DRUŠTVENE NAUKE

Nemačka, 1945: zemlja u ruševinama. Gradovi su sravnjeni sa zemljom, a više od polovine stanovništva nalazi se tamo gde ne pripada ili gde ne želi da bude. Kako jedno funkcionalno društvo uopšte može nići iz takvog haosa? Vučje doba je nijansirana panorama nacije koja prolazi kroz kolosalnu promenu. Godine od 1945. do 1955. bile su sirova i divlja decenija postavljena između dve ere koje su odredile budućnost Nemačke – i nije bila ni približno onakva kakvom je mnogi od nas danas zamišljaju.

Vučje doba je prva istorija nemačkog mentaliteta u godinama neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Koristeći najvažnija svetska politička dešavanja kao pozadinu, Harald Jener slika sveprožimajući portret društva koje je korumpirano, demoralisano i oslobođeno: sve u isti mah.

AZBUČNIK VEČNOG GRADA je knjiga koja istražuje duboke korene i kontradikcije Rima, grada koji spaja antičku slavu i modernu dinamiku. Rim je predstavljen kao mesto gde se susreću različite epohe i kulture, što ga čini jedinstvenim u svetu. Kroz priče o značajnim ličnostima, spomenicima i istorijskim događajima, knjiga otkriva složenu mrežu veza između srpskog naroda i Večnog grada. Ovo štivo nije samo istorijski vodič nego je i intimno svedočanstvo o životu i kulturi koje na novi način predstavlja doprinos Srba oblikovanju rimske istorije. Namera autora je da čitaocima pruži novu perspektivu o Rimu, istovremeno obogaćujući i srpsku i međunarodnu publiku.

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Povodom sto pedeset godina od rođenja profesora kriminalistike i humaniste Arčibalda Rodolfa Rajsa, Kriminalističko policijski univerzitet i Službeni glasnik objavljuju njegov esej pod nazivom Čujte Srbi!

Posvećeni prijatelj Srba, istražitelj zločina okupatorskih vojski u Prvom svetskom ratu, jedan od utemeljitelja policijske nauke u našoj zemlji, napisao je poslanicu srpskom narodu pre skoro jednog veka, godinu dana pre svoje smrti (1929). Rajs je opisao vrline i mane naših predaka, društvene pojave i procese, kao što su stanje inteligencije i seljaštva, uloga religije i etike u društvu, položaj žena i omladine, politika i parlamentarizam, odnos elite i građana…
Svojevrsna etnološka studija je ogledalo Srbije viđeno očima „tuđina“. Upozoravajući na opasnost od propadanja i nestanka

Svedok velikih događaja i prećutanih istina piše o ljudima i političkim procesima, koji su odredili sudbinu Jugoslavije.

Istina je jedina obaveza.

Milentije Pešaković, učesnik Drugog svetskog rata i posleratni šef kabineta sekretara CK Srbije Jovana Veselinova Žarka, savetnik u srpskoj vladi i Izvršnom komitetu CK SK, svedok je i protagonista mnogih dramatičnih događaja u dvadesetom veku; Brionskog plenuma, „seče“ srpsko-crnogorskih generala nakon primene doktrine o „naoružanom narodu“ kao budućem jezgru paravojnih formacija s kojima je i počelo razbijanje SFRJ.

Kada je podignut Kremlj? Zašto su cara Ivana prozvali „Grozni“? Koje su osobenosti ruskih ikona? Zašto se Petar Veliki smatra jednim od najvećih careva Rusije? Ko je osnovao Sankt Peterburg? Kako je Moskva postala prestonica Ruskog carstva? Ko su kozaci? Zašto je izbila revolucija 1917. godine? Šta simbolizuju srp i čekić na sovjetskoj zastavi?

Ova mala knjiga, obogaćena starinskim ilustracijama, predstavlja deset vekova ruske istorije, od rađanja ruskog naroda u 9. veku, do formiranja SSSR-a.

Knjiga Rat ili mir Đulija Tremontija, predsednika Odbora za spoljne poslove italijanskog Parlamenta, donosi provokativne misli i duboke paralele između prošlosti i sadašnjosti. On ističe važne događaje iz XVI veka, kao što su otkriće Amerike i izum štampe, koji su oblikovali današnju geopolitičku sliku sveta.

Tremonti izdvaja četiri savremena izazova: „otkriće“ Azije, uspon interneta, ponovne sukobe na Istoku i globalnu finansijsku nestabilnost. Ovi faktori dovode do nove krize, a autor poziva na dijalog i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.

Knjiga predstavlja poziv na akciju i ističe da ujedinjenje i saradnja predstavljaju put ka očuvanju evropskih vrednosti i stabilnosti. Tremonti nas upozorava na posledice sukoba ako ne prepoznamo svoje unutrašnje slabosti.

Rad Sećanje i Drugi svetski rat – (P)ogledi istoričarke i književnice Danijele Jovanović može se odrediti kao istorijska esejistika budući da je uobličen u književnu formu uz oslonac i pozivanje na istorijske podatke i izvore. Upravo to ga čini prijemčivim široj čitalačkoj publici, a ne isključivo stručnom krugu. U „Uvodnim napomenama“ autorka nas podseća da se svako od nas susreo sa saznanjem o krhkosti sopstvenog pamćenja i nestalnosti svojih sećanja na sopstvenu pro-šlost, kao i sa svešću o tome da ponekad namerno menja-mo slike iz svoje prošlosti, da ih „doterujemo“ tako da izgledaju lepše u našim, a neretko i u tuđim očima. Autorka potom kaže da je knjiga otud potekla, da je krenula od pojedinačnog/ličnog i stigla do opšteg/kolektivnog pamćenja, sećanja, zaborava, kao i znanja… Rad je u mnogim segmentima saznajno nov budući da je autorka koristila veoma raznovrsnu građu, ne bežeći ni od književnih radova, što nije uobičajeno za domaću istoriografiju, a što je veoma osvežavajuće. Tema je postavljena na veoma široku osnovu, što bi, u većini slučajeva, običnom čitaocu otežalo praćenje teksta. Ipak, to ovde nije slučaj, jer rad poseduje odličnu istorijsku vertikalu. Važno je istaći i da je tekst iskren i da upravo iskrenošću poziva čitaoca na dalja promišljanja.

Na osnovu temeljnih arhivskih istraživanja Milan Terzić na dokumentovan način osvetljava ;realnost na kraju rata s obzirom na spoljnopolitičke interese, unutrašnje faktore i njihovo (ne)razumevanje opštih okolnosti koje su rešavale sudbinu jugoslovenskog pitanja. Reč je o interesnoj logici velikih sila u svoj njenoj ogoljenosti u međunarodnim vojnim i političkim odnosima“. Nastala na bogatoj dokumentarnoj osnovi koju je autor sakupio i hronološki predstavio čitaocu, knjiga pruža uvid u tokove i preokrete savezničke podrške, koja se menjala tokom Drugog svetskog rata utičući na političku i vojnu situaciju u Jugoslaviji. Milan V. Terzić ovim delom, koje se nadovezuje na prethodno delo Radio-veze i depeše Jugoslovenske kraljevske vlade i Draže Mihajlovića 1941–1944. (Službeni glasnik, 2022), zaokružio je, istražio i sistematizovao obimnu građu pohranjenu u Vojnom arhivu i Arhivu Jugoslavije koja se odnosi na jugoslovensko-britanske odnose, savezničke misije, pregovore... Rasvetljavanje događaja kroz autentične dokumente omogućava da sagledamo šire prelamanje međunarodnih odnosa na jugoslovensku ratnu situaciju, a razrešenjem pojedinih pitanja upotpunjava se jugoslovenski ratni mozaik.

U nadahnutom opisu Svete Gore srednjovekovni autor Nićifor Grigora za nju kaže da „većinu vremena prebiva u čistim zracima sunca“. Svetlost koja dolazi iz nebeskog carstva iznad sunca čini Svetu Goru onim što u duhovnom smislu jeste, Zemaljski vrt Presvete Bogorodice, dok sunčeva svetlost obasjava Svetu Goru kao nigde drugo i prirodno određuje ritam monaške svakodnevice, danas isto kao i vekovima pre. Usklađenost monaškog života s ritmovima sunca ogleda se dvojako, vremenski – rasporedom dnevnih monaških aktivnosti tokom godine i prostorno – aksijalnom orijentacijom crkava kao ključnih manastirskih objekata, sa zalascima i izlascima sunca kao ključnim orijentirima. U tom smislu shvaćen „svetlopis“ Hilandara i Svete Gore tema je ove knjige.

Knjiga Nacionalno pitanje u savremenoj epohi autora Najdana Pašića (1922–1997) predstavLJa jedno od dela neprolazne vrednosti u srpskoj politikologiji.'

Ovo je briljantna istoriografska studija o jednom od ključnih aspekata izbijanja Prvog svetskog rata. Još od Dedijerovog Puta u Sarajevo 1967. nismo videli knjigu o ovom pitanju uporedive snage i autoriteta.(Profesor ser Hju Stron)'

Kristofer Katervud dokumentovano brani i dokazuje ispravnost jedne od najvažnijih Čerčilovih odluka u Drugom svetskom ratu, koja je značajno uticala na dalji tok istorijskih događaja, za razliku od drugih istoričara koji smatraju da je takva odluka bila ništa drugo do tragična greška.'

Monografija predstavlja svojevrstan istorijski pregled borbe srpskih despota i vlastele za očuvanje državnog suvereniteta tokom prve polovine XV veka, pod pritiscima Turske sa istoka i jugoistoka i Ugarske države sa severa.'

Udžbenik pod nazivom Anksiozni poremećaji: teorija i praksa delo je izuzetne važnosti za domaće stručne krugove, jer do sada nije bilo publikacija na srpskom jeziku koje su na ovakav način prezentovale osnovne psihopatološke fenomene anksioznih poremećaja, uputstva za dijagnostiku i diferencijalnu dijagnostiku i osnovne terapijske mogućnosti i preporuke za lečenje ovih poremećaja. Materijal je iznet sistematično i jasno, svestrano i sveobuhvatno, ali ne i preopširno. Naglašavaju se osnovni i najvažniji aspekti problematike, dok se zainteresovani čitaoci upućuju na to da kroz date reference prodube svoja saznanja i kritički se osvrnu na ovu oblast. Značaj ovakve knjige nije samo u tome što će zadovoljiti potrebu za znanjem iz oblasti anksioznih poremećaja kod profesionalaca već je i u tome što će i pacijenti i zainteresovani laici moći da nađu odgovore na razna pitanja vezana za psihopatologiju, etiologiju i terapiju anksioznih poremećaja.

Akademik prof. dr Dušica Lečić Toševski
Prof. dr Srđan Milovanović

Knjiga dr Milana Latasa Anksiozni poremećaji: teorija i praksa sveobuhvatna je i savremena. Ona predstavlja anksiozne poremećaje na način koji olakšava njihovo razumevanje, prepoznavanje, dijagnostikovanje i lečenje. Autorov pristup temi anksioznosti logičan je, koherentan i konzistentan. NJegov jezik je jasan i tok ideja se lako prati. Autorovi iskazi su utemeljeni na podacima iz literature i pokazuju njegovo veliko poznavanje anksioznih poremećaja i odgovarajućeg istraživačkog korpusa iz celog sveta. Posebnu vrednost knjige predstavlja autorov lični pečat, koji knjigu čini sasvim originalnom i još jednom pokazuje njegovo veliko iskustvo u radu s pacijentima koji boluju od anksioznih poremećaja. Osim toga, to iskustvo omogućava da se autor kritički odnosi prema dilemama, nedoumicama i dogmatskim stavovima. Sve ovo knjigu čini zanimljivom ne samo akademskoj zajednici nego i široj čitalačkoj publici.

Prof. dr Vladan Starčević

Milan Latas je za knjigu ANKSIOZNI POREMEĆAJI dobio godišnju nagradu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za unapređenje nastave za školsku 2016/2017.

Akademik Božidar Ferjančić (1929–1998) ostavio je iza sebe izuzetno vredno naučno delo, rasuto po različitim zbornicima i časopisima, koje do sada nije bilo dostupno široj čitalačkoj publici.

i. Knjiga predstavlja izbor njegovih studija iz istorije srpsko-vizantijskih odnosa, od stvaranja srpske države pod Stefanom Nemanjom pa do pada Vizantije i Srbije pod tursku vlast. U studijama koje čine jedinstvenu celinu prikazan je kontinuitet tih odnosa kroz ratove i srpska osvajanja, opisani su pregovori koji su potvrđivani sa uspostavljanjem bračnih veza između dva dvora, ekonomija, crkveni i kulturni uticaji. Posebno izdvajamo poglavlja o brakovima: kralja Stefana Prvovenčanog sa Evdokijom i kralja Milutina sa Simonidom, zatim ona o srpskoj vlasti u Epiru, Tesaliji i Serskoj oblasti, kao i o autokefalnosti srpske crkve čijih osam vekova obeležavamo ove godine (1219–2019).

Čovečanstvo 1939. zahvata razorni ratni uragan kojim upravlja nacistička revolucija i koji preti da pregazi Evropu. Pokreću se velike antihrišćanske sile i nastupa kr iza modernog humanizma. Ideja o iskušenjima kroz koja civilizacija prolazi neodvojiva je od ideje o novom humanizmu, koji se sprema u svetskoj agoniji, nagoveštavajući istovremeno obnovu civilizacije. Koji su uzroci njenog sutona, kako da se hrišćanin pred njim postavi i šta treba da činimo k ako bismo je spasli?'

Autor čitaoce vodi na uzbudljivo i dramatično putovanje graničnim predelima između strateške zbilje i nuklearne fi kcije druge polovine XX veka – putovanje u jednakoj meri edukativno, koliko i zabavno i zastrašujuće. - Prof. dr Zoran Jeftić

Doktor Ajzenhamer je u knjizi koja je pred vama postavio dva cilja: da pokaže kako je kinematografija posvećena nuklearnom ratu i MAD doktrini doprinela tome da se nuklearni rat i međusobno nuklearno uništenje nikada ne dogode; te da ponudi opšti istraživački model povratne sprege nuklearnog odvraćanja i popularne kulture. - Prof. dr Marta Zorko

Secirajući narativ uzbune na primeru Kjubrikovog Doktora Strejndžlava, autor nam ukazuje na činjenicu da samo tanka linija deli satirični prikaz politike nuklearnog zastrašivanja od njene mračne realnosti iz šezdesetih godina XX veka. U analizi Kramerovog filma Na plaži autor se bavi narativom uništenja unutar konteksta svakodnevice potrošačkog društva i pitanjem kako se ono suočava sa nepodnošljivom teskobom psihološke atmosfere iščekivanja nadolazeće smrti i kraja civilizacije.

ŠafnerovaPlaneta majmuna pak daje autoru priliku da postapokaliptični narativ sagleda u svetlu mračne fantazije, koja gledaoca stavlja pred ogledalo sa pitanjem: da li nas ljude nemoralnost borbe za nadmoć čini gorim bićima od životinja, te kako bi to izgledalo kada bi one mogle da nam uzvrate inteligencijom poput naše. - Dr Srđan Korać

Osnovne karakteristike suprotstavljenih intelektualnih tabora u Francuskoj u „pozicionom ratu“ povodom interpretacije ratova za jugoslovensko nasleđe gotovo se savršeno preklapaju ne samo kada je reč o napadu na Irak, ili s rascepima koji su tada postojali povodom evropske konstrukcije, nego npr. i kada je reč o podržavaocima i protivnicima „Žipeovog plana“, koji je bio udar na francusku „državu blagostanja“. Glavni „ulozi u igri“ nalazili su se, dakle, pre svega u Evropi, i u samoj Francuskoj, a ne u Jugoslaviji, i bili su povezani s ključnim društvenim problemima koji su opterećivali francusko društvo 90-ih: od pitanja međunarodnog pozicioniranja Francuske, do debata o imigraciji i EU.

Osnovne karakteristike suprotstavljenih intelektualnih tabora u Francuskoj u „pozicionom ratu“ povodom interpretacije ratova za jugoslovensko nasleđe gotovo se savršeno preklapaju ne samo kada je reč o napadu na Irak, ili s rascepima koji su tada postojali povodom evropske konstrukcije, nego npr. i kada je reč o podržavaocima i protivnicima „Žipeovog plana“, koji je bio udar na francusku „državu blagostanja“. Glavni „ulozi u igri“ nalazili su se, dakle, pre svega u Evropi, i u samoj Francuskoj, a ne u Jugoslaviji, i bili su povezani s ključnim društvenim problemima koji su opterećivali francusko društvo 90-ih: od pitanja međunarodnog pozicioniranja Francuske, do debata o imigraciji i EU. '

Kada čitalac uzme u ruke knjige i tekstove Miloša Crnjanskog, objavlјene pre sto ili sedamdeset godina, kako ih čita, kako doživlјava i razumeva? Da li ih povezuje sa svojim umetničkim, društvenim, političkim vremenom? Neka značenja od pre sto godina ponavlјaju se na drugi način i u novom dobu. Seobe Srba iz 17. veka se opisuju u romanu Seobe (1966), a na čudan način ih doživlјavamo (povezujemo) u stvarnosti srpskog izgona (proterivanja i preselјenja) u jugoslovenskim ratovima iz Hrvatske (1991–1995), Bosne i Hercegovine (1992–1995) i Kosova i Metohije 1999. godine. A tu su i druge asocijacije: Jugoslavija i Srbi, Srbi i Zapad, demokratija i totalitarizam, srpske i inostrane političke ličnosti, Italija, Nemačka, Španija, novinarstvo, lјubav... Miloš Crnjanski – kakvo bogatstvo asocijacija u čitanju njegovih književnih i neknjiževnih tekstova!

„Slobodni“ i „pošteni“ dva su prideva koja se najčešće navode uz izbore. Postali su fraza zvaničnika međunarodnih organizacija, novinara, aktivista za lјudska prava, političara i politikologa. Šta zapravo stoji iza ovih kvalifikacija izbora? Šta je objektivna, pouzdana i tačna mera „slobodnog“ i „poštenog“ u izborima? Ko je sertifikovao i izbaždario mere za slobodne i poštene izbore? Postoji li i gde je ta linija koja razdvaja slobodne i poštene izbore od onih koji to nisu? Ko je merodavan da oceni koji izbori odgovaraju mernim standardima „slobodno“ i „pošteno“?'

Studije:Tihomir R. Đorđević, Arhivska građa za naselјa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Miloša (1926), Stanovništvo u Srbiji posle Velike seobe 1690. godine (1927), Naselјavanje Srbije za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića (1921), Selo kao društvena zajednica za vreme prve vlade kneza Miloša (1922), Zbijanje kuća i ušoravanje sela pod knezom Milošem (1914), Varoši u Srbiji za vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića (1921) Milenko S. Filipović, Selo u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka (1954) Borivoje M. Drobnjaković, Stanovništvo u Srbiji za vreme Prvog ustanka (1954), O naselјavanju Crnogoraca po Srbiji u periodu 1847. do 1869. godine (1924) Radoje M. Uskoković, Iselјeni Nikšići (1924) Radoslav Lj. Pavlović, Kulize (poreklo i starina) (1952) Ljubomir Durković Jakšić, Doselјavanja u Kneževinu Srbiju (1957)Pogovor: B. Čeliković, Uz građu i studije o naselјavanju Srbije'

Rodolјub Kubat, rođen u Bosanskom Grahovu 23. januara 1969, od oca Srboslava i majke Jele. Osnovnu i srednju školu završio je u Bosanskom Grahovu, dok je osnovne studije Pravoslavne teologije završio 1996. godine na PBF UB. Magistrirao je 2000, a doktorski rad odbranio 2005. na PBF UB. Boravio je na studijskom usavršavanju u Sibinju (1996/1997) i Minsteru (1997/2000).

U veku za koji nam se čini da je na putu da izrodi takav obim geopolitičkog nereda kakav niko nije mogao ni da pretpostavi u opojnim danima posle 1989. godine, iskustva jednog carstva koje je pregrmelo vekove promena i na čijem su tlu strateška pitanja tog vremena nepovratno isprepletana, čine se relevantnijim nego ikad. Pouke koje se mogu izvuci iz uspeha i neuspeha habzburške Austrije, ako ništa drugo, imaju veću vrednost u vreme kada posledice tradicionalnog geopolitičkog suparništva nisu ni najmanje umanjene udalјenošću, tehnologijom ili protokom vremena. Autor se nada da ova knjiga može da ponudi pomoć u ovladavanju ovim izazovima, mada možda nikada njihovom potpunom savladavanju, kako bi se zadržalo globalno vođstvo Amerike i kako bi se dobre strane veštog korišćenja geografskog položaja između pobočnih evroazijskih zemalјa u proteklih sedamdeset godina prenele budućim generacijama.

Samo nekoliko meseci posle Novosadskog dogovora – sastanka lingvista i književnika iz Beograda, Zagreba, Sarajeva i Novog Sada, koji su, decembra 1954. u Novom Sadu, zaključili da je književni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedinstven, da kao takav treba svuda slobodno da se razvija i koristi (s oba pisma, oba izgovora i nazivom srpskohrvatski/hrvatskosrpski), i da treba što pre izraditi njegov pravopis, književni rečnik i terminologiju – pokazalo se (već u aprilu 1955) da ni svi potpisnici tih zaključaka ne misle isto o njihovom značenju i načinu ostvarivanja.

Vremenom su se te razlike toliko povećale da se na kraju (odricanjem Matice hrvatske od Novosadskog dogovora, aprila 1971) stiglo do tačke s koje nije bio moguć povratak ni na kakav zajednički rad. Po Dogovoru je završen samo Pravopis srpskohrvatskoga jezika. Rad na terminološkim rečnicima zaustavljen je objavom Deklaracije o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika, a izrada Rečnika srpskohrvatskoga (hrvatskosrpskoga) književnog jezika prekinuta je posle objave dveju prvih knjiga; Matica srpska i Matica hrvatska nisu mogle da se dogovore kako da taj rad zajednički završe.

Radio-veze i depeše Jugoslovenske kraljevske vlade i Draže Mihailovića 1941-1944. Crvena nit ovog istraživanja su radio-veze i depeše između Jugoslovenske vlade i Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata, pod britanskom i mimo britanske kontrole.

Autor Milan Terzić istražio je i sistematizovao obimnu građu pohranjenu u Vojnom arhivu i Arhivu Jugoslavije koja se odnosi na jugoslovensko-britanske prepiske oko radio-veza i depeša.

Rasvetljavanje ove važne komunikacije omogućava da sagledamo šire prelamanje međunarodnih odnosa na jugoslovensku ratnu situaciju, a razrešenjem pojedinih pitanja nadopunjava se jugoslovenski ratni mozaik.

Ideja leksikona, sama po sebi, nužno podrazumeva neophodnost refleksivnog otklona neke doktrine (u ovom slučaju biblistike) od svoje, istorijski uvek uslovljene, aktualne produkcije. Leksikon nije stvar esnafa. On mora biti stvar duha, duha ovaploćenog u jeziku.

Duha zrelog za preispitivanje sebe samog, sopstvenog mišljenja i jezika. Otud tolika važnost odgovornog (ideološki neostrašćenog, dokumentovanog, kritički samosvojnog, što je moguće više interdisciplinarnog) povratka ključnim pitanjima smisla suštinskih reči i ideja koja neku doktrinu (u ovom slučaju, kao što rekoh, biblistiku) čine mogućom. I smislenom.

Savremena biblistika upravo ima smisla zato što su reči prikupljene unutar korica Leksikona biblijske teologije žive, refleksivno pregnantne , plodne i mislive. Svojim nesebičnim trudom, znanjem, jasnom vizijom i dubokom ljudskom upornošću, urednik Leksikona značajno je zadužio našu javnost. Postavljeni su novi standardi. Naslućeni su novi putevi. – Prof. dr Petar Jevremović 

Lenjin je bio veliki biciklista, filozof, putnik, šaljivdžija, sportista i kriptograf. Ako nešto nije bio, onda nije bio prijatan sagovornik, ali ako Bog tamo, na nebesima, poželi da uz partiju šaha pretrese politiku ili najnovije vesti, s kim bi osim s Lenjinom mogao da razgovara? Pripovedati o Lenjinu isto je što i pripovedati priče iz Hiljadu i jedne noći. Osim magije i tajni, u svim tim pričama postoji i logika: neumoljivo „ako... onda...“.

Ako verujemo da je Lenjin sam-samcat organizovao revoluciju u Rusiji, onda moramo verovati da je on sam-samcat okončao svetski rat. Ako smatramo Lenjina hakerom koji je srušio istoriju, onda moramo dopustiti da istorija nije savršena i da joj je potrebna stvaralačka de­strukcija. Ako se odričemo Lenjina iz istog razloga zbog kojeg neke profesore matematike ne puštaju u kazino – jer prečesto dobijaju, onda ni sami ne želimo da pobedimo, nego se još ispostavlja da smo na strani vlasnikâ kazina, a ne onih koji žele da pretvore njihove institucije u oblasne domove pionira. Srušite sve statue i zabranite pomen njegovog imena – istorija i geografija će same ponovo generisati „lenjina“.

KO JE TO LENJIN? On je vi. I kao što piše nad grobom arhitekte Kristofera Rena: „Čitaoče, ako tražiš spomenik – samo se osvrni oko sebe.“ U ovoj knjizi boljševički vođa pojavljuje se kao čudnovat čovek – veseo, histeričan, poetičan, sentimentalan, proračunat, pou­zdan, beskrupulozan, samouveren, brižan, samovlastan, kadar da bude autoironičan, samozaljubljen, oštrouman i harizmatičan; njegove životne navike ne izazivaju ni najmanju simpatiju – ali i takav je neverovatno atraktivan; neobičan je i egzotičan u svemu – čak i u svojoj vulgarnosti, čak i kada posmatrača šokira to što se ponaša kao kakav Foma Opiskin; Valentinov jasno prenosi tu distancu koja deli njegovog klijenta od darovitih, pametnih, skeptičnih – ali običnih ljudi.

Lenjin je baš poput bića iz nekakve više rase, koje vrši intelektualni presing na ljude oko sebe, čak i kada iznosi očigledne budalaštine. Ne libi se polemičkog pristupa koji bi se mogao pokazati i kao krajnje bezočan – pa tako pujda Vale­n­tinova na Plehanova, koristeći vrlo ličnu informaciju koju je od njega dobio, i to samo zato što okolnosti dozvoljavaju takvu prljavu borbu.

Do najsitnijih pojedinosti vidimo kako tačno funkcioniše mehanizam „ograđivanja“ od bli­skih, „svojih“ ljudi: Lenjinu je svojstven neprijatan manir da u privatni život prenosi političke, pa čak i filozofske, simpatije i idiosinkrazije i pošto maltene psihopatološki nije u stanju da prijateljski komunicira sa ljudi­ma koji ne dele njegove poglede na politiku i filozofiju, Lenjin se za dan-dva iz zani­mljivog sagovornika i dobrog druga pretvara u tipa koji u čoveku budi želju da ga udari.

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižlјivo i smelo... provokativno... originalno... ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije... Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. -Aleksej Pavlovič Kozirjev, dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov

Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimlјivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“...prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu Tragajući za novim teorijskim konsekvencama klјučnih koncepata savremene nauke (poput entropije, strele vremena i informacija), Kajtez gradi jednu smelu i relevantnu filozofiju. prof. dr Iv Kudano (Yves Caudano), Univerzitet u Namuru.

Inspirativna i duboka teorijska razmišlјanja… argumentovana kritika… valјano dokumentovano… uzorna erudicija i filozofska kultura… bogati sadržaj i stil… produblјene i dobro organizovane refleksije... akademik Mihailo Marković Osoben sintetički pristup… lucidno, odmereno i ubedlјivim razlozima potkreplјeno… odnegovan, književno doteran jezik… jasno, logično, efektno… akademik Nikola Milošević. Kajtezova petotomna Enciklopedija filozofskih nauka je, koliko nam je poznato, prva u svetu integralna kritičko-sintetička studija filozofskih disciplina! prof. dr Mirko Zurovac, Univerzitet u Beogradu. Kajtezova Enciklopedija filozofskih nauka je knjiga kakva se pojavlјuje jednom u hilјadu godina. prof. dr Saša Radojčić, Univerzitet umetnosti u Beogradu