POLITIKA

Knjiga Rat ili mir Đulija Tremontija, predsednika Odbora za spoljne poslove italijanskog Parlamenta, donosi provokativne misli i duboke paralele između prošlosti i sadašnjosti. On ističe važne događaje iz XVI veka, kao što su otkriće Amerike i izum štampe, koji su oblikovali današnju geopolitičku sliku sveta.

Tremonti izdvaja četiri savremena izazova: „otkriće“ Azije, uspon interneta, ponovne sukobe na Istoku i globalnu finansijsku nestabilnost. Ovi faktori dovode do nove krize, a autor poziva na dijalog i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.

Knjiga predstavlja poziv na akciju i ističe da ujedinjenje i saradnja predstavljaju put ka očuvanju evropskih vrednosti i stabilnosti. Tremonti nas upozorava na posledice sukoba ako ne prepoznamo svoje unutrašnje slabosti.

Knjiga Nacionalno pitanje u savremenoj epohi autora Najdana Pašića (1922–1997) predstavLJa jedno od dela neprolazne vrednosti u srpskoj politikologiji.'

Kada čitalac uzme u ruke knjige i tekstove Miloša Crnjanskog, objavlјene pre sto ili sedamdeset godina, kako ih čita, kako doživlјava i razumeva? Da li ih povezuje sa svojim umetničkim, društvenim, političkim vremenom? Neka značenja od pre sto godina ponavlјaju se na drugi način i u novom dobu. Seobe Srba iz 17. veka se opisuju u romanu Seobe (1966), a na čudan način ih doživlјavamo (povezujemo) u stvarnosti srpskog izgona (proterivanja i preselјenja) u jugoslovenskim ratovima iz Hrvatske (1991–1995), Bosne i Hercegovine (1992–1995) i Kosova i Metohije 1999. godine. A tu su i druge asocijacije: Jugoslavija i Srbi, Srbi i Zapad, demokratija i totalitarizam, srpske i inostrane političke ličnosti, Italija, Nemačka, Španija, novinarstvo, lјubav... Miloš Crnjanski – kakvo bogatstvo asocijacija u čitanju njegovih književnih i neknjiževnih tekstova!

„Slobodni“ i „pošteni“ dva su prideva koja se najčešće navode uz izbore. Postali su fraza zvaničnika međunarodnih organizacija, novinara, aktivista za lјudska prava, političara i politikologa. Šta zapravo stoji iza ovih kvalifikacija izbora? Šta je objektivna, pouzdana i tačna mera „slobodnog“ i „poštenog“ u izborima? Ko je sertifikovao i izbaždario mere za slobodne i poštene izbore? Postoji li i gde je ta linija koja razdvaja slobodne i poštene izbore od onih koji to nisu? Ko je merodavan da oceni koji izbori odgovaraju mernim standardima „slobodno“ i „pošteno“?'

Na osnovu proučavanja bogatog empirijskog materijala o stvarnim primerima političkog nasilja, autor je dao konkretan naučni doprinos istraživanju ove teme.

Momčilo Pudar, rođen je u Hercegovini, diplomirani pravnik, novinarstvo je bilo njegova životna profesija, radio u Agenciji „Tanjug“. Naiveči deo svog rada, dvadeset tri godine, bio je dopisnik agencije u Bukureštu, Rio de Ženeira, Čileu, Buenos Ajresa, Madridu i Parizu, niz godina specjalni izveštač Politike, Vjesnika i Oslobođenja. Bio je glavni i odgovorni urednik Tanjuga, dobitnik najvećeg priznanja udruženja novinara Srbije, nagrade “Svetozar Marković” za životno delo. Autor je triologije Amerika protiv sebe i sveta (2006), Svet bez gospodara (2010) i Ko dominira svetom (2020). Živi u Parizu.


*


Nesmirena duhovna živost, intelektualna radoznalost i sposobnost da se realistički pristupi pojavama u svetu u kome su sistemski dovedene u pitanje temeljne vrednosti, etička načela, pa i ideali („Mir je uvek težnja ljudi, ali rat je večita istina“), koji su u mladosti nadahnjivali pokoljenja kojima pripada autor knjige Ko dominira svetom?, ta njegova dragocena mentalna svojstva omogućila su da se u pisanju Moma Pudara realizuje plodonosan spoj odlika stare dobre novinarske škole, njenih reda i načina, sa pulsiranjem bila modernih i postmodernih vremena.

Prof. dr Darko Tanasković

Po svom nacionalnom i društvenom statusu na Starom kontinentu žive četiri kategorije Srba – srpski narod u otadžbinskim zemlјama, radnici na privremenom radu u razvijenim državama Evrope, nacionalne manjine i etničke grupe u regionu. Tema drugog toma ove Enciklopedije su Srbi radnici na privremenom radu, emigranti i iselјenici u Evropi.
Srbi danas žive i rade u 35 evropskih država, od ruskog Vladivostoka na istoku, u sredozemnim zemlјama Malti, Italiji, Fransuskoj, Španiji i Portugaliji, u državama Beneluksa i Skandinavije, centralnoj Evropi, najviše u Nemačkoj, do Velike Britanije i Islanda. U njima se nalazi na stotine hramova SPC, srpskih klubova, udruženja, društava, evropskih srpskih saveza, memorijala, grobalјa, spomenika, i na hilјade uglednih i uspešnih lјudi. Svi oni su upečatlјiv srpski trag u Evropi, svi oni su deo srpskog nacionalnog bića i istorije matice Srbije.
Teško je u enciklopedijske odrednice smestiti istoriju evropskih seoba Srba i njihovu bogatu baštinu na Starom kontinentu, kao i znamenite srpske institucije i ugledne ličnosti.
Poštujući izreku Vuka Stefanovića Karadžića: „Srbi – svi i svuda, ma gde bili!“ – potrudili smo se da zapišemo najznačajnije srpske institucije i ličnosti na Starom kontinentu, koje odražavaju suštinu bitisanja našeg naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evrope.

Vodeći čitaoca sigurnom rukom kompetentnih eksperata kroz istinski lavirint mnogobrojnih religioznih sekti, pokreta, filozofskih škola i pravaca u islamu, autori su zaokružili i prezentovali jasnu predstavu o tome šta predstavlјa pojam islamizam. Isto su učinili i sa složenim (reklo bi se i najsloženijim) oblikom političkog nasilјa - terorizmom, pokazujući brojnim primerima koliko je teško (o postizanju potpunog konsenzusa u stručnim i akademskim krugovima na međunarodnoj ravni nema ni govora) pre svega na prihvatlјiv način definisati ovaj fenomen, a potom ga sagledati u postojećim nijansama i modalitetima ispolјavanja. To su uradili na naučno utemelјen i istovremeno veoma interesantan način, sa obilјem valјanih i ilustrativnih primera, od kojih se posebno izdvaja analiza ideoloških osnova i delovanja prve verske sekte u okrilјu islama - haridžita, koju su umešno i tačno prikazali kao ideološki sličnu savremenim terorističkim organizacijama, od kojih su najpoznatije "Al Kaida" i "Islamska država", uz posebno isticanje verskog fanatizma i isklјučivosti kao osobina koje su pratile islamističke teroriste sve do nedavnih dešavanja u Siriji i Iraku, a nesumnjivo će to činiti i u budućnosti.

Dr Relja Željski

Prvi prevod na srpski jezik jednog sveobuhvatnog prikaza politike Nemačke prema kosovskom konfliktu otkriva neslućene razmere njene uloge u pripremanju agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine. Visprena autorova analiza predočava volјu za ratom, koja je nepokoleblјivo vodila do prvog borbenog angažmana nemačkog vojnika u inostranstvu nakon Drugog svetskog rata. Ne čekajući obelodanjivanje poverlјive dokumentacije, Kincel je i u javno dostupnim izvorima našao argumente za krajnje negativan sud o politici svoje zemlјe u kontekstu krivice za poslednji ratni sukob u Evropi u HH veku.

Knjiga 2: 1974-1988

Postoje važne paralele između kiparskog i kosovskog pitanja. Republika Kipar jedna je od pet članica EU koje nisu priznale jednostranu Deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Učestvovala je i u postupku koji je o ovom pitanju vođen pred Međunarodnim sudom pravde. Iako kiparska vlada insistira na tome da je slučaj Kosova potpuno različit od situacije na Kipru, njen stav o Kosovu svakako je uobličen strepnjama da jednostrano proglašenje nezavisnosti krši međunarodno pravo i da bi potencijalno moglo da uspostavi opasan presedan kada je reč o aktima jednostranog otcepljenja.

Vremensko poklapanje nerešene dužničke krize I njenih posledica po rast I zaposlenost; širenje terorističke taktike samoubilačkih misija s nihilističkom estetikom nasilja; pokretanje ogromnog talasa izbeglica; uvučenost Rusije, Turske I SAD u vojne sukobe, svake sa svojom agendom, koje su međusobno u neskladu; rušenje šengenskog režima otvorenih granica kao jednog od najznačajnijih I najpopu­larnijih postignuća evropskih integracija; nesposobnost EU da kon­troliše spoljne granice I suverenitetske sumnje; problemi proširenja na istok ili pristupanje istočnih zemalja (ukupno 11 država, zaključ­no sa Hrvatskom 2013); demokratski deficit I, konačno, Bregzit izazvali su strah I nesigurnost kako starih članica, tako I evropske „periferije“, suočavajući EU s najvećim izazovima do sada. Dominiraju interesi članica, identitetska pitanja I strasti koje ih pokreću. Politički preduzetnici (uglavnom novih desničarsko-populističkih stranaka) koriste ovu krizu za političku mobilizaciju, a sve ih je više čak I u Evropskom parlamentu.

Autora brine to što je „kriza u velikoj meri paralizovala ili ućutkala snage I izvore konstruktivnog obnavljačkog akterstva sposobnog da sprovede u delo strategije I promene kojima se kriza može prevazići, a njeno ponovno pojavljivanje sprečiti.

Evropska unija se nalazi na raskršću između nečeg znatno boljeg I nečeg znatno goreg od očigledno neodrživog statusa quo.

Ne pomaže mnogo da se zagovaraju poželjni strateški zadaci ako ni­smo u stanju da ukažemo na aktera koji je istinski voljan I sposoban da ih obavi. Dokle god nemamo odgovor na ovo drugo pitanje, nismo samo u krizi već smo I u zamci. Zamka se može definisati kao stanje koje je bolno I nepodnošljivo onima koji su u njemu uhvaćeni, ali u kome istovremeno ne postoji mogućnost pokreta, u kome su putevi za izlaz blokirani, a snage koje mogu da donesu oslobađanje slabe I nesigurne. Aktera još uvek nema na pozornici koja je puna zamki.

U tri kratke godine između „Okupirajmo Volstrit“ i Putinovog „Okupirajmo Krim“, svedoci smo mnogobrojnih protesta širom sveta – Arapskog proleća, Ruske zime i Turskog leta, kao i pripajanja Ukrajine. Istražujući političke proteste, Ivan Krastev ukazuje na to da oni predstavljaju prožimajuće nepoverenje u demokratske institucije.

Oni odbijaju utvrđene političke partije, ispituju motive mainstream medija, ne priznaju legitimitet nijedne specifične vladavine i odbacuju sve formalne organizacije. Jasno su stavili do znanja šta ne žele – status quo – ali nemaju nikakvu optimističnu viziju alternativne budućnosti.

Da li to ukazuje na radikalne promene u načinu na koji će se upražnjavati politika?

U knjizi se razmatra i opisuje odnos NR Kine s evropskim državama od njenog osnivanja, 1949, do danas. Kao druga ekonomska i prva trgovinska sila sveta, Kina investira i daje pomoć inostranstvu, čime ostvaruje osmišljenu politiku going out – izlaska viška kapitala, kako bi produbila pristup stranim tržištima, prirodnim resursima i naprednim tehnologijama. Ulasku kineskog kapitala na tržište Evrope pogodovale su posledice svetske ekonomske krize i krize Evrozone, koje su dovele do slabljenja ekonomskih i finansijskih kapaciteta većine evropskih država i stvorile investicioni „vakuum“, koji je Kina počela da popunjava svojim kapitalom.

Kako bi proširila uticaj i spojila se sa svojim najvećim tržištem – Evropom, Kina je osmislila projekat „Jedan pojas, jedan put“.

Dvotomna studija Era multipolarnosti predstavlja još jedno, u svakom pogledu nesvakidašnje delo Dušana Prorokovića. Multidisciplinarnim pristupom, oslanjajući se na brojne teorije iz oblasti politikologije, filozofije, ekonomije, geopolitike, strateških studija, vojnih i organizacionih nauka, ali i primerima iz popularne kulture i sportske diplomatije, autor objašnjava zašto se uprkos predviđanjima dela istraživača nije odigrao „kraj istorije“ i zbog čega se posle raspada Sovjetskog Saveza period američke hegemonije nije dugo održao.

Bez ustezanja i koristeći impresivan broj ilustracija, autor ulazi u polemiku sa „levim“ i „desnim“ idealistima, dokazujući da je (neo)realizam najpodesniji okvir za sagledavanje i predviđanje međunarodnih odnosa. Struktura svetskog političkog sistema se stalno transformiše. Ključni pojam je bezbednost, najvažniji akteri države, međunarodno okruženje je anarhično, a poredak se uspostavlja upoređivanjem vojne, ekonomske i političke moći. U odnosu na potencijale moći, države se dele na supersile, velike i regionalne sile, a poredak može biti jednopolaran, bipolaran ili multipolaran. Za razliku od prethodnih decenija, kada smo živeli najpre u bipolarnom, a zatim i u jednopolarnom poretku, od 2008. godine se očituje transformacija ka multipolarnosti. Međunarodna politika ulazi u novu eru, a odnosi između država postaju intenzivniji, dinamičniji i konfliktniji.

Neformalna i formalna uloga Jovanke Broz u najdugotrajnijem mirnom razvoju Zapadnog Balkana u 20. veku do sada nije bila predmet naučne analize. Ovo je prvi naučni rad o odnosu srpske javnosti prema Jovanki Broz i njenoj ulozi tokom šest decenija istorije SFRJ.

U državi bez snažnijih tradicija, kakva je bila Jugoslavija, obnovljenoj posle najvećeg rata u svetskoj istoriji koji je za jugoslovenske narode bio i najveći verski, etnički i građanski rat, ličnost supruge doživotnog predsednika Republike nesumnjivo nosi sa sobom velika i kompleksna pitanja.

Reakcija javnosti na ličnost i rad supruge predsednika države takođe je složena u državi čiji je poredak totalitaran, u društvu podeljenom dubokim nacionalnim, verskim i kulturnim međama, raslojenom najvećim pomeranjima stanovništva od osmanskih vremena i u potpunosti neintegrisanom. Uloga Jovanke Broz još je značajnija zato što ona nije bila deo partijske oligarhije iz predratnog ili poratnog vremena, nije imala službene funkcije, ali je tokom dugogodišnjeg bračnog života i nastupanja u javnosti zajedno s Josipom Brozom stekla toliki značaj da se tokom sedamdesetih godina ponekad u suprotstavljenim krugovima u vladajućoj partiji i među drugim protivnicima režima, spekulisalo da je u SFR Jugoslaviji uspostavljeno suvladarstvo.

Prateći medije i stav javnosti prema prvoj dami ili prvoj drugarici socijalističke Jugoslavije, autorka analizira transformacije slike o Jovanki Broz u srpskoj javnosti: od komunističke Pepeljuge preko uloge prve dame u jednoj socijalističkoj zemlji, zatim potpune medijske simbioze bračnog para kada se percepira kao suvladarka, do konačnog razdvajanja i njenog izopštavanja iz javnog života kada zadobija epitet špijunke, postaje zaboravljena, pa na trenutke ponovo interesantna medijima, kao svedok vremena koji čuva tajnu.

Pošto su protestantizam, filozofizam i hiljadu drugih sekti, više ili manje perverznih ili ekstravagantnih, izvanredno umanjili vrednost istine među ljudima, ljudska vrsta više ne može održati stanje u kom se nalazi. Uznemirena je, trpi porođajne muke, stidi se same sebe, i na nekakav grčevit način pokušava da se suprotstavi bujici grešaka pošto joj se prethodno bila prepustila sa slepom doslednošću gordosti.

U ovo pamćenja dostojno vreme izgledalo mi je korisno da na celovit način izložim jednu podjednako dalekosežnu i važnu teoriju, tako da uklonim sve one magle nerazumevanja kojima je obavijamo uporno i već toliko dugo. Ne želim da precenjujem svoj trud, ali ipak se nadam da neće ostati sasvim uzaludan.

Dobra knjiga nije ona koja ubedi sve i svakoga, jer onda ne bi postojala ni jedna jedina; dobra je ona knjiga koja u potpunosti zadovoljava one čitaoce kojima se naročito obraća, i koja, pored toga, ne ostavlja mesta nikakvoj sumnji u piščevu punu dobronamernost, ni u ozbiljnost truda koji je uložio u to da ovlada svojom temom, i da je sagleda, ako je to moguće, iz nekih novih pravaca. U tom pogledu, naivno laskam sebi, svaki nepristrastan čitalac prosudiće da sam zadovoljio zahteve.

Društveni pokreti u doba interneta.

U knjizi Mreže revolta i nade predstavljena su istraživanja novih formi društvenih pokreta i protesta koji se danas javljaju u svetu, od arapskih pobuna do pokreta indignada (ogorčenih) u Španiji, te od pokreta „Okupiraj Volstrit“ do društvenih protesta u Turskoj, Brazilu i drugim državama. Dok se ovi i slični društveni pokreti razlikuju na mnogo načina, postoji nešto što im je zajedničko: svi su neodvojivo isprepletani sa stvaranjem autonomnih komunikacionih mreža zasnovanih na internetu i bežičnoj tehnologiji.

„Hiljadu reči je malo da se iskaže bogatstvo ovog neverovatno tačnog prikaza današnjih pokreta.“ American Journal of Sociology

„Neophodna knjiga za one koji su zainteresovani za način na koji društveni pokreti komuniciraju u umreženom društvu kako bi shvatili promene socijalnih vrednosti koje tako nastaju.“ International Journal of Public Opinion Research

Leksikon bezbednosti obuhvata 5.200 pojmova iz oblasti osnovnih i užih disciplina bezbednosnih nauka i studija bezbednosti. Daje osnovna značenja pojmova, s njihovim etiološkim osnovama, fenomenološkim i pravnim izrazima i savremenim tumačenjima sadržaja. Leksikon obrađuje: opšte pojmove bezbednosti (kolektivne, nacionalne, ljudske, ekonomske, informacione, ekološke, lične i dr.

), kao i njihove posebne elemente; faktore ugrožavanja bezbednosti (izazove, rizike i pretnje); pojmove iz odgovarajućih međunarodnih i nacionalnih sistema sprečavanja i suzbijanja svih oblika ugrožavanja bezbednosti (organizacija, sredstva, snage i mere); teorijske pojmove iz oblasti bezbednosti; krivična dela kojima se sankcioniše ugrožavanje osnovnih dobara i vrednosti društva.
Po koncepciji multidisciplinaran, Leksikon nudi sadržaje za praktičnu primenu i u drugim oblastima: krivičnopravnim, kriminološkim, kriminalističkim, socijalno-patološkim, penološkim i drugim srodnim i graničnim disciplinama. Selektuje i prezentuje postojeća znanja i pojmove iz teorije i prakse, objašnjava osnovne kategorije i najvažnije termine bezbednosti koji se javljaju u domaćoj literaturi i praksi, čineći ih jasnijim u poimanju i prijemčivijim u primeni.

Andrea Lorenco Kapusela, koji je i sam radio na Kosovu od 2008. do 2011, u ovoj knjizi daje insajdersku, stručnu, argumentovanu i studioznu analizu kako je Kosovo postalo deo mračne strane moderne istorije Balkana od 1999. naovamo. Snažna vojna, finansijska, politička i lobistička intervencija Zapada nije uspostavila demokratiju i poštovanje ljudskih prava, već fragilne institucije koje građanima ne mogu da pruže sigurnost i bezbednost. Autor je ogolio procese u kojima predatorska elita na Kosovu švercom, korupcijom i organizovanim kriminalom drži u rukama građane kao taoce pred očima međunarodne zajednice (EU i UN).

Politički program novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, koji je izazvao nezapamćenu pometnju na političkoj sceni svetske velesile. Pobeda Trampa na izborima, nakon kontraverzne i burne kampanje, potvrđuje da ni Amerika ni svet neće biti isti. Pročitajte zašto. Saznajte kako Donald Tramp planira da Ameriku ponovo učini velikom i kako namerava da sprovede političke promene koje je najavio.

„Strah od nereda i težnja ka blagostanju neosetno navode demokratske zajednice da uvećaju ovlašćenja centralne vlade, jedine sile koja im izgleda dovoljno snažna, razborita i stabilna da ih zaštiti od anarhije. Jedva da je na to potrebno da dodam da posebne okolnosti koje dovode do potresa i nesigurnosti u državi sa nedemokratskim režimom pojačavaju taj opšti instinkt i dovode do toga da pojedinnci, sve više, žrtvuju svoja prava reda radi i mira...“

Aleksis de Tokvil (1805-1851), posle studija prava, bio je sudija u Versaju, zatim advokat u Parizu. Izvesno kraće vreme bio je i ministar spoljnih poslova.

Boravio je u SAD, i tada napisao svoje najobimnije, kapitalno delo, i danas aktuelno i u mnogo čemu anticipirajuće, O demokratiji u Americi. Glavni zaključak tog dela otkrićete uDespotskoj demokratiji.

Već pet godina surovi rat u Siriji pokazuje jasno svu razgranatost i opasnost globalne terorističke mreže Al kaide. Današnji islamski terorizam je sinteza straha, nasilja, agresije i mnogobrojnih žrtava. Od svih svetskih terorističkih aktivnosti čak između polovine i dve trećine otpada na terorističke islamske organizacije. Najveći broj ovih aktivnosti događa se u najintenzivnijim geopolitičkim i geostrateškim područjima. Terorističke grupe se povezuju istim idejama koje su sadržane u bazičnosti islamske civilizacije, islamskom fundamentalizmu i ekstremizmu. Ova knjiga govori o temeljima te ekstremne ideologije i načinima njenog delovanja. Matrica islamskog univerzalizma je podloga na kojoj se zasniva i deluje Al kaida, kao globalna teroristička mreža. Islamskom dogmom i praksom baziranom na krajnjem fundamentu Al kaida povratno utiče na širenje islamskog ekstremizma. Stalnim insistiranjem na autentičnom tumačenju islama Al Kaida pretenduje da bude dugoročan izvor terorističkog delovanja. Visok stepen tradicionalnosti i religijske komponente žestoko se opire modernizaciji i okreće lakšem putu „vraćanja unazad“.

Noam Čomski, jedan od najznačajnijih živih američkih intelektualaca i jedan od najoštrijih kritičara politike Sjedinjenih Američkih Država, čovek je čija razmišljanja sa jednakim interesovanjem prate stratezi iz Bele kuće i njihovi ogorčeni neprijatelji.

Reč je o autoru koji, kao oponent, utiče na kreiranje američke strategije, a istovremeno je u toj zemlji izložen specifičnom vidu cenzure – njegovih tekstova nema u uglednim časopisima i tiražnim novinama, dostupni su isključivo na sajtovima sa malim brojem posetilaca, kako ne bi ugrožavali miran „američki“ san prosečnog konzumenta masovne kulture.

„Jer mi tako kažemo“ treća je knjiga u nizu zbirki kratkih eseja koje je Čomski izvorno pisao za New York Times Syndicate i News Service i predstavlja interesantno štivo – kako za one koji se prvi put susreću sa njegovim delom, tako i za poznavaoce njegovog opusa koje zanima šta ima da kaže o najaktuelnijim temama – klimatskim promenama, globalnoj nuklearnoj politici, Iranu, Iraku, Izraelu i Bliskom istoku, državnoj bezbednosti...

Deliberativna demokratija danas predstavlja uticajni pristup proučavanju demokratije i političkog ponašanja. Njena ključna ideja je da u politici nije važna samo moć, već i dobra rasprava i argumenti. Ova knjiga ispituje međusobni odnos normativnih i empirijskih aspekata deliberativnog modela demokratije. Jűrg Steiner predstavlja glavne normativne kontroverze u literaturi o deliberaciji, kao što su lični interes, pristojnost i iskrenost. On za tim sumira empirijsku literaturu o deliberaciji i predlaže metode putem kojih nivo deliberacije može da se izmeri, a ne samo pretpostavi.
Steinerovo empirijsko istraživanje zasnovano je na radu različitih istraživačkih grupa i obuhvata eksperimente sa običnim građanima u duboko podeljenim društvima Kolumbije, Bosne i Hercegovine i Belgije, uz Finsku i Evropsku uniju. Steiner izvlači normativne implikacije iz kombinacije normativnih kontroverzi i empirijskih nalaza. JÜRG STEINER je profesor emeritus na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Bernu i Univerziteta Severne Karoline u Chapel Hillu. Autor je dela Deliberative Politics in Action (Cambridge, 2005, sa Andréom Bächtigerom, Markusom Spörndliem i Marcom R. Steenbergenom) i udžbenikaEuropean Democracies (8. izdanje 2012, sa Marcusom Crepazom).

Za Makijavelija kažu da se rodio otvorenih očiju. Bio je realista koji je umeo da gleda.Politički mislilac, pisac i jedan od najčuvenijih stratega svih vremena, Makijaveli pretresa opasnosti od konspiracija, naime razmatra vitalne elemente u osvajanju i održavanju vlasti, a koji su još i danas aktuelni, bilo u monarhijama ili republikama.'

Tekstovi novinara i publiciste Denisa Kuljiša svedoče o autorovoj posvećenosti problemima regiona, koji on naziva Bivšom. Izabrane kolumne i tekstovi analiziraju balkanski kulturni, ekonomski i politički milje. Južnoslovenski prostor za njega je „Divlji zapad na Bliskom istoku“, a „krhka država i jak lider, to je loš recept“, kaže Kuljiš. Analizirajući taj recept on se pre svega osvrće na zajedničku istoriju, ideologiju, tranziciju. Razmišljajući u eonima Kuljiš otrežnjujućim istorijskim činjenicama racionalizuje pristup gorućim temama, stavLjajući ih u širi istorijsko-politički okvir.

Knjiga VELIKI POVRATAK TURSKE? Darka Tanaskovića, najuticajnijeg srpskog islamologa, otkriva koje su namere Turske na Balkanu, preti li povratak islamizma i otomanske imperije, koja je prava istina o „Arapskom proleću“.

Cilju koji treba ostvariti do 2023, stogodišnjice Ataturkove Republike, kad bi Turska, kao članica EU, trebalo da postane jedna od deset privredno najjačih zemalja sveta, 2012, na „istorijskom“ kongresu AKP, obznanjujući (svima poznatu) nameru da se kandiduje za predsednika republike, Erdogan dodaje još jednu futurističku projekciju turske veličine – 2071. godinu, hiljadugodišnjicu čuvene bitke kod Manzikerta, u kojoj je seldžučki sultan Alp Arslan porazio vizantijskog cara i pobedonosno krenuo u osvajanje Male Azije. Savremeni „sultan“ je pozvao omladinu AKP da svoje revnovanje idealno upravi ka toj godišnjici sveturske slave. Tokom kampanje za lokalne izbore 2013, Erdogan je, ocenivši valjda da je vremenski razmak među njima prevelik, između 2023. i 2071. godine umetnuo još jedan simbolički datum – 2053, kad se navršava šest vekova pada Konstantinopolja u osmanlijske ruke, što bi takođe trebalo da postane veliko crveno (ili zeleno?) slovo u kalendaru budućnosti koju će AKP ispisati u hiljadugodišnjoj turskoj povesnici.

Monografija „Antiterorizam“ sveobuhvatna je analiza fenomena savremenog terorizma i antiterorizma. Prof. dr Radoslav Gaćinović, analizira interdisciplinarno problem antiterorizma, upozorava da je narušavanje sistema integralne bezbednosti od strane unutrašnjeg međudržavnog i transnacionalnog terorizma na početku XXI veka realnost. U ovoj knjizi sveobuhvatno se po prvi put našoj javnosti predočava fenomen terorizma, otkrivaju njegove nove odlike, kao pre svega političkog, pravnog i bezbednosnog problema. U ovom izdanju analizirane su različite antiterorističke mere koje preduzima država. Posebno jasno i sveobuhvatno je interpretirana naučna analiza antiterorističkih mera UN-a, doprinos međunarodnog prava u suzbijanju i inkriminisanju savremenog terorizma, uz kritičku analizu svih međunarodnopravnih akata koji se odnose na savremeni terorizam i antiterorizam.