ARHEOLOGIJA

Vinčanica -ključ za čitanje zagonetnih drevnih pisama,put za razumijevanje razvitka pismenosti.Zahvaljujući vinčanskim porukama može se dokučiti i smisao slovnih redosleda većine azbuka

Da biste upoznali neke od najstarijih evropskih kultura, dovoljno je da upoznate Srbiju i njenu praistoriju, jer se baš ovde, na našim prostorima, nalaze koreni evropske civilizacije. Ova knjiga čuva naše kulturno nasleđe sa željom da ga prenese pokolenjima i otrgne od nemara, prolaznosti i zaborava.

Često se divimo kulturnoj baštini drugih zemalja, a da nismo ni svesni kakvim bogatstvom obiluje Srbija. Iako je to blago tu, nadohvat ruke i oka, obično ga se setimo tek kada ga neko iz „belog sveta“ spomene kao neprocenjiv i jedinstven deo svetske kulturne riznice. Tada smo neizmerno ponosni što je u svetu naše nasleđe prepoznato iako sami veoma malo znamo o njemu.

Ova izuzetna knjiga ima za cilj da, kao vredan deo Vaše biblioteke, doprinese širenju znanja i očuvanju naše kulture za naredne generacije. Za prelepepriče o praistoriji i najznačajnijim kulturama iz tog vremena, Lepenskom Viru, Starčevu i Vinči, pobrinuli su se profesori dr, Dušan Mihailović, dr Jasna Vuković i dr Boban Tripković.

Fotografije iz muzeja, arhiva, lične dokumentacije, kao i iz objektiva Dragana
Bosnića, doprinele su tome da praistorija zasija punim i neprolaznim sjajem.

Rad profesora Hlebeca predstavlja značajan doprinos rasvetljavanju brojnih dilema o začecima pismenosti čovečanstva, čiji se koreni nalaze na području Podunavlja, a ima i širi značaj za buduća multidisciplinarna istraživanja na ovim prostorima, kao I da afirmaciju naše zemlje I nauke uopšte. -
Zoran R. Jovanović,
prevodili publicista,
glavni i odgovorni urednik
časopisa „Prevodila

U novoj knjizi „Vinčanski koreni pisama“, Boris Hlebec nastavlja istraživačku odiseju o vinčanici. Koristeći mnogobrojna istraživanja domaćih i stranih lingvista i paleolingvista, Hlebec pokušava da odgovori na pitanje da li se razvoj pisma u svetu oslanja na vinčansko pismo. U ovom izuzetnom traganju autor je mukotrpnim i dugotrajnim radom dosegnuo visoke domete u istraživanju i shvatanju duhovne kulture prastanovnika naše planete. -
Božidar Pešev

TVRĐAVE SRBIJE predstavljaju ilustrovani pregled istorije još uvek postojećih, ali i iščezlih fortifikacijskih objekata u Srbiji.  Ovo reprezentativno izdanje obuhvata preko 300 fotografija visokog kvaliteta, koje su načinili renomirani, nagrađivani autori, Martin Candir, Pavle Marjanović i Dalibor Anđelković.
Tokom srednjeg i ranog novog veka, tvrđave su predstavljale ne samo fortifikacije i vojne objekte, već su bile i centri sveukupnog kulturnog i političkog života na ovim prostorima. Na tlu današnje Srbije, tvrđave su podizali i Srbi (poput Novog Brda, Smedereva ili Magliča), ali i vladari drugih monarhija, čija se vlast prostirala i na teritoriji naše zemlje. Takva zdanja su Petrovaradin, Golubac ili Kalemegdan.
 
Kao prikaz ekonomskih, kulturnih, crkvenih i ponajviše vojnih centara, priča o tvrđavama Srbije satkana je od surove i dinamične istorije, kao i uzbudljivih, maštovitih legendi, koje su ispripovedane na elegantnim stranicama ove knjige.
 
Radeći na našem najnovijem izdanju, stručni autor istražio je obilje građe, kao i bogatu literaturu na srpskom i brojnim stranim jezicima, kako bi našim čitaocima, naučno-relevantno i verodostojno, približio raskošnu prošlost utvrđenih gradova.
 
Doc. dr Boris Stojkovski je istoričar medijevista, zaposlen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U oblasti njegovog interesovanja spada i crkvena istorija. Do sada je objavio nekoliko desetina radova u eminentnim naučnim časopisima zemlji i inostranstvu, a učestvovao je i na više domaćih i međunarodnih naučnih konferencija.

JEDNA SLIKA VREDI 1.000 REČI, A U 1.000 SLIKA STANE ČITAVA ISTORIJA SRBIJE!

Svedočanstva o ostacima materijalne kulture na prostoru današnje Srbije, od prvih društava do modernog doba, prikazana su kroz više od 1.000 artefakata, iz pera 22 odabrana stručnjaka i preko 200 saradnika i konsultanata.

Ova jedinstvena enciklopedija predstavlja bogatu riznicu figurina, oruđa, oružja, nakita, odeće, religijskih i umetničkih predmeta, koji svedoče o spletu različitih kultura i civilizacija koje su ostavile traga na ovom tlu, oblikujući svest, mentalitet, kulturu, običaje i tradiciju nas danas. Ako je pamćenje duša sveta, onda je duh ovog prostora, u svim svojim manifestacijama, oživljen i sačuvan na stranicama ove knjige.

Knjiga Metjua Džonsona predstavlja jednu od prekretnica u razvoju arheološke teorije. U ovom tekstu na promišljen, sveobuhvatan i originalan način predstavljen je niz centralnih tema i problema arheološke teorije, ali i prakse, krajem 20. i početkom 21. veka. Autor je pokušao da prikaže odnos između arheološke misli i širih teorijskih tokova u intelektualnom životu uopšte, kao i da što jasnije predstavi odnos između arheološke teorije i prakse. Tom cilju najviše je odgovarala struktura istorijskog pristupa koji se najpre usredsređuje na novu (procesnu) arheologiju i reakcije na nju, i tek potom prelazi na rasprave koje se vode danas.