ETNOLOGIJA/ANTROPOLOGIJA

Knjiga Goli čovek nije samo antropološka studij, to je intelektualna odiseja koja zatvara čuveni ciklus Mitologike.

Kao četvrti tom, ovo delo predstavlja finalni dokaz Levi-Strosove teze da ljudski um, bez obzira na geografiju, funkcioniše po univerzalnim logičkim principima.

Zašto je ova knjiga važna za svakog čitaoca?

- Strukturalna analiza: Razumevanje kako se grade mitovi Amerike.
- Filozofski domet: Odnos između prirode i kulture.
- Naučni autoritet: Ključno delo za studente sociologije, antropologije i filozofije.

Za Induse sveta knjiga, izvor duhovnosti i uporište nacionalnog identiteta, stvarana na sanskrtu, jeziku čija literatura je dva puta obimnija od one na latinskom i grčkom zajedno, ona je od neprocenjive vrednosti za svekoliku evropsku, pa i za slovensku i srpsku tradiciju.

Ovo je knjiga čoveka koji je postavio temelјe i u kojoj su postavlјeni temelјi kulturnoj antropologiji i animizmu. Naravno, na ovom mestu je teško ne setiti se našeg hroničnog kašnjenja za svetskim naučnim tokovima, neretko izazvanog nedostatkom upravo bazičnih knjiga kao što je Prvobitna kultura, ako ni zbog čega drugog, makar zbog činjenice da je i naša stara vera, kao što znamo, pretežno animistička.

Nova knjiga Bojana Jovanovića, Svetlo svetu napisana kao prilog antropologiji hrišćanstvo, plod je autorovog dosadašni proučavanja novozavetnog dela Svetog pisma. Za razliku od sagledavanja čoveka sa stanovišta hrišćanstva, što implicira hrišćansku antropologiju, antropološko razmatranje novozavetnih shvatanja čoveka čini osnovanom jednu antropologiju hrišćanstva. Budući da upravo antropološka znanja i omogućuju osvetljavanje bitnih hrišćanskih shvatanja o njemu, njegovoj veri, nadi i ljubavi, ona nesumnjivo mogu dopri neti adekvatnijem razumevanju njegovog aktuelnog duhovnog i egzistencijalnog stanja. U vreme kada tehnološki razvoj ne prati i čovekovo moralno usavršavanje i kada su tradicionalke vrednosti izgubile svoj nekadašnji značaj, principi hrišćanske duhovnosti su osnova za etičku univerzalizaciju humanističkih načela koja uvećavaju čovekove mogućnosti opstanka i njegovog potvrđivanja kao ljudskog bića - navodi se u predgovoru knjige Svetlo svetu, Bojana Jovanovića.

Knjiga Mit: Biografija verovanja Dejvida Liminga zasnovana je na seriji predavanja održanih u Interreligijskom centru u Njujorku 2000. godine. Autor istražuje tradicionalne mitove različitih kultura, njihovu strukturu i značenje, pružajući čitaocima dublji uvid u svet mitologije.

ČUVAR TRADICIJE - OBIČAJNIK - PODSETNIK NA VERSKE PRAZNIKE - RIZNICA NARODNIH IZREKA

U narodu se, tačno zna kad je čemu vreme, jer je celina življenja kalendarski usklađena i cela godina propraćena određenim radnjama – tačno se zna otkad i dokad se nešto radi, pesma peva, igra izvodi, i čemu sve to služi.

O TOM ŽIVOTU PO NARODNOM KALENDARU GOVORI KNJIGA GODIŠNJI OBIČAJI U SRBA.

• 110 prazničnih dana s pratećim običajima
• 16 vrsta obrednih povorki
• 5 vrsta slava

Na osnovu građe sakupljene sa svih prostora na kojima su Srbi živeli ili žive (Vojvodina, Mačva, Jasenica, Stari Vlah, Negotinska Krajina, Župa, Levač, Leskovačka Morava, Rudničko, Aleksinačko i Vranjsko Pomoravlje, Metohija..., Lika, Banija, Knin, Bosanska Krajina, Baranja, Semberija, Kuči, Vasojevići...). Ilustracije Marka Markovića, slike naivnih umetnika iz bogate zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, fotografije, ikone i freske – ukrašavaju ovu prelepu knjigu.

Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, posthumno objavljen prvi put 1985. godine, predstavlja najiscrpniju i najsistematičniju studiju posvećenu lokalnim etnobotaničkim predstavama u srpskoj nauci do danas. O narodnim znanjima i verovanjima o magijskim i lekovitim svojstvima biljaka Čajkanović veli: „Religija biljaka i drveta bila je kod starih Srba jako razvijena. U tom pogledu Srbi, doduše, ne čine izuzetak prema ostalim narodima, kod kojih su biljke i drveta, u dalekoj starini, imale takođe visok ugled; ipak, od značaja je činjenica da se od te religije sačuvalo kod Srba i do današnjeg dana više ostataka, i jasnijih ostataka, nego kod mnogih drugih naroda...”

Ova knjiga želi da pruži doprinos istoriji grčke religije na taj način što izlaže mišljenja Grka o životu ljudske duše posle smrti.

Takav poduhvat mora u posebnoj meri da se bori s teškoćama koje se postavljaju pred svako istraživanje religioznog misaonog života kod Grka.

Budući da je prirodno nastala, a ne da je ustanovljena, grčka religija nikada nije dala pojmovni izraz mislima i osećanjima koja su je iznutra određivala i spolja oblikovala. Ona se pokazivala samo u religioznim radnjama; u njoj ne postoje nikakve religiozne knjige iz kojih bi se mogao pročitati najdublji smisao i sklop ideja kroz koje Grk stupa u odnos prema božanskim silama koje je stvorilo njegovo verovanje.

Misao i fantazija grčkih pesnika obavijaju ono jezgro grčke narodne religije, koje uprkos ili upravo zahvaljujući odsustvu pojmovnog razvoja sa čudesnom sigurnošću čuva svoj prvobitni oblik. Jedine dokumente o grčkom religioznom misaonom životu pružaju nam, u onome što je od njihovih spisa stiglo do našeg vremena, pesnici i filozofi. Oni su nužno bili vodiči i u istraživanju koje je ovde preduzeto.

Ali, iako u sklopu grčkog života religozna shvatanja pesnika i filozofa već po sebi i za sebe predstavljaju važan deo grčke religije uopšte, ona ipak samo omogućavaju da se spozna stav koji je određeni pojedinac, uživajući punu slobodu odlučivanja, zauzeo u odnosu na religiju otaca. - Ervin Rode

Fenomeni u knjizi su obrađeni van konkretnog istorijskog okvira, odnosno bez preciznih vremenskih
deonica vezanih za prošlost Crne Gore, a problemski su zasnovani kako na stručnoj literaturi, tako i na usmenoj tradiciji, predanjima, predstavama, katkad i sterotipima, a što uostalom i sugeriše njen naslov.

Kao što biološki genom određuje našu biološku pojavnost, kulturni genom određuje našu kulturnu pojavnost. To je skup spoznaja o funkcionisanju sveta i pravilima koja iz njih proističu. Kada ljudi artikulišu ove spoznaje u narativ, nastaje mitska priča. Njegovi počeci datiraju iz paleolita. Sačuvan je u raznim informativnim medijima. Njegovo postojanje Andrej Pleterski najpre pokazuje u narativnim tradicijama. Od pojedinačnih struktura tekstualnih fragmenata slovenske folklorne tradicije gradi povezanu pripovest u mnogim verzijama, koja opisuje i objašnjava mehanizam obnavljanja prirode kroz ciklične promene. Ljudi su koristili ovaj narativ kao mentalni model i materijalizovali ga u slikama i geografskim ideogramima. Stvorena je geografska materijalizacija mitske priče koju autor naziva mitskim pejzažom. To je oblik kulturnog pejzaža koji su ljudi stvorili u skladu sa svojim mitskim predstavama kako bi pomoću njega ovladali silama prirode. Kombinovali su elemente koje danas poznajemo kao astronomiju, matematiku, pravo (jus), religiju.

U najvećem delu knjige prikazuju se odabrani primeri mitskih pejzaža iz Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Češke, Poljske, koje autor interdisciplinarno istražuje uz pomoć istorije, arheologije, etnologije.

Leontije Pavlović (1914–1997), doktor istorijskih nauka, viši naučni savetnik, bogoslov, istoričar umetnosti i publicista. Svoju doktorsku  disertaciju „Kultovi lica kod Srba i Makedonaca. Istorijsko-etnografska rasprava“ objavio je 1965. godine u izdanju Muzeja u Smederevu. Vremenom je ova jedinstvena interdisciplinarna studija, postala nezaobilazna i često korišćena u delima istoričara, istoričara umetnosti, etnologa i drugih proučavalaca kulture.

Studije:Tihomir R. Đorđević, Arhivska građa za naselјa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Miloša (1926), Stanovništvo u Srbiji posle Velike seobe 1690. godine (1927), Naselјavanje Srbije za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića (1921), Selo kao društvena zajednica za vreme prve vlade kneza Miloša (1922), Zbijanje kuća i ušoravanje sela pod knezom Milošem (1914), Varoši u Srbiji za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića (1921) Milenko S. Filipović, Selo u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka (1954) Borivoje M. Drobnjaković, Stanovništvo u Srbiji za vreme Prvog ustanka (1954), O naselјavanju Crnogoraca po Srbiji u periodu 1847. do 1869. godine (1924) Radoje M. Uskoković, Iselјeni Nikšići (1924) Radoslav Lj. Pavlović, Kulize (poreklo i starina) (1952) Ljubomir Durković Jakšić, Doselјavanja u Kneževinu Srbiju (1957)Pogovor: B. Čeliković, Uz građu i studije o naselјavanju Srbije'

Iz vremena kada je naš narod pripadao paganizmu nije nam o njegovoj religiji ostalo nikakvih pisanih spomenika, ni domaćih ni stranih.

Ta praznina nije bila ni naknadno popunjena: ni u docnijim vremenima dok su starinska verovanja, starinski kultovi i božanski mitovi mogli biti još u snazi, ili bar u svežoj uspomeni, nije se našao niko da ih zabeleži. Kako je stara vera zamenjena hrišćanstvom, koliko se to može kontrolisati ili naslućivati, manje borbom a više sporazumom, uskoro posle stvaranja prve srpske države, ne treba se mnogo čuditi što se za paganizam, u doba kada su se javili prvi naši pisci, nije više interesovao niko, ni u dobrom ni u rđavom smislu, ni da ga brani ni da ga napada, i što je prema tome ostao nezabeležen.

Ivan Stepanovič Jastrebov(autor)birke i studije, zasnovane na ličnom i temeljnom uvidu u srpsku usmenu tradiciju na Kosovu i Metohiji i u Staroj Srbiji, ne može se integralno predstaviti meritum srpske usmene kulture, pregled varijanata, opis običaja i obreda, te uobličiti slika prohujale i zaboravljene prošlosti.Knjiga Običaji i pesme Srba u Turskoj jeste obimna zbirka, ali i etnološka studija, pisana starijim jezikom i specifičnom leksikom. U prevodu na srpski jezik bilo je veoma važno sačuvati arhaična značenja pojmova iz narodne kulture, ali i ukazati na zanimljiv jezik i ritam Jastrebovljeve rečenice.Posle toliko vremena, Jastrebovljeva knjiga, kao nekim čudom, izranja iz zaboravljene prošlosti, sjajna i moćna, uzbuđujuća i blistava, predstavljajući nam danas ceo jedan izgubljeni svet, koji još uvek živi u nama.

Kulturno- antropološke studije i eseji

Stare narodne osnove prilagođene balkanskom tlu, kulturne zone patrijarhalaca i Balkanaca, uglavnom su odredile današnji telesni i duhovni sklop SrboHrvata. Usled seoba je na kolonijalnom
tlu došlo do mešanja ranijih etničkih zajednica, privrednih formi i kultura, te do mešanja katolika i pravoslavaca, što je onda dovelo do razbijanja jedinstva starijih dijalekatskih područja i stvaranja novih govornih zona; istovremeno, seobe su dovele do toga da su pored starog dinarskog i centralnog soja stvarani novi – kolonijalni tipovi, te se u tom sklopu stara patrijarhalna i balkanska kultura preobrazila u evropsku, u osnovi nacionalnu kulturu. Pojedine doselјeničke porodice su na novom tlu zadržale stara karakterna svojstva, ali su istovremeno razvile i nove osobine koje su išle naruku prevladavanju elemenata balkanstva, patrijarhalnosti i srednjeg veka i stvaranju nove osnove budućeg duhovnog jedinstva naroda.

Gerhard Gezeman, 1928


Gerhard Gezeman (Lihtenberg, Saksonija, 1888 – Telc, Gornja Bavarska, 1948) studirao je germanistiku (s posebnim naglaskom na etnologiji), klasičnu filologiju, indologiju i slavistiku na univerzitetima u Minhenu, Berlinu i Kilu. Studije je okončao 1913. g. doktorskom disertacijom iz germanistike, ali se još u toku studija opredelio za naučni rad u oblasti slavistike. Godine 1920. habilitirao se na Minhenskom univerzitetu radom „Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama”. Od 1923. pa do penzionisanja 1944, bio je profesor slavistike na Nemačkom univerzitetu u Pragu, a istraživački se bavio prevashodno južnoslovenskom narodnom književnošću, kulturnom antropologijom Južnih Slovena i ruskom književnošću.

Jovanović, piše o položaju štampe u Srbiji, o stanju u medijima, analizira javno mnjenje o najvažnijim zbivanjima, pokazujući svu širinu svojih interesovanja i predmeta njegovog nezadovoljstva tako da knjiga podseća na dnevnik jednog veoma obrazovanog i dobro informisnaog intelektualca.

Hrana se pokazuje kao fenomen na kome se reflektuju sva duhovna i misaona kretanja današnjice – od globalizacije (pod firmom univerzalno zdravog) i elitizma priznatih svetskih kuhinja, do svojevrsnog kulinarskog nacionalizma i lokalizma (zdravo je jesti samo ono što uspeva u našem podneblju); od kulinarskog tradicionalizma (po receptu naših baka), do multikulturalizma...

Stoga je za formu ove knjige odabran dijalog, dijalog sopstvenog glasa s odjecima glasova autora pročitanih knjiga, glasova budućih čitalaca, glasova prijatelja i ostalih bližnjih, ali i onih udaljenih a bučnih glasova reprezenata reklamne industrije s prizvukom histerije i pomodarstva (hrana koja ubija, zdrava hrana, nemojte jesti...! jedite...! najnovija naučna istraživanja pokazala su da...), glasova ekološki nastrojenih protivnika genetski modifikovane hrane ili tradicionalističkih protivnika fast fuda.

Dokumenti svedoče: da, na srpskim dvorovima, za trpezama zastrtim belim platnom, zlatnim i srebrnim priborom jeli su se kavijar od dunavske morune, sveža riba iz Jadranskog mora, pečenje začinjeno belim lukom. Na svakom dvoru postojao je veliki podrumar a vino su služili peharnici. Običan narod, pak, hranio se skromno: najčešće hlebom, lukom i vodom. Za trpezu se sedalo dva puta dnevno, u deset pre podne i uveče, a meso se jelo jedino o slavljima.

I tada je, kao što to i sada čini, čovek sebi svakoga dana postavljao isto pitanje: šta ćemo danas jesti? Bio potaknut obiljem ili oskudicom, ovo je pitanje ponavljao u svakom vremenu i u svim kulturama. Tom pitanju, večnom, nova su vremena dodala jedno novo: kako se hraniti zdravo (a ne potrošiti previše novca)? Oba pitanja, ponovljena nebrojeno puta na svakoj zemljinoj tački, iziskuju svakodnevni dijalog.

Enigma smrti i misterija rođenja najizraženije ocrtavaju pitanje o tome šta sledi nakon života i šta prethodi dolasku na svet. Tajanstvenost odgovora iskazana u shvatanjima o mogućnosti predsveta i postsveta, sažima predstava o htonskom kao potpuno suprotnom ovozemaljskom svetu. Život i smrt kao suprotstavljeni pojmovi potvrđuju se međusobnom negacijom i uslovljenošću. Ovozemaljski i onozemaljski svet potpuno su različiti, suprotni i međusobno isključivi. Mogućnost komunikacije između njih postoji jedino prilikom dolaska na ovaj ili odlaska na onaj svet. U tom smislu je od posebnog značaja identitet prostornovremenskog segmenta međusveta, segmenta u kome se i odvija proces prelaza i međusobne komunikacije između htonskog i ovozemaljskog. Određen početkom i krajem, život pojedinca upravo u ovim graničnim tačkama dostiže najveću dramatičnu neizvesnost. Smrt je povod obredu kojim se pojedinac ispraća sa ovog sveta i uvodi u drugi svet. Predstava o kraju ovozemaljskog otvorila je i mogućnost verovanja u jedan novi početak.

Ova knjiga predstavlja zbirku od devet književno-antropoloških eseja, složenu u tri tematski zasebne celine. S obzirom na interdisciplinarni pristup nju je gotovo nemoguće žanrovski odrediti, pa se podjednako može smatrati ogledom koji zadire u sferu filozofije, psihologije, istorije i politike. Tematizujući fenomene i ličnosti na izvorno nov način, autorka nas istovremeno podseća da velike intelektualne zaostavštine Gavrila Stef.Venclovića, Roberta Muzila ili Edvarda Saida ne samo da nikada ne iščezavaju, nego da predstavljaju plodne izvore za nova tumačenja i različite, interdisciplinarne istraživačke pristupe.

Fundаmentаlno delo u četiri tomа, obimа preko 2000 strаnа u tvrdom povezu, ilustrovаno! Nаjznаčаjnije delo svetski poznаtog i priznаtog аntropologа Klod Levi-Strosа. Strukturаlizаm i poreklo mitovа. Prevedeno nа sve svetske jezike.

Fundamentalno delo u četiri toma, obima preko 2000 strana u tvrdom povezu, ilustrovano. Najznačajnije delo svetski poznatog i priznatog antropologa Klod Levi-Strosa. Strukturalizam i poreklo mitova. Prevedeno na sve svetske jezike.

Fundamentalno delo u četiri toma, obima preko 2000 strana u tvrdom povezu, ilustrovano. Najznačajnije delo svetski poznatog i priznatog antropologa Klod Levi-Strosa. Strukturalizam i poreklo mitova. Prevedeno na sve svetske jezike.

Lična imena se ubrajaju među najstarije civilizacijske reči, i po prirodi stvari to su veoma žive reči, življe od bilo koje druge imenske kategorije. Ovaj poseban rečnik u srpskoj leksikografskoj tradiciji, sadrži 33 000 imena. Autor je pored „svih“ savremenih imena obuhvatio i ona imena koja kao da su izašla iz upotrebe, ali svakako pripadaju bližoj i daljoj tradiciji i prošlosti srpskog naroda. Zanimljivo da Rečnik imena, na ilustrativan način svedoči o tome kako se uvode nova imena, ali u isti mah oživljavaju i ona stara. Već letimičan pregled ovog Rečnika pokazuje da su po broju najzastupljenija tradicionalna slovenska imena(nastala u slovenskoj pradomovini ili na prostoru južnoslovenske zajednice), a zatim imena koje je doneo hrišćanski identitet. U Rečniku su i imena koja nisu slovenska, kao ni ona koja su posledica primanja hrišćanske vere, ali i ona koje donela islamska vera na ove prostore. Posle znamenitog Rečnika ovakve vrste koji je odavno još priredila Milica Grković, pred čitaocima je delo koje tradicijom, savremenošću, sveobuhvatnošću, na neočekivan način i iz veoma posebnog ugla svedoči o našoj tradiciji, kulturi i srpskom nacionalnom identitetu.

Jednostran i pojednostavljen pristup sadržaju predanja o ubijanju starih povod je preispitivanju naučno neprihvatljivih, ali do danas važećih tumačenja. Potreba je, dakle, da se ovo predanje celovito, kompleksno i dubinski razmotri i kritički analiziraju izvori na osnovu kojih je izvođen pogrešan stav o lapotu. Ukoliko se sa naučnog stanovišta postavi pitanje ubijanja starih, onda je nužno utvrditi kontekst u kome je to praktikovano, kao i pouzdanost izvora na osnovu kojih se dokazuje postojanje ove obredne prakse. Smeštanje obreda u daleku i neproverljivu prošlost otvara pitanje dokaza, odnosno dosadašnje argumentacije koja se nastoji pronaći u reliktima u poznatoj običajnoj praksi i folklornom stvaralaštvu. Govoriti o preistorijskim ritualima sa sigurnošću i smatrati ih realnim, znači zanemariti rezultate dosadašnjeg istraživanja u oblasti praistorijske mitologije i religije.

"Moj glavni pojam je Kosmo-Psiho-Logos, što znači: tip lokalne prirode, čovekov karakter i nacionalni um u odnosu uzajamne podudarnosti i komplementarnosti. Rad‚i kultura tokom istorije dopunjavaju ono što priroda nije dala.KOSMOSOFIJA- tako bih ja nazvao svoj pristup." G.Gačev

„Već u jednostavnom i svakodnevnom činu uzajamnog pozdravljanja pripadnici različitih naroda izražavaju svoje „simbole vere“, ističu šta im je u životu dragoceno. Za Ruse je to zdravlje, celovitost, za Engleze i Amerikance rad, za Jevreje mir, za Italijane stabilnost, statika, vertikalna dimenzija Bića, za Francuze i Nemce – pokret, dinamika... Prema tome, već u svakodnevnom govoru mi razgovaramo jezikom vrhovnih ideja, koristimo filosofske ideje i principe, ali to i ne shvatamo, jer ih upotrebljavamo nesvesno. Zato vas pozivam da obratite pažnju na navike koje ispoljavamo u uobičajenoj upotrebi reči. Tu počivaju mnoge fundamentalne kategorije i pojmovi koji se naprosto podrazumevaju. Ako ih spoznamo, to će nam dati značajnu sposobnost prodiranja u arsenal arhetipova i principa, u skalu vrednosti koje formiraju nacionalni mentalitet datog naroda, njegovu kulturu. Koren reči poseduje glavni ključ za temeljne ideje, i njega bi trebalo pomno osluškivati, istraživati i proučavati.“

Gačev Georgi Dimitrievič

Svako će osetiti važnost ovog rečnika. Više od 1600 članaka povezanih kroz poređenja i napomene, često sastavljenih tek nakon dugog razmišljanja, omogućava nam da se bolje približimo istini simbola nego što bi to bilo moguće kroz pojedinačno proučavanje svakog od njih.
Od psihoa

nalize do antropologije, od umetničke kritike do publicistike i ideološke propagande ili politike, nauke, umetnosti i tehnike pokušavaju danas sve više da dešifruju taj jezik simbola, da bi proširile polje znanja, produbile komunikaciju i ukrotile energiju posebne vrste koja se nalazi u osnovi našeg delovanja, naših refleksa, naših privlačnosti i odbojnosti, čiju ogromnu snagu tek počinjemo da otkrivamo.Godine razmišljanja i komparativnih istraživanja na korpusu informacija koje je sakupila grupa istraživača kroz kulturna područja koja pokrivaju istorijsko trajanje i široko prostranstvo ljudskih staništa, omogućile su autorima da nam izlože duboki tok simboličkog jezika, koji se račva u skrivenim prostorima našeg pamćenja.