POLITIKA

Knjiga „Rodoljublje i patriotizam“ Dragoslava Slovića razmatra razliku između iskrene ljubavi prema domovini (rodoljublja) i političko društvenog koncepta patriotizma, naglašavajući moralne, kulturne i istorijske temelje srpskog identiteta. Autor upozorava na opasnost da se patriotizam izrodi u nacionalizam ili šovinizam, dok rodoljublje vidi kao plemenitu i ličnu vezu sa narodom i tradicijom.
Glavne ideje knjige
1. Razlika između rodoljublja i patriotizma
• Rodoljublje: lična, emotivna i moralna povezanost sa domovinom, narodom, jezikom i tradicijom.
• Patriotizam: društveno politički oblik ljubavi prema otadžbini, koji se može tumačiti kao aktivno zalaganje za vrednosti zajednice.
• Autor naglašava da patriotizam mora da bude otvoren, tolerantan i ravnopravan, bez isključivosti prema drugim narodima i kulturama.
2. Patriotizam naspram nacionalizma
• Slović jasno razlikuje patriotizam od nacionalizma i šovinizma.
• Patriotizam je pozitivan oblik identifikacije sa sopstvenim narodom, dok nacionalizam i šovinizam predstavljaju negativne deformacije koje vode ka aroganciji i potcenjivanju drugih.
3. Srpski karakter i rodoljublje
• U okviru šireg dela o srpskoj karakterologiji, Slović analizira kako se rodoljublje oblikovalo kroz istoriju, seljačku tradiciju i moralne vrednosti.
• Posebno ističe neslogu, lakovernost i sklonost ka politikanstvu kao slabosti koje ugrožavaju zdravo rodoljublje.
• Rodoljublje se prikazuje kao izvor snage i identiteta, dok pogrešno shvaćen patriotizam može da vodi ka podelama i otuđenju.
4. Savremeni izazovi
• Slović u intervjuima naglašava da Srbija danas nema pravo na podele i da je nužno razvijati plemenitost, pomirenje i zajedništvo.
• Patriotizam se vidi kao odbrana demokratskih vrednosti i ljudskih prava, a ne kao zatvaranje u nacionalne mitove.
Zaključak
Glavna poruka knjige je da rodoljublje treba da ostane moralna i lična snaga pojedinca, dok patriotizam mora da se razvija kao demokratski i inkluzivan društveni ideal. Slović upozorava da se pogrešno shvaćen patriotizam lako pretvara u nacionalizam, pa je zadatak svakog pojedinca da neguje ljubav prema domovini bez isključivosti i mržnje.

Kada čoveka zadesi velika nesreća, ona otkriva koliko snage i dobrote ima u njemu. Kada nesrećna sudbina zadesi jednu naciju, ona otkriva njenu unutrašnju veličinu ili inferiornost. Samo ekstremna opasnost više ne dozvoljava bilo kakvu grešku kada je reč o istorijskom rangu određenog naroda.

Slika postmodernog sveta dokazuje da su uzvišene političke i pravne vrednosti antičkog sveta u našem savremeništvu doživele dramatičnu kompromitaciju i slom.

Supremacija duboke države u današnjem svetu svedoči o tihom odumiranju onih humanističkih ideala koji su doskora važili kao neprikosnoveni, a u korist ljudi bez lica.

Posmatrano iz te perspektive, zastarelost humanističkih ideala čini se, nažalost, potpuno realističnom.

Knjiga sadrži četiri „politička“ ogleda s posebnim osvrtom na Rusiju. Ogledi su pisani nakon Prvog svetskog rata i prevashodna ideja im je da se ukaže na probleme i mogućnosti ponovnog vaspostavljanja Nemačke kao ravnopravne sile u okviru evropske podele snaga. Odgovor na to je ocena politike nemačkih konkurenata Francuske i Engleske, koji ne žele jaku Nemačku, kao i pokušaj da se do razumevanja dovede malo poznata politika „džina sa Istoka“ Rusije, i njenih mogućnosti. Ocenjujući stanje u vreme kada su ovi eseji pisani Špengler se vraća i u prošlost, do Napoleonovskih ratova, ali daje i projekciju budućih događanja i odnosa opet s posebnim osvrtom na „istočnu nepoznanicu“ Rusiju gde se nada da petrovska evropska, a sada boljševička vlast moraju ustuknuti pred „drugim licem“ Rusije, onim „seljačkim“ beskrajno-stepskim mentalitetom Rusije ili onim nepredvidljivo-anarhičnim, koje u najvećoj meri pokazuju likovi iz romana Dostojevskog.

Knjiga Željka Pupavca je iznenađujuće otrežnjujuće štivo. Ukazujući na skriveno lice revolucije, kao osnovnog načina dolaska komunista na vlast, autor je ukazao na jednu od bitnih osobenosti komunizma: zlo bazirano na neobičnoj i modernoj ideologiji. Slažemo se sa njegovim viđenjem da je glavni kredo revolucije - inaugurisanje novog... nepomirljivo suprotstavljenog postojećem (tradicionalnom) - okidač za oslobađanje psiho-socijalne energije nagomilane tokom statičnog perioda". Kao i da su komunističke revolucije - svojevrsno pražnjenje kolektivne energije. Iskustvo savremenika i pravnička logika pomogli su piscu da nadomesti naučnu metodologiju tumačenja ove, po Srbe, pogubne ideologije. Metodom postavljanja dilema i pitanja, autor ove studije postigao je veliki efekat, ukazujući čitaocu na potrebu da se sam zapita nad rezultatima komunizma na ovom prostoru." dr Bojan Dimitrijević, recenzent

Himna je jedna od najstarijih i danas najpopularnijih književnih formi koje su direktno inkorporirane u politiku i namenski kreirane da serviraju nacionalne ili državne ciljeve određenog naroda ili suverenog teritorija.

Četvrta sednica CKSKJ, 1. jula 1966. na Brionima, označila je prelomni trenutak u istoriji druge Jugoslavije. Na sednici je politički likvidiran Aleksandar Ranković, uz Edvarda Kardelja najbliži saradnik Josipa Broza Tita. Ranković je uklonjen pod optužbom da je navodno organizovao ozvučenje i prisluškivanje Tita i drugih rukovodilaca, da se, zaverenički i pučistički, borio za vlast i mesto Titovog naslednika na položaju države. Proglašen je krivim za zloupotrebu Službe državne bezbednosti, formiranje frakcijske grupe koja je sprečila razvoj samoupravljanja i demokratizaciju jugoslovenskog društva.

Ovom knjigom vraćamo se Aleksandru Rankoviću i Brionskom plenumu iako je od njega prošlo već gotovo osam decenija.

Zašto?

Zato što je ta smena bila veoma značajna, važna za budućnost Jugoslavije.

Zato što gotovo tek sada istoričari i politički analitičari prepoznaju šta se sve i kako odigralo.

Zato što su ta saznanja ogledalo u kojem se dobro vide i prepoznaju činjenice i akteri, a to daje novu sliku i dimenziju „slučaju Ranković“ i tom spektakularnom i neočekivanom partijskom činu, koji se zbio na izolovanom ostrvu na vrhu Jadrana.

Jednostavno: istina je drugačija.

Knjiga „Radovan – Kako je izbio rat“ predstavlja sveobuhvatnu analizu jedne od najznačajnijih figura tokom raspada Jugoslavije. Autor Marko Sladojević, koji je bio advokat Radovana Karadžića, nudi jedinstven pogled na njegov život. Ova knjiga obuhvata ključne događaje i istorijske trenutke koji su oblikovali živote mnogih ljudi u Bosni i Hercegovini. Pisac predgovora je prof. dr Miloš Ković, koji je, između ostalog napisao: „Sudovi nisu i neće pisati istoriju srpskog naroda. Ona je stvar istinoljubivosti pojedinca, ličnosti suočene sa sopstvenom savešću. Njen cilj nije moć, nego Istina. U potrazi za njom, ova knjiga biće jedan od važnih putokaza.“

Ličnost i odluke Radovana Karadžića
Radovan Karadžić je bio prvi predsednik Republike Srpske i važan politički lider pre i tokom rata u Bosni i Hercegovini. Knjiga analizira Karadžićeve političke poteze, ali i otkriva njegovu privatnu stranu – pesnika, intelektualca i psihijatra. Sladojević pruža sveobuhvatan uvid u Karadžićev život kroz razgovore koje je sa njim vodio.

Pisac rekonstruiše ključne događaje koji su doveli do raspada Jugoslavije i početka rata u Bosni i Hercegovini. Karadžićeve političke odluke su centralne teme knjige. Autor koristi bogatu arhivsku građu i svoje lično iskustvo da pruži jedinstven pogled na ovaj kontroverzni period.

Svedočanstva iz Haga
U uvodnom delu autor iznosi detaljne opise sudskog procesa protiv Radovana Karadžića u Hagu. Marko Sladojević, kao jedan od učesnika, analizira rad Haškog tribunala i ukazuje na njegove nedostatke. Autor razmatra političke pritiske koji su oblikovali proces i pruža uvid u kontroverze oko pravednosti presude.

Zašto pročitati ovu knjigu?
Ova knjiga je važna za sve koji žele da razumeju političke događaje koje su dovele do rata u Bosni i Hercegovini. Knjiga „Radovan – Kako je izbio rat“ pruža dubok uvid u ličnost i ulogu Radovana Karadžića u tom periodu. Čitaoci dobijaju priliku da kritički sagledaju istorijske događaje i formiraju sopstveno mišljenje.

„Radovan – Kako je izbio rat“ Marka Sladojevića nije samo biografija političara i ratnog lidera, već i analiza međunarodnih odnosa i sudskih procesa. Ovo delo pruža jedinstven uvid u ličnost Karadžića, njegove odluke i posledice koje su promenile tok istorije na Balkanu. Knjiga nudi sveobuhvatan pogled na jednu od najkontroverznijih ličnosti novije srpske istorije.

U bogatoj ličnoj foto dokumentaciji Pavle Bulatović svojeručno je upisao datum nastanka samo na ove dvije fotografije.
Snimljene su 7. februara 1996. godine u manastiru Sv. Aleksandar Veliki u Sofiji.
Četiri godine kasnije istog datuma, 7. februara 2000. godine nepoznati zločinac pucao je u Pavlovo srce, u nalivpero, i upaljač. Nagovještaj ili samo slučajni sticaj okolnosti? Uz dvije potpisane fotografije na kojima je čitljiv anđeoski Pavlov ćirilični rukopis, donosimo i fotografije strijeljanog nalivpera i upaljača na kojima je vidljiv potpis Zla!

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića.Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja:
- Kako je nastalo drugosrbijanstvo?
- Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije?
- Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije?
- Da li je Milovan Đilas sekularni svetac?
- Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu?
Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Knjiga Druga Srbija za početnike: portreti karikature, Vladimira Dimitrijevića, bavi se začaranim krugom u kome se našla autošovinistička klika bivših srbijanskih titoista koji su, na NATO platnim spiskovima, postali globalisti.
Saznajte: Kako su nastali čudesni svetovi Đerča Soroša?
Kojim putem je išao Vojin Dimitrijević?
Kakva je razlika između Borke Pavićević i Nikole Miloševića?
Zašto je Dragoljub Mićunović bio za Crveni univerzitet Karl Marks u Beogradu, papočeo da vozi luksuzna kola u suprotnom pravcu?
Hoće li naša deca učiti istoriju po Nataši Kandić?
Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg intrigantnog izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

U Šta to hoće Amerika Noam Čomski majstorski demontira sanirani narativ američke spoljne politike, razotkrivajući surovu stvarnost često zamagljenu političkom retorikom i medijskim spinovanjem. Koristeći obilje istorijskih dokaza, Čomski razotkriva prave motive iza američkih globalnih akcija, otkrivajući konzistentan obrazac ličnog interesa i dominacije koji se maskira kao plemenita potraga za demokratijom i slobodom. Ovo ispitivanje koje otvara oči izaziva čitaoce da preispitaju svoje pretpostavke i suoče se sa mračnijim osnovama američkih međunarodnih odnosa. Uronite u ovaj ubedljiv rad da biste razumeli mehanizme moći koji oblikuju ne samo američku politiku već i svetsku scenu, i pripremite se da vidite globalnu ulogu Sjedinjenih Država u radikalno drugačijem svetlu. Ova knjiga je i danas kritička Biblija američke politike.

Noam Čomski je eminentni intelektualac ​​poznat po svojim doprinosima lingvistici, filozofiji, kognitivnim naukama i političkom aktivizmu. Rođen 7. decembra 1928. godine u Filadelfiji, Čomski je svojom teorijom generativne gramatike napravio revoluciju u polju lingvistike, suštinski promenivši proučavanje jezika i saznanja. Pored svojih akademskih dostignuća, Čomski je takođe plodan pisac i javni govornik, poznat po oštroj kritici američke spoljne politike, korporativne moći i mejnstrim medija. Njegov opsežan rad pozicionirao ga je kao vodeći glas u akademskim krugovima i pokretima za socijalnu pravdu, utičući na mislioce u različitim disciplinama. Svojom rigoroznom analizom i nepokolebljivom posvećenošću istini, Noam Čomski je postao ključna figura u savremenoj misli, izazivajući konvencionalnu mudrost i zalažući se za pravednije i humanije društvo.

... Na kraju krajeva, politika se drži na moralu. Država je jedan kolektivni moralni karakter stvoren istorijom, kao što je i politička veštnina samo jedna vrsta moralne discipline...

... Po prvom, užem, tumačenju, država, kao celina u odnosu prema drugim državama ili u odnosu prema svojim podanicima, ne potpada pod moralne propise. Po drugom, širem tumačenju, ti propisi ne bi važili ni za pojedine grupe političara koje se u okviru države bore za vlast. U svojoj međusobnoj borbi, te bi trupe takođe smele da se služe svima sredstvima, moralnima kao i nemoralnima...

U ovoj značajnoj knjizi autor je obradio međunarodni ambijent postepenog prelaska monopolarnog svetskog poretka ka multipolarnom, u čijem ambijentu možemo posmatrati i sukob u Ukrajini. Poseban značaj u radu obuhvata drugi deo knjige, gde se daje analiza vojnih operacija u sukobu od februara 2022. do današnjih dana, sa predviđanjima daljih okvira i procesa. Značajan je i međunarodni ambijent u okviru koga se odvija ovaj sukob. Otuda se radi o ozbiljnoj multidisciplinarnoj studiji koja će ostati važan stručni doprinos razmatranju širih geopolitičkih procesa u svetu, gde je sukob u Ukrajini, verovatno najvažniji vojni konflikt od Drugog svetskog rata na tlu Evrope.
Tako su veoma argumentovano dati odgovori na mnoga pitanja o uzrocima i posledicama Ukrajinske krize. Precizno je ukazano na potrebu Ruske Federacije da preventivno deluje, u funkciji uklanjanja opasnosti nacifikovane i militarizovane Ukrajine i agresivnog delovanja NATO pakta. Rusija je dugo pokušavala da, kroz predloge i pregovore, urazumi SAD i NATO, te da ih upozori da su prešli mnoge „crvene linijeˮ i ugrozili bezbednost Ruske Federacije, i da se zaista nalaze „NA PUTU ZA ARMAGEDONˮ.
U ovoj izuzetno vrednoj knjizi, Opačić, sa vojničkom preciznošću i analitičkom doslednošću beleži najvažnije događaje. Svoje poglede iznosi jasno i nedvosmisleno u vrednosnom smislu, ali ne pretenduje da ih nametne kao obrazac. Mnogo prostora ostavljeno je za dijalog čitaoca sa iznetim problemima i sa samim sobom. Nastojao je i u velikoj meri uspeo da d̑a jedan celovit i interdisciplinarni osvrt na ovu složenu problematiku. Veoma dobro su ukomponovana geopolitička gledišta nespornih autoriteta u toj oblasti (Bžežinski, Hantington, Dugin i drugi), sa kompetentnim vojno-stručnim prikazom ratnih dejstava i sistematskom analizom najvažnijih političkih zbivanja vezanih za situaciju u Ukrajini. Izvodi iz dnevnika autora tokom karijere kao obaveštajnog oficira i vojnog diplomate dobro se uklapaju u celinu tematike i daju neobičan lični pečat koji ovaj rukopis čini posebnim. Uspešno je ukomponovana i „paralelaˮ situacije u Ukrajini sa događajima na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno između odnosa glavnih zapadnih subjekata međunarodnih odnosa prema Rusiji i Republici Srbiji.
Ovo jesu istorijska vremena o kojima autor knjige svedoči na veoma objektivan, precizan i korektan način. Jasno su u knjizi naznačene dileme, kuda mi to danas kao civilizacija idemo: u zonu nepredvidivih sukoba, ili ka nekom novom pravednijem svetu.
U zaključku knjige se predviđa da će nezavisno od okončanja rata u Ukrajini konfrontacija između SAD i Rusije opstati makar u nekom vidu. Stoga se upozorava na hipotetičku opciju šireg konflikta u jednom trenutku koji bi bio pravi Armagedon za ljudsku civilizaciju.

Plamen Donbasa /eseji o Trećem svetskom ratu/ Knjiga Vladimira Kolarića plamena Dombasa predstavlja zbirku tekstova nastalih neposredno pre početka specijalne operacije u Ukrajini, a tekstovi su nastojali prvih nekoliko meseci od početka sukoba, koliko je autor boravio u ratnoj zoni i ispisivao potresne stranice gledajući neposredno zastrašujuće slike rata. Autor je analizirao i propagandu Zapada prepoznavši dugoročne ciljeve, objasnio je suštinu rusofobije i njenu najnoviju manifestaciju u kontekstu kulture isključivanja, i odgovornosti društvenih elita, a posebno ruskih, stavljajući to pitanje u kontekst istorije i kulture sa posebnim naglaskom na pitanjima identiteta identitetske konverzije, kao jedne od najvećih izazova koji stoje pred ruskim a podjednako i pred srpskim narodom, reći će autor u predgovoru. Donbas je rudama i plodnom zemljom izuzetno bogato tle, a zbog pozicije predstavlja redovnu metu osvajača sa zapada, koji bi, ako probiju liniju odbrane kod Dona, lako prodrli ka Kavkazu i teritoriji iza Urala, presecajući vezu između Kaspija i Crnog mora, što bi sve bilo fatalno za Rusiju. Ovo tle, pored ogromnog geološkog i kulturnog bogatstva, koje je raj za arheologe, u svojim dubinama, u slojevima, krije i ostatke nastradalih u vekovnoj odbrani ovog tla i Rusije od mnogobrojnih osvajača. Naravno, da budemo jasni, u slojevima krije i leševe samih osvajača koji su u velikom broju zauvek ostajali na tlu koje su hteli da pregaze.

Treći svetski rat na salašu kod Dikanjke /zbornik tekstova o odnosima Rusije i Ukrajine/ Antologijski izbor proznih i esejističkih tekstova najvažnijih savremenih ruskih pisaca, u prevodu Želidraga Nikčevića. Savremnena ruska književnost je zahvaljujući zastrašujućim događajima u Ukrajini, i pored svoje izuzetnosti i aktuelnosti, ostaje po strani. Ova knjiga svjedoči o vitalnosti i darovitosti pisaca koji su nastavljači velike ruske književnosti...

Mihailo Konstantinović je našoj publici dobro poznat kao kao naučnik svetskog glasa i jedan od korifeja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Decenijama klonio politike. Nije pripadao nijednoj stranci i izbegavao je da se pojavljuje na javnoj sceni. Uprkos tome, on je u četrdesetoj godini ušao u politiku iz osećanja odgovornosti i dužnosti prema narodu i državi kojima je pripadao.

Njegov pedagoški rad na pravnim fakultetima u Subotici I Beogradu, kao I prosvetiteljska misija koju je vršio među pravnicima u Srbiji I Jugoslaviji, dokazani su i nesumnjivi.

Manje jep poznato da je Konstantinović pisao dnevničke beleške, u Beogradu 1939-1941. I u Londonu 1944-1945. Godine. Njegova želja je bila da se te beleške ne objavljuju. Međutim, njegov sin, Radomir Konstantinović, ove beleške je priredio I objavio 1998. godine pod naslovom “Politika sporazuma”. Reč je o dragocenom svedočanstvu o tom dramatičnom I prelomnom vremenu.

Knjiga sažima veliko istorijsko I životno iskustvo autora koji je posedovao široka znanja iz raznih oblasti I imao bliske veze s mnogobrojnim ličnostima iz naučnog, državnog, političkog I kulturnog miljea, ne samo u Srbiji nego I širom Jugoslavije, Evrope i sveta.

Beležeći iz dana u dan svoja zapažanja o događajima u kojima je neposredno učestvovao i o ljudima koje je susretao, Konstantinović pred čitaocem rasklapa korice jednog vremena o kome bi se sigurno manje znalo da nije njegovih zapisa.

Generacija kojoj je pripadao Konstantinović uspela je da dođe do sporazuma i, da nije bilo Drugog svetskog rata, nalazila se na pragu da u Jugoslaviji ukoreni liberalnu demokratiju čiji je pristalica bio Konstantinović. Zato Mihaila Konstantinovića treba pažljivo čitati i njegove Dnevničke beleške treba uzeti kao podsticaj da dopunjuju naša znanja o dramatičnim zbivanjima u periodu 1939–1945. i o toj, danas potisnutoj, liberalno-demokratskoj tradiciji u srpskoj političkoj misli.“ Odlomak iz predgovora (Jovica Trkulja i Dušan Mrđenović)

Naziv zbornika i čitavog projekta je, razumljivo, parafraza naslova čuvene, kanonske knjige Ernesta Noltea. Referiramo najpre na pitanje kako danas govoriti o fašizmu, i kako doživljavamo i u našoj generaciji recipiramo dvadesetovekovno nasleđe fašističkih ideologija, pokreta, političkih stranaka, država i sistema.

Da li je Aušvic nužno konačno ishodište fašizma, da li je fašizam nešto što je specifično za pojedinačne kulture i narode, ili se on javljao u manjoj ili većoj meri kod svih, bar u zapadnom civilizacijskom krugu? Koliko je fašizam doprineo modernizaciji tehnike, umetnosti, državnih, ekonomskih ili socijalnih sistema u dvadesetom veku, znajući npr. da su auto-put i narodni jeftin automobil nasleđe Hitlerove Nemačke? Konačno da li se on ili neki njegovi delovi mogu danas oživeti, ispoljiti, pojaviti i sa kakvim posledicama?

Srbija je bila vesnik Novog sveta, koji danas predvode Rusija i Kina.

Novi svet, to jest pravedni multipolarni sistem, to jest zajednica zajedničke sudbine čovečanstva, kao kvalitetno nova epoha u istoriji čovečanstva, počinje u 21. veku.

Karakteriše ga apsolutno poštovanje, odnosno neprikosnovenost, zaštita i unapređenje ljudskog života, ljudskog dostojanstva i ljudske zajednice, zapravo čovekoljublje u skladu sa Hristovim zapovestima i
konfučijanskim opštim dobrom, kao i najboljom praksom socijalno orijentisanih, moralnih država.

Da li su Jesenjin i Miljković dva ubijena pesnika? Ko je bio Dušan Jaglikin, pisac najboljih priča o UDBI? Šta je Crnjanski mislio o cender revoluciji? Kako je psiholog Dragan Krstić postao srpski Vinston Smit? Na kakvoj granici je stražario Dragoš Kalajić? Zbog čega je Momo Kapor prestao da bude amerikanofil? Otkuda su autori „Rečnika tehnologije“ već 1981. znali da posle komunizma dolazi globalizam? Čime se Mika Antić, objavljujući knjigu za decu, zamerio titoističkoj epohi? Gde su se sreli Brana Petrović, pesnički ratnik protiv smrti, i Leonid Šejka, slikar koji je sreo Grupuleksa, naručioca Infernalnog oltara, pa ipak krenuo ka Bogu? Koliku se cenu plaćali Kosta Dimitrijević i Predrag R. Dragić Kijuk, boreći se protiv cenzure? Sudi li se Gojku Đogu i onda i danas? Može li se ostati uspravan među ruševinama?

Knjiga „Između Boga i Grupuleksa“ bavi se borbom za smisao u doba titoizma.

Ako je moguće pokrenuti sudski postupak protiv čovjeka koji ima naviku da drži desnu ruku na satu za vrijeme intoniranja himne Crne Gore, a pritom se srednji prst bolje vidi od domalog i kažiprsta, Onda bi na sudu mogli da završe svi odbrambeni fudbaleri svijeta koji u živom zidu, dok se pripremaju za izvođenje slobodnog udarca, štite donje ekstremitete od udara lopte. (...)
Emir Kusturica

Knjiga je zbornik tekstova o odnosima Rusije i Ukrajine koja otvara horizont zabranjenih i sklonjenih pogleda na moguće istorijske projekte i pojave koje su se zbivale i koje se zbivaju.

Politička mobilizacija u Srbiji od 1987. do 1992. godine Kapitalna studija o političkim događajima koji su obeležili političku i društvenu scenu Srbije od 1987. do 1992. godine. Nastala na osnovu dugogodišnjih istraživanja dokumenta, građe i izvora, uključujući i srpsku i jugoslovensku štampu iz osamdesetih i prve polovine devedesetih godina, knjiga Politička mobilizacija u Srbiji od 1987. do 1992. godine detaljno analizira kako je nastala Antibirokratska revolucija i koje su njene posledice, zbog čega su u Srbiji krajem osamdesetih odložene društvene i političke promene, kao i na kojim je osnovama nastala srpska opozicija početkom devedesetih godina. Knjiga Politička mobilizacija u Srbiji od 1987. do 1992. godine je dragoceno i neophodno svedočanstvo o istoriji čiji smo svedoci.

Kada čitalac uzme u ruke knjige i tekstove Miloša Crnjanskog, objavlјene pre sto ili sedamdeset godina, kako ih čita, kako doživlјava i razumeva? Da li ih povezuje sa svojim umetničkim, društvenim, političkim vremenom? Neka značenja od pre sto godina ponavlјaju se na drugi način i u novom dobu. Seobe Srba iz 17. veka se opisuju u romanu Seobe (1966), a na čudan način ih doživlјavamo (povezujemo) u stvarnosti srpskog izgona (proterivanja i preselјenja) u jugoslovenskim ratovima iz Hrvatske (1991–1995), Bosne i Hercegovine (1992–1995) i Kosova i Metohije 1999. godine. A tu su i druge asocijacije: Jugoslavija i Srbi, Srbi i Zapad, demokratija i totalitarizam, srpske i inostrane političke ličnosti, Italija, Nemačka, Španija, novinarstvo, lјubav... Miloš Crnjanski – kakvo bogatstvo asocijacija u čitanju njegovih književnih i neknjiževnih tekstova!

Kada sam pre više od dvadeset godina počeo da se profesionalno bavim temom „Novog svetskog poretka“ nisam mogao da pretpostavim da će mi to u isto vreme biti i profesionalni izazov i noćna mora. Tema je preširoka, u više slojeva i što sam više u nju ulazio, pribavljao dokumentaciju, analizirao fenomene, do tada meni nepoznate, mračne i teške, to mi je postajalo jasno da je reč o fenomenu političko ekonomskom, starom hiljadama godina. Oblici ispoljavanja su se menjali iz epohe u epohu, kroz vekove uspona i padova, uz ogromne žrtve, patnju i nesreću kao nužnu cenu „napretka“ koju su ljudi morali da plate.
Eksploatacija, potčinjavanje, zloupotrebe, kriminal, ucene na svim nivoima, od pojedinca do države, pretnje uništenjem, odlike su i savremenog doba. Preživeli smo svetske ratove u XX veku, na pomolu je nov, u ovom veku u kome živimo.
Hteo sam odavno da prestanem da sebe mučim, a verovatno i mnoge druge, ovim temama. To nije moguće, kako da ignorišem Svetski ekonomski forum, operativno telo duboke države, rat u Siriji, rat u Ukrajini koji će odrediti sudbinu čovečanstva u ovom veku, planirane migracije neevropskog stanovništva ka Evropi i uništenje korena evropske civilizacije i nestanak Srba i njihove države.
Sve to traži nove knjige i nove pisce, nije bitno da li ću to biti ja ili neko drugi.
Utoliko ovo ponovljeno izdanje knjige Deca novog doba je uvod u ove teme za one koji sada stasavaju i žele da saznaju više.

Nova knjiga Dragana Vujičića „Reset V“nastavak je istraživanja uglednog novinara i publiciste u lavirintima Tajnih planova u Agendi koje su „najdublje države“ pripremile i sprovode nad svojim stanovništvom. U petoj knjizi (prethode „Taoci reseta“,“Taoci korone“,“Rest VS razuma“ i „Reset u krvi Ukrajina VS Rusija“) autor se vraća i u period u pre oko 300 godina kada je sa Darvinovom evolucijom krenu pravi veliki Reset planete.
Iz recenizije Siniše Ljepojevića:
HRONIKA ZLA
U ovom radu su sakupljena i verno predstavljena sveobuhvatna autentična svedočanstva, činjenice o celini savremenog zla koje je istovremeno i verovatno najveća obmana, prevara u istoriji…
… U osnovi, reč je o kolosalnoj borbi protiv ljudske prirode, a da bi jedna potrošena zapadna politička i finansijska elita ostala dominantna u svetu. To je, međutim, uzaludan posao jer ljudsku prirodu i prirodu u celini još uvek niko nije pobedio, uzalud tehnologija. Doduše, posledice će biti velike, ali niko ne može da pobedi prirodu. I ona se, trebalo bi imati na umu, uvek osveti za narušavanje njene harmonije.

"Višegodišnja putovanja Nikole Mikovića kroz skoro sve krajeve predratne Ukrajine, ali i kroz obližnje bivše sobjetske republike, predstavljaju svojevrsnu avanturu u koju se ovaj novinar upustio igrom sudbine. Ova nesvakidašnja knjiga nastoji da srpskoj čitalačkoj publici detaljnije predstavi svet koji nedovoljno poznajemo i razumemo.
U formi geopolitičke reportaže, autor objašnjava kako se Ukrajina između dva ""Majdana"" - takozvane Narandžaste revolucije iz 2004. godine, i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča u zimu 2014. - metodom sitnih koraka udaljavala od Rusije. U središtu piščevog interesovanaj su jezičke, verske i političke podele sa kojima se predratna Ukrajina suočavala, kao i odnos žitelja ove bivše sovjetske republike prema Rusiji. Kroz dijaloge - često vrlo duhovite - sa poznatim ukrajinskim filmskim kritičarem Aleksandrom Sašom Gusevim, autor uvodi čitaoca u način razmišljanja prosečnog rusko-ukrajinskog liberala, čiji je san da se Ukrajina što pre oslobodi sovjetskog i ruskog nasleđa, kao i da svoju sreću potraži na Zapadu."

Homjakov i drugi slovenofili, upućuju Srbima poslanicu u kojoj ih "mole" da se ne odriču svoga identiteta i da ne hrle za evropskim vrednostima. Ta poslanica je pisana 1860. godine i dijagnostifikuje iste probleme srpske zajednice kakvi su oni i danas

„Slobodni“ i „pošteni“ dva su prideva koja se najčešće navode uz izbore. Postali su fraza zvaničnika međunarodnih organizacija, novinara, aktivista za lјudska prava, političara i politikologa. Šta zapravo stoji iza ovih kvalifikacija izbora? Šta je objektivna, pouzdana i tačna mera „slobodnog“ i „poštenog“ u izborima? Ko je sertifikovao i izbaždario mere za slobodne i poštene izbore? Postoji li i gde je ta linija koja razdvaja slobodne i poštene izbore od onih koji to nisu? Ko je merodavan da oceni koji izbori odgovaraju mernim standardima „slobodno“ i „pošteno“?'