RELIGIJA I TEOLOGIJA

Kada Tereza iz Avile piše, svaka stranica nosi neizbrisiv otisak njene snažne i živahne ličnosti. Za Špance nema pisca čija ličnost sebe prevodi u jezik neposrednije i intenzivnije od Tereze, zato što gotovo uopšte ne obraća pažnju na književne konvencije, kao i zato što ni u čemu od onoga što je napisala nije mogla da sakrije svoju snažnu individualnost. Put savršenstva stalno nas podseća da njegov autor žena koja je, kada bi jednom donela odluku, ostajala pri toj odluci bez obzira na posledice: njen jezik i njeno pismo jasno o tome svedoče.

Poput Ugledanja na Hrista Tome Kempijskog, Oblak nespoznavanja potekao je iz doba kada je zapadnohrišćanski misticizam bio u punom procvatu. Ličnost autora, najverovatnije Engleza iz poznog 14. veka, istražuje puteve traganja za Bogom kroz oblak nespoznavanja koji leži između Boga i čoveka.

Кnjiga dr Miloša Vesina Ljubavlju nastajemo, a strahom nestajemo ukazuje na to kolika je moć pojedinca i snaga zajednice. To jedinstvo, a ne suprotstavljenost jedno drugom, jeste ono što izgrađuje i čuva kako zajednicu tako i njene pripadnike, jer se zajednica temelji na zajedništvu ličnosti u ljubavi. Кnjiga je napisana za buduća vremena, da se sećanjem poštuje prošlost i izgrađuje budućnost. Takođe, knjiga nas podseća da su duhovne vrednosti štit od svih nevolja i neizvesnosti koje život nosi. Jer je poverenje izgrađeno na vekovnoj tradiciji Božje objave čoveku koji traži Boga, čoveku koji oseća da mu Bog nedostaje u svetu, koji je Boga zaboravio i odbacio.

Agapije Landos Krićanin rođen je u gradu Kandiji na Kritu krajem XVI veka. Svetovno ime bilo mu je Atanasije. Krit je u to vreme bio pod mletačkom vlašću. Pored grčkog, znao je latinski, italijanski i arapski. U Lavri Svetog Atanasija na Atonskoj gori zamonašio se pod imenom Landos. Potom je prešao u ćeliju, u kojoj se posvetio pisanju. U Veneciju je otišao 1639, gde je štampao sve svoje knjige. Tamo je i umro 1664. godine. Građu za svoje knjige nalazio je u grčkim rukopisima svetogorskih manastira i u štampanim latinskim knjigama. Sve knjige pisao je na novogrčkom jeziku. Prva od njih bila je Spasenje grešnih (Άμαρτωλῶν Σοτηρία), štampana 1641. godine, i sastoji se iz tri dela. Prvi deo ima 38 pouka, drugi 22, a treći 69 čuda i nosi poseban naziv Čuda Bogorodičina. Čuda se izdvajaju od prethodna dva dela jer su ispunjena dinamičnošću pripovedanja, dijalozima i veoma živim scenama. U njima se nalaze najlepša čuda iz istočnog i zapadnog hrišćanstva o Bogorodici. Svetogorski kaluđer ukrajinskog porekla Samuilo Bakačić preveo je Čuda 1684. godine na srpsko-slovenski jezik u skitu Svete Ane. Tom prilikom dodao je još sedam čuda koje je sam sakupio. Kod Srba su Čuda Bogorodičina bila veoma omiljena, o čemu govori blizu 50 sačuvanih srpskih prepisa.

Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.

Rešenje tvog životnog problema na domaku ti je ruke. Ova knjiga je neposredna i iskrena.Ono što je čini vrednom, zanimljivom i privlačnom jeste uverenje do koga dolazimo čitajući njene redove…Polazeći od toga da svi ljudi imaju probleme i tegobe i da svako nosi poneki teret koji mu pritiska dušu, autor je želeo da u knjizi svako nađe predah i odgovor na pitanja koja ga muće.

Hristos, veliki Učitelj, svoje najsnažnije misli izrekao je putujući sa svojim učenicima. U svojim pričama iz života povezivao je božansku istinu sa svakodnevnim zbivanjima. Poznate pojmove udruživao je sa zaista uzvišenim mislima. Knjiga će čitaocu pomoći da svestranije upozna vrednost i važnost onoga čime su ljudi okruženi u svom svakidašnjem životu.

Knjiga Milice Marković i Ivice Živkovića jedinstvena je i po formi i po sadržaju. Nastajala je u doba korone u okviru google učionice, dopisivanjem profesora i učenika, razmenom pitanja i odgovora o pravoslavnoj veri. Godinu dana učenja kroz razgovor i sazrevanja uz uvažavanje slobode mišljenja.

Kao što košuta žudi za izvor-vodom, tako duša moja čezne, Bože, za tobom.

S blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva Gospodina Vasilija Mitropolita sremskog.Sutra da odem sa ovoga sveta, ja ću izaći pred Gospoda i reći - Možda se moje reči nekome nisu dopale, možda će me neko osuditi i reći da sam grešan, ali, Gospode, jedno ti kažem, živeo sam i govorio sam! Amin! Arhimandrit dr Kleopa (Stefanović)

Dosad najozbiljnija studija na srpskom o Isusovoj Molitvi.
Prvi dio četvorotomne studije u prevodu sa ruskog.Knjiga ima nepunih 1600 fusnota što govori o ogromnoj erudiciji autora.
Na 530 strana izložen je istorijat Isusove Molitve od prvog pominjanja u 5 vijeku (Poslanica Filimonu;Dobrotoljublje) preko Svetog Jovana Lestvičnika,Svetog Simeona Novog Bogoslova...do Svetog Jovana Kronštatskog te savremenih Svetogoraca.Starca Pajsija Svetogorca,Porfirija Kapsokalivita,Sofronija Saharova uz obilje citata od istih.

Sveti Justin Ćelijski, veliki svetilnik Srpske Crkve i novojavljeni učitelj pravoslavnih, na jednom mestu je napisao: „Bog se nije šalio stvarajući čoveka“. Svedočeći tu nebozemnu istinu čitavog svog života, ovaj čovek Gospodnji je i pred nebom i pred zemljom svedočio da je spasenje moguće svakom ko se za Hrista drži „makar jednom suzom i uzdahom“

"Crkva je jedan krov
Vidovdan jedan dan
Kosovo jedno jedino polje
Božur jedan jedini cvet
Pod taj krov
Na taj jedan dan
Gde god smo bili
Dolazili smo u sebe
Jednom u godini
A kad smo se posilili
Da možemo i bez tog jednog dana
I bez tog jednog jedinog polja
I bez tog jednog jedinog cveta
I bez tog jednog krova
Taj krov smo raskovali
Taj dan zaboravili
To polje napustili
Taj cvet iskorenili
I tako sebe raskopali
Poskitali se i pogubili
Da je taj dan i taj krov i to polje
I taj cvet
Nekome ko nema
Ni takav dan ni takav krov
Ni takvo polje
Ni takav cvet

Znao bi kakav je to dan
I kakav je to krov
I kakvo je to polje
I kakav je to cvet.
I ne bi se odvajao
Ni od takvog dana
Ni od takvog krova
Ni od takvog polja
Ni od takvog cveta
Ni od sebe sama
A mi koji imamo
I taj jedan jedini dan
I taj jedan jedini krov
I to jedino jedino polje
I taj jedan jedini cvet
Nismo imali sebe
A taj jedan dan
I taj jedan jedini krov
I to jedno jedino polje
I taj jedan jedini cvet
Nije imao nas
Da li nas ima ili nas nema
Najvidnije je na Vidovdan
Na taj jedan jedini dan
Pod tim jednim jedinim krovom
Na tom jednom jedinom polju
Sa tim jednim jedinim cvetom
Kad se vidi jasno kao dan
Je li se obistinila reč
Ima li vas nema
Rečena na taj jedan jedini dan
Na tom jednom jedinom polju"

Zapisi Lava Nikolajeviča Tolstoja o svom duhovnom traganju ostaju u istoj meri neprijatni koliko i vredni i istiniti. U njima vidimo čoveka koji nije mogao da obmanjuje samog sebe o svom stvarnom stanju. Koji je bio spreman da bude pošten i iskren prema samome sebi čak i onda kada je trebalo da prizna da je pogrešio i time baci svoju veličinu i slavu u prah, i to pred drugim ljudma ,koji ga posmatraju sa sažaljenjem i potcenjivanjem. To je uporna i smela borba da se vrlina i dobro iznedre iz čovekove duše upravo kroz priznavanje sopstvene slabosti i zla,ali i kroz stravstveno odricanje od njih, kao i od nečega što nam je strano i u čemu se više ne prepoznajemo.

Milioni hrišćana u ranim vekovima rimskog carstva i desetine miliona hrišćana mračnog
srednjeg veka, dali su svoje živote za načela u koja su verovali ali se nisu odrekli
temeljnih istina na kojima se zasnivala njihova vera. Da li današnje hrišćanstvo temelji
svoje verovanje, učenje i život na ovim istinama? Koje su to istine? Ova knjiga će vam
dati odgovor na ova pitanja

Knjiga poznatog ruskog filosofa, teologa, ekonomiste i sveštenika protojereja Sergeja Bulgakova (čija su dela prevođena na sve velike, ali i neke „male“ svetske jezike), donosi čitaocu temeljan uvid u Pravoslavlje, njegovu „teoriju i praksu“, samo učenje (bazirano na Svetom Pismu i Svetom Predanju: Vaseljenski Sabori, borba protiv jeresi, utvrđivanje kanona i dogmata), te samu liturgijsku praksu i odnos vernika prema Najvišoj Svetinji kroz molitvu, post i pričest. Bez imalo ostrašćenosti, autor govori o odnosu Pravoslavlja prema drugim verama, ali i prema onima koje sebe smatraju hrišćanskim: katolicizmu i protestantizmu, te o njihovom udaljavanju ili pak odstupanju (kao u slučaju „papske nepogrešivosti“) od istine hrišćanske vere. Posebnu vrednost knjige čine poglavlja gde se razmatra odnos Pravoslavlja prema kulturi ili ekonomiji.

Pred nama je jedna retka, neobična i veoma korisna knjiga. Retka, jer sabira preko potrebna nadahnuća iskazana u propovedima, tematskim tekstovima, pesmama, ali ne manje i ilustracijama fresaka i ikona, a sve to motivisano Strastnom, Velikom sedmicom i praznikom nad praznicima - Vaskrsom. Srpska Vaskršnja Čitanka je i neobična jer povezuje bezbrojne prostore, kao i vremena na kojima su i u kojima su pravoslavni Srbi živeli svoja raspeća ali i vaskrsenja. Ali, u isto vreme, ova knjiga je i retko korisna jer ona nije tek tu pred nama da bi se jednom otvorila i pročitala, nego je to jedna od, rekli bismo slobodno, nastolnih knjiga srpske pravoslavne sadašnjosti ali i budućnosti.

Autor i priređivač Srpske Vaskršnje Čitanke - Dejan Tomić je jedan od retkih poslenika srpske kulture, a posebno muzike i književnosti, koji ovom uistinu ne tek samo čitankom nego i antologijom obogaćuje opus mnogih knjiga koje je do sada napisao i, ili priredio. Marljivim ali i preciznim iščitavanjem bezbrojnih knjiga, časopisa, letopisa i posebno crkvenih kalendara iz XIX-og i XX-og veka Dejan Tomić je odabrao impresivan broj proznih i poetskih tekstova a u vezi sa značenjem, smislom ali i načinom obeležavanja Strastne ili Velike sedmice kao i samog Vaskrsa, i to u svim delovima našeg otačastva ali ne manje i srpskog rasejanja.

Kaligrafski prepis -sveti apostol Pavle: Himna ljubavi, iz Prve poslanice Korinćanima (13,1 13). Preveo Vuk Stefanović Karadžić

Idući pustinjom ovoga sveta, dođoh do jednoga mesta gde je bila pećina. Tu legoh da malo odspavam. Dok sam tako spavao usnio sam san. U snu sam ugledao čoveka u dronjcima (Isaija 64,6), koji je stajao leđima okrenut svome domu, s knjigom u ruci i teškim bremenom na leđima (Psalam 38,4; Avakum 2,6; Matej 11,28). Pogledah i videh kako otvara knjigu i počinje da čita (Isaija 34,16). Čitajući, plakao je i drhtao. Pošto nije mogao više da izdrži, uzviknuo je žalosnim glasom: „Šta mi treba činiti da se spasem?“ (Dela 2,37; Dela 16,30; Rimljanima 7,24).""Put Hrišćanina " je čuvena hrišćanska alegorija i smatra se jednim od najznačajnijih dela religiozne književnosti.Ovaj klasik preveden na 200 jezika, posle Biblije je peta po redu najprevođenija knjiga na svetu. Džon Banjan u ovom svom delu govori o poteškoćama kroz koje mora proći svako ko želi da bude iskreni hrišćanin, kao i o pobedi koju će na kraju izvojevati.

"Грешили смо, и испаштали смо.
Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.
Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.
Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени.
Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе.
Двадесет година патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком.
Двадесет година ругања прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено. "

Smatran je s pravom jednim od najvećih biblijskih egzegeta na Istoku, a njegov metod
može i danas poslužiti kao uzor kako se Biblija mora tumačiti naučno...

U bogato ilustrovanoj knjizi sa više od 1500 fotografija, ČUDESNI MANASTIRI SRPSKE PRAVOSLAVNE crkve predstavljene su 23 eparhije i 150 Manastira. Manastiri pored toga što predstavljaju izraz naše vere su ujedno i jedan od naj značajnijih izvora naše kulture i znanja o srpskoj istoriji i prošlosti. Manastiri su bili prve škole našeg naroda, prve bolnice i medicinske ustanove, u njima su objavljene prve knjige i oslikane prve slike u vidu ikona i fresaka kojima se i dan danas divimo. Odigrali su značajnu ulogu u očuvanju nacionalne svesti, kulture i pravoslavne tradicije U ovoj velelepnoj knjizi saznajemo o istoriji pojedinačnih manastira koja je podjednako turbulentna kao i istorija našeg naroda, o svetovnom i crkvenom životu kroz istoriju, o duhovnom i verskom blagu koji se u njima i dan danas čuva, o čudima i čudesnim relikvijama.

OVO JE KNjIGA ZA SVE ONE KOJI ŽELE DA OČUVAJU TRADICIJU, KULTURU, VERU I OBIČAJE KOJI NAS OBLIKUJU KAO NAROD I DA NE DOPUSTE DA IH IZ NAŠEG SEĆANjA OTRGNU PROLAZNOST I ZABORAV.

„Čudesni manastiri Srpske pravoslavne crkve“ postaće nezaobilazna knjiga u svim kućnim bibliotekama. - Protođakon Radomir B. Rakić, Dr.h.c. Beograd

Autentičnost bogomoljačkog pokreta je knjiga koja prikazuje versko-moralni pokret unutar Srpske poravoslavne crkve u istorijskoj, sociološkoj i teološkoj perspektivi. Bogomoljački pokret između dva svetska rata i misionarski rad laičkog apostolata. Bogomoljački pokret je prikazan empirijski sa dokumentima iz zaostavštine prve generacije bogomoljaca (1921-1941) kao i svedočenja potomaka. Poseban akcenat je stavljen na trojicu svetitelja koje je iznedrio bogomoljački pokret: Nikolaj Velimirović, Justin Popović i Jakov Tumanski. U poslednjem poglavlju urađena je komparativna sociološka analiza verskih pokreta u Americi i Srbiji.

Knjiga „Sveta Gora“ je jedna vrsta nagovještaja osavremenjavanja religije, prije svega hrišćanskog pravoslavlja.

Istoriografska studija i diplomatskim poduhvatima monaha Save Nemanjića.
Kao monah i prosvetitelj, Sveti Sava je bio čovek složene diplomatske misije, pa je kao takav pokazao izuzetne sposobnosti i kao svetovni diplomata posredujući među sukobljenom braćom oko prestola u srednjovekovnoj Srbiji ili posredujući mešu sukobljenim hrišćanskim vladarima srednjeg veka na prostorima mnogo širim od srednjovekovne Srbije i Balkana.

Rastko Nemanjić - Sveti Sava jedan je od najznamenitijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije, duhovnosti, kulture i književevnosti. O njemu se može govoriti kao o osnivaču samostalne Srpske crkve i njenom prvom arhiepiskopu, ktitoru nekoliko manastira i organizatoru njihovog duhovnog života i poretka, zakonodavcu u oblasti crkvenog i građanskog prava, diplomati, prvom srpskom hodočasniku u Svete zemlje, prvom pravom književniku. Kao dobar poznavalac poetike žanrova, koristi svoj karakterističan književno-umetnički postupak: oslanjanja na postojeće modele, intezivno oslanjanje na biblijski kontekst, uz emocionalnost i neposrednost u izlaganju.

U nameri da u ovom novom vremenu i njegovim promenljivim prilikama snažno ukaže na značaj i veličinu srpskog duhovnog luga koji je iznedrio svetitelje poput Svetog Vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog, koji je dao veličanstveni Pokret srpske narodne duše kao jedinstvenu duhovnu pojavu i duboki izraz snažnog pokajanja, preumljenja i preporoda, Vladimir Dimitrijević nastoji da skrene pažnju čitaoca na goruće teme pravoslavlja, na proročke reči Svetog Vladike Nikolaja, osvrćući se i na danas aktuelna pitanja poput modernizma, ekumenizma i evropejstva.Pružajući jasne i nedvosmislene odgovore, autor odabira tekstove Svetog Justina kao polazište, upotpunjujući i bogateći pomenutu riznicu prepiskom sa njegovom duhovnom decom, kao i autentičnim svedočanstvima onih koji su duhovno stasavali u njegovoj blizini. Knjiga pred čitaocem zrači i ne toliko poznatim pripovestima o hilandarskim monasima koji su sačuvali ovu svetinju u vreme teških iskušenja u vreme komunizma, o ocu Andreju iz manastira Slanci, o episkopu Ruske zagranične crkve Savi Saračeviću, prvom životopiscu Svetog Jovana Šangajskog, o Svetom Jakovu Arsoviću, o ocu Joilu iz Ćirilovca, episkopu Hrizostomu i svima onima koji su nam, poput Svetog Justina, nedvosmisleno poručivali: „da se za Hrista držimo makar jednom suzom i makar jednim uzdahom”.

U nedostatku istinskih vrednosti, stihijski prihvatamo one koje nam se podmuklo nameću. U nedostatku znanja i iskustva, slepo pristajemo na neukost, nemar i neukus. U preimućstvu maloverja i krivoverja, u odsustvu drevne duhovnosti i lepote netaknutog pravoslavlja, ostajemo bez večnog spasenja.Knjiga Putovođe ka Carstvu Nebeskom - svetlonosci srpskog pravoslavlja dr Vladimira Dimitrijevića, izlazi iz štampe u času kada je sve manje onih koji su imali istinsku blagodat da duhovno stasavaju uz najveća imena srpske duhovnosti XX veka.Budući jedan od njih, autor u ovoj knjizi otpočinje živopisno i nadahnjujuće uspinjanje ka neslućenim visinama duhovnosti, prenoseći čitaocu svoja dragocena i upečatljiva lična iskustva i neposredan doživljaj duhovnih gorostasa XX veka kakvi su vladika Danilo Krstić, otac Mitrofan Hilandarac, starac Tadej Vitovnički i otac Sava iz manastira Vaznesenje pod Ovčarom.Lepotu ovih nesebično opisanih, i hrišćnskim primerima i poukama ukrašenih ličnih susreta, vešto upotpunjuju izvodi iz dnevnika, beležnica, prepiske, beseda, intervjua i razgovora sa pomenutim duhovnicima, koje je autor brižljivo priredio sa dubokom svešću o tome da, uprkos burama koje prete da uzdrmaju kolevku pravoslavlja, u njenim nedrima i dalje počiva istrajno i nepotkupljivo mnoštvo istinskih bogotražitelja.

Božić je jedan od onih praznika koji se duboko urežu u srce svakog deteta, jer je obavijen, najpre, velikom tajnom - da se Sin Božiji ovaplotio i postao dete (čovek), a zatim i bogatom tradicijom i običajima, koji se razlikuju od mesta do mesta, od sela do sela, od grada do grada.Uz sve pomenuto, ukrašen je i zimskom idilom, koja na poseban način doprinosi njegovoj lepoti.Da bi čovek shvatio veličinu i vrednost Božića, zaista mora dušom da bude dete, na šta nas upućuje i sam Spasitelj, budući da su značenje i smisao Božića toliko bogati, poput najlepše knjige dočarane najraznovrsnijim ilustracijama.Srpski narod i njegova istorija oduvek su bili vezani za Božić. Najlepši običaji našeg naroda utkani su u ovaj praznik. Najlepše pesme, priče, bajke, izreke posvećene su upravo Božiću.Srpski narod je narod Božića, dok je srpska kolevka uvek uz Hristovu kolevku. Naš narod je živeo i u siromaštvu i progonstvu, ali je Božić bio i ostao njegova najveća riznica. U ovim teškim vremenima, pozvani smo da Božić duboko usadimo u svoje živote, a to znači da učinimo da se svakoga dana u nama rađa Bog, a tamo gde se rađa Bog, tamo je istinska radost, mir, blagoslov i spasenje.Ova čitanka koja je pred Vama, svakako će Vam u tome pomoći, osobito u odgoju naše dece, koja treba da shvate značaj i lepotu ovog velikog praznika za spasenje celog čovečanstva. Bilo bi, takođe, poželjno da je poseduju i stariji, budući da opterećeni problemima svakodnevnice, u njoj mogu pronaći odmor za um i dušu.

Da se samo verom spasava i da nikakava dobra dela nemaju uticaja na naše spasenje, te da je ono isključivo Božja stvar, takoreći nela vrsta Božije "samovolje", ideja je koju, čini se, i sam Šestov zastupa.