MITOLOGIJA

Nakon bestselera Grčki mitovi, Grčki heroji i Troja (kod nas objavljeni u izdanju kuće Studio Leo), pred nama je Odiseja, poslednji deo Frajeve tetralogije i jedna od najvećih priča svih vremena, priča o ljubavi i čežnji, povratku i iskupljenju, patnji i nadi, kazni i sudbini.

„U svakom slučaju, čovečanstvo se pomerilo od bogova, bogovi nam se više nisu ukazivali i zahtevali žrtve, nisu se parili s nama, nisu nam naređivali, niti na nas bacali kletve, niti nas uzdizali na nebo kao sazvežđa.

Sem što su i dalje ovde. Kad god se naš razum rve s našim nagonima, u nama se bore Apolon i Dionis. Svi oni su u nama: Hermesova drskost i veselost, Atinina mudrost, Aresov bes, Hestijina prijatna jednostavnost, Hefestova veština, Herina gordost i dostojanstvenost, Zevsova veličanstvenost i hirovita nedoslednost, i lepota, okrutnost, pronicljivost, sjaj i ludilo celog blaženog panteona.“ (S. Fraj)

Neptun, vladao je morem, neukrotivi konji vukli su njegova kola morkom površinom, koja bi se sva uzburkala od besnog udaranja kopita. Samo je Portun, bog mirnog zaliva, mogao da ih stiša.

Vulkan je bio bog vatre, gospodar vulkana koji bljuju vatre i gospodar Etne. U samom vulkanu Etni živeli su džinovi koji su kovali oružje.

Orko je bio vladar Donjeg sveta, kuda su posle smrti odlazili svi: junaci, kukavice, bogataši i siromašni i vladari i podanici...

Nimfe, zaštitnici izvora, bile su ljudima veoma naklonjene. Jedna od njih, Juturna, nazvala je svojim imenom mnoge potoke, reke i jezera; najlepša među nimfama, Egerija, postala je žena smrtnika...

Venera, boginja ljubavi, brinula se da cveće proklija, izraste, cveta i nestane. Tako i o ljudima da se rađaju, rastu i umiru.

Na samom vrhu brda Kapitola nalazio se njegov hram, a sam Jupiter bio je nazvan Optimus Maximus (Najbolji Najveći). Mnogo vekova je prohujalo od toga doba i Saturnov sin Zevs je, pod imenom Jupiter, zavladao svim bogovima i ljudima.On je slao sa neba kišu i oblake, oluje i munje, a svako mesto gde bi grom udario bio je sveto.

Život ljudi zavisi od bogova i njihove volje. Bogovi su bili oličenje prastarih sila koji se mogu umilostiviti samo prinošenjem žrtava. Ali je sudbinom ljudi upravljala Fortuna. Ona je volela rimski narod i ostala mu verna i onda kada je na zemlji nastalo zlatno doba, kad su bogovi još uvek boravili među ljudima, ali i kad su i sami ljudi mogli da postanu bogovi.

Grčki mitovi su suprotno od vanvremenskih, oni su svevremenski. Za nas će uvek biti istiniti jer nam skreću pažnju na krajnosti ljudskog iskustva: iznenadne, neobjašnjive katastrofe, nagle preokrete sudbine, naizgled proizvoljne događaje koji menjaju naše živote. Oni se, ukratko, bave osnovnim činjenicama ljudskog stanja.

Rešila sam da svoje grčke mitove oblikujem u priče koje pripovedaju ženski likovi. Ili, da budem precizna, moje žene ne pripovedaju. One tkaju svoje priče u fine i složene tkanine.

Glavna ideja knjige inspirisana je konkretnim trenucima u klasičnoj književnosti kada ženski likovi preuzimaju kontrolu nad pričom. U velikom broju slučajeva, ovo se dešava prilikom čina tkanja. Knjiga se, najvećim delom, sastoji od mojih opisa ovih tkanja.

Svet grčkih mitova je uzbudljivo i opasno mesto, gde se može ispostaviti da je zabrađeni stranac koji kuca na vaša vrata niko drugi do kralj ili jedan od bogova; gde se možete preobraziti u lastu ili vodomara ili jelena; gde vas potraga za izgubljenim mužem može odvesti na vrh Olimpa da se prepirete sa bogovima lično.

U ovaj svet upravo ulazimo. Jeste li spremni? Onda me pratite.

"Nakon svojih bestselera Grčki mitovi i Grčki heroji (kod nas objavljeni u izdanju kuće Studio Leo), Fraj se vraća sa zamršenom, uzbudljivom i bezvremenskom pričom o osnivanju, usponu, opsadi i padu Troje. Parisov sud, otmica lepe Jelene, Odisejeva lukavstva, Ahilovi izlivi besa, Hektorova junaštva – svaki detalj ove epske priče o strasti i krvi je tu, oživljen Frajevim humorom, sočnim stilom i ljubavlju prema grčkoj mitologiji.
„Gnev, požuda, zavist, gordost, pohlepa... Gresi i mane ljudskog roda pokreću dramu Troje, ali nasuprot njima stoje ljubav, čast, mudrost, dobrota, oproštaj i žrtva... To su isti nestabilni elementi koji čine ljudski svet današnjice. Mi živimo na istoj klackalici.“ (S. Fraj)
"

Kođiki, Zapisi o drevnim događajima,najstarije je sačuvano delo koje označava početak japanske književne istorije. Bez njega se ne može govoriti o japanskoj kulturi i civilizaciji. To je i izvorište japanske duhovnosti, politeističke autohtone religije – šinto, koja nudi pogled na svet, sasvim drugačiji od onoga kakav poznaje zapadna civilizacija.

Delo Kođiki nastalo je 712. godine, kao istorijski zapis carske porodice, i čine ga tri knjige. Prva knjiga se odnosi na vreme bogova, druga na vreme antičkih junaka, a treća na vreme njihovih potomaka. Prva knjiga sadrži mitove i predanja o rađanju zemlje i bogova. Druga knjiga obuhvata period od vladavine cara Đinmua (660–585. pre n. e.) do cara Ođina (270–310), a treća, od cara Nintokua (313–399) do prve carice Japana Suiko (592–628). U drugoj knjizi, u kojoj su još prisutni mitološki elementi govori se o kulturnim junacima i o nastajanju ljudske zajednice, a likovi imaju i božanski i ljudski karakter. U trećoj knjizi, mitološka težnja skoro se gubi pa likovi više nisu bogovi ili polubogovi već ljudi, istorijske ličnosti iz stvarnog života.

Ako se arhetip negde može pronaći u čistom obliku onda je to drevna priča – mit. Utoliko je mitologija, za Junga i Kerenjija, povlašćeno mesto potrage za onim strukturama nas duboko određuju. Ali, upozoravaju ovi veliki pisci, mitologija nam se više ne pokazuje u svojoj očiglednosti jer savremeni je čovek izgubio „neposrednost prema veliki stvarima duhovnog sveta“. Svoje poverenje savremeni je čovek potpuno poklonio nauci, dakle kao vrhunske kriterijume istakao je efikasnost i korist, dok se mit, koji svet objašnjava na drugačiji način, potiskuje kao spor, naivan i nedelotvoran. Ali sa zaboravom priča, sa zaboravom pričanja priča – i prevlašaću formula koje svet ne usložnjavaju, nego ga sažimaju – skloni smo da zaboravimo i na sebe. Svojim uranjanjem u suštinu mitologije, Jung i Kerenji suočavaju, zapravo, čoveka sa samim sobom, i pokazuju mu po nešto zapuštebe puteve kojima se, s nešto strpljenja, i dalje može lagodno kretati.

Kerenjijeve analize o „božanskoj deci“ spadaju među najbolje redove koji su o mitologiji ikada napisani, dok je Jungova psihologija dečjeg stereotipa, rađena iz mitološke perspektive, i dalje izvor uzbudljivih tumačenja.

U nastavku svog bestselera „Grčki mitovi", Stiven Fraj sa svojim neodoljivim smislom za humor i lucidnom i preciznom pripovedačkom spretnošću prepričava dramatične, zabavne, tragične i bezvremene priče o grčkim herojima. Ispunjeni poduhvatima i bitkama od kojih zastaje dah, nemogućim zagonetkama i oštroumnim odgovorima, sramnim kukavičlucima i zadivljujućim hrabrostima, bizarnim i podlim ubistvima i nesebičnim žrtvama, Grčki heroji su priča o svemu onome za šta smo mi smrtnici zaista sposobni – u svom najgorem i najboljem izdanju.

„Mitologija može biti vrsta ljudske algebre koja olakšava baratanje istinama o nama samima. Simboli i rituali nisu igračke i igre koje treba da odbacimo kad odrastemo, oni su alatke koje će nam uvek biti potrebne.“

U grčkim mitovima Fraj se još jednom dokazao kao izuzetan pripovedač. Drevnim pričama o nastanku sveta i poreklu bogova on je udahnuo nov život i neodoljiv humor, a iz svake stranice izbija njegova ljubav prema grčkoj mitologiji.

Da li je moguće valjano doživeti Danteovu Božanstvenu komediju, Mikelanđelov Strašni sud ili Bahovu Pasiju po Mateju ako se ne poznaju Stari i Novi zavet? Mogu li se stvarno razumeti verski motivisana krvoprolića, od krstaških ratova preko Vartolomejske noći i Holokausta do raspada Jugoslavije, ako se ne zna šta spaja a šta razdvaja islam i hrišćanstvo, Jevreje i hrišćane ili hrišćane među njima samima?

Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, kod nas su mnogi ljudi bili lišavani osnovnih saznanja o verskim pojmovima, događajima i ličnostima koji počivaju u temeljima naše civilizacije, ali i opšte kulture svakog pojedinca. Svrha ove knjige je da se na pristupačan način pomenuta praznina koliko-toliko popuni, a da se bar donekle olakša razumevanje kako umetničkih dela tako i ljudi druge vere.

Knjiga je nastala iz rado gledane televizijske serije Mitovi i legende, čija su tri ciklusa posvećena monoteističkim religijama – judaizmu, hrišćanstvu i islamu – poslužila kao osnov.

Većina ljudi ima sopstvena praznoverja, koja su obično nastala nakon dva skoro istovremena događaja. Ako je crna mačka prošla ispred vas u isti čas kada vam je neko saopštio da je preminuo vaš blizak prijatelj, lako biste mogli razviti praznoverje vezano za crne mačke. Do ovoga dolazi usled toga što su dva događaja povezana u vašoj svesti. Stečeno praznoverje, kako ga nazivaju, proučavano je i na životinjama i na ljudima. Čovek je danas praznoveran onoliko koliko je to oduvek bio. Da li ste nekada kucnuli o drvo ili zaobišli merdevine? Jeste li srećni kada ugledate oštar vrh i dodirnete ga, jer znate da će vas čitavog dana pratiti dobra sreća? Da li ste ikada vezali čvor na maramici, držali palčeve, ili rekli „istina“ nekome ko je kinuo? U drevna vremena, gotovo svaki događaj je podvrgavan ispitivanju kako bi se ustanovilo da li donosi, upozorava ili ukazuje na dobru ili lošu sreću. Let ptice, slika oblaka, viđenje određene osobe ili životinje bio je znak ili predskazanje. Povrh toga, nadovezujući se na prethodno, ljudi su kroz istoriju upotrebljavali sistem onih radnji za koje su smatrali da su iracionalni odbrambeni mehanizmi, koji upravo postoje kako bi im pomogli da prežive i žive sigurno u opasnom svetu. Reč je o praznoverjima koja počivaju na verovanju da izvesna nadmoćna i potencijalno opasna sila upravlja univerzumom. Pa ipak, vršeći određene ritualne i magijske radnje, ljudi mogu da ukrote ovu silu, možda čak i zadobiju njen blagoslov. Sledstveno ovakvim pretpostavkama, iako su svesni da svemu ovome nedostaje naučna potvrda, ljudi se uzdaju u praznoverja jer im ona pružaju osećaj sigurnosti i kakve takve kontrole nad sopstvenim životom.

Angus je rado spominjani junak najranijih priča iz irske i škotske keltske mitologije. Uz najvažnije detalje Angusovog života fikcionalno uobličene na osnovu irskih mitoloških izvora, autor Angusa dovodi u savremeni svet kroz niz povezanih pripovesti koje se najvećim delom događaju u modernoj Škotskoj. Za razliku od drugih mitskih figura, Angus ne daje pouku niti podučava, već nam rešenja, odgovore i ostvarenja nudi u snovima koje nam sam daje. On je, dakle, Angus sanjar i davalac snova; on je i eros – personifikacija mladosti i snažne, strastvene ljubavi.
Geopoetika zajedno s još 37 (trideset sedam) izdavača iz celog sveta, od Severne i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope – gradi ediciju Mitovi. Nosilac ideje od 1999. godine jeste škotski izdavač Canongate. Ova serija knjiga sastoji se iz uvodne studije i kratkih romana (ili kraćih proznih formi) naručenih posebno za ovu ediciju. Od pisaca je zatraženo da po slobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju već postojeće i znane mitove iz bilo koje kulture sveta. Među autorima su najveća i najzanimljivija imena savremene svetske književnosti. Planovi su da edicija potraje makar do svoje stote knjige.Dakle, izvornici prevoda na srpski jezik potiču iz rukopisa, a ne objavljenih knjiga, i projekat edicije Mitovi redak je i originalan poduhvat u međunarodnom izdavačkom zajedništvu.