srbi!

Posvećeni prijatelj Srba, istražitelj zločina okupatorskih vojski u Prvom svetskom ratu, jedan od utemeljitelja policijske nauke u našoj zemlji, napisao je poslanicu srpskom narodu pre skoro jednog veka, godinu dana pre svoje smrti (1929). Rajs je opisao vrline i mane naših predaka, društvene pojave i procese, kao što su stanje inteligencije i seljaštva, uloga religije i etike u društvu, položaj žena i omladine, politika i parlamentarizam, odnos elite i građana…
Svojevrsna etnološka studija je ogledalo Srbije viđeno očima „tuđina“. Upozoravajući na opasnost od propadanja i nestanka

Prvo izdanje knjige Jugosloveni i Španski građanski rat Vladana Vukliša dobilo je diplomu za poseban doprinos nefikcijskoj literaturi u sklopu Nagrade Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze objavljene u Srbiji u 2024. godini. Prema obrazloženju Svetlane Slapšak i Miroljuba Stojanovića:

Knjiga Jugosloveni i Španski građanski rat Vladana Vukliša obimno je istorijsko delo sa svim odlikama dobre istoriografske proze. Tema je smelo inovativna u doba kada se jugoslovenske studije tek konstruišu, kako istraživački tako i metodološki, i ovakvo delo dobrodošao je primer da se i u rizičnoj lokalnoj stvarnosti može ostvariti nivo akademske produkcije progresivne, naučno utemeljene i neopterećene nove dijaspore. Bogata dokumentacija uz precizan argumentacijski aparat osvetljava ne samo nepoznate, cenzurisane ili mitizovane aspekte građanskog rata u Španiji, nego omogućava i nova tumačenja posleratnih događaja i posebno partizanskog vojevanja. Istoriografija može biti umetnička proza, i to je onaj kvalitet koji je žiri ubedio u vrednost knjige i njenu nesumljivu pripadnost žanrovima koje ova nagrada ističe.

Agapije Landos Krićanin rođen je u gradu Kandiji na Kritu krajem XVI veka. Svetovno ime bilo mu je Atanasije. Krit je u to vreme bio pod mletačkom vlašću. Pored grčkog, znao je latinski, italijanski i arapski. U Lavri Svetog Atanasija na Atonskoj gori zamonašio se pod imenom Landos. Potom je prešao u ćeliju, u kojoj se posvetio pisanju. U Veneciju je otišao 1639, gde je štampao sve svoje knjige. Tamo je i umro 1664. godine. Građu za svoje knjige nalazio je u grčkim rukopisima svetogorskih manastira i u štampanim latinskim knjigama. Sve knjige pisao je na novogrčkom jeziku. Prva od njih bila je Spasenje grešnih (Άμαρτωλῶν Σοτηρία), štampana 1641. godine, i sastoji se iz tri dela. Prvi deo ima 38 pouka, drugi 22, a treći 69 čuda i nosi poseban naziv Čuda Bogorodičina. Čuda se izdvajaju od prethodna dva dela jer su ispunjena dinamičnošću pripovedanja, dijalozima i veoma živim scenama. U njima se nalaze najlepša čuda iz istočnog i zapadnog hrišćanstva o Bogorodici. Svetogorski kaluđer ukrajinskog porekla Samuilo Bakačić preveo je Čuda 1684. godine na srpsko-slovenski jezik u skitu Svete Ane. Tom prilikom dodao je još sedam čuda koje je sam sakupio. Kod Srba su Čuda Bogorodičina bila veoma omiljena, o čemu govori blizu 50 sačuvanih srpskih prepisa.

Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.

Mađarsko-srpski odnosi u HH veku imali su nažalost dosta kritičnih i tragičnih stranica. Dva najgora perioda bili su događaji u Prvom i u Drugom svetskom ratu kao i nekoliko godina posle. Dva susedna naroda vekovima je razdvajao različit i nesrodni jezik kao i različita vera, što je oduvek dosta uticalo i na međusobne odnose, stvaralo nerazumevanje, koje je povremeno dovodilo i do ozbilјnih sukoba sa tragičnim posledicama. 

Za Induse sveta knjiga, izvor duhovnosti i uporište nacionalnog identiteta, stvarana na sanskrtu, jeziku čija literatura je dva puta obimnija od one na latinskom i grčkom zajedno, ona je od neprocenjive vrednosti za svekoliku evropsku, pa i za slovensku i srpsku tradiciju.

Ovo je knjiga čoveka koji je postavio temelјe i u kojoj su postavlјeni temelјi kulturnoj antropologiji i animizmu. Naravno, na ovom mestu je teško ne setiti se našeg hroničnog kašnjenja za svetskim naučnim tokovima, neretko izazvanog nedostatkom upravo bazičnih knjiga kao što je Prvobitna kultura, ako ni zbog čega drugog, makar zbog činjenice da je i naša stara vera, kao što znamo, pretežno animistička.

Kao što je i u prvoj knjizi zabeleženo, Zorica Milosavlјević, novinarka novosadskog Dnevnika, godinama istražuje, piše i objavlјuje članke u ovom listu o događajima i lјudima koji su obeležili Sremske Karlovce.

Ova knjiga je jedna vrsta kompedijuma, a svrha leži, kao i uvek, u predstavlјanju i širenju istine. Cilј je prosvećivanje i gajenje kulture pamćenja, kako Srba i Hrvata, tako i svetske javnosti.

Pokazuje kako se kroz zadužbinarstvo ogleda neraskidiva povezanost pojedinca i društva. Preko ove povezanosti može se sagledati i ekonomska snaga, kulturna, prosvetna i sveukupna duhovna moć srpskog naroda, sposobnog da stvori tako velika i vredna dela.

Posle atentata i tragične smrti viteškog kralјa Aleksandra Karađorđevića Ujedinitelјa 9. oktobra 1934. godine u Marseju, po njegovoj testamentarnoj oporuci, do punoletstva mladog kralјevića Petra II Karađorđevića, Kralјevinom Jugoslavijom upravlјalo je tročlano Namesništvo sa knezom Pavlom na čelu. Ubistvo jugoslovenskog suverena na tlu prijatelјske Francuske pokazalo je svu krhkost i ranjivost mlade države Južnih Slovena, ali i ogolilo polјulјane političke i moralne odnose u međuratnoj Evropi.

Logor Broumov bio je jedan od koncentracionih logora za Srba i druge nepodobne narode koje je osnovala Austrougarske za za vreme Prvog svetskog rata i okupacije Kralјevine Srbije. 

„Naš cilј u ovoj studiji nije da proučavamo istorijske događaje nego da se potrudimo da prikažemo jedno stanje duha: ovde nije reč o određenim zbivanjima nego o tome kako su ih lјudi doživeli. 

Kada je dr Marko Jačov 1983. godine objavio knjigu Spisi tajnog Vatikanskog arhiva XVI‒XVIII veka u predgovoru je obavestio čitaoce ko je, kada i s kakvim zadacima osnovao Tajni vatikanski arhiv, kako se on tokom vremena razvijao i koju vrstu građe poseduje.

Pored toga je bio glavni urednik i vlasnik listova Srđ i Dubrovnik. Kao žustri kritičar Austrougarskog carstva bio je interniran u različitim gradovima u periodu 1914–1917. godine. 

U Srbiji je K. Šturceneger bila dva puta. Prvi put u vreme balkanskih ratova 1912. i 1913. godine, zatim, u Svetskom ratu od avgusta 1914. do proleća 1915. godine, oba puta u humanističkoj službi Crvenog krsta došla je u Srbiju da svojom pomoći ublaži nedaće žrtava rata; kao predstavnik švajcarskog Crvenog krsta, kao medicinski stručnjak i kao pisac-publicista, kasnije autor većeg broja knjiga o Srbiji i srpskom narodu (od postojećih šest njenih knjiga na ukupno oko 700 strana dve su već prevedene i objavlјene kod nas), a sada se u jednom tomu daju sledeće dve knjige.

Knjiga Julke Hlapec Đorđević koja je pred nama, skromno nazvana Crtice iz poslednjih godina Carevine Austrije (1914–1918) data je u epistolarnoj formi, i sastoji se od 13 celina, koje imaju naslove, ali i precizno prostorno/vremensko datiranje – koje počinje u Beču „početkom septembra“ 1914. godine, a završava se u Tirolu „s jeseni“ 1918.

„Tragični dani Srbije“ Jovana Miodragovića jedinstveno su svedočanstvo o četiri presudne godine naše istorije – od pada Beograda 1915, preko surove svakodnevicepod austrougarskom okupacijom, do logorskog stradanja u Nežideru 1917. i konačnog povratka slobode 1918. godine.

Sa zadivlјujućom preciznošću opisani su dani golgote, napori starog kralјa da izdrži fizička i duhovna iskušenja, odnos sa saveznicima – naročito sa Italijanima – kao i rastući zdravstveni problemi koji će ga od 1916. godine prati sve do smrti.

Uprkos objektivnim problemima, najviše zbog nepostojanja arhivskih dokumenata, pogotovo iz perioda posle kapitulacije Srbije i Crne Gore i početka revolucionarnih događanja u Rusiji, autorka je došla do mnogih, do sada nepoznatih podataka, ukomponovala ih među odranije poznate, sistematizovala ih, napravila analizu i na osnovu svega izvela objektivne zaklјučke.

Knjiga Na srpskom frontu u Makedoniji (At the Serbian Front in Macedonia) autora Edvarda Persija Stebinga, objavlјena 1917. godine, predstavlјa lični prikaz Stebingovih iskustava kao britanskog oficira koji je služio na balkanskom frontu tokom Prvog svetskog rata. 

Savremeni aspekti proučavanja vojne istorije stoga se mogu podeliti na operacioni (borbeni ili vojnički aspekt koji proučava ulogu logistike, taktike, operatike, liderstva, uklјučujući studije ratnih operacija i biografije vojskovođa), administrativni i tehnički (aspekt koji izučava opšte-funkcionalne i profesionalne aktivnosti oružanih snaga i uklјučuje proučavanje doktrine i organizacione strukture, sistema selekcije i obuke lјudstva, razvoja naoružanja ivojne opreme, i to kako u miru, tako i u ratu), te aspekt civilno-vojnih odnosa (aspekt koji se bavi nacionalnom strategijom, to jest uspostavlјanjem odnosa između vojnih, društvenih, političkih, ekonomskih i psiholoških faktora na nacionalnom (državnom) nivou i proučava institucionalne probleme, njihova rešenja i razvoj, te istražuje odnose između civilnih i vojnih vlasti).

Rešenje tvog životnog problema na domaku ti je ruke. Ova knjiga je neposredna i iskrena.Ono što je čini vrednom, zanimljivom i privlačnom jeste uverenje do koga dolazimo čitajući njene redove…Polazeći od toga da svi ljudi imaju probleme i tegobe i da svako nosi poneki teret koji mu pritiska dušu, autor je želeo da u knjizi svako nađe predah i odgovor na pitanja koja ga muće.

Hristos, veliki Učitelj, svoje najsnažnije misli izrekao je putujući sa svojim učenicima. U svojim pričama iz života povezivao je božansku istinu sa svakodnevnim zbivanjima. Poznate pojmove udruživao je sa zaista uzvišenim mislima. Knjiga će čitaocu pomoći da svestranije upozna vrednost i važnost onoga čime su ljudi okruženi u svom svakidašnjem životu.

Jedna od najpoznatijih knjiga na temu Prvog svetskog rata, objavljena osamdesetih godina prošlog veka, oko koje su se lomila koplja, bila zabranjivana, filmovana i doživela više adaptacija pozorišnih predstava, Izašla do sada u više od 200 000 primeraka u vreme bivše Jugoslavije.

Potresne priče o solunskim ratnicima, njihovim stradanjima, patnjama, i ljubavi prema Bogu, slobodi i otadžbini. Kako su se srpskoj vojsci divili i saveznici i neprijatelji. Borili smo se sa junacima iz bajke - reči su naših francuskih saveznika. Najtiražnija knjiga u bivšoj Jugoslaviji.

Pred čitaocem je prevod na srpski prve knjige četvorotomne istorije Vojne Krajine Franca Vaničeka, objavljene u Beču 1875. godine. Ovo delo je trajno ostalo osnovna literatura za istoriju Vojne krajine. Srpska Vojna Krajina je bila začetak srpske državne jedinice pod Austrijom, koju su Srbi tražili i za koju su se uskoci tako odlučno borili. Austrijski Dvor je sasvim pravilno razumeo srpske težnje i znao da će, dajući Srbima određenu teritoriju i koliku toliku autonomiju, vezati Srbe za Austriju. Rimokatolička Crkva je bila odlučno protivna da se Srbima dozvoli stvarna autonomija, pa pošto je to bila jedna vojnička država sa posebnom namenom, austrijski Dvor se trudio da je održi što čvršće pod svojom kontrolom. Vaničekova Istorija Krajine, čiji prevod prvog dela stoji sada na raspolaganju čitaocu, značajna je, ne samo po obradi istorijskih događaja, već i po tome što daje i dopunske činjenice o načinu organizovanja života Krajišnika. Posebno su značajne carske povelje date Krajišnicima, prikazane u završnom delu ove knjige na nemačkom i na srpskom jeziku. iz predgovora Dragoljuba P. Antića O autoru: Franc Vaniček (Valtersdorf, kod Praga, 6. jula 1809 – Osijek, 6. aprila 1894) bio je austrougarski istoričar, gimnazijski profesor, publicista i direktor gimnazije u Vinkovcima - češkog porekla, prvi pisac knjige o Vojnoj krajini.