POLITIKA

Knjiga Rat ili mir Đulija Tremontija, predsednika Odbora za spoljne poslove italijanskog Parlamenta, donosi provokativne misli i duboke paralele između prošlosti i sadašnjosti. On ističe važne događaje iz XVI veka, kao što su otkriće Amerike i izum štampe, koji su oblikovali današnju geopolitičku sliku sveta.

Tremonti izdvaja četiri savremena izazova: „otkriće“ Azije, uspon interneta, ponovne sukobe na Istoku i globalnu finansijsku nestabilnost. Ovi faktori dovode do nove krize, a autor poziva na dijalog i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.

Knjiga predstavlja poziv na akciju i ističe da ujedinjenje i saradnja predstavljaju put ka očuvanju evropskih vrednosti i stabilnosti. Tremonti nas upozorava na posledice sukoba ako ne prepoznamo svoje unutrašnje slabosti.

Knjiga Nacionalno pitanje u savremenoj epohi autora Najdana Pašića (1922–1997) predstavLJa jedno od dela neprolazne vrednosti u srpskoj politikologiji.'

Kada čitalac uzme u ruke knjige i tekstove Miloša Crnjanskog, objavlјene pre sto ili sedamdeset godina, kako ih čita, kako doživlјava i razumeva? Da li ih povezuje sa svojim umetničkim, društvenim, političkim vremenom? Neka značenja od pre sto godina ponavlјaju se na drugi način i u novom dobu. Seobe Srba iz 17. veka se opisuju u romanu Seobe (1966), a na čudan način ih doživlјavamo (povezujemo) u stvarnosti srpskog izgona (proterivanja i preselјenja) u jugoslovenskim ratovima iz Hrvatske (1991–1995), Bosne i Hercegovine (1992–1995) i Kosova i Metohije 1999. godine. A tu su i druge asocijacije: Jugoslavija i Srbi, Srbi i Zapad, demokratija i totalitarizam, srpske i inostrane političke ličnosti, Italija, Nemačka, Španija, novinarstvo, lјubav... Miloš Crnjanski – kakvo bogatstvo asocijacija u čitanju njegovih književnih i neknjiževnih tekstova!

„Slobodni“ i „pošteni“ dva su prideva koja se najčešće navode uz izbore. Postali su fraza zvaničnika međunarodnih organizacija, novinara, aktivista za lјudska prava, političara i politikologa. Šta zapravo stoji iza ovih kvalifikacija izbora? Šta je objektivna, pouzdana i tačna mera „slobodnog“ i „poštenog“ u izborima? Ko je sertifikovao i izbaždario mere za slobodne i poštene izbore? Postoji li i gde je ta linija koja razdvaja slobodne i poštene izbore od onih koji to nisu? Ko je merodavan da oceni koji izbori odgovaraju mernim standardima „slobodno“ i „pošteno“?'

Monografija Novim putevima Kosovo 1958–1969, nastala je kao rezultat velikog istraživačkog iskustva i uloženog napora u rasplitanje izuzetno složene kosovske političke i društvene stvarnosti u desetleću velikih i dramatičnih promena kroz koje je srpska južna pokrajina prolazila.

Profesor Jan Pelikan postavio je sebi izuzetan istraživački zadatak. Nјegova analiza kosovske stvarnosti pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog stoleća položena je na širokuheurističku osnovu i izuzetnu akribiju.

Pažlјivo kritički pretresajući raznovrsnu, neobjavlјenu arhivsku građu, statističke podatke, brojne sekundarne izvore i obimnu literaturu, pred čitaoca postavlјa složenu kosovsku scenu sa svim njenim učesnicima, procesima i činiocima. Pokazuje svu višeslojnost i težinu ovog pitanja, nikada ne gubeći iz vida njegov jugoslovenski, srpski (republički), ali i međunarodni kontekst, uz sve, često protivurečne uticaje, ideološku, političku, međunacionalnu i socijalnu pozadinu. Nјegovoj analizi ne može se pripisati ni pristrasnost niti neobjektivnost, dok razmrsuje izukrštane motive i pozadine političkih sukoba na različitim nivoima vlasti, preplitanja i saplitanja planova i taktika i nacionalnih ambicija. Piše o lutanjima, nezadovolјavajućim uspesima i promašajima društvene, privredne i kulturne modernizacije južne srpske pokrajine, pravcima i rezultatima emancipacije albanske manjine, sa njihovim dugoročnim posledicama

Na osnovu proučavanja bogatog empirijskog materijala o stvarnim primerima političkog nasilja, autor je dao konkretan naučni doprinos istraživanju ove teme.

„Kao što njegova autobiografija i svedočenja onih koji su ga dobro poznavali otkrivaju, Gandi nije bio svetac, već čovek koji se borio da pronađe autentičan način živlјenja. On je bio čovek koji se borio za oslobađanje od nasilјa (spolјašnjeg i unutrašnjeg) ne samo sebe, već i Indije i ostatka čovečanstva. Ukoliko treba da bude relevantan za Indiju i savremeni svet, moramo se vratiti tom Gandiju. Ali može li Gandi još uvek pomoći Indiji novopečenih milionera i superzvezda Bolivuda i kriketa? Može li nas on podučiti kako da zaustavimo ili barem izbegnemo konflikte poput onih u bivšoj Jugoslaviji? Da li bi on mogao da posavetuje bilo šta s obzirom na rastuću epidemiju nasilјa širom sveta? Može li on i dalјe biti naša inspiracija, ili je došlo vreme da nađemo novog heroja?“

Momčilo Pudar, rođen je u Hercegovini, diplomirani pravnik, novinarstvo je bilo njegova životna profesija, radio u Agenciji „Tanjug“. Naiveči deo svog rada, dvadeset tri godine, bio je dopisnik agencije u Bukureštu, Rio de Ženeira, Čileu, Buenos Ajresa, Madridu i Parizu, niz godina specjalni izveštač Politike, Vjesnika i Oslobođenja. Bio je glavni i odgovorni urednik Tanjuga, dobitnik najvećeg priznanja udruženja novinara Srbije, nagrade “Svetozar Marković” za životno delo. Autor je triologije Amerika protiv sebe i sveta (2006), Svet bez gospodara (2010) i Ko dominira svetom (2020). Živi u Parizu.


*


Nesmirena duhovna živost, intelektualna radoznalost i sposobnost da se realistički pristupi pojavama u svetu u kome su sistemski dovedene u pitanje temeljne vrednosti, etička načela, pa i ideali („Mir je uvek težnja ljudi, ali rat je večita istina“), koji su u mladosti nadahnjivali pokoljenja kojima pripada autor knjige Ko dominira svetom?, ta njegova dragocena mentalna svojstva omogućila su da se u pisanju Moma Pudara realizuje plodonosan spoj odlika stare dobre novinarske škole, njenih reda i načina, sa pulsiranjem bila modernih i postmodernih vremena.

Prof. dr Darko Tanasković

Po svom nacionalnom i društvenom statusu na Starom kontinentu žive četiri kategorije Srba – srpski narod u otadžbinskim zemlјama, radnici na privremenom radu u razvijenim državama Evrope, nacionalne manjine i etničke grupe u regionu. Tema drugog toma ove Enciklopedije su Srbi radnici na privremenom radu, emigranti i iselјenici u Evropi.
Srbi danas žive i rade u 35 evropskih država, od ruskog Vladivostoka na istoku, u sredozemnim zemlјama Malti, Italiji, Fransuskoj, Španiji i Portugaliji, u državama Beneluksa i Skandinavije, centralnoj Evropi, najviše u Nemačkoj, do Velike Britanije i Islanda. U njima se nalazi na stotine hramova SPC, srpskih klubova, udruženja, društava, evropskih srpskih saveza, memorijala, grobalјa, spomenika, i na hilјade uglednih i uspešnih lјudi. Svi oni su upečatlјiv srpski trag u Evropi, svi oni su deo srpskog nacionalnog bića i istorije matice Srbije.
Teško je u enciklopedijske odrednice smestiti istoriju evropskih seoba Srba i njihovu bogatu baštinu na Starom kontinentu, kao i znamenite srpske institucije i ugledne ličnosti.
Poštujući izreku Vuka Stefanovića Karadžića: „Srbi – svi i svuda, ma gde bili!“ – potrudili smo se da zapišemo najznačajnije srpske institucije i ličnosti na Starom kontinentu, koje odražavaju suštinu bitisanja našeg naroda u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evrope.

Vodeći čitaoca sigurnom rukom kompetentnih eksperata kroz istinski lavirint mnogobrojnih religioznih sekti, pokreta, filozofskih škola i pravaca u islamu, autori su zaokružili i prezentovali jasnu predstavu o tome šta predstavlјa pojam islamizam. Isto su učinili i sa složenim (reklo bi se i najsloženijim) oblikom političkog nasilјa - terorizmom, pokazujući brojnim primerima koliko je teško (o postizanju potpunog konsenzusa u stručnim i akademskim krugovima na međunarodnoj ravni nema ni govora) pre svega na prihvatlјiv način definisati ovaj fenomen, a potom ga sagledati u postojećim nijansama i modalitetima ispolјavanja. To su uradili na naučno utemelјen i istovremeno veoma interesantan način, sa obilјem valјanih i ilustrativnih primera, od kojih se posebno izdvaja analiza ideoloških osnova i delovanja prve verske sekte u okrilјu islama - haridžita, koju su umešno i tačno prikazali kao ideološki sličnu savremenim terorističkim organizacijama, od kojih su najpoznatije "Al Kaida" i "Islamska država", uz posebno isticanje verskog fanatizma i isklјučivosti kao osobina koje su pratile islamističke teroriste sve do nedavnih dešavanja u Siriji i Iraku, a nesumnjivo će to činiti i u budućnosti.

Dr Relja Željski

Prvi prevod na srpski jezik jednog sveobuhvatnog prikaza politike Nemačke prema kosovskom konfliktu otkriva neslućene razmere njene uloge u pripremanju agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine. Visprena autorova analiza predočava volјu za ratom, koja je nepokoleblјivo vodila do prvog borbenog angažmana nemačkog vojnika u inostranstvu nakon Drugog svetskog rata. Ne čekajući obelodanjivanje poverlјive dokumentacije, Kincel je i u javno dostupnim izvorima našao argumente za krajnje negativan sud o politici svoje zemlјe u kontekstu krivice za poslednji ratni sukob u Evropi u HH veku.

Knjiga 2: 1974-1988

Večna igra. Utakmica koja traje. Poredak i sloboda.

Da li u korenu svakog konzervativizma počiva libertarijanizam ili se libertarijanizam u fundamentalnom smislu mora svesti na konzervativizam? Da li je pravo raspolaganja sobom, svojim telom i privatnom svojinom apsolutno pravo koje svaki civilizovani poredak mora da štiti? Postoje li drugi obziri – poput zajedništva, tradicije, religije – koji nadilaze skučenu perspektivu modernog čoveka? Ukratko, da li je sloboda teorijski starija od poretka, ili samo konkretno realizovani poredak, sa svojim vrednostima, institucijama i hijerarhijama, može biti osnov njene materijalizacije, njenog ostvarenja? Najzad, kako se različiti odgovori na ova pitanja mogu odraziti na probleme poput imigracije, ekologije, multikulturalizma, rodne ravnopravnosti, slabljenja suvereniteta nacionalnih država?

U ovoj knjizi o tome govore najistaknutiji predstavnici konzervativne i libertarijanske intelektualne tradicije.

Autori tekstova:

Ajn Rand, Aleksandar Gauland, Alen de Benoa, Andre F. Lihtšlag, Armin Moler, Beri Goldvoter, Dirdri Nensen Makloski, Hans Herman Hope, Eberhard Štraub, Edvard Fejzer, Entoni Danijels, Erik Lenert, Erik Riter fon Kinelt Ledin, Frenk S. Mejer, Fridrih August fon Hajek, Fridrih Romig, Gec Kubiček, Gerd-Klaus Kaltenbruner, Jerg Gvido Hilzman, Karl Šmit, Leo Brent Bozel Mlađi, Levelin H. Rokvel Mlađi, Ludvig fon Mizes, Majkl Oukšot, Mari Rotbard, Ralf Reiko, Rasel Kirk, Ričard M. Viver, Rodžer Skruton i Volter Blok.

Monografija Mešoviti izborni sistemi ulazi u red najkvalitetnijih radova u političkim naukama u zemlji i regionu u poslednjoj deceniji. Reč je o sveobuhvatnom empirijskom istraživanju i uspešnom spoju kvalitativne i kvantitativne analize izvora, dinamike i posledica mešovitih izbornih sistema čvrsto usidrenom u kvalitetnoj pojmovnoj, teorijskoj i metodološkoj literaturi. Pošto veoma detaljno i inovativno analizira uzajamni uticaj različitih oblika političkih režima i izbornih pravila Vučićevićeva knjiga predstavlja značajni doprinos ne samo analizi izbornih sistema već i istraživanjima savremene demokratizacije u svetu iz institucionalnog ugla.

(Nebojša Vladisavljević, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu)

Knjiga Dušana Vučićevića jedinstvena je u našoj naučnoj literaturi. Ona je prava enciklopedija jednog od tri izborna sistema koja dominiraju u današem svetu. U njoj se može naći sistematski popis zemalja koje imaju ovakav izborni sistem, pregled njihovih iskustava, kao i pažljiva analiza učinaka tog sistema na izborno ponašanje građana.
Ovo je važna knjiga imajući u vidu i aktuelnu raspravu o reformi izbornog zakonodavstva u Srbiji. Ona može pomoći politikolozima, strankama, pa i samom zakonodavcu da izoštre svoje sudove i pronađu model adekvatnog izbornog sistema za Srbiju.

(Slobodan Antonić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu)

Ono što je kameleon u svetu zoologije, to su mešoviti izborni sistemi u svetu političkih institucija: prilagodljivi, teško predvidjivi i zbog toga fascinantni. Rasprostranjeni su u demokratijama, a sve češće i u poludemokratskim režimima. Ova knjiga pruža temeljan uvod u različite mehanizme mešovitih sistema, enciklopedijski pregled njihove rasprostranjenosti, njihovih karakteristika i političkih posledica.

(Daniel Bochsler, Centralno-evropski univerzitet, Beč)

Postoje važne paralele između kiparskog i kosovskog pitanja. Republika Kipar jedna je od pet članica EU koje nisu priznale jednostranu Deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Učestvovala je i u postupku koji je o ovom pitanju vođen pred Međunarodnim sudom pravde. Iako kiparska vlada insistira na tome da je slučaj Kosova potpuno različit od situacije na Kipru, njen stav o Kosovu svakako je uobličen strepnjama da jednostrano proglašenje nezavisnosti krši međunarodno pravo i da bi potencijalno moglo da uspostavi opasan presedan kada je reč o aktima jednostranog otcepljenja.

U ovoj knjizi analiziraju se partijski sistemi i izbori u 30 zemalja Zapadne, Centralne i Istočne Evrope, od XIX veka do danas. Istražujući generalne trendove, sličnosti i istovremene promene širom kontinenta u komparativnoj, istorijskoj i kvantitativnoj analizi, ova studija otkriva „ujednačavanje“ evropskih birača i partijskih sistema. Analizirajući stopedesetogodišnju istoriju izbora u ovim zemljama autor ukazuje na postojanje zajedničkih tendencija i paralelnih talasa promena na kontinentu. Na osnovu radne analize velike količine podataka, u studiji se identifikuju nadnacionalni, domaći i difuzioni faktori u osnovi evropeizacije.

Vremensko poklapanje nerešene dužničke krize I njenih posledica po rast I zaposlenost; širenje terorističke taktike samoubilačkih misija s nihilističkom estetikom nasilja; pokretanje ogromnog talasa izbeglica; uvučenost Rusije, Turske I SAD u vojne sukobe, svake sa svojom agendom, koje su međusobno u neskladu; rušenje šengenskog režima otvorenih granica kao jednog od najznačajnijih I najpopu­larnijih postignuća evropskih integracija; nesposobnost EU da kon­troliše spoljne granice I suverenitetske sumnje; problemi proširenja na istok ili pristupanje istočnih zemalja (ukupno 11 država, zaključ­no sa Hrvatskom 2013); demokratski deficit I, konačno, Bregzit izazvali su strah I nesigurnost kako starih članica, tako I evropske „periferije“, suočavajući EU s najvećim izazovima do sada. Dominiraju interesi članica, identitetska pitanja I strasti koje ih pokreću. Politički preduzetnici (uglavnom novih desničarsko-populističkih stranaka) koriste ovu krizu za političku mobilizaciju, a sve ih je više čak I u Evropskom parlamentu.

Autora brine to što je „kriza u velikoj meri paralizovala ili ućutkala snage I izvore konstruktivnog obnavljačkog akterstva sposobnog da sprovede u delo strategije I promene kojima se kriza može prevazići, a njeno ponovno pojavljivanje sprečiti.

Evropska unija se nalazi na raskršću između nečeg znatno boljeg I nečeg znatno goreg od očigledno neodrživog statusa quo.

Ne pomaže mnogo da se zagovaraju poželjni strateški zadaci ako ni­smo u stanju da ukažemo na aktera koji je istinski voljan I sposoban da ih obavi. Dokle god nemamo odgovor na ovo drugo pitanje, nismo samo u krizi već smo I u zamci. Zamka se može definisati kao stanje koje je bolno I nepodnošljivo onima koji su u njemu uhvaćeni, ali u kome istovremeno ne postoji mogućnost pokreta, u kome su putevi za izlaz blokirani, a snage koje mogu da donesu oslobađanje slabe I nesigurne. Aktera još uvek nema na pozornici koja je puna zamki.

U tri kratke godine između „Okupirajmo Volstrit“ i Putinovog „Okupirajmo Krim“, svedoci smo mnogobrojnih protesta širom sveta – Arapskog proleća, Ruske zime i Turskog leta, kao i pripajanja Ukrajine. Istražujući političke proteste, Ivan Krastev ukazuje na to da oni predstavljaju prožimajuće nepoverenje u demokratske institucije.

Oni odbijaju utvrđene političke partije, ispituju motive mainstream medija, ne priznaju legitimitet nijedne specifične vladavine i odbacuju sve formalne organizacije. Jasno su stavili do znanja šta ne žele – status quo – ali nemaju nikakvu optimističnu viziju alternativne budućnosti.

Da li to ukazuje na radikalne promene u načinu na koji će se upražnjavati politika?

Dr Vladimir Mikić je napisao obimnu analizu spoljnopolitičkih nadležnosti predsednika SAD, odnosno istražio je diplomatska ovlašćenja američkog predsednika u ratu i kriznim prilikama. Autor pokazuje kako izvršna vlast u jednoj demokratskoj ustavnoj državi može istovremeno i da uživa ulogu predvodnika u vanrednim okolnostima i da prihvata ograničenja postavljena nadležnostima koje joj pripadaju. Mikićeva knjiga je rezultat njegovih višegodišnjih istraživanja pretočenih u originalnu studiju koja daje važan doprinos teoriji ustavnog prava, kao i uporednopolitičkim studijama koje se bave položajem i moći šefova država u spoljnoj politici. Ne manje važno, ova studija treba da bude nezaobilazno štivo za sve zainteresovane za američke predsednike, kao i za istoriju i politiku SAD.

Kosovizacija Evrope je treća knjiga diplomatskih pisama Srećka Đukića iz Sofije. Prethodne dve knjige ovog srpskog diplomate u Bugarskoj jesu Balkanizacija Balkana (2013, Službeni glasnik) i Novi krstaši na Balkanu (2015, Službeni glasnik). Prva knjiga obuhvata period 1993–1995, druga 1996–1997, treća 1998. godinu. Naslov ove knjige neizbežno izvire iz njenog sadržaja – iz mnogobrojnih diplomatskih beseda, razgovora, intervjua. Na Balkanu je, na novokrstaškim štitovima, započela „kosovizacija“, uz prethodnu uništavajuću balkanizaciju Jugoslavije.

U fokusu ovih zapisa je „kosovizacija“ Srbije, pojava koja na srpskom tlu započinje, a potom nastavlja da „kruži Evropom“. Kao što nema države sa samo jednim narodom, tako od amtiveka nema države u granicama koje se tokom njenog postojanja nikada nisu menjale. Pa i sa granicama nepromenjenim „samo“ poslednjih sto godina – koliko ih je? I koja je to država sigurna da za neku deceniju njene granice neće izgledati (sasvim) drugačije? Grci nikada neće prestati da sanjaju Carigrad, Rusi Kijev, Srbi Kosovo, Palestinci palestinsku zemlju... Jedno je sigurno: kratak je spisak onih zemalja koje nemaju „svoje Kosovo“. U svakoj državi je zasejano „seme kosovizacije“. Pandorina kutija je otvorena, proces je započeo. Pisma srpskog diplomate iz Sofije odašiljana su redovno i obimno, kao pouzdan avaz centrali, i svojevrstan su ratni prolog, viđen iz pozicije bugarske spoljne i unutrašnje politike.

U knjizi se razmatra i opisuje odnos NR Kine s evropskim državama od njenog osnivanja, 1949, do danas. Kao druga ekonomska i prva trgovinska sila sveta, Kina investira i daje pomoć inostranstvu, čime ostvaruje osmišljenu politiku going out – izlaska viška kapitala, kako bi produbila pristup stranim tržištima, prirodnim resursima i naprednim tehnologijama. Ulasku kineskog kapitala na tržište Evrope pogodovale su posledice svetske ekonomske krize i krize Evrozone, koje su dovele do slabljenja ekonomskih i finansijskih kapaciteta većine evropskih država i stvorile investicioni „vakuum“, koji je Kina počela da popunjava svojim kapitalom.

Kako bi proširila uticaj i spojila se sa svojim najvećim tržištem – Evropom, Kina je osmislila projekat „Jedan pojas, jedan put“.

Operska publika često zapaža da je politika prisutna na sceni ili je nadahnjuje. To prisustvo i nadahnuće tema su ove knjige. Govorimo o „političkim operama“ u širokom smislu: o operama koje se bave politikom ili političkim idejama, neposredno i posredno; ili koje govore ili sugerišu nešto važno o politici vremena u kojem su pisane (a ponekad i o našim vremenima – ili prividno tako). Opera je nastala u istom dobu koje je stvorilo pojam „moderne“ države ili, obuhvatnije, moderne politike. Bilo je to doba preobraženja u mnogim oblastima.
Dobitnik Nagrade PROSE za 2018. godinu, u oblasti muzike i scenskih umetnosti, koju dodeljuje Američko udruženje izdavača

Dvotomna studija Era multipolarnosti predstavlja još jedno, u svakom pogledu nesvakidašnje delo Dušana Prorokovića. Multidisciplinarnim pristupom, oslanjajući se na brojne teorije iz oblasti politikologije, filozofije, ekonomije, geopolitike, strateških studija, vojnih i organizacionih nauka, ali i primerima iz popularne kulture i sportske diplomatije, autor objašnjava zašto se uprkos predviđanjima dela istraživača nije odigrao „kraj istorije“ i zbog čega se posle raspada Sovjetskog Saveza period američke hegemonije nije dugo održao.

Bez ustezanja i koristeći impresivan broj ilustracija, autor ulazi u polemiku sa „levim“ i „desnim“ idealistima, dokazujući da je (neo)realizam najpodesniji okvir za sagledavanje i predviđanje međunarodnih odnosa. Struktura svetskog političkog sistema se stalno transformiše. Ključni pojam je bezbednost, najvažniji akteri države, međunarodno okruženje je anarhično, a poredak se uspostavlja upoređivanjem vojne, ekonomske i političke moći. U odnosu na potencijale moći, države se dele na supersile, velike i regionalne sile, a poredak može biti jednopolaran, bipolaran ili multipolaran. Za razliku od prethodnih decenija, kada smo živeli najpre u bipolarnom, a zatim i u jednopolarnom poretku, od 2008. godine se očituje transformacija ka multipolarnosti. Međunarodna politika ulazi u novu eru, a odnosi između država postaju intenzivniji, dinamičniji i konfliktniji.

Neformalna i formalna uloga Jovanke Broz u najdugotrajnijem mirnom razvoju Zapadnog Balkana u 20. veku do sada nije bila predmet naučne analize. Ovo je prvi naučni rad o odnosu srpske javnosti prema Jovanki Broz i njenoj ulozi tokom šest decenija istorije SFRJ.

U državi bez snažnijih tradicija, kakva je bila Jugoslavija, obnovljenoj posle najvećeg rata u svetskoj istoriji koji je za jugoslovenske narode bio i najveći verski, etnički i građanski rat, ličnost supruge doživotnog predsednika Republike nesumnjivo nosi sa sobom velika i kompleksna pitanja.

Reakcija javnosti na ličnost i rad supruge predsednika države takođe je složena u državi čiji je poredak totalitaran, u društvu podeljenom dubokim nacionalnim, verskim i kulturnim međama, raslojenom najvećim pomeranjima stanovništva od osmanskih vremena i u potpunosti neintegrisanom. Uloga Jovanke Broz još je značajnija zato što ona nije bila deo partijske oligarhije iz predratnog ili poratnog vremena, nije imala službene funkcije, ali je tokom dugogodišnjeg bračnog života i nastupanja u javnosti zajedno s Josipom Brozom stekla toliki značaj da se tokom sedamdesetih godina ponekad u suprotstavljenim krugovima u vladajućoj partiji i među drugim protivnicima režima, spekulisalo da je u SFR Jugoslaviji uspostavljeno suvladarstvo.

Prateći medije i stav javnosti prema prvoj dami ili prvoj drugarici socijalističke Jugoslavije, autorka analizira transformacije slike o Jovanki Broz u srpskoj javnosti: od komunističke Pepeljuge preko uloge prve dame u jednoj socijalističkoj zemlji, zatim potpune medijske simbioze bračnog para kada se percepira kao suvladarka, do konačnog razdvajanja i njenog izopštavanja iz javnog života kada zadobija epitet špijunke, postaje zaboravljena, pa na trenutke ponovo interesantna medijima, kao svedok vremena koji čuva tajnu.

Pošto su protestantizam, filozofizam i hiljadu drugih sekti, više ili manje perverznih ili ekstravagantnih, izvanredno umanjili vrednost istine među ljudima, ljudska vrsta više ne može održati stanje u kom se nalazi. Uznemirena je, trpi porođajne muke, stidi se same sebe, i na nekakav grčevit način pokušava da se suprotstavi bujici grešaka pošto joj se prethodno bila prepustila sa slepom doslednošću gordosti.

U ovo pamćenja dostojno vreme izgledalo mi je korisno da na celovit način izložim jednu podjednako dalekosežnu i važnu teoriju, tako da uklonim sve one magle nerazumevanja kojima je obavijamo uporno i već toliko dugo. Ne želim da precenjujem svoj trud, ali ipak se nadam da neće ostati sasvim uzaludan.

Dobra knjiga nije ona koja ubedi sve i svakoga, jer onda ne bi postojala ni jedna jedina; dobra je ona knjiga koja u potpunosti zadovoljava one čitaoce kojima se naročito obraća, i koja, pored toga, ne ostavlja mesta nikakvoj sumnji u piščevu punu dobronamernost, ni u ozbiljnost truda koji je uložio u to da ovlada svojom temom, i da je sagleda, ako je to moguće, iz nekih novih pravaca. U tom pogledu, naivno laskam sebi, svaki nepristrastan čitalac prosudiće da sam zadovoljio zahteve.

Društveni pokreti u doba interneta.

U knjizi Mreže revolta i nade predstavljena su istraživanja novih formi društvenih pokreta i protesta koji se danas javljaju u svetu, od arapskih pobuna do pokreta indignada (ogorčenih) u Španiji, te od pokreta „Okupiraj Volstrit“ do društvenih protesta u Turskoj, Brazilu i drugim državama. Dok se ovi i slični društveni pokreti razlikuju na mnogo načina, postoji nešto što im je zajedničko: svi su neodvojivo isprepletani sa stvaranjem autonomnih komunikacionih mreža zasnovanih na internetu i bežičnoj tehnologiji.

„Hiljadu reči je malo da se iskaže bogatstvo ovog neverovatno tačnog prikaza današnjih pokreta.“ American Journal of Sociology

„Neophodna knjiga za one koji su zainteresovani za način na koji društveni pokreti komuniciraju u umreženom društvu kako bi shvatili promene socijalnih vrednosti koje tako nastaju.“ International Journal of Public Opinion Research

Između država bivše Jugoslavije, unutar regiona, neomeđen granicama razmišlja i piše Muharem Bazdulj svoje kolumne o endemskoj sličnosti i veštačkim razlikama među bivšim republikama. Svi imaju objašnjenje, ali niko rešenje za sunovrat ekonomije, politike, pravosuđa. Gledajući iskosa Bazdulj otkriva šta se zapravo krije između krajnosti koju su kreirale kulturne i političke elite.
„Knjiga je podijeljena u tri dijela. Prvi (pod naslovom Sarajevo kao uvrijeđena mlada) fokusira se primarno na teme i probleme savremenog Sarajeva i Bosne i Hercegovine: od sudbine Fikreta Abdića do današnjih političkih rebusa.

U drugom (pod naslovom Bauk Jugoslavije) nalaze se tekstovi koji se bave jedinstvom jugoslovenskog istorijskog prostora u vremenu nakon što se raspao zajednički državni okvir. Naposljetku, treći dio (pod naslovom Hronika najavljene praznine) tematizuje aktuelni politički trenutak u Srbiji. Na samom kraju, kao svojevrstan bonus, je odjeljak Umjesto epiloga sa dosad neobjavljenim kolumnističkim tekstom koji se, dakle, premijerno publikuje u ovoj knjizi.“(Muharem Bazdulj)

Leksikon bezbednosti obuhvata 5.200 pojmova iz oblasti osnovnih i užih disciplina bezbednosnih nauka i studija bezbednosti. Daje osnovna značenja pojmova, s njihovim etiološkim osnovama, fenomenološkim i pravnim izrazima i savremenim tumačenjima sadržaja. Leksikon obrađuje: opšte pojmove bezbednosti (kolektivne, nacionalne, ljudske, ekonomske, informacione, ekološke, lične i dr.

), kao i njihove posebne elemente; faktore ugrožavanja bezbednosti (izazove, rizike i pretnje); pojmove iz odgovarajućih međunarodnih i nacionalnih sistema sprečavanja i suzbijanja svih oblika ugrožavanja bezbednosti (organizacija, sredstva, snage i mere); teorijske pojmove iz oblasti bezbednosti; krivična dela kojima se sankcioniše ugrožavanje osnovnih dobara i vrednosti društva.
Po koncepciji multidisciplinaran, Leksikon nudi sadržaje za praktičnu primenu i u drugim oblastima: krivičnopravnim, kriminološkim, kriminalističkim, socijalno-patološkim, penološkim i drugim srodnim i graničnim disciplinama. Selektuje i prezentuje postojeća znanja i pojmove iz teorije i prakse, objašnjava osnovne kategorije i najvažnije termine bezbednosti koji se javljaju u domaćoj literaturi i praksi, čineći ih jasnijim u poimanju i prijemčivijim u primeni.

Andrea Lorenco Kapusela, koji je i sam radio na Kosovu od 2008. do 2011, u ovoj knjizi daje insajdersku, stručnu, argumentovanu i studioznu analizu kako je Kosovo postalo deo mračne strane moderne istorije Balkana od 1999. naovamo. Snažna vojna, finansijska, politička i lobistička intervencija Zapada nije uspostavila demokratiju i poštovanje ljudskih prava, već fragilne institucije koje građanima ne mogu da pruže sigurnost i bezbednost. Autor je ogolio procese u kojima predatorska elita na Kosovu švercom, korupcijom i organizovanim kriminalom drži u rukama građane kao taoce pred očima međunarodne zajednice (EU i UN).