PSIHOLOGIJA

Ovim rečima obratio mi se čovek koji me je primio na rad u Udbu davne 1965. godine. Iskreno, tada tu poruku nisam razumeo, jer mi nije bila logična. Sad, kad je dosta kasno, shvatam da je ona duboko životna i filozofska. Da sam ga poslušao, danas bih imao drugačije iskustvo, i ni na pamet mi ne bi palo da se na ovaj način sebi obraćam i čitaocu ispovedam. Došlo je, sazrelo i poteklo vreme priče – o ovome, o onome i o još koječemu što je nastalo u takozvanom savremenom dobu. 

Vladete Jerotića predstavlja pregled najvažnijih tema Frojdove psihoanalize kroz stručan, jasan i kritički pristup autora. Od pitanja narcizma, Edipovog kompleksa i nagona smrti, do odnosa Frojda sa Jungom, Fromom i Marksom, Jerotić otvara dijalog između klasične psihoanalitičke misli i savremenog razumevanja čoveka.

Knjiga donosi pregled Frojdovih ključnih ideja, ali i njihovo tumačenje, poređenje i preispitivanje, što ovo izdanje čini dragocenim sve čitaoce zainteresovane za razvoj psihologije i ljudske duše.

Opšti cilj ove knjige jeste da se prikažu osnovna značenja koja pojam Ega ima u psihološkoj literaturi te da se da prikaz razvojnih informacija koje Ja prolazi tokom života i faktora koji na taj razvoj utiču.Da bi se prišlo problemima subjektivnog osećanja sebe i sveta trebaju nam odgovori na ličnije i svima prisnije pitanje i može biti značajnije pitanje: Ko sam ja?

Knjiga Franca Ruperta, poznatog svetskog traumaterapeuta, "Hoću da živim da volim I da budem voljen, Pledoaje za istinsku životnu radost I ljudsku povezanost u slobodi", već svojim naslovom deluje terapeutski. Autor nas u sadržaj knige uvodi suštinskim pitanjima našeg ljudskog postojanja, a potom kratko i jasno odgovara na njih na temelju izvanrednog poznavanja psihologije koju integriše u novi teorijski pravac IoPT - Identitetski orijentisana Psihotrauma Teorija i Terapija. Franc Rupert je psoholog sa iskustvom od preko 30 godina koji je kreativno integrisao naučna saznanja sa ličnim doživljajem sopstvene traume i na taj način oformio Anligen metod koji je ključ za otvaranje vrata na koja se oslobađa prostor za istinsku životnu radost. Njena moć je u rečima, ključnim rečima koje svako pronalazi u sebi, a osnovno pitanje na koje svako treba da odgovori je pitanje: "Znaš li ko si i šta želiš?

O Jungovom delu, baš kao i o Frojdovom, postoji mnoštvo
neistina, poluistina i stereotipnih shvatanja, koja
otežavaju njegovo razumevanje. Postoji, međutim, bitna
razlika u iskrivljenoj recepciji Frojdove i Jungove teorije.
Dok je Frojdovo delo, u svesti široke publike često izopačeno
i krivotvoreno, uglavnom žrtva predrasuda, dotle je Jungovo,
uprošćeno i iskrivljeno, pretežno žrtva stereotipa.
Mada je poznato da se stereotipi teško i sporo menjaju,
nadamo se da će čitalac kome nije previše blisko
Jungovo delo, ali je dovoljno radoznao i otvorenog uma,

Vladeta Jerotić je bio vrlo posvećen svojoj misiji preobraćenja srpskog svaremenog čoveka, vraćanja tradiciji i upućivanja na pravi put. Vrlo često je svoje teme prilogođavao sitauaciji tako da kada je sastvaljao svoje knjige, to je bio godišnji bilans tema sa njegovih predavanja. Samim tim knjige su bile tematski raznorodne. Cilj edicije „Jerotić o...“ je da te brojne tekstove usaglasi prema njihovim temama i da na taj način omogući efikasniji prodor misli Vladete Jerotića u čitalačku svest. Tako je, nakon "O braku" "O roditeljstvu", "O ljubavi"...,, našla svoj put i nova knjiga "O porodici".

Iako je porodica verovatno stara koliko i ljudski rod, ona je ostala nedovoljno ispitan i nekoliko nedokučiv fenomen. Ne znamo kada je i zbog čega stvorena prva porodica, a sigurno je da nju nisu obavezno činili otac, majka i deca, već i veća grupa ljudi koja su živela pod jednim krovom ili se podvrgavali autoritetu jednog poglavara. Pretpostavljamo da su biološi, ekonomski i psihološki razlozi bili odlučujući činioci u postanku porodice i njenom održavanju do danas: biološki, u smislu seksualne privlačnosti muškarca i žene, koji su osim osećanja zadovoljstva od polnih odnosa produžavali preko ovih odnosa vrstu, ekonomski, u smislu međusobnog pomaganja radi obezbeđenja materijalnih potreba, i psihološki, vremenom sve značajniji, u uzajamnom zadovoljavanju emocionalnih potreba, nežnosti i sigurnosti.

Sada možemo da damo odgovor na vaše pitanje, i on glasi: smrt kao kraj ljudske egzistencije ne postoji, jer kraja nema. Ona je samo odlaganje fizičkog tela, kao nekog istrošenog odela, i nastavak puta naše žive duhovno-duševne suštine, našeg Ja u drugom pravcu, po zakonu nekoga ritma, što nikad umirit" se neće.

Zbirka intervjua sa dvanaest vodećih stručnjaka na polju psihoanalize iz Srbije i Crne Gore vođenih u seriji razgovora Unutrašnji svet čovekov (Radio Beograd, Prvi program).
Redosled razgovora u knjizi saobražen je temama i vremenu njihovog emitovanja na radiju. Tekstovi su, uglavnom, objavljeni izvorno, onako kako su uživo vođeni.

Šta stvarno znači biti zrela ličnost? Izbor partnera, slučajnost ili zakonitost?

Infarkt i psiha. Psihoanaliza i joga.

Ovo su samo neka od pitanja koje je u poglavljima Psihološko-psihijatrijski problemi danas , Ljubav i seksualnost , Telesne bolesti i psiha i Istočni-zapadni vetar knjige Čovek i njegov identitet , postavljao sebi kao teme Vladeta Jerotić pre tri decenije. Njihovu aktuelnost dokazuju brojna ponovljena izdanja verovatno najpopularnije knjige akademika Jerotića.

Ivan Nastović, doktor psiholoških nauka i psihoterapeut, specijalista za kliničku i dubinsku psihologiju, kao i za analizu snova, završio je jednogodišnju specijalizaciju na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beču i dvogodišnju na Sondijevom institutu u Cirihu, pri čemu je jedan semestar slušao predvanja na Jungovom institutu. Osim pet knjiga iz dubinske psihologije i dinamičke psihijatrije kao i dve knjige o psihologiji snova i njihovom tumačenju, objavio je i niz monografija o poznatim književnicima i naučnicima i njihovom stvaralaštvu: Arhetišski svet Desanke Maksimović, Zapisi o nesanici Ive Andrića, Seobe Miloša Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakoviča, Snovi Margerit Jursenar u svetlu psihologije K. G. Junga, Arhetipski svet Nikole Tesle, Letnji san Isidore Sekulić i drugi eseji.

Arhetip Anime je od središnjeg značaja ne samo za razumevanje kompleksne ličnosti Laze Kostića i njegovog specifičnog odnosa prema Lenki Dunđerski i prema supruzi Julijani Palanački već i za razumevanje njegovog dela, a posebno pesme Santa Maria della Salute, kao arhetipske pesme par excellence, koja je u ovoj monografiji podvrgnuta jungovskoj dubinsko-psihološkoj analizi.

Snovi Laze Kostića su u okviru ove knjige prvi put protumačeni posle skoro jednog stoleća od njihovog nastanka, čime su dobili svoj prvi raison d’être. Tumačenje snova Laze Kostića postalo je baza od neprocenjive vrednosti za suštinskije i potpunije razumevanje i ličnosti i dela Laze Kostića, kao i njegove ljubavi prema Lenki Dunđerski i Julijani Palanački, tim dvema najznačajnijim osobama u njegovom životu.

"Obavezno štivo za novog američkog predsednika i sve one što su zabrinuti zbog stanja u svetu i mogućnosti da se situacija pogorša. Da bi objasnio kako smo došli tu gde se nalazimo, Ričard Has brzo provodi čitaoca kroz prethodna četiri veka, a zatim nudi pronicljiv i strateški koherentan pristup za hvatanje u koštac sa izazovima s kojima smo suočeni, kao i za njihovo prevazilaženje. Ova praktična i provokativna knjiga odrediće naš način razmišljanja." - ROBERT M. GEJTS

"Mada sam sklon da delim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista , u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?"

OPŠTA PSIHOLOGIJA – Nikola Rot ( izabrana dela Nikole Rota )

2. preštampano izdanje – 2017.godina

Kad nekome uz ime i prezime nije potrebno dodati ni titulu, ni zvanje, ni profesiju, a široka javnost, ne samo stručna, zna o kome je reč, to znači da je on dosegao i svojevrsnom harizmatičnošću nadvisio sve profesionalne maksimume, uvrstivši se tako u red istinskih velikana. Nikola Rot. Dovoljno. Ipak, za bivše studente, kolege, saradnike, prijatelje, za sve koji su ga poznavali i poštovali (a njega poznavati istovremeno je značilo i – poštovati ga), bio je i ostao – Profesor Rot.

U njegovom slučaju reč profesor nadilazi uobičajeno značenje. Profesor Rot „u prevodu“ znači: sjajan učitelj – pedagog, temeljan naučnik, plodan pisac i, nadasve, vanserijska ličnost, veliki čovek izuzetnog mentalnog i moralnog sklopa....

Predmet i obuhvat psihologije: Predmet savremene psihologije. Teorijske i primenjene psihološke discipline. Naučna i svakodnevna/laička objašnjenja. Psihološki sistemi i orijentacije u 20. veku. Metode istraživanja u psihologiji. Etički aspekti psiholoških istraživanja i prakse.
Saznajni procesi: Opažanje. Pamćenje – sistemi pamćenja (senzorna, kratkoročna i dugoročna memorija). Rekonstruktivna priroda pamćenja. Teorije zaboravljanja. Učenje. Mišljenje, rešavanje problema i artificijelna inteligencija.
Emocije i motivacija: Klasifikacija emocija. Emocionalna inteligencija. Motivi, frustracije motiva i konflikti.
Individualne razlike: Inteligencija. Testovi inteligencije. Faktorsko-analitičke teorije inteligencije i savremene alternative. Ličnost – faktorsko analitičke teorije, humanističke i psihodinamske. Situacionizam i shvatanje o crtama. Stabilnost ličnosti.
Socijalno ponašanje: Socijalizacija. Agensi socijalizacije. Prosocijalno i agresivno ponašanje. Socijalni stavovi. Grupe i grupni procesi.
Psihopatologija: Pojam mentalnog poremećaja. Vrste mentalnih poremećaja. Terapija mentalnih poremećaja. Principi mentalne higijene.

Knjiga se koristi za prijemni ispit za studijsku grupu Psihologija na Filozofskom fakultetu u Beogradu - školaska godina 2017/18 .

Psihoanaliza, učenje o najdubljim zagonetkama ljudske duše, ni sama ništa manje nije jedna zagonetka. Šta je Frojd zaista tvrdio, oko toga se još uvek lome koplja. Ima mnogo toga što Frojd nikada nije rekao, ali mu se to, ipak, uporno pripisuje. Ova knjiga donosi tačnije razumevanje najznačajnijih psihoanalitičkih pojmova, hipoteza i teorija o neurozama, psihoterapiji, snovima, nesvesnom, potiskivanju, nagonima, seksualnosti, agresivnosti, idu, egu, superegu, mehanizmima odbrane. Predmet ove knjige su, dakle, raznolike zablude o Frojdovom učenju i njihovi motivi, svesni i nesvesni.

Poznati neuropsiholog Oliver Saks (Sacks) u svojoj memoarskoj knjizi Ujak Tangsten, iz 2001, opisuje događaj iz detinjstva u vreme bombardovanja Londona, u kojem je zapaljiva bomba pala iza njegove porodične kuće. On se seća belog plamena kojim je bomba gorela, oca s ručnom pumpom i braće koja su mu dodavala kofe s vodom. Priseća se da njihovi napori nisu urodili plodom, jer je voda samo dodatno raspaljivala vatru uz zlokobno šištanje, dok su istovremeno na sve strane prštali komadići istopljenog metala iz bombe. Kada je, međutim, nekoliko meseci nakon objavljivanja knjige razgovarao sa svojim bratom o ovom događaju, brat mu je, na njegovo veliko iznenađenje, rekao: „Ti to nikad nisi video. U to vreme smo bili u Bredfordu. Ali Dejvid (naš stariji brat) nam je o tome pisao.“

Iskustva iz pročitanog potresnog i živopisnog pisma Saks je preživljavao do te mere da ih je prisvojio kao vlastita. Reč je o ne postojećoj uspomeni, o „ukradenom“ sećanju od druge osobe. I što je još zanimljivije, ovo ne doživljeno iskustvo ima sve karakteristike „flashbulb“ ili „blic“ sećanja, koje kao autentično, trajno i neponovljivo u svojoj konkretnosti izražava gotovo svaki detalj, i predstavlja najživlju rekonstrukciju događaja.

Pisati enciklopediju straha je, u izvesnom smislu, pretenciozno i to ga sam svestan od samog početka. Istovremeno, to je i svojevrsni izazov kojim sam želeo da završim svoje višedecenijsko interesovanje i nastojanje da razumem psihološka i psihijatrijska značenja straha u životu ljudi. Svestan sam da sam ovom projektu pristupio u saglasnosti sa svojom ličnom vizurom i profesijom psihijatra i psihoterapeuta psihoanalitičke orijentaci je, što, da kako, nije mera stvari, ali je pokušaj koji, bar kod nas, niko do sada nije učinio. Da li je to hrabrost ili, pored svega, nedostatak uvida – pokazaće vreme.

Jedan od najglavnijih problema postavljenih u početku ovoga dela, bio je: Otkuda dolazi da su verovanja, koja se ne bi mogla pravdati nikakvim racionalnim argumentom, bez teškoća usvajali i najprosvećeniji duhovi svih vekova.
Dokle god je psihologija smatrala verovanje voljnim i racionalnim, s proučavanjem ovakvog problema se nije moglo početi.
Izvršiti analizu elemenata iz kojih se stvara vero-vanje, pokazati da je ono nesvesno i da se zasniva pod uti-cajem mističnih i afektivnih elemenata, nezavisnih od razuma i volje, značilo bi dati traženo rešenje u njegovim glavnim potezima.
No nije samo ovo objašnjenje dovoljno. Ako razum ne stvara verovanje, on o njemu može barem diskutovati i otkriti njegove zabludne strane. Zašto, međutim, i pored najsjajni-jih dokaza, verovanje uspeva da se nametne?

U ovoj knjizi, u kojoj se uglavnom izlažu problemi socijalizacije, prokazuje se samo deo problematike kojom se bavi socijalna psihologija… Delimično se govori o socijalnoj kogniciji i nekim pitanjima društveno političke aktivnosti ljudi...

Šta je to Lepota? Tačnije, šta je to poimanje lepote? To pitanje, kako bi se reklo u logici prepoznavanja kao lepog, prisutno je teorijski još od Platonovog Hipije starijeg, pa sve do današnjih dana, i to kao problem ili smisao bazičnog iskustva estetičkog subjekta. O lepom i o lepoti moguće je pričati na bezbroj načina. Tandem Melcer Vilijams se opredelio za jednu psihoanalitičku, pri tom jasno kliničku, striktno razvojnu perspektivu.

Frojd je bio izuzetno složen čovek, na koga su bitno uticali razočarenja, neuspesi i uspesi u životu. Kada pokušavate da razumete ovog čoveka koji je imao tako veliki uticaj na našu kulturu, pitate se zašto mu je Komitet u ključnim trenutku istorije psihoanalize, toliko mnogo značio? U stvari, šta su prijateljstva – koja su se među članovima Komiteta odigravala sa toliko drame i inteziteta – značila Frojdu?