MEDIJI

Dr Tamara Vučenović je kao autorka tokom dve decenije emitovanja „Digitalnih ikona” na talasima Radio Beograda 2 superpovezala i ugostila sagovornike svih pomenutih generacija, i čini to i dalje. […] Sagovornici u studiju Radio Beograda 2 debatuju o temama digitalnih otisaka, sajber-bezbednosti, građanskom i onlajn novinarstvu, onlajn ekstremizmu, kriptovalutama, darknetu, virtuelnoj književnosti, digitalizaciji filmskog arhiva ili muzejske građe, digitalnim bibliotekama, regulativama onlajn rada od kuće…

dr Vesna Perić, odgovorni urednik Dramskog programa Radio Beograda

Dr Tamara Vučenović nas u svojoj knjizi, kroz odabrane intervjue podeljene u tematska poglavlja, vodi kroz razvoj digitalnog društva u prethodnih dvadeset godina. Posebno je značajno što su sagovornici nosioci tog razvoja, a zastupljene teme na različite načine oslikavaju stanje u Republici Srbiji u tom trenutku. Čitaocu je omogućeno da sagleda razvoj našeg digitalnog društva birajući pristup temama po sopstvenom nahođenju.

Jasna Rajić Ristić, nastavnica u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”, Beograd

"Pitanje uticaja ekrana na lјudski mozak u srcu je
današnje zabrinutosti za budućnost sveta.

Na stranicama ove knjige Francuska akademija nauka
prvi put sa različitih aspekata izveštava o uticaju
ekrana na mozak deteta i daje preporuke o opreznosti
u pogledu preterane izloženosti mladih ekranima
svih vrsta, kao i dokaze o dobrim stranama njihove
upotrebe. Istaknuti su rezultati naučnih, medicinskih
i kliničkih istraživanja ili pak zaklјučci brižlјivog
promišlјanja o pitanjima na koja istraživanja još
nemaju jasan odgovor.

Date smernice pomoći će roditelјima, nastavnicima,
zdravstvenim radnicima i drugima koji vode brigu
o deci i omladini, kao i samim mladima kako bi, u
susretu sa svetom ekrana, naučili da ih koriste bez
pratećih problema i razvoja loših navika.

Ne uvodite prerano neinteraktivne ekrane; nastojte da
nikakve ekrane ne stavlјate u dečije sobe; upražnjavajte
aktivnosti takve da deca u vrtićkom uzrastu budu
dovolјno odvojena od ekrana; učite decu da ih isklјučuju,
učite ih SAMOKONTROLI i podržavajte njihovu
upotrebu u kreativne svrhe; nisu sve igrice tako zle...

NEOPHODNO JE NAPRAVITI RAZLIKU
IZMEĐU PRETERANE UPOTREBE, KOJA
PREDSTAVLjA OSIROMAŠENјE ŽIVOTA
I ONE KOJA ZNAČI OBOGAĆENјE ŽIVOTA.
"

"....Štampani medij, ponajpre knjiga, ostaje nezamenljiva mogućnost kreativnog izražavanja, kakvo, usled tehnoloških prepreka, većini nije dostupno u okviru novih medija. Sa ovim je u najneposrednijoj vezi i doživljajni aspekt poruka odnosno nezamenljiva uloga knjige u obrazovanju. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je čitanje knjiga u pozitivnoj vezi sa porastom stepena obrazovanja i da je opšta obaveštenost onih koji čitaju bolja od obaveštenosti onih koji je ne čitaju. To se u prvom redu objašnjava kognitivnim prednostima knjige, njenom obuhvatnošću, detaljnošću i višestranošću. Nadalje, uprkos bitno izmenjenoj medijskoj slici današnjice, knjige su još uvek najveći i najpouzdaniji čuvar i prenosnik duhovne baštine čovečanstva. Na te, rekli bismo, pomalo zapostavljene činjenice, podseća nas dr Marija Vukić u svojoj brižljivo i sistematično priređenoj studiji koja nam sabrano, na jednom mestu, predstavlja istorijski razvoj pisma i štampe, u prvom redu knjige, koja je bila i ostala stožer naše tradicionalne kulture sećanja.…"

Propadanje srpskog novinarstva neuporedivo je pogubniji proces od medijskog opadanja u zemljama razvijene demokratije. U Americi se, uglavnom, ne dovodi u pitanje opstanak stubova američkog žurnalizma NJujork tajmsa, Vašington posta, Volstrit džornala, niti je ugroženost hamburškog Špigla ili britanskog Ekonomista pitanje opstanka. Kad se „Vašington post kompanija“ suočila s velikim problemima NJuzvika, vlasnici nisu videli izlaz u banalnom prenosu vlasništva na drugog kupca, nego su tražili i našli Sidnija Harmena, „vašingtonskog filantropa, inovatora u obrazovanju i pionira u haj-faj stereo biznisu“, kome je magazin ustupljen za jedan dolar pod uslovom da tu „robu“ tretira kao „nacionalno blago“. Našoj vladi koja je prodavala naše medije nikad ne bi pala na pamet takva „antikapitalistička glupost“. Kad se nađemo na zgarištu naših medija moći ćemo da se isplačemo jedini drugima na ramenu. Izvršioci ovih dela samokritikovaće se iz vila na Dedinju.