RELIGIJA I TEOLOGIJA

Rodolјub Kubat, rođen u Bosanskom Grahovu 23. januara 1969, od oca Srboslava i majke Jele. Osnovnu i srednju školu završio je u Bosanskom Grahovu, dok je osnovne studije Pravoslavne teologije završio 1996. godine na PBF UB. Magistrirao je 2000, a doktorski rad odbranio 2005. na PBF UB. Boravio je na studijskom usavršavanju u Sibinju (1996/1997) i Minsteru (1997/2000).

Ideja leksikona, sama po sebi, nužno podrazumeva neophodnost refleksivnog otklona neke doktrine (u ovom slučaju biblistike) od svoje, istorijski uvek uslovljene, aktualne produkcije. Leksikon nije stvar esnafa. On mora biti stvar duha, duha ovaploćenog u jeziku.

Duha zrelog za preispitivanje sebe samog, sopstvenog mišljenja i jezika. Otud tolika važnost odgovornog (ideološki neostrašćenog, dokumentovanog, kritički samosvojnog, što je moguće više interdisciplinarnog) povratka ključnim pitanjima smisla suštinskih reči i ideja koja neku doktrinu (u ovom slučaju, kao što rekoh, biblistiku) čine mogućom. I smislenom.

Savremena biblistika upravo ima smisla zato što su reči prikupljene unutar korica Leksikona biblijske teologije žive, refleksivno pregnantne , plodne i mislive. Svojim nesebičnim trudom, znanjem, jasnom vizijom i dubokom ljudskom upornošću, urednik Leksikona značajno je zadužio našu javnost. Postavljeni su novi standardi. Naslućeni su novi putevi. – Prof. dr Petar Jevremović 

Služeći se metodom moderne fonologije Voker Jang po prvi put predlaže sveobuhvatni proračun tajnog imena apokaliptičke zveri koji, verovali ili ne, obuhvata istovremeno oba različita broja koji figuriraju u raznim rukopisa Otkrivenja Jovanovog: 616 = Vladimir Lenjin, 666 = Vladimir Ilјič Lenjin. Pomoću strukturalne analize, koja tu ranije nije primenjivana, Jang nadalјe pokazuje da tri zla Apokalipse (Otk. 8:13, 9:12 i 11:14) nisu ništa drugo nego svetski ratovi, prvi, drugi i treći. Dovodeći do kraja svoju teoriju, autor nalazi da je biblijski novi Vavilon dualni simbol, Istočni Vavilon je Rusija, a Zapadni Vavilon Amerika. Enigmatski toponim Armagedon u prevodu sa hebrejskog označava "sud Amerike"  ← italijansko ime Amerigo + hebrejski koren dun.

Smrt ideologije postavila je pred čovečanstvo jedini i glavni problem: kako da sačuva život, kojeg ima sve manje i manje. Vreme nije trpelјivo. Danas je čovečanstvo suočeno s jednom opštom krivicom: žrtve lјudske nezasitosti, neutažive žeđi za zadovolјstvom i komforom, postali su naša zemlјa, voda, vazduh, drveće, životinje... Božija tvorevina. Nedužna stvorenja.Tatjana Goričeva se svrstava u red savremenih filozofa koji skreću pažnju na najaktuelniji problem našeg vremena – globalnu ekološku krizu. U delu Nemušti vapaj životinja Goričeva razvija zanimlјivu i ubedlјivu koncepciju pravoslavne ekologije.

Srednjim vekom je dominirala vera i religiozni duh. Ali da li je zaista tako? Spis o argumentaciji kako da ne verujemo ni u šta, iz XVI veka, kao da pobija potvrdan odgovor na navedeno pitanje. Tu je i knjiga iz XVIII veka O trojici varalica, mitski rad koji osporava verovanje u svim ranijim vremenima u novoj eri. Duh ova dva rada najavljuje prosvetiteljsku antireligijsku kritiku.

Monografija nastala u povodu obeležavanja istorijskog časa završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save, duhovnog simbola pravoslavlja i hrišćanstva, osvetljava jedan deo neizmerne duhovne, kulturne i istorijske vrednosti Hrama i značaja svetitelja kome je posvećen. Autentični spomenik u čast najpoštovanijeg srpskog svetitelja, stuba srpske državnosti i kulture, vekovima građen, sada stoji u svoj svojoj veličini dok se proslavlja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Monografija svedoči o podvigu srpskog naroda uznesenog prilikom izgradnje Hrama Svetog Save i otvara još šire horizonte za uvide u istoriju i arhitekturu Hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost Kripte, današnjicu i budućnost Hrama, kao i životopis i delo prvog arhiepiskopa srpskih zemalja.

Hajnrih Kornelije Agripa fon Neteshajm (1486–1535) bio je jedan od najobrazovanijih i najkontroverznijih ljudi svoga vremena. Otelotvorenje uvrežene slike o „renesansnom čoveku “ koji uživa plodove svoje tek spoznate slobode.
Pogledom od Agripe ka budućnosti, otkriva nam se čitava jedna tradicija, ako ne i više njih, ezoterijskog hrišćanstva nadahnutog njegovim delom: od Đordana Bruna i Džona Dija, do Eni Bezant i moderne teozofije, o nju ejdžu da i ne govorimo, provlači se tanana nit njegove ideje o spoljašnjem i unutrašnjem hrišćanstvu, hrišćanstvu za običnog čoveka i onom za probrane. Subverzivnost te ideje ni je izgubila od svoje snage ni posle toliko vekova.

Drum za Kareju vodi iz srca, a tamo se i vraća.

Na svaki se drum može udariti, na svaka vrata zakucati i stići kud se naumilo, uz odricanja, zadovoljstvo, i svakojake napore, ali samo se jednaput, pred živim stvorom, otvori put na kojem biva dostojan svoje prolaznosti.

Pred čitaocima je drugo izdanje knjige „zapamćenih“ prizora, susreta i misli sa putovanja po svetogorskim stazama – više podsećanje na slike koje se više ne mogu videti i na ljude koji se ne mogu vratiti – štampane pre više od dvadeset godina i dopunjene sa dva razgovora, i dva tekstva o samoj knjizi, kao i fotografijama nastalim mnogo pre jedne hilandarske noći koju, i danas, primamo s nevericom.

„Put je kratak, ljubljena braćo moja, dim je život naš, para, prašina i prah."

Sveti Sava

Kad me pitate šta je vreme – ne znam.

Kad me ne pitate – znam.

Avgustin

U ovim dvema knjigama iz svojih ispovesti, Stvaranje sveta i vreme i Nebo i zemlja, Avgustin iz Hipona, kasnije proglašen za sveca, živo iznosi svoje viđenje svakodnevnih pitanja koja sebi postavlja gotovo svaki hrišćanin.Šta je Bog radio pre nego što je stvorio svet? Polazeći od čega i kako ga je stvorio? Da li je vreme postojalo pre stvaranja sveta? Kako ga meriti? Šta je Božja večnost? Da li je prošlost različita od sadašnjosti i budućnosti ili je samo neki subjektivni doživljaj? Da li je nebo iznad naših glava isto s Božjim nebom? To su pitanja koja sebi postavljamo svakodnevno i na koja Avgustin pokušava da odgovori s dubokom verom povezanom sa zdravim razumom.

Alternativni put ka božanskoj ljubavi u svetu u kojem ona iščezava!
Spaljena na lomači u Parizu 1310, Poret je lako mogla biti zaboravljena. Ali, kao da je neka viša sila od vatre sačuvala nekoliko primeraka njene knjige zbog koje je optužena za neoprostivu jeres. Pošto je pred inkvizitorima odbila da opozove svoje Ogledalo niščih duša, Poret je osuđena na strašnu smrt u plamenu. Sedamsto godina docnije, evo tog duhovnog i poetskog vrhunskog spisa na srpskom jeziku. U njemu gori plamen duše.

Ja sam Bog, kaže Ljubav, jer Ljubav je Bog i Bog je Ljubav.

Ova Duša je Bog putem ljubavi, a ja sam Bog putem moje božanske prirode; takođe, ova Duša je Bog putem pravednog zakona Ljubavi.
Poret

Niko ne može da spali istinu.
Mahtilda iz Magdeburga

Posle 11. septembra 2001. islam se našao na svetskoj crnoj listi, a od muslimana se očekuje da dokažu svoju dobronamernost. Na Zapadu islam izaziva podozrenje i, često, nerazumevanje, naročito u zemlji kao što je Francuska, gde je druga religija po brojnosti. Malik Šebel bez zazora pristupa svim pitanjima, ma koliko teškim, koje islam izaziva: sloboda je vodilja njegovih razmišljanja o telu, želji, ljubavi, odnosu između muškarca i žene, ali i o toleranciji, političkom angažovanju i plemenitosti.

Međutim, ovo pravo zaljubljeničko hodočašće jeste i knjiga priča i, po svojoj alfabetskoj strukturi, zbirka užitaka čije odrednice pozivaju na putovanje: pustinja, harem, književnost, slikarstvo, Alhambra... Reč po reč, pred nama se niže hiljadu i jedna nijansa istančanosti koja nas toliko opčinjava u orijentalnoj kulturi.

Veza između čoveka i Boga više nije ontološka veza, retorička molitva, sakralnost jezika, već direktna ilustracija apostazije. Delovanje i delanje, u duhu ili izvan njega, više nisu pokušaj da se dosegne spokoj mudrosti već dezintegracija smisla. Svet koji okružuje čoveka nije stvarnost, nego privid, iluzija. Bogovi su nestali iza spoljnih fizičkih pojava. Miša Vasić je u ovoj knjizi krenuo ka ponovnom otkrivanju smisla i skrivenih zakonitosti pojava. Zato se njegovo na prvi pogled heterogeno interesovanje usmerava ka širokom rasponu tema: od integrisanog pojedinca do ruskog kosmizma, društvenih mreža, transhumanizma, scijentizma i mita o Atlantidi, sve do homogene misli scijentističke provenijencije i obaveze.

Ovakve knjige i mislioci ovog profila nisu posledica društvenih i naučnih incidenata novog veka, već nov način postojanja misli, mislećih ljudi i svih onih odgovornih integralizmu individualnog i kolektivnog postojanja Istine. Zato što nam je novi vek, pored poslovične zbunjenosti i agresivne gluposti i prostaštva, doneo nešto mnogo opasnije – pouzdanost ne-konačnih izjava, koju brzo smenjuje primenjena nepouzdanost konačnih izjava i sudova, polovičnih istina i nepouzdane naučne savesti i ljudske odgovornosti. Na osnovu Olbersovog paradoksa, i noću bi trebalo da živimo u dnevnom sjaju, svemir se širi, zvezde se udaljavaju jedna od druge i udaljavanjem gube svoju svetlost. Ova knjiga je pokušaj da se dosegne udaljena svetlost i bliska misao, da se postave nova pitanja u vremenu konačnih odgovora.

.

Proteklo je skoro četvrt stoleća otkako sam započeo da je pišem i trinaest godina otkako sam završio rad na njoj. Moglo bi se doći do poraznog zaključka o razvoju nauke ili o živosti moga duha, ili o oboma, kada u njoj danas ne bih našao ničeg vrednog menjanja ili dodatnih objašnjenja. U stvari, otkrio sam dosta toga. Nova verzija knjige ima trinaest poglavlja umesto pređašnjih dvanaest, kao i drugačiji Uvod i Zaključak; još dva poglavlja temeljno su izmenjena, a čitav tekst je pretrpeo bezbroj sitnih prepravki. Pre svega, uzeti su u obzir rezultati novijih istraživanja. Potraga za Hiljadugodišnjim carstvom još uvek predstavlja jedinu knjigu koja se bavi ovom temom, odnosno, tradicijom revolucionarnog milenari zma i mističkog anarhizma, kao i njihovim razvojem na tlu zapadne Evrope od XI do XVI veka. (Norman Kan)