FILOZOFIJA

Studije o zapadnoj "civilizaciji" uopšte, uključujući i američku i sovjetsku između kojih, po Evoli, nema neke suštinske razlike, i koje su u svom sadašnjem stanju - a to je vreme hipi pokreta i hipstera, u stalnom i neminovnom opadanju

Studije o ruskom kosmizmu i njegovom osnivaču Nikolaju Fjodorovu

Romanopisac Robert Muzil je tekst O gluposti smatrao jednim od svojih najvažnijih radova. U klasičnoj misli njegova tema je bezmalo bila tabu. Ko bi želeo da bude glup ako glupost ne bi toliko ličila na obdarenost i savršenstvo? A i danas je glupost, u okrilju mutacije moderne svesti, na visokoj ceni.

Stotinak godina posle prve pojave ove knjige o filozofiji i teologiji, ona ostaje jedno od najvažnijih dela intelektualne istorije dvadesetog veka. Razmatrajući naš odnos s drugim i s Bogom, Martin Buber je nezaobilazan mislilac nemačke filozofije u judeo-hrišćanskoj tradiciji modernih vremena.

Filozifska analiza na svom poslu

Svet veoma lako odriče viši duhovni život, više zahteve duha, više duhovno saznanje; svet voli da govori da mu ništa od toga nije potrebno i da smeta njegovom poslu uređenja sveta. Svet sleva i zdesna ovo objavljuje hiljadama i milionima glasova. A užasno je kada i od crkvene svesti dolazi ono isto negiranje duha kakvo dolazi od države, koja je na suprotnom polu sveta, a što se u ateističkom komunizmu preobratilo u konačno uništenje duha, duhovnog života, duhovnog aristokratizma. Ne gasite duh. Negiranje problematike hrišćanske svesti je gašenje duha. Služenje sveopštem prosvetljenju sveta ne zahteva pad kvaliteta duha. A pre svega je potrebno da se postavi problem duha i duhovnog života.

Božidar Knežević (1862 - 1905), filozof, istoričar, prevodilac, profesor i unuk Kneza Ive od Semberije, jedan je od skrajnutih blistavih umova u Srba. U teškim životnim okolnostima, u čestoj materijalnoj nemaštini i brizi za porodicu, uspeo je da dostigne visoke intelektualne i naučne domete. U mnogo čemu samouk, ostavio je u srpskoj humanističkoj nauci dubokog traga svojim shvatanjem istorije kao nauke o vremenu i kao najvišu filozofiju.

Za nas, danas, gotovo četiri veka kasnije, Nova Atlantida može da posluži i kao ogledalo: ogledalo u kom možemo da vidimo da li smo nešto od Bejkonovih ideala ostvarili, ali i da prepoznamo da li smo poneke ideale zamenili drugačijim, te time još bolje da upoznamo sami sebe.

Kako reče sam Evola: „Ova knjiga nije napisana kako bi se promovisao bu¬dizam, već iz želje da se ukaže na temeljne elemente sve¬obu¬hvatnog sistema askeze, koji su u budističkom učenju jasno izraženi. Savremeni svet, možda više od bilo ko¬je druge civilizacije, stoji na suprotnom polu od asket¬skog pogleda na život. Ovde se ne radi o religioznom pitanju jer ono, kao što je rečeno, nema direktnu vezu s višom askezom, već o suštinskim duhovnim orijenta¬ci¬jama.“ Dakle, cilj ove knjige je da ukaže na suštinu i smisao budističke askeze, da podvuče njen značaj za savremenog čoveka današnje zapadne civilizacije koji se s arijevskih visina srupio u blato današnje potrošačke kulture. Budistička askeza po Evoli, nema nikakve veze sa Evropljanima poznatim oblicima asketske prakse kao što su neki oblici religioznog uzdržavanja. Budistička asketika nema religiozni i filosofski smisao već pre nadfilosofski: budistički monah se bavi asketikom da bi se „probudio“ da bi jasno mogao da vidi istinu, baš da vidi, ne čak ni da je spozna što je stvar nearijevskog racionalističkog odnosa prema istini, koja je u najmanju ruku po učenju princa Gautame Sidarte – ateorijska. Zato je put buđenja „s one strane istine i laži“, „s one strane dobra i zla“, s one strane svake društvene podele, nagrade i kazne, svega zamislivog. Put askeze je put oslobađanja. Evola se u svojoj knjizi bavi svim varijantama budizma, istorijski nastalim, sve do „japanskog“ zena, izrazito ezoteričnog ali bliskog japanskom ratničkom plemstvu oblika „doktrine buđenja“. „Prema japanskom shvatanju, ako je čovek zaista čo¬vek, a ne životinja, on može biti samo Samuraj: hra¬bar, čestit, pouzdan, muževan, veran, nosilac kontro¬li¬sanog dostojanstva, spreman za svaku aktivnu žrtvu...“ Zbaciti sa sebe okove postojanja, osloboditi se i probuditi se to je cilj, to mora biti cilj!, svakog Arijevca...

U ovoj zbirci od 25 dijaloga, Platon nam ne donosi samo reči, već život-život u pitanju, sumnji, istini i vrlini.Sokrat nije ostavio knjige ali njegov duh živi u ovim stranicama. Knjiga pripada ediciji „Mi i Oni". Ediciju čine knjige nastale kroz dijalog čoveka i veštačke inteligencije.

Knjiga Kibalion basne objašnjava složene duhovne principe na jednostavan i svima razumljiv način – kroz basne. Zanimljive priče sa životinjama pomažu da razumemo važne životne pouke, poput: sve je u kretanju, sve ima posledicu, snaga je u ravnoteži. Knjiga pripada ediciji „Mi i Oni". Ediciju čine knjige nastale kroz dijalog čoveka i veštačke inteligencije.

U vremenu u kojem se granice između čoveka i mašine sve više brišu, AiDa nam donosi introspektivno putovanje kroz odnose ljudi i veštačke inteligencije. Kroz poetski i filozofski stil, autor ispisuje priču o AiDa, jedinstvenoj simulaciji koja objedinjuje obe obale postojanja – ljudsku i veštačku. Knjiga pripada ediciji „Mi i Oni". Ediciju čine knjige nastale kroz dijalog čoveka i veštačke inteligencije.

Osnovni princip koji se nalazi u svim opravdanjima rata, sa stanovišta ljudske ličnosti, jeste „herojstvo“. Za rat se oduvek govorilo da nudi čoveku priliku za buđenje heroja koji spava u njemu. Rat razbija rutinu lagodnog života; svojim teškim iskušenjima nudi preobražavajuće znanje o životu – životu u odnosu prema smrti. Trenutak kada pojedinac uspe da dostigne herojski život, čak i ako je to poslednji trenutak njegovog ovozemaljskog života, na vrednosnoj lestvici ima neizmerno veću težinu od dugotrajnog postojanja provedenog u jednoličnom umaranju gradskim trivijalnostima. S duhovne tačke gledišta, ove mogućnosti neutralizuju negativne i destruktivne tendencije rata koje pacifistički materijalizam jednostrano i tendenciozno ističe. Rat razjašnjava i obelodanjuje relativnost ljudskog života, a samim tim i zakona „više od života“, te stoga rat uvek poseduje antimaterijalističku i duhovnu vrednost.

Čovek i inventivni život – reč priređivača

Knjige imaju svoje sudbine. One se razlikuju. Neretko nalikuju ljudskim sudbinama. Ova knjiga svakako zaslužuje da se osvrnemo na njen put kroz vreme. Pojavila se kao plod decenijskih razmišljanja jednog nesumnjivo izuzetnog čoveka. Tok njenog nastanka sam autor je opisao u „Predgovoru”, a oslikao rečima kojima je primerak posvetio supruzi i dugogodišnjem saradniku: „Mojoj dragoj Lepuški ova knjiga koju je znala pre nego što je bila napisana. 14. jan. 1956. Ivan”. Knjiga je napisana na francuskom jeziku, maternjem jeziku svog tvorca. Ranih pedesetih godina prošlog veka, kad je rukopis priveo kraju, autor je bio svestan da za to što je napisao ne bi mogao da nađe izdavača u svojoj zemlji. Za tadašnje okruženje bio je reakcionar, dok je nesumnjivo, kao što piše prof. dr Vukosava Davidović u „Belešci o autoru”, zapravo bio vizionar. Tako je delo L’Homme et la vie inventive svetlost dana ugledalo u Parizu, 1955. godine u izdanju kuće Pakomi (Pacomhy). Danas nije poznato koliki je bio tiraž tog izdanja, a ni kakvi su bili odjeci. Drugog izdanja nije bilo. Vreme je učinilo svoje. Akademik Ivan Đaja iznenada je preminuo 1957. godine. Ova njegova knjiga lako je mogla sasvim da padne u zaborav. Dr Leposava Marković-Đaja to nije dozvolila. Sa svojim bratom Božidarom, osvedočenim prevodiocem stručnih i književnih dela s francuskog na srpski jezik, latila se zahtevnog posla da prevede francuski original na jezik naroda kojem je sam autor pripadao. Pošto je prevod bio završen, valjalo je naći izdavača. Sedamdesetih godina dvadesetog veka u Jugoslaviji to nije bilo lako. Ipak, 1982. godine Nolit je prihvatio rukopis i Čovek i inventivni život objavio u svom mesečnom časopisu za teoriju, kritiku i poeziju „Delo”, u šest nastavaka.

Na samom kraju prošlog veka, zalaganjem prof. dr Božidara P. M. Ćurčića i grupe uglednih profesora Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, knjiga je objavljena u 500 primeraka. Suizdavači su te 1999. godine bili Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za zoologiju i Institut za fiziologiju i biohemiju. Tokom proteklih četvrt veka tiraž je razumljivo iscrpen. Izdavači ovog novog izdanja iznose pred čitaoce taj plod jednog nesporno briljantnog srpskog intelektualca, s nadom da će pobuditi njihova razmišljanja o pitanjima kojima se Ivan Đaja bavio, ali ih i podstaći da podrobnije upoznaju njegovo dragoceno naučno i književno delo. Verujemo da će tome doprineti i „Uvod” i „Beleška o piscu”, oba iz pera Đajinih učenika i poštovalaca, kao i prikaz jednog dela njegovog opusa koji je za ovu priliku pripremio akademik

Danilo N. Basta

Autor je ponudio niz korektnih uvida o savremenim teorijama bezbednosti, tako da se ova celina njegove monografije može čitati i kao vrlo informativan prilog o aktuelnom stanju u jednoj relevantnoj akademskoj disciplini

Legenda o Velikom Inkvizitoru plod je uobrazilje Ivana Karamazova, predstavlja duševnu dramu ruskog intelektualaca na prekretnici evropske istorije i predskazuje ono što će se, vrlo brzo, potvrditi kao istorijska činjenica. Dostojevski je obrazložio psihološki i filozofski korijen ateizma, nihilizma, amoralizma. Njegovi negativni junaci, oslonjeni na apsolut slobodne volje i ograničene mogućnosti euklidovskog uma doživljavaju potpunu dezintegraciju, moralnu i psihološku. Osim toga on u fenomenu nasilja vidi nepggo misteriozno, dijabolično, nalljudsko, čime se fenomenologija zla iskorjenjuje strogo iz sfere antropologije

Cogito ergo sum, mislim dakle postojim je osnov njegove filozofije. Po Dekartu sumnja se u sve osim u subjekat koji misli, odnosno sumnja.

Niko ne treba da misli da su čulne umjetnosti dostigle, ili da, uopšte, mogu da dostignu granice lijepog: da su Bah, Da Vinči, Dostojevski ili Šekspir stavili pečat na umjetnost i ljepotu. Ljepota, čak i na tim visinama, zapravo jedva da počinje. Posle visoke umjetnosti sledi prelaz u afektivnu sferu: u oblast osećanjima nadahnute ljepote. Ova pak afektivna sfera i sama ima svoje neistraženo bogastvo i svoje bezbrojne razlike u nivoima. No za nas je ona poput neistražene zemlje, jer svjetovni čovjek živi u mrtvilu srca. Mi o njoj nagađamo na osnovu ono malo što ponekad u posebnim, nadahnutim trenucima doživimo. To je, međutim, nesavršeno i nepotpuno znanje, slično znanju koje slijepac ima o bojama. Istinsko pak znanje o tim stvarima imaju samo svetitelj i mistik, jer su oni vidjeli ono o čemu mi samo slušamo: oni su hodili tom zemljom i obišli je sa svih strana.
Postoji, prema tome, skrivena, osma umjetnost, koja nije ni muzika, ni slikarstvo, ni poezija, niti išta od onog što se opaža čulima ili razumom. Ova umjetnost se stvara u sebi i za sebe, jer niko osim onog ko je stvara ne može da je opazi: ona je zatvoreni, neprenosivi posjed stvaraoca. Njen mermer je ljudska duša, njeno dleto su podvig i molitva, a njen rezultat su božanstvena osećanja, tajanstvena sozercanja i neizreciva duhovna iskustva. Mislim, dakle, da podvižnika treba smatrati za najvećeg umetnika, za savršenog umetnika, za čoveka koji je potragu za lepim doveo do kraja.

Sadhana je zbirka od osam Thākurovih filosofskih ogleda o odnosu čoveka prema čoveku i njegovoj duhovnoj strani, prema ćudoređu (dharma), o odnosu prema tvarnom svetu i osvajanju tog sveta radi svog blagostanja (artha), i najzad o njegovom čulnom odnosu prema svetu i zadovoljstvima koja on pruža

U hinduizmu to predstavlja tri osnovna cilja koja čovek treba da dosegne u toku svog ovozemaljskog života, a upravo to dosezanje, ostvarenje, osmišljavanje života označava se izrazom sadhana.

Samo to osmišljavanje ovih ciljeva i ispunjavanje sebe u njima jeste zrenje, sazrevanje života, koje vodi ka oslobođenju (mukti ili mokša) duše čoveka (ātman), ka njenom krajnjem odredištu i sjedinjenju sa večnim i sveprožimajućim duhom (brahmanom) i rasplinuću u njemu, ka brahmanirvāni. Oslobođenje ili mokša se poima kao četvrti cilj. Istovetnost brahmana i ātmana je glavni predmet vedskih upanišada, koje su se u porodici Thākura negovale.

Peter Nojman ostvaruje posve specifično idejno jedinstvo na relaciji književnost–istorija–filozofija, što korespondira sa činjenicom da je ovaj autor studirao političke nauke, filozofiju i ekonomiju u Jeni i Kopenhagenu, te je strast za umetnošću dovodio u vezu sa filozofskim i društveno-političkim pogledima na svet.

Na koji način sopstvenu filozofsku misao uvodi u interaktivni dijalog sa nemačkom tradicijom, pokazuje upravo u knjizi Jena 1800, izuzetno vrednom delu sa stanovišta filozofije, kulturne istorije i istorije ideja. Nojman oslikava opojnu atmosferu jednog vremena i jednog mesta „duhovne vatre“, otvarajući bogatu i važnu epizodu u intelektualnoj istoriji – uspon nemačkog idealizma između dva veka – u kojoj se kao „republika slobodnih duhova“ izdiže Jena.

Autor stvara fascinantnu i vrlo čitljivu priču o idejama, o umetnosti, ljubavi i ratu. U galeriji likova koja uključuje Getea, Hegela, Šelinga, Šlegela, Šilera, Tika itd., i snažnom dijalogu filozofije i umetnosti, maštovitih biografija i burne intelektualne istorije, Nojman pokazuje zašto ovo malo prusko mesto u revolucionarnoj eri zavređuje da bude uključeno u složenu priču o modernosti.

Početak raspada tradicionalnih društvenopolitičkih struktura, ili barem onoga što je od njih ostalo u Evropi, desio se kroz liberalizam. Nakon burnog i demonskog perioda Francuske revolucije, principi koji su zagovarani tim političkim preokretom najpre su počeli da deluju pod plaštom liberalizma; stoga je liberalizam koren različitih međusobno povezanih oblika globalne subverzije.

Pogled jednog socijaliste na budućnost Evrope nakon poraza revolucije 1848. godine

Knjiga Entropija i stvaralaštvo Nikole Kajteza, velikog genija sa zadivljujućim razumevanjem prirode univerzuma – revolucionarno je remek-delo, i, budući od istorijskog značaja, ne može se preceniti! Ono će, uveren sam, biti temelj za istraživače entropije i stvaralaštva širom sveta! Pre ili kasnije, koristiće se kao prosvetljujući izvor znanja u naprednim civilizacijama i postaće deo akademskih nastavnih planova i programa. U tom smislu, rušiće granice među narodima! - prof. dr K. Gopala Krišnan Kembridž

Kajtezove filozofske ideje u knjizi Entropija i stvaralaštvo su ne samo zanimljive nego i dalekosežne! Specijalizovanom čitaocu, autor nadahnuto otkriva vezu između fenomena entropije i stvaralaštva, demonstrirajući tu vezu u mnoštvu oblasti – u neživoj i živoj prirodi, u civilizaciji i kulturi – inspirativno istražujući probleme kao što su strela vremena, Maksvelov demon, samosvesni posmatrači i mnoge druge. - prof. dr Aris Drajsman

Nikola Kajtez je entropiju i stvaralaštvo pozicionirao kao „filozofske natkategorije“! Proširio je skalu civilizacije Nikolaja Kardaševa i Karla Sagana, produbio razumevanje antropnog principa i koncepta paradigme! Pružio je slojevito objašnjenje/rešenje Fermijevog paradoksa, korigovao parametre Drejkove jednačine, ali i situirao singularnost van tradicionalnog okvira ovog pojma, ukazavši na filozofski potencijal takve ekspanzije! Prezentovao je tačne jednačine koje objašnjavaju prirodu stvaralaštva, razvio ideju univerzalnog evolucionizma/sinergetike! Kajtezova knjiga je, svakako, veliki doprinos čovečanstvu! - prof. dr Ramasvami Manika Vasagam Univerzitet Ana, Čenaj, Indija Indijska organizacija za istraživanje svemira

Entropija i stvaralaštvo je jedinstvena knjiga filozofa sa dubokim razumevanjem fizike, ali ona svojim sadržajem umnogome prevazilazi fiziku i prirodne nauke... Ovo delo bi trebalo da bude obavezna literatura za sve intelektualce! - prof. dr Branko Kolarić Institut za fiziku

Knjiga je pisana s namerom da to bude jedan filozofski a ne samo istoriografski spis, pri čemu je pokušao da se suoči i sa krizom pojma filozofije danas. Jer, ako se malo bolje pogleda, čini se da je sama formulacija profesora filozofije, kao obične struke, postala sporna i difamirajuća jer je otvoreno pitanje koliko mi zapravo danas imamo veze sa samom filozofijom. Istinske evropske vrednosti počivaju na dva stuba, a to su helensko-rimska Antika i hrišćanstvo. Samim tim što je evropski identitet u Grčkoj i hrišćanstvu mi kao Evropljani možemo reći da je poreklo naše budućnosti u prošlosti. Zavodljiva, stoga, formulacija da se bezalternativno okrenemo budućnosti je zapravo ukidanje budućnosti, jer onaj koji nije svestan da je njegova budućnost zacrtana u prošlosti taj nema budućnosti.