KLASICI, DRAME, MISLI

Nijedna tuga nije toliko gorka kao ona u kojoj nema ni traga plemenitosti.

Burmanski dani, prvi roman Džordža Orvela, nadahnut njegovim iskustvima iz vremena provedenog u indijskoj carskoj policiji Burme, predstavlja razoran prikaz britanske kolonijalne vladavine. Opisuje istovremeno domorodačku korupciju i imperijalne predrasude u društvu u kojem je autohtono stanovništvo „zanimljiv, ali u krajnjoj liniji tek... inferioran narod“.

Kad se Flori, beli trgovac drvnom građom, sprijatelji sa doktorom Verasvamijem, Indijcem, svojim postpukom prkosi takvom uverenju. Doktor je u opasnosti – protiv njega spletkari U Po Ćin, korumpirani sudija. Jedina nada mu je članstvo u Evropskom klubu, u koji ubrzo stiže i lepa Elizabeta. Zbog svega toga, Florijev život se iz korena menja, a on sam, nakon dugih godina paklene usamljenosti, konačno počinje da se nada bekstvu od „laži“ kolonijalnog bitisanja.

Strah od rulje je praznoveran strah. Zasniva se na stavu da postoji neka tajanstvena, bitna razlika između bogatih i siromašnih, kao da su to dve različite rase, poput crnaca i belaca. Ali u stvarnosti nema takve razlike. Bogati i siromašni razlikuju se po svojim prihodima i ni po čemu više, a prosečni milioner prosto je prosečni perač sudova u novom odelu. Zamenite im mesta i, gle čuda, koji je sad sudija, a koji lopov?
Niko i ništa u Parizu i Londonu, memoari o siromaštvu u dva velika grada, nudi niz autorovih ličnih iskustava i anegdota iz perioda kada se suočavao s najdubljom nemaštinom. Najpre ga vidimo u Parizu, gde živi u oronulom hotelu i radi kao perač sudova u restoranima za minimalnu platu, čime nam ukazuje na teške uslove rada sa kojima su se suočavale mnoge porodice u francuskoj prestonici. Priča se potom prebacuje na ulice Londona, gde beskućništvo i prosjačenje pokazuju surovu stvarnost života bez doma i osnovnih sredstava za život.
Ova jasna i oštra proza snažno napada nepravedni društveni sistem u kome nema saosećanja prema najugroženijima i neizostavna je sa sve one koji žele da shvate suštinu društvene nejednakosti.

Jedna od najstrašnijih stvari u vezi sa ratom je to što sva ratna propaganda, sva halabuka i sve laži i mržnja neizostavno potiču od ljudi koji se u njemu ne bore.
Kataloniji u čast lična je ispovest Džordža Orvela o iskustvu iz Španskog građanskog rata, iz koga je pobegao jedva izbegavši smrt sa paralizovanom desnom rukom i izgubljenog glasa. Republikancima se dobrovoljno priključio kako bi se borio protiv Frankovog fašizma, „za opšte dostojanstvo”, međutim, tamo ga je osim rovovskog ratovanja dočekao i antifašistički pokret pun unutrašnjih tenzija.
Orvel ne dočarava samo strahote sa bojišta, hladnoću, glad i prljavštinu, već osvetljava i političke intrige koje su tesno vezane sa ishodom rata. Ovo delo je svedočanstvo o ljudskoj hrabrosti i ideološkim zabludama u jednom istorijskom trenutku, duboka refleksija o prirodi revolucije i političkoj stvarnosti te bezvremenski apel za slobodu, pravdu i otpor protiv tiranije.

Jedan od najvećih američkih romana

„Vrhunac moćne proze Teodora Drajzera.“
– Library of America

Inspirisan istinitim događajem, Teodor Drajzer u ovom romanu opisuje uspon i pad ambicioznog mladića, rastrzanog između naklonosti prema dve veoma različite žene – i dve veoma različite vizije onoga što njegov život može postati. Klajd Grifits je rođen u siromaštvu i slabo je obrazovan, ali mu se životne perspektive otvaraju kada mu bogati stric, vlasnik fabrike košulja, ponudi posao. Ubrzo napreduje u poslu i uprkos upozorenju da se kloni žena iz fabrike započinje vezu sa Robertom, siromašnom radnicom koja se zaljubljuje u njega. Istovremeno, privlači pažnju Sondre, glamurozne bogataške ćerke, i počinje da zanemaruje svoju ljubavnicu. Kada ga Roberta suoči sa svojom trudnoćom, Klajdovi snovi o braku sa Sondrom bivaju ugroženi, te on smišlja očajnički plan da ostvari svoje zamisli.

Američka tragedija je fascinantna i impresivno detaljna studija karaktera i majstorski prikaz destruktivnih moći ambicije, pohlepe i ekonomske nejednakosti. Drajzer nudi duboku refleksiju o potrazi za srećom i tragičnim posledicama pogrešnih izbora, što čini ovaj roman neprolaznim i uticajnim književnim delom. Na njegovom predlošku je 1951. godine snimljen film Mesto pod suncem, ovenčan sa šest Oskara.

„Američka tragedija je remek-delo, jedan od najvažnijih romana u američkom kanonu. To je ambiciozna priča koja se bez ustezanja suočava sa himerom američkog sna i mitom o društvu u kojem svi imaju podjednake šanse za uspeh, ali i izvanredan kriminalistički roman koji će vam ostati urezan u sećanje dugo nakon što okrenete poslednju stranicu. Ništa manje od monumentalnog.“
– Kirkus

„Klasičan prikaz surove stvarnosti američkog života, tamne strane američkog sna i tragične potrage jednog čoveka za ljubavlju i uspehom.“
– New York Times Book Review

Zijah A. Sokolović je sam pisac svoje monodrame. Ali on je i prvo lice te jednine dignuto u transpoziciju glumca. On je ono što vidi gledatelj u glumcu i kao privatnoj osobi, a to ima svoju draž. On je nakaznost i ljepota te profesije, dakle njeno puno lice. I prototip, i glumac sam. On ismijava sebe, on ne imitira drugoga, jer on je glumac koji je izložio svoju složenost i kompletnost. Uza sve životne varijante, on je i glumac svoje varijante, a ona je bogata, jer joj je on istovremeno i pisac. Mi vjerujemo da je taj glumac doživio sve te smiješnosti o kojima govori. Nije to bio neki drugi glumac, mi smo svjedoci njegovih nesporazuma. On, govoreći u prvom licu, dodaje moguće „umjetničke“ laži koje postaju stvarnost, jer su slične našima, pa su stoga smiješne. Smiješne su jer su istinite. One postaju ona moguća „farba“ istine kojase pred nama raspada u jednom glumačkom životu koji je i opći, ali i konkretan. Glumac i pisac izvukli su ga iz svojih konkretnosti. Budući je iz sebe, smiješan, naivan, glup, tup, ograničen, dakle iskren, i nama postaje poetičan i drag. Ušao je u nas; pronalazi naše skrivene tajne. Mi smo svjedoci njegovog paradoksa, ali također u prvom licu.

Fabijan Šovagović

Roman Uzorana ledina govori o mudrosti, snalaženju i borbi naroda u ruskim stepama. Mihail Šolohov je poznat kao vrsni poznavalac života i običaja Kozaka sa kojima je odrastao. Njegovi opisi prirode su promišljeni i u dubokoj vezi sa unutrašnjim bićem ondašnjih ljudi, oni su takođe povezani sa političkim i ekonomskim nužnostima istorijskog trenutka. Iako neobrazovan, svojim bogatim životnim iskustvom i urođenom osećajnošću, Mihail Šolohov dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine. Uspeh je utoliko veći što je za nagradu najzaslužnija knjiga Tihi Don koju je Šolohov naspisao u ranoj mladosti. Zanimljivo je da su i danas u Rusiji prisutne rasprave o tome da li je toliko mlad čovek mogao da napiše tako monumentalno delo.

Roman Uzorana ledina govori o mudrosti, snalaženju i borbi naroda u ruskim stepama. Mihail Šolohov je poznat kao vrsni poznavalac života i običaja Kozaka sa kojima je odrastao. Njegovi opisi prirode su promišljeni i u dubokoj vezi sa unutrašnjim bićem ondašnjih ljudi, oni su takođe povezani sa političkim i ekonomskim nužnostima istorijskog trenutka. Iako neobrazovan, svojim bogatim životnim iskustvom i urođenom osećajnošću, Mihail Šolohov dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine. Uspeh je utoliko veći što je za nagradu najzaslužnija knjiga Tihi Don koju je Šolohov naspisao u ranoj mladosti. Zanimljivo je da su i danas u Rusiji prisutne rasprave o tome da li je toliko mlad čovek mogao da napiše tako monumentalno delo.

„Kako prevoditi grčku peoziju, to je danas poslednje pitanje s kojim mora da se suoči svaka savremena kultura. Pred svakim prevodiocem ove poezije, ne treba obilaziti, stoji ništa drugo do gola muka. Kako pronaći pogodno stajalište za
poeziju koja je, kako je rečeno, bila i lirika, ali i kletva, obaveštenje, poklič i poziv na boj? Jedino se to može učiniti radikalnom promenom stihovnog obrasca, karaktera prevedene poezije i razno vrsnom upotrebom leksike. Tek takav pristup
ima šanse da Helene prikaže onakvima kakvi su zaista bili – kao gospodare i žonglere mnogih čuvstava kojima barataju u isto vreme.“

Aleksandar Gatalica

Realistički roman Evgenija Grande napisan 1833. godine govori o višim slojevima francuskog društva na samom početku XIX veka. Balzak se koristi ironijom i hiperbolom kako bi opisao pohlepnost i dekadenciju aristokratije sa zapada Francuske.
Balzak nas u priču uvodi opisujući tmurne i hladne kuće u vijugavim i uskim ulicama, mračnim i pustim. Brzo nakon toga smo u vrtlogu društvenih odnosa prepunih spletki u želji da se dođe do samog vrha.
Kuriozitet je i to da je upravo ovakvu knjigu Balzak posvetio svojoj ljubavnici Mariji du Fren sa kojom je imao vambračno dete

Roman Bostonci Henrija Džejmsa objavljen je kao zasebna knjiga 1886. godine, pošto je prethodno bio objavljivan u periodici.
Upoznajemo komplikovani svet Amerike nakon građanskog rata, sukobljen između tradicionalnih vrednosti i progresivnih ideja kroz perspektive tri junaka: Bejzila Rensona (konzervativni južnjak), Oliv Čenslor (njegova feministički orijentisana rođaka), Verena Terent (harizmatična vatrena govornica, zarobljena između njihovih suprotstavljenih uticaja). Okosnicu romana čini sve snažniji pokret za ženska prava, te nije začudno što su osnovne teme romana: moć, manipulacija i složenost ljudskih odnosa. Ovo satirično remek-delo Henrija Džejmsa pruža oštra zapažanja, čineći ovo delo vanvremenskom analizom društvenih promena i ličnih ambicija.

„Vrelo mudrosti ili pravila za život“ su izvod iz dvanaest dela Baltazara Gracijana, velikog katalonskog filosofa i pisca. Odabir je načinio njegov prijatelj, poznati aragonski numizmatičar i učenjak, Don Vicencio Huan de Lastanosa i milionima čitalaca približio mudrosti ovog slavnog mislioca.
16.
Sagledavanje suštine zajedno s poštenom namerom jemči za siguran uspeh. Dobar razum spojen sa zlobnom voljom od vajkada je bio odvratno čudovište. Zlobna namera je otrov svake savršenosti, a pomognuta znanjem kvari savršenost na istančan način. Neka je prokleta svaka ona nadmoćnost koja se upotrebljava za ono što je odvratno! – Znanost bez razuma dvostruka je ludost.
118.
Postići glas učtiva čoveka, jer je on dovoljan da nas zavole. Učtivost je jedan od glavnih delova vaspitanja i jedna vrsta čarolije koja zadobija svačiju naklonost, isto kao što neučtivost izaziva na sve strane prezrenje i odvratnost. Ako neučtivost potiče iz gordosti, onda je gnusna, a ako iz neotesanosti, onda se prezire...
240.
I glupost znati upotrebiti. Najveći mudrac baca katkad tu kartu, a ima slučajeva gde se najbolje znanje sastoji u tome da se pričinjavamo kao da ne znamo. Ne valja biti neznalica, ali je slobodno prikazivati se neznalicom. Biti mudar među glupima, a pametan među ludama, malo bi pomoglo...

Beskompromisni portret društvenih nepravdi.

Kad je Kozeta izlazila s njim, naslanjala mu se na ruku, ponosna, srećna, punim srcem. Žan Valžan se u mislima topio od milošte na sve ove znake tako isključive nežnosti koja je zadovoljna njim samim. Siroti čovek je drhtao poplavljen nekom anđeoskom radošću; on je ushićeno uveravao samoga sebe da će to trajati celoga života; govorio je samom sebi da on zaista nije toliko patio da bi zaslužio tako sjajnu sreću, i hvalio je Boga, u dubini svoje duše, što mu je dodelio da njega, bednika, tako voli ovo nevino biće.

Kroz priču o bivšem osuđeniku Žanu Valžanu i njegovoj hrabroj borbi da iskupi svoju prošlost Viktor Igo nam je podario moćno svedočanstvo o siromaštvu, neznanju i brutalnosti čoveka. Istovremeno, Jadnici su i uzbudljiva avanturistička priča, čuvena po izvanrednim scenama kao što je briljantni prikaz bitke kod Vaterloa.

U ovom remek-delu francuske književnosti prepliću se Igoova veština romanopisca, njegova bogata pesnička mašta i duboko ljudsko saosećanje.

Uz Kamijevog Stranca i Kafkin Proces, Jadnici spadaju u ključna književna ostvarenja koja su uticala na rad pokreta za ukidanje smrtne kazne.

„Jedan od najznačajnijih romana na svetu.“
– Apton Sinkler

Remek-delo o pokajničkoj moći ljubavi i saosećanja.

Dokle god ne budu rešena tri problema ovoga veka, ponižavanje čoveka postojanjem proletarijata,
srozavanje žene zbog gladi, zakržljavanje deteta u mraku; dokle god u nekim delovima sveta bude mogućno društveno zagušivanje; drugim rečima i sa još šireg gledišta, dokle god bude na zemlji neznanja i bede, knjige kao što je ova mogu biti korisne.

Knjigom Jadnici Viktor Igo želeo je da ukaže na nepravdu, herojstvo i ljubav. Pišući o sudbinama junaka, autor ukazuje na društvene probleme koji onemogućavaju stvaranje boljeg sveta. Žan Valžan je simbol čovekovog poniženja zbog gladi i siromaštva, Fantina podređenosti žene, a Kozeta teške sudbine napuštene dece.

Sukob dobra i zla unutar čoveka i nespremnost društva za ostvarenje višeg dobra prepliću se u ovom izuzetnom kriminalističkom, društvenom i ljubavnom romanu.

„Čitajući ovaj roman, uranjamo u vrtlog koji, kako se čini, sadrži beskrajan obim i mikroskopske detalje celog sveta, i ne možemo biti ravnodušni pred intuicijom sa božanskim atributom sveznanja.“
– Mario Vargas Ljosa

Pozorišna predstava Bez prolaza: Drama u pet činova, nastala 1876. godine, bila je rezultat višegodišnje saradnje i bliskog prijateljstva Čarsla Dikensa i Vilkija Kolinas. Iste godine adaptirana je u istoimeni film koji je predstavljao spoj tipičnih dikensovih junaka i uveliko poznatih Kolinsovih elemenata melodrama, slučajnosti i trilera.

Radnja, pozicionirana u Londonu, delimično je okrenuta ka misterioznom životu izvesnog Valtera Vajldinga, mladog muškarca, inače proizvođača vina, koji traga za svojim poreklom. U istom trenutku, međutim, pred čitaocima se odigrava prava drama u životu Džodža Vendejla, Vajlingovog prijatelja i saradnika, pred kojim se pojavljuje niz nepredviđenih prepreka koje mu onemogućavaju uživanje u ljubavi sa voljenom damom. Kako bi postigao svoj cilj, on će morati da pođe na teško putovanje kroz Alpe, zbog kog će biti na ivici smrti, ni ne sluteći tada ko je njegov neprijatelj.

Ovo je priča istovremeno o gubitku i pronalasku identiteta, naizgled nepremostivim razlikama među društvenim klasama, uticaju prošlosti na sadašnji život i njenim posledicama koje se ne mogu izbrisati, neraskidivim porodičnim vezama, ljudskom potrebom za pripadanjem. Krajnje, a karaktristično za književnost XIX veka, Bez prolaza je roman o pobedi dobra nad zlim, o hrabrosti I ljubavi, pravdi, veri kako u sebe, tako i u druge.

Hertrudis Gomes de Aveljaneda (1814 1873) je jedna od najoriginalnijih ‒književnica kubanske i španske književnosti XIX veka. Pisala je pesme, drame, romane, priče i legende, a značajna je i njena prepiska s intelektualcima, književnicima i kulturnim poslenicima epohe u kojoj je stvarala.Roman Sab (1841) je priča o neostvarenoj ljubavi između Saba, roba mulata, i Karlote, gospodareve kćeri, ali i o borbi za slobodu u širem smislu. Zbog prisustva abolicionističke i feminističke ideologije, u središtu dela je kritika kolonijalnog društva na Kubi u prvim decenijama XIX veka. Reč je o romanu s univerzalnom tematikom, koja i posle gotovo dva veka od objavljivanja pokazuje zapanjujuću aktuelnost u svetu kojim vladaju dehumanizacija, društvene nejednakosti, poništavanje ljudskih prava i relativizacija osnovnih vrednosti.

Dnevnik s putovanja u Rusiju i druga čudesa jedna je sasvim neobična knjiga, almanah tekstova Luisa Kerola koje objavljujemo po prvi put na srpskom jeziku: sedam priča, dva sastava, dve dnevničke beleške i jedna drama. Tekstovi u ovom izboru srazmerno dugo su bili pohranjeni u arhivi porodice Dodžson, potom u rukopisnim zbirkama Oksforda i drugih univerziteta i biblioteka u Britaniji i Americi; neki su, u svojim neobičnim rukopisnim odisejama, bili u svojini aukcijskih kuća.

Kada su pripremljeni za štampu i objavljeni, otkrili su, sasvim u skladu sa gore navedenim, neobične uzlete Kerolovog duha i zapanjujuću jezičku i spisateljsku kompetenciju: razigrana mašta, igre rečima, parodija, ironija, elementi fragmentarne proze i svega onoga što će, nešto kasnije, Bretona nadahnuti da Kerola uvrsti u osnivače nadrealizma.

Sve do 1974. nije se znalo za postojanje izostavljenog poglavlja u Alisi iza ogledala pod nazivom Osa sa perikom. Osim sedam briljantnih priča, tu je i jedini sačuvani Kerolov pozorišni tekst, La Guida di Bragia, baladna opera za pozorište marioneta. Malo pozorište marioneta u svojoj kući načinio je uz pomoć lokalnog stolara i tu je priređivao predstave, o čemu svedoče prijatelji i rođaci. U leto 1867. godine, Kerol sa prijateljem Henrijem Lidonom odlazi u Rusiju, i to će biti njegov jedini boravak u inostranstvu. Dnevnički zapisi nastali na ovom putovanju integralni su deo njegovih inače obimnih dnevnika.

Elektra Ili Kad maske padnu

Misterija o Alkesti

Ko nema svog Minotaura?

Komadi Elektra ili Kad maske padnu, Misterija o Alkesti i Ko nema svog Minotaura? spadaju u ostvarenja u kojima se Margerit Jursenar inspirisala grčkim mitovima. Tragom niza drugih autora, ona im udahnjuje nov život i sopstvenu viziju sveta.

Elektra je udata za seljaka s kojim živi u bednoj kolibi, a svoju majku namamljuje u njihov dom kako bi je, uz pomoć svog brata Oresta, ubila. Ali sve će se promeniti kad bude otkrila da Orest nije Agamemnonov, već Egistov sin, iz loze ubice i uzurpatora, a ne iz loze žrtve.

Misterija o Alkesti posvećena je dirljivom potezu Alkeste, koja žrtvuje svoj život iz bračne ljubavi, a zatim je Herkul odvodi u svet mrtvih. Jursenar u ovom komadu naglašava tragikomične aspekte mita, kao i groteskno kruženje nametljivaca oko mrtve Alkeste i mladog udovca. Ali spisateljica ističe i svete strane ove mitske priče, dramu smrti i čudo vaskrsenja, zbog čega je ona nalik srednjovekovnim misterijama.

Ko nema svog Minotaura?, alegorični, ponekad i satirični intermeco, slobodno se inspiriše Tezejevim ulaskom u Lavirint. Prepliću se teme obmane i zablude, sudbine i spasa. Hvatajući se u koštac s Minotaurom, Tezej se, i ne znajući, bori sa samim sobom, dok Arijadna na kraju sreće neobičnu ličnost po imenu Bahus-Bog.

Knut Hamsun 1859-1952 Najveći skandinavski pisac, rođen je 4. avgusta 1859. u malom mestu Lom na severu Norveške. Nakon nekoliko godina lutanja po Americi, počeo je da piše i ubrzo se proslavio romanima Glad (1890) i Misterije (1892). Po rečima I. B. Singera: „Hamsun je u svakom pogledu otac moderne knji-ževnosti“. Nakon romana Plodovi zemlje, dobio je 1920. Nobelovu nagradu za životno delo. Svoj književni opus krunisao je velikim romanima Po-slednje poglavlje, Lutalice i Krug se zatvara.


Roman Poslednje poglavlje Hamsun je pisao od 1920. do 1923. Dve godine kasnije, Tomas Man će objaviti „Čarobni breg“, roman koji se takođe odvija u sanatorijumu. Osnovne teme romana su ljubav i smrt, a u centru zbivanja je devojka (gospođica d’Espar) između dva mu-škarca: jednog otmenog svetskog čoveka (grof Fleming), i drugog, sasvim suprotnog, koji je dete prirode (Danijel). Uzbudljiva radnja, u kojoj su, između ostalih, prisutni neobični likovi (Mos i Samoubica, preteče Beketovih junaka), uz nesvakidašnju ljubavnu priču učinili su da Poslednje poglavlje u Skandinaviji postane jedan od najpopularnijih Hamsunovih romana, knji-ga za sva vremena. . .

„. . . Šta je ono radio muž u onom divnom francuskom romanu kad je došao kući i zatekao ljubavnika svoje žene u spavaćoj sobi? Prvo ga je pozdravio, zatim je ljubavniku lampom os-vetlio stepenice. Pripazite! opomenuo ga je, jedan stepenik je klimav, čuvajte se, gospodine, da ne padnete! To je držanje svetskog čoveka, stil, otmenost. Zar Danijel nije mogao bar malo da nauči od toga!. . . “

„. . . Zbogom, rekao je samoubica i pošao. – Ako prođete kroz šumu, možete još i stići na jutarnji voz, doviknula mu je. – Pošao je kroz šumu, došao do užeta koje se prazno lelujalo na grani, prošao pored njega, išao, išao i nestao. Gospođica d’Espar pratila ga je pogledom koliko je mogla, zatim se opet okrenula svom ru-blju – bila je tako vredna i u dobru i u zlu, tako zemaljski dosledna. . . “ Poslednje poglavlje

Jedan od najboljih britanskih romana svih vremena

ZA SVA VREMENA

Bliži se vreme kada će ovi monolozi postati dijalozo. Nećemo uvek odzvanjati kao gong posle udara, kad god u nama odjekne neka senzacija. Deco, naš život je bio kao gong koji odzvanja; buka i hvalisanje; udarci po potiljku u bašti.

Originalan i izuzetno poetičan roman Talasi smatra se remek-delom Virdžinije Vulf. Kroz niz povezanih unutrašnjih monologa šestoro prijatelja pratimo njihovo odrastanje. Njihovi likovi se suptilno razotkrivaju kroz razmišljanja o sebi i drugima, počev od dečje igre kraj mora, preko školovanja i stasavanja, do suočavanja sa smrću voljenog prijatelja Persivala, a onda i sa sopstvenom zrelošću. Ispresecane živim opisima mora u različito doba dana, lične pripovesti se spajaju u poetsku tapiseriju ljudskog iskustva.

Uprkos svojoj eksperimentalnoj formi, Talasi su doživeli komercijalan uspeh i oduševljene pohvale kritike čim su objavljeni 1931. godine, a danas se smatraju najambicioznijim romanom Virdžinije Vulf, koji njene modernističke narativne tehnike prikazuje u najboljem svetlu.

„Sav okupan svetlom, blistav i uglačan, istovremeno neverovatno tačan i suptilno konotativan. Besprekoran i istančan senzibilitet u jeziku i raspoloženju izraz su istinske poezije.“
–New York Times

„Ona je činila s rečima ono što je Džimi Hendriks radio na gitari.“
–Majkl Kaningem

Za razliku od svog savremenika, prijatelja i evropskog pustolova Stefana Zanovića, kanonik Antun Kojović posle završenih studija u Italiji nije napuštao svoj grad Budvu, ali je bio građanin sveta i čovek svog vremena. Kojović je iz dana u dan pisao hroniku Budve i, uporedo s tim, prevazilazio okvire svog kraja i svoje epohe. Kao svojevoljni povratnik u svoje rodno mesto, Kojović je živeo i radio u Budvi kao da je u Parizu ili u nekom drugom velikom evropskom gradu.

Nadpop Kojović nije biografska drama, već drama ideja koje je zastupao Antun Kojović, oduševljen dobom prosvetiteljstva, Napoleonom i napoleonovskim revolucionarnim zanosom koji je menjao Evropu XIX veka.

Knjiga „Klasične ljubavne priče“ donosi vam 22 nezaboravne priče, iz pera nekih od najpoznatijih autora svih vremena. Uživaćete u delima koja istražuju različite aspekte ljubavi, od strasti i požude, do žrtve i tuge, kroz jezičke bravure majstora kao što su Natanijel Hotorn, F. Skot Ficdžerald, Anton Čehov, Džozef Konrad, Kejt Šopen i mnogi drugi.

Da li će vaša omiljena priča biti „Rapačinijeva ćerka“ Natanijela Hotorna, koja istražuje mračnu i tragičnu ljubavnu priču između dvoje mladih ljudi?
Ili će to biti „Darovi mudraca“ O. Henrija, dirljiva priča o nesebičnosti i ljubavi koja traje uprkos svemu?

Među pričama koje će vas oduševiti, nalazi se i „Dama sa psom“ Antona Čehova, priča o ljubavi koja prevazilazi društvene norme i očekivanja, kao i „Oluja“ Kejt Šopen, koja na hrabar i inovativan način istražuje žensku strast i želju.

„Zimski snovi“ F. Skota Ficdžeralda istražuju ambicije, ljubav i gubitak, dok „Maštovita žena“ Tomasa Hardija oslikava ljubavne komplikacije i nesporazume koji mogu nastati između dvoje ljudi.

Ove i mnoge druge priče u ovoj zbirci pružaju dubok uvid u ljudsku prirodu i ljubavne odnose, istovremeno zabavljajući i inspirišući. Svaka priča je jedinstvena i donosi sopstveni pogled na temu ljubavi, čineći ovu knjigu nezaobilaznim štivom za sve ljubitelje književnosti.

Ostaje samo da se otkrije: da li će se neka priča izdvojiti i posebno vam osvojiti srce ili će baš sve podjednako ostati sa vama dugo nakon što okrenete poslednju stranicu.

Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.

„Čudo!“ – Le Monde

„Pred nama je značajan tekst.“ – Le Point

Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je, teško ranjen u desnu ruku i u glavu, oktobra 1914, u Belgiji, u Polkapeleu, ležao na zemlji, prekriven krvlju, okružen leševima, umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio, probudio se u ambulanti, s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas, ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom, prostitutkom Anžel, koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.

Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila.

„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“ – New Yorker

„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost, lajtmotiv fizičkog bola, razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta, odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“ – World Literature Today

„Selinov furiozni stil je u punoj snazi, a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“ – Publishers Weekly

Kontrapunkt je prvi put objavljen 1928. godine, a onovremena književna kritika je ovo delo proglasila krunom dotadašnjeg Hakslijevog rada, te se kaže da je: „standardnu kompoziciju ukupnih svojih darova i moći dao u velikom romanu iz života posleratnog intelektualnog i civilizovanog engleskog sveta“. Ne čudi što je njegovo sledeće delo upravo Vrli novi svet, delo koje mu je donelo svetsku slavu i po kome će ostati zauvek upamćen u istoriji književnosti, ali i u istoriji političkih ideja. Za razliku od Vrlog novog sveta, Kontrapunkt nije distopijiski roman, ali kroz glavne likove, u jednom dramskom zapletu, Haksli izražava duboka shavatanja o društvenoj stvarnosti svoga vremena. Uslediće Drugi svetski rat, proći će čitav jedan vek, a ideje izražene u ovoj knjizi će vremenom postajati sve aktuelnije i aktuelnije.

„Jedno od najdirljivijih revolucionarnih umetničkih dela dvadesetog veka.“
– Majkl Kaningem
Kakav je ovo strah? Kakav je ovo zanos?, pomisli on. Šta me to ispunjava neobičnim uzbuđenjem?
To je Klarisa, reče on. Jer ona je bila tu.

U ovom živopisnom portretu jednog dana u životu žene pratimo misli Klarise Dalovej usmerene na završne detalje pripremе za zabavu koju organizuje te večeri u svom otmenom domu, ali i na reminiscenciju događaja iz prošlosti. Kako dan odmiče, Klarisa se sve intenzivnije priseća strastvene ljubavi iz svoje bezbrižne mladosti, vihora rata koji je prohujao mimo nje i neostvarene veze sa intrigantnom ženom. Njen unutrašnji monolog prepleten je sa pričom o veteranu Septimusu Vorenu Smitu, čije se traume i halucinacije tragično okončavaju istog dana.

Od introspektivne Klarise, preko ljubavnika koji nije preboleo njeno odbijanje, do ratnog veterana oštećene psihe, likovi i opseg ovog romana preoblikovali su naše poimanje običnog života, ali i istoriju engleske književnosti.

Trijumf književnog eksperimenta i prekretnica modernizma, ovo remek-delo Virdžinije Vulf suptilno je promišljanje o ljubavi, slobodi, mentalnoj bolesti i položaju žene u društvu.

„Njen um i mašta su neosporno među najistančanijim koji su srećno eksperimentisali s engleskim romanom.“
– Horhe Luis Borhes

„Gospođa Dalovej je izuzetno delo nastalo u izuzetnoj karijeri, odlikovano modernističkim pokretom, predivan psihološki roman, razoran i suptilan, cenjen kako u doba kada je nastao tako i danas.“ – Lithub

Štefan Cvajg je stvorio delo koje dira srce i omogućava vam da doživite uspone i padove majstora književnosti. Na Balzakovoj biografiji radio je deset godina, smatrajući je „magnum opusom” svojih književnih ostvarenja. Ne sasvim završen rukopis – čudom preživeo ratna bombardovanja – objavljen je nakon autorove smrti, zahvaljujući naporima njegovog prijatelja Riharda Fridentala. Knjiga Štefana Cvajga je velika pohvala stvaralačkoj moći i spisateljskom talentu, divna panorama epohe, a pre svega fascinantna priča o neotesanom francuskom skorojeviću koji je ušao u istoriju kao jedan od najvećih književnih stvaralaca. Nakon čitanja poželećete da obnovite svoje znanje o Balzakovim romanima.

Oštar portret viktorijanskog industrijskog društva

Dakle, želim samo činjenice. Podučite ove dečake i devojčice samo činjenicama. Jedino se činjenice traže u životu. Ne sadite ništa drugo i počupajte iz korena sve ostalo. Umove razboritih životinja možete formirati samo na osnovu činjenica: ništa im drugo neće biti ni od kakve koristi. To je princip na kojem sam podigao sopstvenu decu, i to je princip na kojem podižem ovu decu. Činjenica se držite, gospodine!

Bogati trgovac Tomas Gredgrajn posvetio je život činjenicama i obrazovanju koje privileguje statistiku. Nepopustljiv i rigidan, odgaja svoju decu Toma, Luizu i troje mlađih tako što im usađuje ideju da je konformizam kruna postojanja, a da su radoznalost, maštovitost i osećajnost nepoželjne osobine. Tako će se poslušna Luiza naći zarobljena u braku bez ljubavi, a Tom će biti upleten u pljačku zbog čega će pobeći u Ameriku. Dok se njihova sudbina prepliće sa životom slobodoumne Sisi, ćerke cirkusanta, Tomas Gredgrajn je primoran da preispita svoja uverenja.

U novom prevodu Gorana Skrobonje, ovaj klasik je dobio svežinu i fino osenčen duh vremena koji će goditi senzibilitetu savremenog čitaoca. Dikensov roman istražuje temu društvene nepravde, ali nas istovremeno podseća da ljudski život nema smisla bez saosećanja.

„Teška vremena su strastvena pobuna protiv industrijskog poretka i modernog sveta.“
– Džordž Bernard Šo

„Dikens je jedan od onih pisaca koje vredi pokrasti.“
– Džordž Orvel

Dirljiva pohvala najlepšim vrednostima engleskog društva

Svugde mora biti malih trvenja i razočaranja, ali ako se jedna zamisao o sreći ne ostvari, ljudska priroda okreće se drugoj: ako je prvi račun bio pogrešan, napravićemo drugi, bolji; negde ćemo naći utehe, a ti zlonamerni posmatrači, draga Meri, koji od muve prave medveda, češće budu prevareni i razočarani nego oni koje posmatraju.

Desetogodišnja Fani Prajs siromašna je rođaka koju bogati ser Tomas Bertram i njegova supruga dovode na svoje raskošno imanje Mensfild park u znak dobročinstva. Njihov najstariji sin Edmund, postaće Fanin jedini saveznik i podrška među razmaženim i privilegovanim članovima porodice Bertram.

Ona s vremenom odrasta u skromnu devojku čvrstih načela i plemenitog srca. A kada se na susednom imanju pojave zanosni i prefinjeni brat i sestra Kroford, pokrenuće se bura događaja i oprečnih osećanja među Bertramovima. Dok Fani posmatra beskrupulozno flertovanje svojih rođaka, i sama će se naći u središtu emotivne dileme. Njena prividna strogost i želja za nezavisnošću doći će do izražaja, i uprkos nepravednim postupcima ser Tomasa Betrama, Fani će ostati verna svojim uverenjima.

Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost.

„Nijedan romanopisac nije ovako vešto prožeo svoje delo ljudskim vrlinama.“
– Virdžinija Vulf

Napustio sam zavičaj, založio imanje, ostavio udobnosti i predao se u ruke sudbini da me ponese kuda joj bude po volji. Poželeo sam da uskrsnem već umrlo lutajuće viteštvo, i već odavno sam, i ako se ovde sapletem, tamo padnem, onamo strmoglavim a ovamo pridignem, velikim delom ispunio svoju želju, pomažući udovicama, štiteći device i braneći udate žene, siročad i beskućnike, što je služba svojstvena i prirodna vitezima lutalicama; i tako sam svojim srčanim, mnogim i hrišćanskim podvizima zaslužio da se već pojavim u štampi u bezmalo svim, ili u većini naroda na svetu.

U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.

„Kakav je spomenik ova knjiga! Kako se njegov stvaralački genije, kritičan, slobodan i ljudski, uzdiže iznad svog vremena!“
– Tomas Man

„Don Kihote je izašao u svet koji se pred njim široko prostirao. Mogao je u njega slobodno da zakorači i da se vrati kući kad god bi poželeo. Prvi evropski romani su hodočašća preko sveta, za koji se činilo da nema granica.“
– Milan Kundera

Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce.

„Izuzetna, značajna i divljenja vredna knjiga kojoj se uvek treba vraćati.“
– Henri Džejms

Kad se mlada žena, majka ovoga deteta, sasvim pojavila pred gomilom, prvi joj je pokret bio da dete prigrli jače na grudi, ne toliko nagonom materinske ljubavi koliko da bi time sakrila znak koji je bio ili utkan ili prikačen na njeno odelo. Ali ipak, sudeći mudro da jedan znak njenog stida slabo može služiti da sakrije drugi, ona odjednom uze dete na ruku, i s vatrom na obrazima, ali s osmehom punim ponosa i pogledom koji ne skreće, pogleda sve svoje sugrađane i susede.

U junu 1642, u puritanskom Bostonu, grupa ljudi se okuplja da prisustvuje javnom vređanju Ester Prin, mlade žene koju je zajednica osudila zbog preljube. Iako prisiljena da na grudima nosi jarkocrveno obeležje srama, ona uporno odbija da otkrije ko je otac njenog deteta. Gledajući prisutne meštane na trgu, Ester primećuje niskog, unakaženog muškarca i u njemu prepoznaje svog davno izgubljenog muža za koga je mislila da je poginuo. Povređen i besan, on će učiniti sve da pronađe ženinog ljubavnika i natera ga da s njom podeli sramotu.

Majstor simbolike i ubedljivog pripovedanja, Natanijel Hotorn u ovom remek-delu američke književnosti pripoveda o složenosti greha i krivice, kao i (ne)mogućnosti pomirenja i praštanja.

„Ne postoji delo koje na bolji način ovaploćuje američku imaginaciju.“ – D. H. Lorens