POLITIKA

„Možda je vreme da pokušamo da (pred)vidimo u kom smeru se kreće svet i mi sa njim i gde ćemo se u nekom sutrašnjem dnu naći, a ne samo da konstatujemo i poslovično bivamo zatečeni događajima. Ova nas knjiga uči kako da nam se to ne desi ili kako će nam se sve desiti ako ne shvatimo poruke i pouke iz prošlosti i adekvatno ne odgovorimo izazovima budućnosti.“ - Petar V. Arbutina (iz recenzija)

„Reč je o obimnom tekstu, koji je posvećen iako staroj, ali nikada aktuelnijoj, iako dobro poznatoj, ali nikada detaljno obrađenoj i elaboriranoj, iako veoma praktikovanoj, ali nikada do kraja spoznatoj, i uz to veoma dinamičnoj temi. Stoga je i „hvatanje ukoštac“ sa ovom temom smeo i veoma hrabar poduhvat, na čemu sam autoru čestitao i pre čitanja teksta knjige.

Autor dr Zoran Golubović je predmet ekonomske diplomatije istražio prvenstveno iz aspekata nauka o ekonomiji, nacionalne i međunarodne bezbednosti, političkih nauka, pa i komunikoloških i socioloških nauka. Pored toga, posebna vrednost knjige su ugrađena znanja i iskustva iz duge i bogate lične karijere pripadnika nacionalnog sistema bezbednosti. Dakle, knjiga je izvesni kolaž poslednjih dometa određenih nauka i bogate prakse.

To ovoj knjizi ne samo da daje nauči značaj, već i karakter izvesnog učila, koje će biti korisno pripadnicima obaveštajnih službi, diplomatskih organa, a pre svega organima za ekonomske odnose sa inostranstvom i privrednicima različitih profila.“ – iz recenzije Prof. dr Saše Mijalković, redovni profesor Nauka bezbednosti

„Nediplomatski životi” je savršeno prikladan naslov za memoare koje su zajedno napisali Vilijam i Lin Montgomeri. Puna dramatičnih događaja, velikih istorijskih preokreta i individualnih ljudskih drama, ova knjiga pokazuje, između ostalog, da život diplomate može često biti nimalo diplomatski: opasan, nepredvidiv i nemilosrdan.

Priča počinje ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i završava se u prvoj deceniji dvadeset prvog: u tih trideset godina, Vilijam i Lin Montgomeri iscrtali su svoju impresivnu životnu putanju na mapi sveta: od Beograda, preko Moskve, Vašingtona, Dar es Salama, Sofije i Budimpešte, da bi se na kraju krug ponovo zatvorio u Beogradu. Složenoj geografiji ove priče jedino može da parira njena istorija: dramatični događaji na velikoj istorijskoj pozornici, po pravilu, još su dramatičniji u svetu visoke politike skrivenom iza scene. Nediplomatski život pruža nam brojne prilike da taj svet sagledamo iznutra i da preispitamo mnoga svoja znanja, stavove i uverenja – pre svega, naravno, u delu knjige koji se bavi strašnim istorijskim potresima na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. O izazovima i iskušenjima sa kojima su se tada suočavali, kao i u mnogim drugim trenucima svoje bogate diplomatske karijere, Vilijam i Lin Montgomeri pišu precizno, jasno i nemilosrdno iskreno, sa naglašenom odgovornošću pre svega prema istini. Ta istina je često neprijatna, ponekad bolna, ali uvek otržnjujuća i lekovita. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je knjiga Nediplomatski život(i) izuzetno dragocena.
"

Slika postmodernog sveta dokazuje da su uzvišene političke i pravne vrednosti antičkog sveta u našem savremeništvu doživele dramatičnu kompromitaciju i slom.

Supremacija duboke države u današnjem svetu svedoči o tihom odumiranju onih humanističkih ideala koji su doskora važili kao neprikosnoveni, a u korist ljudi bez lica.

Posmatrano iz te perspektive, zastarelost humanističkih ideala čini se, nažalost, potpuno realističnom.

Autori su obradi vrlo složene materije pristupili odgovorno, k kritički i, prikazujući u praksi realno stanje naše spoljne politike, skrupulozno, ali ne i apologetski. Ovakvim pristupom postigli su da se odgovorno može reći da će ova monografija biti po mnogo čemu pionirski rad i, usuđujem se reći, jedna od značajnijih studija u naučnom izučavanju spoljne politike. - Prof. dr Ivo Visković

Autori (…) su neprestano u živom i plodonosnom dijalogu sa savremenom i klasičnom literaturom, ne ispuštajući pri tome iz analitičkog „periskopa“ stanje stvari u stvaranju i realizovanju spoljne politike Srbije… Jednako ubedljivo, posledično nakon svih ranijih nezaobilaznih razmatranja, raspravlja se o nacionalnim interesima i strateškim ciljevima naše zemlje. Sveobuhvatno i naučno skrupulozno vivisecira se ovaj osporavani koncept međunarodnih odnosa i spoljne politike, a potom se govori o samim nacionalnim interesima i strateškim ciljevima Srbije. - Prof. dr Dragan R. Simić

Knjiga „Radovan – Kako je izbio rat“ predstavlja sveobuhvatnu analizu jedne od najznačajnijih figura tokom raspada Jugoslavije. Autor Marko Sladojević, koji je bio advokat Radovana Karadžića, nudi jedinstven pogled na njegov život. Ova knjiga obuhvata ključne događaje i istorijske trenutke koji su oblikovali živote mnogih ljudi u Bosni i Hercegovini. Pisac predgovora je prof. dr Miloš Ković, koji je, između ostalog napisao: „Sudovi nisu i neće pisati istoriju srpskog naroda. Ona je stvar istinoljubivosti pojedinca, ličnosti suočene sa sopstvenom savešću. Njen cilj nije moć, nego Istina. U potrazi za njom, ova knjiga biće jedan od važnih putokaza.“

Ličnost i odluke Radovana Karadžića
Radovan Karadžić je bio prvi predsednik Republike Srpske i važan politički lider pre i tokom rata u Bosni i Hercegovini. Knjiga analizira Karadžićeve političke poteze, ali i otkriva njegovu privatnu stranu – pesnika, intelektualca i psihijatra. Sladojević pruža sveobuhvatan uvid u Karadžićev život kroz razgovore koje je sa njim vodio.

Pisac rekonstruiše ključne događaje koji su doveli do raspada Jugoslavije i početka rata u Bosni i Hercegovini. Karadžićeve političke odluke su centralne teme knjige. Autor koristi bogatu arhivsku građu i svoje lično iskustvo da pruži jedinstven pogled na ovaj kontroverzni period.

Svedočanstva iz Haga
U uvodnom delu autor iznosi detaljne opise sudskog procesa protiv Radovana Karadžića u Hagu. Marko Sladojević, kao jedan od učesnika, analizira rad Haškog tribunala i ukazuje na njegove nedostatke. Autor razmatra političke pritiske koji su oblikovali proces i pruža uvid u kontroverze oko pravednosti presude.

Zašto pročitati ovu knjigu?
Ova knjiga je važna za sve koji žele da razumeju političke događaje koje su dovele do rata u Bosni i Hercegovini. Knjiga „Radovan – Kako je izbio rat“ pruža dubok uvid u ličnost i ulogu Radovana Karadžića u tom periodu. Čitaoci dobijaju priliku da kritički sagledaju istorijske događaje i formiraju sopstveno mišljenje.

„Radovan – Kako je izbio rat“ Marka Sladojevića nije samo biografija političara i ratnog lidera, već i analiza međunarodnih odnosa i sudskih procesa. Ovo delo pruža jedinstven uvid u ličnost Karadžića, njegove odluke i posledice koje su promenile tok istorije na Balkanu. Knjiga nudi sveobuhvatan pogled na jednu od najkontroverznijih ličnosti novije srpske istorije.

Knjiga "Anarholiberalizam: Služba i ideologija: 1967–1985." predstavlja provokativno istoriografsko istraživanje političke i društvene stvarnosti druge Jugoslavije od polovine šezdesetih i studentskih demonstracija 1968. do druge polovine osamdesetih, kada se već nazire propast jedne ideologije i raspad jedne zemlje. U tom periodu obaveštajna služba jednopartijske države nazivala je anarholiberalima šaroliku grupaciju disidentskih intelektulaca koji su uglavnom bili skoncentrisani u unverzitetskim centrima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Knjiga rekonstruiše praćenje, nadziranje, kontrolu i progon nekih od najpoznatijih pisaca, intelektualca i univerztetskih profesora druge Jugoslavije. Na drugoj strani, knjiga rekonstruiše ideološku evoluciju anarholiberala od umerene ili izrazite levice do socijaldemokratije, pozicija građanskog centra ili desnog centra i desnice. Junaci ove knjige su Milovan Đilas, Dobrica Ćosić, Ljubomir Tadić, Mihailo Marković, Dragoljub Mićunović, Mihajlo Mihajlov, Srđa Popović, Veljko Korać, Svetozar Stojanović, Mihailo Đurić, Borislav Mihjlović Mihiz, Duško Radović, Stevan Raičković, Momo Kapor, Brana Crnčević, Miodrag Pavlović, Nikola Rot, Predrag Palavestra, Zagorka Golubović, Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Kosta Čavoški, Stojan Cerović, Boris Tadić, Dušan Pirjevec, Taras Kermauner, Rudi Supek, Milan Kangrga, Gajo Petrović, Vlada Mijanović, Andrija Gams, kao i desetine drugih učesnika javnog i intelektualnog života. Sastavni deo ove knjige čine obimni izveštaji Službe državne bezbednosti koje su autori pronašli u arhivskim fondovima Državnog arhiva Srbije i Hrvatskog državnog arhiva. Ti izveštaji se sada prvi put objavljuju kao dragoceno svedočanstvo o jednom vremenu.

Zašto se neke teritorije otcepljuju od države čiji su deo?
Kako dolazi do otcepljenja?
Kako opravdati otcepljenje?
Šta o tome kaže međunarodno pravo, a šta politička teorija?
Da li postoje specifični slučajevi otcepljenja u novijoj političkoj istoriji?

Polazeći od pojma otcepljenja kao predmeta spora, Pavković se usredsređuje na uporedne studije otcepljenja: Abhazija i Srpska Krajina, Crna Gora i Katalonija, Kosovo i Čečenija.

Od otcepljenje kao instrumenta nacionalnog oslobođenja na Balkanu u toku poslednja dva veka, preko otcepljenja u bivšoj Jugoslaviji, do otcepljenje putem strane vojne intervencije SAD i Rusije.

Provokativna i analitična knjiga o nikad razrešenom pitanju međunarodnih odnosa, istoriografije, međunarodnog prava i političke teorije.

„Cilj ovih ogleda bio je da doprinesu razumevanja ne samo fenomena otcepljenja već i našeg načina posmatranja procesa, instrumenata i posledica otcepljenja.“ (Aleksandar Pavković)

U bogatoj ličnoj foto dokumentaciji Pavle Bulatović svojeručno je upisao datum nastanka samo na ove dvije fotografije.
Snimljene su 7. februara 1996. godine u manastiru Sv. Aleksandar Veliki u Sofiji.
Četiri godine kasnije istog datuma, 7. februara 2000. godine nepoznati zločinac pucao je u Pavlovo srce, u nalivpero, i upaljač. Nagovještaj ili samo slučajni sticaj okolnosti? Uz dvije potpisane fotografije na kojima je čitljiv anđeoski Pavlov ćirilični rukopis, donosimo i fotografije strijeljanog nalivpera i upaljača na kojima je vidljiv potpis Zla!

Kao generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Kine (CK KPK) i predsednik Narodne Republike Kine (NRK), Si Đinping je održao brojne govore o širokom spektru problema. U njima je iznosio svoje mišljenje, poglede i stavove i odgovarao na čitav niz teorijskih i praktičnih pitanja u vezi sa Partijom i zemljom u ovim vremenima promene. Njegovi govori otelovljuju filozofiju novog centralnog rukovodstva.

Ova knjiga je kompilacija najznačajnijih radova Si Đinpinga od 15. novembra 2012. do 13. juna 2014. godine. U nju su uvršteni govori, razgovori, intervjui, uputstva i pisma. Ovih sedamdeset devet članaka podeljeno je u osamnaest poglavlja, a dodate su i napomene kako bi se čitaocima pomoglo da razumeju društveno uređenje Kine, njenu istoriju i kulturu.

Knjiga sadrži i četrdeset pet fotografija Si Đinpinga, na poslu i u svakodnevnom životu, s naglaskom na periodu posle 18. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine iz 2012. godine.

U ovoj značajnoj knjizi autor je obradio međunarodni ambijent postepenog prelaska monopolarnog svetskog poretka ka multipolarnom, u čijem ambijentu možemo posmatrati i sukob u Ukrajini. Poseban značaj u radu obuhvata drugi deo knjige, gde se daje analiza vojnih operacija u sukobu od februara 2022. do današnjih dana, sa predviđanjima daljih okvira i procesa. Značajan je i međunarodni ambijent u okviru koga se odvija ovaj sukob. Otuda se radi o ozbiljnoj multidisciplinarnoj studiji koja će ostati važan stručni doprinos razmatranju širih geopolitičkih procesa u svetu, gde je sukob u Ukrajini, verovatno najvažniji vojni konflikt od Drugog svetskog rata na tlu Evrope.
Tako su veoma argumentovano dati odgovori na mnoga pitanja o uzrocima i posledicama Ukrajinske krize. Precizno je ukazano na potrebu Ruske Federacije da preventivno deluje, u funkciji uklanjanja opasnosti nacifikovane i militarizovane Ukrajine i agresivnog delovanja NATO pakta. Rusija je dugo pokušavala da, kroz predloge i pregovore, urazumi SAD i NATO, te da ih upozori da su prešli mnoge „crvene linijeˮ i ugrozili bezbednost Ruske Federacije, i da se zaista nalaze „NA PUTU ZA ARMAGEDONˮ.
U ovoj izuzetno vrednoj knjizi, Opačić, sa vojničkom preciznošću i analitičkom doslednošću beleži najvažnije događaje. Svoje poglede iznosi jasno i nedvosmisleno u vrednosnom smislu, ali ne pretenduje da ih nametne kao obrazac. Mnogo prostora ostavljeno je za dijalog čitaoca sa iznetim problemima i sa samim sobom. Nastojao je i u velikoj meri uspeo da d̑a jedan celovit i interdisciplinarni osvrt na ovu složenu problematiku. Veoma dobro su ukomponovana geopolitička gledišta nespornih autoriteta u toj oblasti (Bžežinski, Hantington, Dugin i drugi), sa kompetentnim vojno-stručnim prikazom ratnih dejstava i sistematskom analizom najvažnijih političkih zbivanja vezanih za situaciju u Ukrajini. Izvodi iz dnevnika autora tokom karijere kao obaveštajnog oficira i vojnog diplomate dobro se uklapaju u celinu tematike i daju neobičan lični pečat koji ovaj rukopis čini posebnim. Uspešno je ukomponovana i „paralelaˮ situacije u Ukrajini sa događajima na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno između odnosa glavnih zapadnih subjekata međunarodnih odnosa prema Rusiji i Republici Srbiji.
Ovo jesu istorijska vremena o kojima autor knjige svedoči na veoma objektivan, precizan i korektan način. Jasno su u knjizi naznačene dileme, kuda mi to danas kao civilizacija idemo: u zonu nepredvidivih sukoba, ili ka nekom novom pravednijem svetu.
U zaključku knjige se predviđa da će nezavisno od okončanja rata u Ukrajini konfrontacija između SAD i Rusije opstati makar u nekom vidu. Stoga se upozorava na hipotetičku opciju šireg konflikta u jednom trenutku koji bi bio pravi Armagedon za ljudsku civilizaciju.

Mihailo Konstantinović je našoj publici dobro poznat kao kao naučnik svetskog glasa i jedan od korifeja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Decenijama klonio politike. Nije pripadao nijednoj stranci i izbegavao je da se pojavljuje na javnoj sceni. Uprkos tome, on je u četrdesetoj godini ušao u politiku iz osećanja odgovornosti i dužnosti prema narodu i državi kojima je pripadao.

Njegov pedagoški rad na pravnim fakultetima u Subotici I Beogradu, kao I prosvetiteljska misija koju je vršio među pravnicima u Srbiji I Jugoslaviji, dokazani su i nesumnjivi.

Manje jep poznato da je Konstantinović pisao dnevničke beleške, u Beogradu 1939-1941. I u Londonu 1944-1945. Godine. Njegova želja je bila da se te beleške ne objavljuju. Međutim, njegov sin, Radomir Konstantinović, ove beleške je priredio I objavio 1998. godine pod naslovom “Politika sporazuma”. Reč je o dragocenom svedočanstvu o tom dramatičnom I prelomnom vremenu.

Knjiga sažima veliko istorijsko I životno iskustvo autora koji je posedovao široka znanja iz raznih oblasti I imao bliske veze s mnogobrojnim ličnostima iz naučnog, državnog, političkog I kulturnog miljea, ne samo u Srbiji nego I širom Jugoslavije, Evrope i sveta.

Beležeći iz dana u dan svoja zapažanja o događajima u kojima je neposredno učestvovao i o ljudima koje je susretao, Konstantinović pred čitaocem rasklapa korice jednog vremena o kome bi se sigurno manje znalo da nije njegovih zapisa.

Generacija kojoj je pripadao Konstantinović uspela je da dođe do sporazuma i, da nije bilo Drugog svetskog rata, nalazila se na pragu da u Jugoslaviji ukoreni liberalnu demokratiju čiji je pristalica bio Konstantinović. Zato Mihaila Konstantinovića treba pažljivo čitati i njegove Dnevničke beleške treba uzeti kao podsticaj da dopunjuju naša znanja o dramatičnim zbivanjima u periodu 1939–1945. i o toj, danas potisnutoj, liberalno-demokratskoj tradiciji u srpskoj političkoj misli.“ Odlomak iz predgovora (Jovica Trkulja i Dušan Mrđenović)

U ovoj knjizi, dr Dritan Abazović, tretira problem politike i etike – iz te perspektive detaljno analizira i kontekstualizira istorijske i aktuelne kompleksne teme koje obuhvaćaju istoriju političkih ideja, političku filozofiju, sociologiju, nacionalizam i globaliziju. Posebno, kako već naslov sugeriše, naglašava etički problem globalizacije, ulogu ali i potrebnost etike u politici, jer bez etike i čuvanja prava i slobode, proces globalizacije može postati opasan.

"Knjiga predstavlja obimnu i pedantnu kompilaciju postojeće literature iz oblasti bezbednosnih studija i međunarodnih odnosa uopšte, kombinovanu s originalnim doprinosima samog autora i njegovim nastojanjem da opštu teoriju, koju prati mahom po najmodernijim radovima najistaknutijih autora, obogati uvidima i prilagođavanjima koji se odnose na stanje u državi i društvu u Srbiji i u regionu koji je okružuje.


"

Naziv zbornika i čitavog projekta je, razumljivo, parafraza naslova čuvene, kanonske knjige Ernesta Noltea. Referiramo najpre na pitanje kako danas govoriti o fašizmu, i kako doživljavamo i u našoj generaciji recipiramo dvadesetovekovno nasleđe fašističkih ideologija, pokreta, političkih stranaka, država i sistema.

Da li je Aušvic nužno konačno ishodište fašizma, da li je fašizam nešto što je specifično za pojedinačne kulture i narode, ili se on javljao u manjoj ili većoj meri kod svih, bar u zapadnom civilizacijskom krugu? Koliko je fašizam doprineo modernizaciji tehnike, umetnosti, državnih, ekonomskih ili socijalnih sistema u dvadesetom veku, znajući npr. da su auto-put i narodni jeftin automobil nasleđe Hitlerove Nemačke? Konačno da li se on ili neki njegovi delovi mogu danas oživeti, ispoljiti, pojaviti i sa kakvim posledicama?

Politička mobilizacija u Srbiji od 1987. do 1992. godine Kapitalna studija o političkim događajima koji su obeležili političku i društvenu scenu Srbije od 1987. do 1992. godine. Nastala na osnovu dugogodišnjih istraživanja dokumenta, građe i izvora, uključujući i srpsku i jugoslovensku štampu iz osamdesetih i prve polovine devedesetih godina, knjiga Politička mobilizacija u Srbiji od 1987. do 1992. godine detaljno analizira kako je nastala Antibirokratska revolucija i koje su njene posledice, zbog čega su u Srbiji krajem osamdesetih odložene društvene i političke promene, kao i na kojim je osnovama nastala srpska opozicija početkom devedesetih godina. Knjiga Politička mobilizacija u Srbiji od 1987. do 1992. godine je dragoceno i neophodno svedočanstvo o istoriji čiji smo svedoci.

Hibridni mediji i hibridni režimi Veliko istraživanje o sudbini medija u savremenim hibridnim režimima i o potiskivanju medijskog pluralizma usled uspona kompetitivnog autoritarizma u savremenoj Evropi. Šta kompetitivna autoritarnost duguje populizmu? Da li su hibridni režimi zamislivi bez hibridnih medija? Uspon kompetitivnog autoritarizma i pad medijskih sloboda: da li svedočimo trećem talasu autokratizacije? Medijski pluralizam u hibridnom okruženju kompetitivnih autoritarizama od Mađarske, preko Srbije i Crne Gore, do Severne Makedonije, Albanije i Turske. Dragoceno istraživanje i tumačenje o prirodi savremene politike i društva, medija i javnosti, upravljanja i kontrole.

U studiji Nadziranje demokratije složen odnos medija, politike i demokratije sagledan je kroz sadržajnu analizu najvažnijih, relevantnih, a nedovoljno izučavanih fenomena od početka XX do početka XXI veka.

Značaj medija i javnosti za demokratiju, uloga medija i novinara u kontroli vlasti, težnja medija i demokratije za većinom, medijalizacija i televizualizacija politike, medijska personalizacija politike, uloga medija u proizvodnji pristanka i kreiranju značenja, u promeni politike i političara – osnovna su tematska uporišta ove knjige.Autor nastoji da odgovori na pitanja do koje mere se zbog brige o rejtingu kreira ili sledi javno mnjenje, koliko internet utiče na informisanje, mobilisanje građana, ali i razara privatnost, kakva je uloga društvenih medija u odnosu na demokratiju, kao i da li je uspostavljena nadzorna paradigma i digitalni totalitarizam društvenih medija.

Ova knjiga se višestrukim značajem tema preporučuje ne samo akademskoj, nego i široj javnosti – našem društvu i kulturi.

Pred vama je knjiga sabranih stotinu kolunmi prof. dr Vladimira Prvulovića, koji zanimljivo, ubedljivo i argumentovano, s finom ironijom pokatkad, definiše svoj stav, verujući da će doprineti da se ponešto bolje razume u ovom zamršenom svetu.

Geopolitika kao nauka, geopolitički procesi, otimanje Kosova I Metohije od Srbije zbog ogromnog Geopolitičkog značaja.

Srbija bez Kosova gubi bilo kakav geopoliticki značaj.

Rukopis Diplomatija i dijaspora u celini ispunjava zahteve izrade naučno- stručne publikacije kao svojevrsnog istraživačkog separata iz navedene problematike. Može se slobodno inkorporirati u zvanična dokumenta sa nastojanjima za obezbeđenje prosperitetne budućnosti državne zajednice.

Respektabilno profesionalno štivo.

Suština diplomatije jeste njena konstantna povezanost sa strategijom razvoja države i realizacijom vitalnih nacionalnih interesa. Na temelju ostvarivanja ekonomske sigurnosti i nacionalne bezbednosti zemlje. Razmatra se pojam, definisanje, podela i diplomatske institucije na primeru Republike Srbije.

Koji su razlozi direktne mržnje neke strane države, odnosno njene vlasti i vladara, prema srpskom narodu? To je složeno pitanje koje zahteva i složen odgovor. Reč je o procesu koji je doveo do toga da Srbi steknu poseban položaj u toj konstruisanoj „evropskoj državi“. Srbi su za zapadnu civilizaciju jednostavno narod koji se mnogo razlikuje.

Od uzvišenih ideala zajedništva i razvoja evropska integracija je za minulih šezdeset pet godina izrasla u najsloženiju i najkomplikovaniju or­gani­zaciju na svetu koja je, uobličena u Evropsku uniju, svojim destru­kti­vnim i naka­radnim rešenjima potpu­no marginalizovala Evropu u savreme­nim prome­nama. Sa krizom u Ukrajini 2022. godine izgubila je bilo kakav identitet i desilo joj se političko i ekonomsko samoubistvo.

Monografija Natali Klejer O poreklu albanskog nacionalizma posvećena je nastanku i razvoju albanske nacionalne ideje i albanskog nacionalnog pokreta tokom XIX veka, zaključno sa proglašenjem albanske države 1912. godine. Knjiga je nastala na osnovu dugogodišnjeg istraživanja nove izvorne arhivske građe italijanskog, osmanskog, francuskog, austrougarskog i albanskog porekla. Autorka je preciznom i detaljnom analizom dala zaokruženu i sveobuhvatnu sliku o razvoju albanske nacionalne svesti, o njenim nosiocima, procesu transformacije nacionalne ideje u masovni albanski nacionalni pokret, te njegovim pokretačima i geostrateškom okruženju u kome se razvijao i silama koje su ga podržavale.

Natali Klejer (Nathalie Clayer) istraživač je Centra za turske, osmanske, balkanske i centralnoazijske studije (CETOBAK) pri francuskom CNRS-u. Specijalista je za verska i nacionalna pitanja u osmanskoj i postosmanskoj Jugoistočnoj Evropi. Savetnica je u Visokoj školi društvenih nauka (EHESS) u Parizu

Knjiga poznatog beogradskog advokata Rajka Danilovića predstavlja neobičnu „istoriju“ Titove Jugoslavije, viđenu iz perspektive političkih suđenja i slučajeva, kako onih najčuvenijih, tako i manje poznatih, ali po pravilu zasnovanih na tzv „verbalnom deliktu“. Rajko Danilović, i sam najpre gradski partijski funkcioner u periodu tzv. srpskih liberala, a potom advokat, u ovom delu je ne samo do sada napravio najopsežniji popis jugoslovenskih političkih suđenja, već je i dao obilje važnih detalja o svima njima. Knjiga je ilustracij

a nečega što je još sedamdesetih godina prošlog veka tvrdio poznati poljski filozof Lešek Kolakovski, prema kojem je Titova Jugoslavija, iako najslobodnija tadašnja komunistička zemlja, ipak imala najviše političkih zatvorenika. Posebna vrednost ove kniige je i u tome što je osim najpoznatijih političkih suđenja, obuhvatila i ona u manjim jugoslovenskim mestima, gde su političke osude i progoni, bili još drakonskiji nego u razvijenijim centrima.

Dostojanstvo principa

Ovaj izbor iz Pejnovih dela ograničen je samo na one spise koji imaju prvenstveno politički karakter i koji se tiču revolucije.
Zdrav razum
iako prvo značajno Pejnovo delo, je okosnica njegove političke misli. U njemu su uzneti svi osnovni argumenti protiv „starog režima“, protiv monarhijskog principa, protiv parazitskog plemstva i preostalih feudalnih ustanova. Sve ideje i argumente protiv starog poretka i monarhističke vladavine Pejn je razvio i u
Pravima čoveka
, odgovarajući Berku na njegovo
Razmišljanje o Francuskoj revoluciji
.

Pod naslovom Krize Pejn je objavio trinaest članaka podstičući Amerikance da istraju u borbi za nezavisnost.

(..) Učesnik u dvema revolucijama, građanin dveju velikih republika imao je šta da kaže u „velikom epohalnom sporu“ između revolucije i tradicije. Njegova biografija pleni sve ljude koji veruju u dostojanstvo principa.

(Iz Pogovora D. Mićunovića)

Tomas Pejn (Thomas Paine) je rođen u Engleskoj 1737, a umro u Americi 1809. Bio je jedan od najznačajnijih političkih i socijalnih mislilaca doba prosvećenosti i građanskih revolucija. Glavna dela: (Common Sense 1766) Zdrav razum, 2004; (Right of Man: Being an Answer to Mr. Burke's Attack on the French Revolution by Thomas Paine, 1791); Prava čoveka, 1987, The Age of Reason, The Crisis.

Studija Dragana R. Simića nudi izvrstan analitički politikološki pregled „kratke istorije“ američke spoljne politike, sa fokusom na dva predsednika koja su na nju odsudno i trajno uticala – Vudroa Vilsona i Frenklina Delano Ruzvelta.

Po svom nacionalnom i društvenom statusu na Starom kontinentu žive četiri kategorije Srba – srpski narod u otadžbinskim zemlјama, radnici na privremenom radu u razvijenim državama Evrope, nacionalne manjine i etničke grupe u regionu. Tema drugog toma ove Enciklopedije su Srbi radnici na privremenom radu, emigranti i iselјenici u Evropi.
Srbi danas žive i rade u 35 evropskih država, od ruskog Vladivostoka na istoku, u sredozemnim zemlјama Malti, Italiji, Fransuskoj, Španiji i Portugaliji, u državama Beneluksa i Skandinavije, centralnoj Evropi, najviše u Nemačkoj, do Velike Britanije i Islanda. U njima se nalazi na stotine hramova SPC, srpskih klubova, udruženja, društava, evropskih srpskih saveza, memorijala, grobalјa, spomenika, i na hilјade uglednih i uspešnih lјudi. Svi oni su upečatlјiv srpski trag u Evropi, svi oni su deo srpskog nacionalnog bića i istorije matice Srbije.
Teško je u enciklopedijske odrednice smestiti istoriju evropskih seoba Srba i njihovu bogatu baštinu na Starom kontinentu, kao i znamenite srpske institucije i ugledne ličnosti.
Poštujući izreku Vuka Stefanovića Karadžića: „Srbi – svi i svuda, ma gde bili!“ – potrudili smo se da zapišemo najznačajnije srpske institucije i ličnosti na Starom kontinentu, koje odražavaju suštinu bitisanja našeg naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evrope.

Knjiga analizira savremene prakse sećanja na Holokaust u tri države: Srbiji, Hrvatskoj i Litvaniji. Imaju različite istorije Holokausta, ali su sve izvele upečatljive projekte zamenjivanja zločina Holokausta zločinima komunizma

Knjiga razotkriva mreže moći koje povezuju najbogatije pojedince i organizacije na svetu i ideološka opravdanja koja tu moć održavaju. Ovo besprekorno i originalno istraživanje strastveni je poziv na akciju i rezultat Filipsove trajne posvećenost socijalnoj pravdi i ljudskim pravima.

Detaljno i teorijski moćno autor razmatra uzroke duboke krize savremene levice, a na to pitanje gleda iz šire, pretežno evropske, perspektive. Polazi od teze da uspešna leva politika mora umeti da prepoznati Kairosi i da za njega, isto tako, mora biti spremna, što zahteva odbacivanje danas dominantnog narativa o večnosti kapitalizma.