SOCIOLOGIJA

Karl Manhajm i sociologija znanja kao samorefleksija društvenih nauka! Ova knjiga je nastala iz dva razloga. Prvi je proistekao iz neophodnosti samorefleksije društvene nauke nakon pada Berlinskog zida i marksizma što predstavlja značajno pitanje za naučno-filozofsku zajednicu Istočne Evrope. Drugi razlog je u nameri da se ispravi poništavanje ili skrivanje problema koji je sadržan u delu Karla Manhajma "Ideologija i utopija (1929)".

Jedno od posebnih obeležja modernog sveta, uočava francuski mislilac i ezoterik Rene Genon u svom delu Kriza modernog sveta jeste raskol do koga je došlo između Istoka i Zapada. Podela je opravdana i „ne može se ozbiljno dovesti u sumnju“. Istina je da su oduvek postojale brojne i različite civilizacije, koje su se razvijale na sebi svojstven način. „Razlika“, međutim, ne znači i „suprotnost“: između veoma različitih civilizacija mogu postojati istovetnosti, „s obzirom na to da sve počivaju na istim temeljnim principima i predstavljaju tek njihove primene uslovljene različitim okolnostima“.

Knjiga HOMO ECRANIS namijenjena je kako stručnoj, tako i laičkoj javnosti, posebno mladoj populaciji s kojom su, ujedno, saradnja i razgovor najinspirativniji, posebno u kontekstu izazova koje „hipermedijirano društvo nosi“. ." Homo ecranis, naime, kroz širi kulturni, zapravo holistički, pristup medijima otvara nekoliko pitanja o njihovoj ulozi u društvu (u procesu socijalizacije, „prevrednovanja“ društvenih normi, etičkih i estetskih standarda, tj. uticaj medija na dekonstrukciju identiteta), aktuelna kultura spektakla, problem manipulacije u medijima, medijska (ne)pismenost itd.

Kritika marksisitičke i liberalističke ekonomije

Razume se da Đorđević, kao i u svojim dosadašnjim delima, ni u knjizi o liftu ni u jednom trenutku ne odustaje od naučnog svetonazora. To bi zaista bilo nemoguće – on se toliko dugo bavi sociologijom, da je impregniran njome. 

"Novo varvarstvo" je zbirka eseja koja se bavi različitim aspektima savremene kulture i društva. Autor se bavi temama poput tehnološkog napretka, globalizacije, umetnosti, medija, politike i mnogih drugih.

Eseji u ovoj zbirci često nude duboke analize i kritike modernog društva i njegovih vrednosti.Ova knjiga je dobila mnogo pohvala od strane kritičara i često se koristi kao referentni materijal u proučavanju savremene kulture i društva. Bojan Jovanović je poznat po svojoj oštroj kritici i lucidnim analizama, što ga čini značajnim glasom u srpskoj književnosti i kulturi.

Ova knjiga predstavlјa rezultat istraživačko-izdavačkog poduhvata u okviru kojeg su za odgovorima na suštinska pitanja u oblasti medija i novinarstva skupa tragali pojedinci različitih iskustava, generacija i stavova, ali jednako zainteresovani za dalјu sudbinu ove profesije – od studenata novinarstva, preko profesora i asistenata žurnalistike, pa sve do Lukačevih prijatelјa, studenata, saradnika i savremenika, takođe različitih po godinama, ali i po razmišlјanjima. Hodajući Lukačevom stazom nastala je monografija o rodonačelniku autentične srpske škole novinarstva, ne samo da bi evocirala sećanja na jednu izuzetnu ličnost već i kao putokaz ne samo početnicima u profesiji već i onima volјnim da rade na povratku dugo erodiranog poverenja u medije i novinare. Pred nama je, stoga, i svojevrstan poziv za povratak profesionalizmu, znanju, istini i poštenju, svemu što krasi lik i delo Sergija Lukača, u moru manipulacija i propagandnih naslaga, koje su, pored ostalog, ozbilјno uzdrmale i status jedne lepe, korisne i nekada nadasve odgovorne profesije.

Zoran Avramović, jedan od naših najuglednijih sociologa kulture , sistematskim i kritičkim postupkom analizira(osporava) ideološke, političke i nacionalne stavove o srpskom narodu i srpsko – jugoslovenskoj stvarnosti u periodu 1990-2020.godine, sedmorice savremenih srpskih pisaca.

Saglasno tome, ukazuje koliko je u njihovim stavovima o Srbima , skerlićevski rečeno, one misli koja je ponosita, žedna slobode i nezavisnosti , a koliko zlobe, zavisti i svirepe mržnje gorih naspram boljih. Knjiga Odrođeni književnik je dragoceni naučni narativ koji popunjava prazninu o srpsko – književnom političkom samosaznanju.

Ova knjiga ima svoju dramatičnu itoriju, koja, u izvesnom smislu, prati dramatičnu univerzitetsku karijeru autora Dragoljuba Mićunovića. Njena prva verzija nastala je na osnovu predavanja koja je održao studentima sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, od 1970. do 1975. godine...

Ideja o pisanju knjige koja se bavi temom reformi gimnazija, nastala je kroz aktivnosti Unije SPRS i ima za cilj značajnije povezivanje učenika, njihovih roditelja i nastavnika kroz organizovane tribine i susrete, odnosno neposredno ostvarivanje uticaja na donosioce programa i reformi da uvaže taj trio, koji jeste osnovni nosilac obrazovnog procesa. U nameri da se te aktivnosti sprovedu u svim gimnazijama - članicama USPRS, naišlo se na nepremostivu prepreku. Pandemija izazvana koronavirusom, prešla je granice Republike Srbije i ušla u živote prosvetnih radnika, učenika i njihovih roditelja.

„… Alisa je ušla u ogledalo da otkrije obrnuti svet. Kad bi se Alisa ponovo rodila u naše doba, ne bi morala da prolazi ni kroz kakvo ogledalo: bilo bi joj dovoljno da pogleda kroz prozor“. Ovako čuveni urugvajski pisac i novinar Eduardo Galeano počinje svoju knjigu koja na pronicljiv i duhovit način čitaoce tera na promišljanje sveta u kome smo se obreli. Prvi uslov za promenu stvarnosti jeste da se stvarnost spozna, tvrdio je Galeano, koji u knjizi nudi neformalno obrazovanje o formalnom ustrojstvu planete: „Škola obrnutog sveta najdemokratskija je od svih obrazovnih institucija. Ne zahteva prijemni ispit, ne uplaćuje školarinu i besplatno daje svoje kurseve svima i svuda, kako na zemlji, tako i na nebu: s razlogom je ćerka sistema koji je, prvi put u istoriji čovečanstva, osvojio opštu vlast“.

Knjiga prof. dr Marije Kleut Akademsko pisanje i tehnika naučnoistraživačkog rada neće ponuditi „čarobni recept“ kako se postaje naučnik, ili barem kako nastaje vredno naučno delo. Ali ona će, sasvim sigurno, pomoći svima onima koji svoja znanja i otkrića treba da prezentuju u naučno prihvatljivom obliku (studentima, postdiplomcima, doktorandima i polaznicima masterskih studija). Pomoći će im da se snađu u ne baš uvek samosavladivim konvencijama tehnike naučnog rada (formalno oblikovanje teksta, naučna metodologija navođenja, citiranja, komentara itd.) bez kojih nijedan vid individualne originalnosti ni talenta ne bi mogao da pređe onaj nivo i graničnu liniju koja deli amatersko improvizovanje od onoga što se smatra naukom. Da bismo se i u tom smislu približili svetu, društvima sa visoko razvijenim mrežama svih nivoa socijalne organizacije, koju upravo i karakteriše prećutno i disciplinovano poštovanje konvencija, ovakav priručnik nam je i više nego potreban. Takav kakav je, napisan dobrim, jasnim, komunikativnim, ali ipak akademskim stilom, ispunjen sadržajnim, svrsishodnim informacijama, bez praznog hoda, on će sigurno postati ona vrsta literature za kojom u svom radu posežu mladi ali i stariji naučnici (oni koji su, u nedostatku sličnih bazičnih knjiga, priliku da steknu ovakvo znanje, nažalost, propustili).

Iz recenzije Gorane Raičević

„Antipatriotizam je politička i društvena pojava koja se može prepoznati u većem ili manjem obimu u svakoj naciji, pa tako i u srpskoj. Pojavljuje se u raznim oblicima: od pisanih i usmenih ostrašćenih iskaza o sopstvenoj naciji, (ne)organizovanog delovanja pojedinaca i grupa protiv patriotski opredeljenih građana i demokratski birane vlasti do otvorenog stavljanja na stranu inostranog neprijatelja. Osnovno obeležje antipatriotizma je „snažna zainteresovanost za razaranje“ sopstvene nacije, njenih institucija, vrednosti i značajnih ličnosti.
Srpski antipatriotizam je samo jedan od oblika istorijskog i aktualnog odnosa pojedinaca, društvenih grupa i političkih partija prema državi i naciji.
Istorija srpskog naroda beleži priličan broj imena onih koji su se isticali antipatriotizmom u raznim oblicima, odnosno pripadali su u raznim oblicima onim Srbima koji su, da se poslužim rečima Nikole Makijavelija „više voleli da njihova otadžbina bude porobljena nego slobodna“.
Zagonetka je u tome što se u različitim isotrijsko-političkim i društvenim epohama održava, obnavlja antisrpski način mišljenja i ponašanja u delu srpske nacije. Ovo saznanje ne sme da vodi u defetizam ili nacionalnu malodušnost već u njemu treba videti podsticaj za angažovanu patriotsku misao i delovanje. Antipatriotizmu može da bude prava prepreka snažna, iskrena i uverljiva patriotska svest i delo.“ – Autor

Bestseler Fajnenšel tajmsa 2018. u oblasti nauke.
Čovečanstvo je stiglo do tačke preloma. Naš svet je neuređen i rapidno se menja. Naš pristup budućnosti trenutno karakterišu kratkotrajno razmišljanje, polarizirajuće rasprave, alarmantna retorika i pesimizam. U ovoj kratkoj, uzbudljivoj knjizi, Ris tvrdi da izgledi čovečanstva zavise od našeg različitog pristupa planiranju sutrašnjice.

Kakvi su zaista izgledi za budućnost u kojoj će veštačka inteligencija otimati posao ljudima? Gde će raditi ljudi koji zbog veštačke inteligencije ostanu bez posla? Zašto svetski lideri negiraju klimatske promene? Ovo su samo neka od pitanja kojima se u ovoj knjizi bavi poznati naučnik Martin Ris.

Prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji i za jedan evropski društveni pokret.

pogovor Mihail Maslin ; prevela s ruskog Antonina Pantelić

U knjizi je sa različitih aspekata i detaljno obrađen fenomen organizovana kriminalna grupa. Dat je osvrt na istorijski nastanak, različita shvatanja i određenja u zemlji i inostranstvu, dominantan tip, karakteristike, oblici kriminalne delatnosti, oblici saradnje, indikatori, komparativni prikaz fenomena organizovana kriminalna grupa u nekim zemljama u svetu.

.

Ana Hofman (1976) je naučna saradnica na Institutu za kulturalne studije i studije sećanja Naučno-istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani i docentkinja na Fakultetu za humanistiku Univerziteta u Novoj Gorici. Područja njenog naučnog interesovanja obuhvataju muziku u socijalizmu i postsocijalizmu, muziku i politike roda, muziku i kulturno sećanje te etnomuzikološke naučne prakse u neoliberalizmu (sve sa fokusom na Jugoslaviju). Objavila je više radova u naučnoj periodici i zbornicima, kao i knjigu Staging Socialist Femininity: Gender politics and folklore performance in Serbia (Brill Publishing 2011), koja se bavi politikama roda i muzičkim praksama u periodu kasnog socijalizma u jugoistočnoj Srbiji. Bila je gostujuća istraživačica na Univerzitetu u Čikagu, na Institutu za socijalnu antropologiju „Maks Plank“ u Haleu, na Univerzitetu u Gracu i na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru. Novi život partizanskih pesama je prerađeno izdanje knjige Muzika, politika, afekt: novi život partizanskih pesama u Sloveniji (2015) objavljene na slovenačkom jeziku u okviru zbirke „Kulturno sećanje” Instituta za kulturalne i studije sećanja Naučno-istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti, koji je podržao i pripremu ovog izdanja.

Nasilje na sportskim priredbama pominje se još u tekstovima iz doba antičke Grčke i Rimskog carstva. U poslednjim decenijama 20. veka ono je postalo internacionalni problem koji, nažalost, uzima i nadalje sve veće razmere. Različiti oblici organizovanog fudbalskog nasilja prisutni su u svim zemljama sveta – kako u onima koje su tradicionalno opčinjene fudbalom tako i u onima gde taj sport nema duboke korene.

Ova monografija je prvi originalni naučni rad kod nas iz najmanje dva razloga: prvo, ovakav pristup istraživanju navijačkog huliganizma u Srbiji, sa osvrtom na iskustva drugih zemalja u balkanskoj literaturi, nije poznat; drugo, autor je sproveo seriju originalnih empirijskih/terenskih istraživanja razgovarajući sa brojnim navijačima i anketirajući ih, čime je rasvetlio mnoge nepoznanice znane samo navijačima.

Zavod za udžbenike srpskim sociolozima i svojim čitaocima predstavlja izdanje koje je inače udžbenik za ruske studente i postdiplomce koji proučavaju sociologiju. Centralna misao ovog dela je, njegova ideja vodilja, da sociolozi neposredno utiču na društvene procese. Ova knjiga zato ubedljivo potvrđuje koliko je sociologija univerzalna nauka i koliko je u isti mah kulturološki i nacionalno određena. Vrednost ovog prevoda je i u jezgrovitom stilu i dobrom književnom jeziku. Etape razvoja sociologije zemalja ovog regiona ne razmatraju se u ovom delu samo na osnovu razvoja sociološke misli, već i u kontekstu društveno – ekonomskih i političkih promena koje se odvijaju u svim ovim zemljama.

Ovo izdanje, inače zvanični udžbenik za studente treće godine Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, predstavlja zbornik koji sadrži radove najznačajnijih profesora za ovaj predmet, od kada je on zapravo i zasnovan na ovom beogradskom fakultetu. Naravno, sem tekstova profesora koji su osnovali katedru za političku sociologiju, u ovom delu se nalaze i radovi onih koji su doprineli njenom razvoju, kao i profesora i asistenata koji danas nastavljaju značajnu tradiciju ovog predmeta i sociološke nauke. Zbornik sadrži 12 poglavlja, u kojima se metodološki ide od širih ka užim problemskim celinama, od oblikujućih procesa ka institucionalnim i vaninstitucionalnim socijalnim i političkim akterima. Tri takozvana „procesna“ poglavlja posvećena su globalizaciji i tranziciji, kroz njihove faze, aktere, sredstva, lobiranje i efekte političkog odlučivanja. Poslednja dva poglavlja posvećena su izbornom procesu kao najvažnijem i „najskupljem“ političkom procesu, samim tim što su izborni ulozi i najveći politički ulozi i rizici za sve aktere izbornog procesa. Ključno mesto, u čak četiri tematska poglavlja, razumljivo su dobile političke partije, imajući u vidu njihovu ulogu i moć u modernim političkim režimima i tranzicionim društvima.

…”Ruski car”, “Tri lista duvana”, “Grčka kraljica”, “Mala astronomija”, “Zlatna moruna”, “Prešernova klet”…bila su sveta mesta prestoničke boemske mitologije. U njima su držani politički skupovi, kovani atentati i zavere, stvaralo se javno mnenje… Zahvaljujući svojinskoj transformaciji, postala su deo utuljene kafanske baštine. Baš kao i privatizovana ugostiteljska preduzeća, poput odavno opala “Tri grozda ili “Centrala”, poslatog na periferiju ekonomske održivosti – u stečaj. Setimo se i “Znaka pitanja”. Naziv je dobio zato što se sveštenstvo pobunilo zbog prvobitnog imena “Kod Saborne crkve”. Zato je gazda nacrtao upitnik iznad ulaza ne znajući kako da krsti kafanu. Tako je ostalo do danas. Možda bi i na fasadama ovo malo preostalih kafana trebalo da osvane isti motiv. Jer, sudbina im je svakako pod – znakom pitanja.

Posmatrao sam još neko vreme suton koji se spuštao nad negdašnjom Novom Serbijom. Ne više od nekoliko minuta. Tek toliko, koliko je bilo potrebno da shvatim da se i mom ocu, još u ranom detinjstvu, sigurno prikazala identična slika, kada je jednom, nasred polja, iznenada, zagledan u horizont, upitao svog, daleko starijeg brata – A kako izgleda kraj sveta? Imajući tada pred sobom samo živahno i radoznalo derište, njegov mudri brat smatrao je da će sledeći odgovor biti dovoljan: „A šta si ti mislio? Stigneš do tog kraja sveta, sedneš na njegovu ivicu, vise ti tako noge, a ti mirno gledaš i pljuckaš u ništa!“ Tako je to kad te epifanije zateknu bez olovke. Samo poneka uspomena, začinjena sa malo mistike. Stanko Ž. Šajtinac

Predstave o rodnim razlikama, o suštinskoj podeli na muški i ženski princip, menjale su se sa godinama, od civilizacije do civilizacije. Volfgang Šmale obraća pažnju na te promene, njihovu istorijsku uslovljenost, posebno na pitanje kako su kulturni standardi muškosti bili definisani u vremenu kada su nacionalna pitanja bila u središtu društvenih interesovanja.
Pojava knjige Istorija muškosti u Evropi 1450-2000 značajan je događaj u kulturnoj istoriji i istoriji mentaliteta. Ona prati rađanje modela „novog muškarca“ tokom evropske renesanse, kada je izmenjeno poimanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama“. Zadržavajući se na analizi ključnih etapa u formiranju ideala muškosti, Šmale se neminovno zadržava na epohi Francuske revolucije, kada je oblikovan kasnije široko popularan pojam „regenerisanog muškarca“. Prateći pojavu kroz istoriju, poznati bečki istoričar beleži prelomne trenutke, vezane za studentske pobune s kraja šezdesetih godina, kada se u Severnoj Americi i Evropi postavljaju temelji naredne definicije „novog muškarca“ u istoriji. Odrednice „novi Adam“, „regenerisani“, odnosno „novi muškarac“, označile su početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.