SOCIOLOGIJA

Ova knjiga predstavlјa rezultat istraživačko-izdavačkog poduhvata u okviru kojeg su za odgovorima na suštinska pitanja u oblasti medija i novinarstva skupa tragali pojedinci različitih iskustava, generacija i stavova, ali jednako zainteresovani za dalјu sudbinu ove profesije – od studenata novinarstva, preko profesora i asistenata žurnalistike, pa sve do Lukačevih prijatelјa, studenata, saradnika i savremenika, takođe različitih po godinama, ali i po razmišlјanjima. Hodajući Lukačevom stazom nastala je monografija o rodonačelniku autentične srpske škole novinarstva, ne samo da bi evocirala sećanja na jednu izuzetnu ličnost već i kao putokaz ne samo početnicima u profesiji već i onima volјnim da rade na povratku dugo erodiranog poverenja u medije i novinare. Pred nama je, stoga, i svojevrstan poziv za povratak profesionalizmu, znanju, istini i poštenju, svemu što krasi lik i delo Sergija Lukača, u moru manipulacija i propagandnih naslaga, koje su, pored ostalog, ozbilјno uzdrmale i status jedne lepe, korisne i nekada nadasve odgovorne profesije.

Ova knjiga nastala je iz potrebe da se studentima socijalnog rada i socijalne politike, kao i studentima drugih srodnih usmerenja, približe savremena shvatanja i iskustva metodologije istraživanja primerena ovim oblastima nauke i prakse. Naime, praksa obrazovanja za socijalnu politiku i socijalni rad pokazuje da se metodologija najčešće sadržinski odnosi na opšte metode društvenih nauka, sociologije ili politikologije. Kao što će u uvodu knjige biti objašnjeno, glavni uzrok ovakve situacije jeste opšta teorijska i metodološka nerazvijenost socijalnog rada i socijalne politike kao naučnih disciplina, a time, neposredna zavisnost i vezanost za razvijenije opšte ili srodne nauke.

"Profesorka Radina Vučetić napisala je vrednu, korisnu i potrebnu knjigu, kojom je zaokružen pogled na najskuplju, najdramatičniju, najobuhvatniju i najambiciozniju akciju zdravstvene službe u posleratnoj Jugoslaviji.
U monografiji Nevidljivi neprijatelj – variola vera 1972, ona s naučnom minucioznošću obrađuje pojavu, tok, uticaj na svakodnevni život i socijalno-političke implikacije najveće evropske epidemije velikih boginja posle Drugog svetskog rata, koja je pogodila Jugoslaviju pre pola veka.
Prof. dr Zoran Radovanović
Prihvatajući se istraživanja epidemije velikih boginja u Jugoslavije 1972. godine, Radina Vučetić je sebi postavila zadatak da analizira ne samo pojavu bolesti i njen zdravstveno-istorijski aspekt, već da posmatra izuzetno složen splet procesa koje je bolest pokrenula u državi i jugoslovenskom društvu.
Ne zanemarujući jedan poseban vid ovog složenog fenomena, svakodnevicu i život za vreme epidemije u gradovima i selima u blizini žarišta, u bolnicama i karantinima, autorka daje sliku lјudskog ponašanja i reagovanja, od požrtvovanosti, prihvatanja nametnutih mera, do straha, sebičnosti, fatalizma, sujeverja...
Pred čitaocem je odlično, i - što nije čest slučaj u istoriografiji - zanimlјivo napisano štivo koje nimalo ne gubi od naučne analitičnosti.
Prof. dr Milan Ristović
"

„… Alisa je ušla u ogledalo da otkrije obrnuti svet. Kad bi se Alisa ponovo rodila u naše doba, ne bi morala da prolazi ni kroz kakvo ogledalo: bilo bi joj dovoljno da pogleda kroz prozor“. Ovako čuveni urugvajski pisac i novinar Eduardo Galeano počinje svoju knjigu koja na pronicljiv i duhovit način čitaoce tera na promišljanje sveta u kome smo se obreli. Prvi uslov za promenu stvarnosti jeste da se stvarnost spozna, tvrdio je Galeano, koji u knjizi nudi neformalno obrazovanje o formalnom ustrojstvu planete: „Škola obrnutog sveta najdemokratskija je od svih obrazovnih institucija. Ne zahteva prijemni ispit, ne uplaćuje školarinu i besplatno daje svoje kurseve svima i svuda, kako na zemlji, tako i na nebu: s razlogom je ćerka sistema koji je, prvi put u istoriji čovečanstva, osvojio opštu vlast“.

Bestseler Fajnenšel tajmsa 2018. u oblasti nauke.
Čovečanstvo je stiglo do tačke preloma. Naš svet je neuređen i rapidno se menja. Naš pristup budućnosti trenutno karakterišu kratkotrajno razmišljanje, polarizirajuće rasprave, alarmantna retorika i pesimizam. U ovoj kratkoj, uzbudljivoj knjizi, Ris tvrdi da izgledi čovečanstva zavise od našeg različitog pristupa planiranju sutrašnjice.

Kakvi su zaista izgledi za budućnost u kojoj će veštačka inteligencija otimati posao ljudima? Gde će raditi ljudi koji zbog veštačke inteligencije ostanu bez posla? Zašto svetski lideri negiraju klimatske promene? Ovo su samo neka od pitanja kojima se u ovoj knjizi bavi poznati naučnik Martin Ris.

1.100 enciklopedijskih članaka pruža jasan uvid u istorijat, stanje i perspektive sveta rada, u kome se odražavaju i sudaraju sve protivrečnosti čovečanstva: ljudske (ne)slobode i prava, bogatstvo i siromaštvo, javni i lični interesi, postepeno napredovanje i povremeni sunovrat društvene teorije i prakse. Puki opstanak ili ispunjen život na Zemlji i te kako zavisi i od onoga što znamo o radu i o svetu rada...

Nasilje na sportskim priredbama pominje se još u tekstovima iz doba antičke Grčke i Rimskog carstva. U poslednjim decenijama 20. veka ono je postalo internacionalni problem koji, nažalost, uzima i nadalje sve veće razmere. Različiti oblici organizovanog fudbalskog nasilja prisutni su u svim zemljama sveta – kako u onima koje su tradicionalno opčinjene fudbalom tako i u onima gde taj sport nema duboke korene.

Ova monografija je prvi originalni naučni rad kod nas iz najmanje dva razloga: prvo, ovakav pristup istraživanju navijačkog huliganizma u Srbiji, sa osvrtom na iskustva drugih zemalja u balkanskoj literaturi, nije poznat; drugo, autor je sproveo seriju originalnih empirijskih/terenskih istraživanja razgovarajući sa brojnim navijačima i anketirajući ih, čime je rasvetlio mnoge nepoznanice znane samo navijačima.

Tomas Robert – engleski demograf i ekonomista najpoznatiji po pesimističkim ali visoko uticajnim gledištima.Po Maltusovoj teoriji svaka životinjska vrsta, uključujući i čoveka, množi se po geometrijskoj progresiji, dok se sredstva za život, posebno hrana, povećavaju aritmetičkom progresijom. Iz navedenih razloga, radi opstanka ljudske vrste neizbežni su ratovi kao i prirodne katastrofe kako bi se postigla odgovarajuća ravnoteža. Sama teorija je objavljena kroz njegov rad OGLED O NAČELU RAZVOJA STANOVNIŠTVA.
Ova teorija polazila je od dve bazične proporcije: 1. Stanovništvo je ograničeno sredstvima za opstanak 2. Stanovništvo konstantno raste ako sredstva za opstanak rastu sve dok porast ne bude ograničen preprekama.

U ovoj knjizi dat je odgovor na pitanje: Zašto mediji „usred krize ogromnih razmera i globalnog značaja“ ne ispunjavaju svoju Istorijsku ulogu da budu na čelu društvenih promena? „Majka svih revolucija“, kako je Viktor Igo govorio za štampu, danas je naprotiv – jedan od najistrajnijih branilaca neodrživog status quo-a. „Mediji krize“ više nisu sredstva informisanja građana, nego „industrija svesti“ koja radi „za“ profit moćnih društvenih grupa, a „protiv“ demokratije i građanske samosvesti. Pre tri i po veka u novouspostavljenoj „civilizaciji kapitalizma“ važilo je da „mi nikako ne smemo znanje načiniti običnom robom“, a danas su vesti propagandni produkti sa traka korporativne industrije. Zato će ovakvi „slobodni mediji“, koji sistematski „razaraju razum kojim se orjentišemo u stvarnom svetu“, u Velikoj krizi poznog kapitalizma, pre pogurati na površinu slepe sile, krvave obračune i haos, nego što mogu garantovati put ka realnom demokratskom rešenju. Tako nešto se, uostalom, i dogodilo u sličnoj krizi kapitalizma tridesetih godina prošlog veka.

Posmatrao sam još neko vreme suton koji se spuštao nad negdašnjom Novom Serbijom. Ne više od nekoliko minuta. Tek toliko, koliko je bilo potrebno da shvatim da se i mom ocu, još u ranom detinjstvu, sigurno prikazala identična slika, kada je jednom, nasred polja, iznenada, zagledan u horizont, upitao svog, daleko starijeg brata – A kako izgleda kraj sveta? Imajući tada pred sobom samo živahno i radoznalo derište, njegov mudri brat smatrao je da će sledeći odgovor biti dovoljan: „A šta si ti mislio? Stigneš do tog kraja sveta, sedneš na njegovu ivicu, vise ti tako noge, a ti mirno gledaš i pljuckaš u ništa!“ Tako je to kad te epifanije zateknu bez olovke. Samo poneka uspomena, začinjena sa malo mistike. Stanko Ž. Šajtinac

Razaranje društva složen je i dugotrajni proces, nesvodiv na promene koje se uobičajeno nazivaju procesom tranzicije ili postsocijalističke transformacije. Društvena razorenost postaje deo socijalne svakodnevice, obeležava sve bitne sfere društva, troši resurse i energije svih aktera, ali bez adekvatnih rezultata, kvari „lep dan i miran san“ i običnih građana, ali i najmoćnijih ljudi. Razaranje svih društvenih institucija, njihovo pretvaranje u „ispražnjene društvene forme“ unutar kojih se ne dešava ono je suštinski značajno za svakodnevni život ljudi, bitno je obeležje razorenog društva.

Značajan prilog istorijskom i kulturološkom istraživanju naše bliske prošlosti. Ovo je izuzetno savesno dokumentovan rad koji koristi bogatu arhivsku građu, kao i gotovo svu dostupnu literaturu koja se bavi fenomenom amerikanizacije i zvaničnim i nezvaničnim putevima kojima je ona ulazila u socijalističko društvo Jugoslavije, imajući tako odlučujuću ulogu u izgradnji njenog posebnog statusa, između Zapada i Istoka. Kultura se ne posmatra kao izolovan domen, već kao srž političkog.
Posebnost ove knjige proizlazi iz lakoće upotrebe složene i fundirane metodologije, što čini da se čita bez napora, s neprekidnim interesovanjem. Tome doprinosi i činjenica da je autorka, kako sama ističe u uvodu, doživela i živela kulturu o kojoj govori, što čini da njena analiza, zasnovana na objektivnim činjenicama, ne dozvoljava da one ostanu apstraktne, već im kroz proces interpretacije dodaje specifičnu boju i teksturu. (Prof. dr Jelena Đorđević)