SOCIOLOGIJA

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Ova knjiga nastala je iz potrebe da se studentima socijalnog rada i socijalne politike, kao i studentima drugih srodnih usmerenja, približe savremena shvatanja i iskustva metodologije istraživanja primerena ovim oblastima nauke i prakse. Naime, praksa obrazovanja za socijalnu politiku i socijalni rad pokazuje da se metodologija najčešće sadržinski odnosi na opšte metode društvenih nauka, sociologije ili politikologije. Kao što će u uvodu knjige biti objašnjeno, glavni uzrok ovakve situacije jeste opšta teorijska i metodološka nerazvijenost socijalnog rada i socijalne politike kao naučnih disciplina, a time, neposredna zavisnost i vezanost za razvijenije opšte ili srodne nauke.

"Profesorka Radina Vučetić napisala je vrednu, korisnu i potrebnu knjigu, kojom je zaokružen pogled na najskuplju, najdramatičniju, najobuhvatniju i najambiciozniju akciju zdravstvene službe u posleratnoj Jugoslaviji.
U monografiji Nevidljivi neprijatelj – variola vera 1972, ona s naučnom minucioznošću obrađuje pojavu, tok, uticaj na svakodnevni život i socijalno-političke implikacije najveće evropske epidemije velikih boginja posle Drugog svetskog rata, koja je pogodila Jugoslaviju pre pola veka.
Prof. dr Zoran Radovanović
Prihvatajući se istraživanja epidemije velikih boginja u Jugoslavije 1972. godine, Radina Vučetić je sebi postavila zadatak da analizira ne samo pojavu bolesti i njen zdravstveno-istorijski aspekt, već da posmatra izuzetno složen splet procesa koje je bolest pokrenula u državi i jugoslovenskom društvu.
Ne zanemarujući jedan poseban vid ovog složenog fenomena, svakodnevicu i život za vreme epidemije u gradovima i selima u blizini žarišta, u bolnicama i karantinima, autorka daje sliku lјudskog ponašanja i reagovanja, od požrtvovanosti, prihvatanja nametnutih mera, do straha, sebičnosti, fatalizma, sujeverja...
Pred čitaocem je odlično, i - što nije čest slučaj u istoriografiji - zanimlјivo napisano štivo koje nimalo ne gubi od naučne analitičnosti.
Prof. dr Milan Ristović
"

„… Alisa je ušla u ogledalo da otkrije obrnuti svet. Kad bi se Alisa ponovo rodila u naše doba, ne bi morala da prolazi ni kroz kakvo ogledalo: bilo bi joj dovoljno da pogleda kroz prozor“. Ovako čuveni urugvajski pisac i novinar Eduardo Galeano počinje svoju knjigu koja na pronicljiv i duhovit način čitaoce tera na promišljanje sveta u kome smo se obreli. Prvi uslov za promenu stvarnosti jeste da se stvarnost spozna, tvrdio je Galeano, koji u knjizi nudi neformalno obrazovanje o formalnom ustrojstvu planete: „Škola obrnutog sveta najdemokratskija je od svih obrazovnih institucija. Ne zahteva prijemni ispit, ne uplaćuje školarinu i besplatno daje svoje kurseve svima i svuda, kako na zemlji, tako i na nebu: s razlogom je ćerka sistema koji je, prvi put u istoriji čovečanstva, osvojio opštu vlast“.

Bestseler Fajnenšel tajmsa 2018. u oblasti nauke.
Čovečanstvo je stiglo do tačke preloma. Naš svet je neuređen i rapidno se menja. Naš pristup budućnosti trenutno karakterišu kratkotrajno razmišljanje, polarizirajuće rasprave, alarmantna retorika i pesimizam. U ovoj kratkoj, uzbudljivoj knjizi, Ris tvrdi da izgledi čovečanstva zavise od našeg različitog pristupa planiranju sutrašnjice.

Kakvi su zaista izgledi za budućnost u kojoj će veštačka inteligencija otimati posao ljudima? Gde će raditi ljudi koji zbog veštačke inteligencije ostanu bez posla? Zašto svetski lideri negiraju klimatske promene? Ovo su samo neka od pitanja kojima se u ovoj knjizi bavi poznati naučnik Martin Ris.

Nasilje na sportskim priredbama pominje se još u tekstovima iz doba antičke Grčke i Rimskog carstva. U poslednjim decenijama 20. veka ono je postalo internacionalni problem koji, nažalost, uzima i nadalje sve veće razmere. Različiti oblici organizovanog fudbalskog nasilja prisutni su u svim zemljama sveta – kako u onima koje su tradicionalno opčinjene fudbalom tako i u onima gde taj sport nema duboke korene.

Ova monografija je prvi originalni naučni rad kod nas iz najmanje dva razloga: prvo, ovakav pristup istraživanju navijačkog huliganizma u Srbiji, sa osvrtom na iskustva drugih zemalja u balkanskoj literaturi, nije poznat; drugo, autor je sproveo seriju originalnih empirijskih/terenskih istraživanja razgovarajući sa brojnim navijačima i anketirajući ih, čime je rasvetlio mnoge nepoznanice znane samo navijačima.

Tomas Robert – engleski demograf i ekonomista najpoznatiji po pesimističkim ali visoko uticajnim gledištima.Po Maltusovoj teoriji svaka životinjska vrsta, uključujući i čoveka, množi se po geometrijskoj progresiji, dok se sredstva za život, posebno hrana, povećavaju aritmetičkom progresijom. Iz navedenih razloga, radi opstanka ljudske vrste neizbežni su ratovi kao i prirodne katastrofe kako bi se postigla odgovarajuća ravnoteža. Sama teorija je objavljena kroz njegov rad OGLED O NAČELU RAZVOJA STANOVNIŠTVA.
Ova teorija polazila je od dve bazične proporcije: 1. Stanovništvo je ograničeno sredstvima za opstanak 2. Stanovništvo konstantno raste ako sredstva za opstanak rastu sve dok porast ne bude ograničen preprekama.

Ono što Elsterovo delo čini posebno vrednim i neobičnim jeste širok spektar tema koje zahvata, odnosno naučnih disciplina u koje zalazi. Njegov rad je relevantan za političku nauku, filozofiju, ekonomiju, sociologiju, istoriju i psihologiju. Zbog toga ga je teško definisati pomoćujedne odrednice. Ipak, moglo bi se reći da je od početka osamdesetih godina prošlog veka središnja tema Elsterovih radova tema racionalnog izbora, praćena raspravom o odnosu racionalnog i iracionalnog u društvenom ponašanju, te brojnim raspravama o mogućnosti objašnjenja u društvenim naukama koje zalaze u domen filozofije nauke i istorije društvene i političke teorije. Posebno je vredna poštovanja činjenica da je Elster u mnogim od ovih oblasti dostigao vrhunac, te da ga sociolozi, politikolozi, ekonomisti, psiholozi i filozofi jednako čitaju, što je u vremenu specijalizacije nauka redak slučaj.

U ovoj knjizi dat je odgovor na pitanje: Zašto mediji „usred krize ogromnih razmera i globalnog značaja“ ne ispunjavaju svoju Istorijsku ulogu da budu na čelu društvenih promena? „Majka svih revolucija“, kako je Viktor Igo govorio za štampu, danas je naprotiv – jedan od najistrajnijih branilaca neodrživog status quo-a. „Mediji krize“ više nisu sredstva informisanja građana, nego „industrija svesti“ koja radi „za“ profit moćnih društvenih grupa, a „protiv“ demokratije i građanske samosvesti. Pre tri i po veka u novouspostavljenoj „civilizaciji kapitalizma“ važilo je da „mi nikako ne smemo znanje načiniti običnom robom“, a danas su vesti propagandni produkti sa traka korporativne industrije. Zato će ovakvi „slobodni mediji“, koji sistematski „razaraju razum kojim se orjentišemo u stvarnom svetu“, u Velikoj krizi poznog kapitalizma, pre pogurati na površinu slepe sile, krvave obračune i haos, nego što mogu garantovati put ka realnom demokratskom rešenju. Tako nešto se, uostalom, i dogodilo u sličnoj krizi kapitalizma tridesetih godina prošlog veka.