SOCIOLOGIJA

Zbornik radova Sa one strane granice nastao je povodom pedesetogodišnjice od objavljivanja knjige Granice rasta (1972) u kojoj je tim sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu proučavao način na koji ljudi eksploatišu Zemljina bogatstva. Taj izveštaj, koji je iz temelja promenio način na koji sagledavamo uticaj čovečanstva na planetu, naručio je Rimski klub. On je uzdrmao svet, podsetivši nas da živimo na planeti sa ograničenim resursima, da bi nas zatim odlučno vratio u sadašnjost i trezveno usmerio pogled ka budućnosti. U knjizi Sa one strane granice članovi Rimskog kluba upozoravaju, 50 godina posle, donosioce odluka na globalnom nivou da je protraćeno pola veka dragocenog vremena. Autori radova postavljaju pitanja: da li je čovečanstvo zaista usvojilo lekcije iz „Granica rasta”? šta smo naučili u međuvremenu? šta možemo učiniti sada? da li postoji način da izbegnemo pad? Ideja vodilja svih radova je davanje smernica na koji način da se ublaže posledice neizbežne tranzicije ka održivom svetu. Budućnost nije unapred data mapa, već put koji otkrivamo dok njime hodimo.

Obavezni vojni rok u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) stvarao je među mladim muškarcima veze koje su nadilazile etničke, verske i dru-štvene podele. Ove veze opstale su čak i nakon užasnog nasilja devedesetih godina, kada su se mnogi od tih muškaraca našli na suprotnim stranama linije fronta. U knjizi Utopija uniforme, Tanja Petrović se oslanja na sećanja i arhive desetina bivših vojnika JNA da bi pokazala kako je iskustvo vojnog roka oblikovalo ideje o budućnosti, forme kolektivnosti i odnose između države i pojedinca koji se suštinski razlikuju od onih koji preovlađuju u postjugoslovenskoj realnosti.

Beleška o autorki:
Tanja Petrović je naučna savetnica na Institutu za studije kulture i sećanja
ZRC SAZU u Ljubljani. Zanimaju je značenja i upotrebe jugoslovenskog
socijalističkog nasleđa u postjugoslovenskim društvima, kao i kulturni,
jezički i politički procesi koji oblikuju realnost ovih društava. Autorka
nekoliko knjiga, među kojima su i Yuropa: Jugoslovensko nasleđe i politike
budućnosti u postjugoslovenskim društvima i Srbija i njen jug: ’Južnjački
dijalekti’ između jezika, kulture i politike.

Mozgovi naše dece bombardovani su sve većom količinom smeća. Razvijaju sve manje istinskih prijateljstava sa vršnjacima i veze sa prirodom. Ograničenja tokom korone su dodatno povećala konzumaciju medija. Video-snimci, igre, i pre svega internet mogu se opisati kao najveće deponije smeća na svetu. Dečje sobe možda ostaju čiste, ali njihovi mozgovi se sve više pune otpadom, do te mere da danas psiholozi i stručnjaci za istraživanje mozga više nego ikad pritiskaju dugme za alarm.

Ova knjiga predstavlja istoriju srpsko – hrvatskih odnosa od druge polovine 19. do prve polovine 20. veka. To je 65 godina sukoba i žestokih političkih borbi, ali i godina koje su sa sobom donele saradnju, zajedničke snove i ideale. U vrtlogu nacionalnih borbi našli su se Stjepan Radić i Svetozar Pribićević, a njihovi odnosi prema onoj drugoj naciji ključni su za razumevanje i njihovog vremena i decenija koje su ispratile 20. vek.

Karl Manhajm i sociologija znanja kao samorefleksija društvenih nauka! Ova knjiga je nastala iz dva razloga. Prvi je proistekao iz neophodnosti samorefleksije društvene nauke nakon pada Berlinskog zida i marksizma što predstavlja značajno pitanje za naučno-filozofsku zajednicu Istočne Evrope. Drugi razlog je u nameri da se ispravi poništavanje ili skrivanje problema koji je sadržan u delu Karla Manhajma "Ideologija i utopija (1929)".

Verovatno sigurno je knjiga o svetu u kojem sigurnost postoji samo kao iluzija. Kroz spoj teorije verovatnoće, psihologije, geopolitike, finansija i savremene tehnologije, autor nas vodi na putovanje koje otkriva zašto se stvari koje su delovale neizbežno često nikada ne dese i kako prepoznati priliku i snagu upravo u toj neizvesnosti.

Kroz živopisne primere od američkih izbora, preko crnih labudova na tržištima, do iluzije sigurnosti u ličnom životu, ova knjiga pokazuje kako svet funkcioniše drugačije od naših očekivanja i intuicije.

Umesto da bežimo od nesigurnosti, autor nas uči kako da je prihvatimo, razumemo i iskoristimo kao prednost u borbi za svoje ciljeve.

Ako ste ikada verovali da imate nešto sigurno u rukama i izgubili ili ako želite da naučite kako se uspeh gradi na verovanju u proces, a ne u garancije, Verovatno sigurno je knjiga za vas.

Komšić nas u jednom sociološkom trileru uvodi u dinamiku katastrofe. Ima tu dosta „državnog razloga“ i „decizionizma“ – tih čarobnih štapića Karla Šmita, koji se prelamaju kroz „razistoriju“ Dobrice Ćosića i njene derivate… Komšić je na pravom tragu da je „AB revolucija“, uz sve pogodno istorijsko nasleđe kao uslova iluminacije, prilično unikatna i još nedovoljno shvaćena… Poučna je ovo studija. Može se reći i katarzična. - Zoran Panović, sociolog

Pisalo se i ranije o temi studije „Refleksije velikog propadanja“… nikada dosad ovako sistematično, kao što je učinio Komšić… O metodologiji i dometima više će reći ljudi iz struke… ja ću ovu belešku završiti parafrazom rečenice iz Otkrovenja Komšićevog imenjaka, Jovana: „Ko pročita ovu knjigu, u ustima njegovim biće slatka kao med, ali će u utrobi njegovoj biti gorka kao pelen.“ Ali onom ko je pročita biće još gorča, a neće znati zašto je gorko. - Svetislav Basara, književnik

Pisac je izričit: kriza pojma prethodi krizi stvarnosti. Nije jezik uslovljen stvarnošću, već upravo jezik propadanja priprema samu propast… Posebno je važna Komšićeva rasprava u kojoj, s jedne strane, strpljivo razgrađuje postavke Karla Šmita, tvorca Nirnberških zakona. S druge strane, nije ga mrzelo (jer Komšić zna gde se krije teorijska riznica) da čita neutešno dosadna politička smatranja Dobrice Ćosića i tumači ih u šmitovskom ključu. - dr Ivan Milenković, filozof

Iznimno značajna knjiga Jovana Komšića odlikuje se visokom razinom konzistentnosti i konzekventnosti, te – što je od posebne važnosti – jasnim i čitkim stilom pisanja, što je čini dostupnom široj obrazovanoj javnosti, uključujući, vjerujem, i mladim generacijama, kojima bi u njoj sadržani izvodi, činjenice i argumenti morali djelovati prosvjetljujuće i otrežnjujuće… Komšić je ovom knjigom afirmirao ideju političke teorije kao neophodnog oružja za bolji svijet, te identitet istine kao domovine vlastite duše. - Prof. dr sc. Lino Veljak, filozof, red. član IANU BiH

Knjiga Toksični odnosi ima za cilj da čitaocu pomogne da razvije poverenje u sebe, uprkos toksičnim odnosima koji putem različitih oblika manipulacije sve to ruše.

U knjizi su navedeni primeri osoba koje su prošle put izlaska iz toksičnih odnosa, kao i umetnička dela u kojima se prepoznaju likovi sa psihopatskim osobinama. Puna je sistematično prikazanih i realno primenjivih korisnih saveta koji proizlaze iz prakse i rada sa ljudima.

Toksični odnosi autora Radmila Bodiroge sveobuhvatni je vodič koji integriše teorijsko znanje sa praktičnim iskustvom za sve koji žele da prošire i prodube put izlaska iz toksičnih odnosa i izgrade zdrave odnose.

Naš um je bojno polje.Ako želimo da pobedimo, moramo znati kako se vodi bitka.

Jedno od posebnih obeležja modernog sveta, uočava francuski mislilac i ezoterik Rene Genon u svom delu Kriza modernog sveta jeste raskol do koga je došlo između Istoka i Zapada. Podela je opravdana i „ne može se ozbiljno dovesti u sumnju“. Istina je da su oduvek postojale brojne i različite civilizacije, koje su se razvijale na sebi svojstven način. „Razlika“, međutim, ne znači i „suprotnost“: između veoma različitih civilizacija mogu postojati istovetnosti, „s obzirom na to da sve počivaju na istim temeljnim principima i predstavljaju tek njihove primene uslovljene različitim okolnostima“.

XXI vek (Knj. 1 i Knj. 2) Stanka Crnobrnje je izuzetno delo koje kroz više od 135 autorskih tekstova istražuje najrazličitije aspekte savremenog društva, kulture, politike i tehnologije. Kroz oštroumne i provokativne analize, autor nas vodi kroz teme koje osvetljavaju složenost i kontradikcije modernog sveta, od koncepta postdemokratije i digitalnog fašizma do uticaja kapitalizma na kulturu i ekologiju. Ova zbirka tekstova pruža uvid u fenomene poput „kapitalističkog socrealizma“, „kulturne filozofije“ i „digitalnih plaćenika“, dok se bavi i univerzalnim pitanjima ljubavi, identiteta i budućnosti ljudske civilizacije. Crnobrnja preispituje ključne događaje i ideje koje oblikuju XXI vek, uključujući manipulaciju u digitalnom dobu, kult ličnosti, ekologiju i ulogu tehnologije u transformaciji društva. Svojim britkim stilom i dubokim uvidima, autor otvara prostor za dijalog o pravcu u kojem svet ide, pozivajući čitaoce na promišljanje i akciju. „XXI vek“ nije samo kolekcija tekstova već i mozaik savremene stvarnosti koji provocira, inspiriše i pruža alate za razumevanje doba u kojem živimo. Ovo delo je nezaobilazno štivo za sve koji žele da sagledaju slojeve savremenog sveta kroz prizmu kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti.

Knjiga je veoma značajna u društvenom smislu, zato što na pronicljiv način pokušava da obuhvati i objasni ono što čini „duh vremena”, a to je sukob između različitih sistema vrednosti koji polarizuje i deli društva, kako ona nacionalna tako i međunarodno. Praktično je nemoguće shvatiti savremenu politiku bez razumevanja fenomena kojima se ova knjiga bavi.

Dr Goran Tepšić

U novembru 2019. godine, filozof Pol Presijado je pokušao da održi predavanje pred Školom frojdovskog usmerenja u Parizu. Slušaoci i organizatori su ga sprečili da iznese tekst u celini, te je tek naknadno došlo do objavljivanja integralne verzije, koja je sada pred vama.

Podcrtavanjem jaza između aktuelne, kvir misli, spremne da promišlja transformaciju i nebinarna stanja, i jednovekovne tradicije diskursa i praksi psihoanalize, kao i njenih pojmova koji su oblikovali humanističko razmišljanje u savremenom svetu, Presijado ulazi u sukob u kom je potrebna ispovest, u kome njegovo lično iskustvo svedoči o novim istinama, ali takođe, on skup suočava i sa istorijom razumevanja roda, sa tehnologijama roda i razlike, sa životom kojim biće živi ako se usudi da ne poštuje forme propisane institucijama – životom monstruma. Tekst celim tokom održava vezu sa Kafkinom pričom »Izveštaj jednoj akademiji«.

Presijado poziva na zajedničko stvaranje nove epistemologije, kojom bi se podržala mnogostrukost oblika života, sa ciljem da telo više ne bude svedeno na svoju reproduktivnu silu, već da, izbavljeno iz stega heteropatrijarhalnog i kolonijalnog nasilja, konačno teži slobodi.

",,Prof. Davor Džalto jedan je od najznačajnijih pravoslavnih mislilaca u svetu danas. (Post)istina (post)demokratije donosi jedinstvene analize fenomena obrazovanja, medijske sfere i manipulacija, sa posebnim osvrtom na demokratiju i pitanje odnosa religije i društva, tradicionalnih i ,sekularno-religijskih’ narativa, odnosno političkih ideologija.”
Gordana Jočić, glavni i odgovorni urednik MediaSfere

,,Koristeći ,anarhistički’ pristup kao metodu koja podrazumijeva skeptičnost prema svim strukturama moći, svakoj opresiji, Davor Džalto utjelovljuje testament Josepha Pulitzera onda kada se traži da ne toleriramo nepravdu, da se suprotstavimo demagozima svih vrsta. Kolega Džalto odan je načelima općeg dobra i senzibiliziran za siromašne i socijalno deprivirane.”
Drago Pilsel, novinar i teolog, urednik portala Autograf.hr

,,Prof. Davor Džalto jedan je od najznačajnijih pravoslavnih mislilaca u svetu danas. (Post)istina (post)demokratije donosi jedinstvene analize fenomena obrazovanja, medijske sfere i manipulacija, sa posebnim osvrtom na demokratiju i pitanje odnosa religije i društva, tradicionalnih i ,sekularno-religijskih’ narativa, odnosno političkih ideologija.”
Gordana Jočić, glavni i odgovorni urednik MediaSfere

,,Koristeći ,anarhistički’ pristup kao metodu koja podrazumijeva skeptičnost prema svim strukturama moći, svakoj opresiji, Davor Džalto utjelovljuje testament Josepha Pulitzera onda kada se traži da ne toleriramo nepravdu, da se suprotstavimo demagozima svih vrsta. Kolega Džalto odan je načelima općeg dobra i senzibiliziran za siromašne i socijalno deprivirane.”
Drago Pilsel, novinar i teolog, urednik portala Autograf.hr
"

Kritika marksisitičke i liberalističke ekonomije

Razume se da Đorđević, kao i u svojim dosadašnjim delima, ni u knjizi o liftu ni u jednom trenutku ne odustaje od naučnog svetonazora. To bi zaista bilo nemoguće – on se toliko dugo bavi sociologijom, da je impregniran njome. 

"Novo varvarstvo" je zbirka eseja koja se bavi različitim aspektima savremene kulture i društva. Autor se bavi temama poput tehnološkog napretka, globalizacije, umetnosti, medija, politike i mnogih drugih.

Eseji u ovoj zbirci često nude duboke analize i kritike modernog društva i njegovih vrednosti.Ova knjiga je dobila mnogo pohvala od strane kritičara i često se koristi kao referentni materijal u proučavanju savremene kulture i društva. Bojan Jovanović je poznat po svojoj oštroj kritici i lucidnim analizama, što ga čini značajnim glasom u srpskoj književnosti i kulturi.

Zašto je neophodno govoriti o dijalogu? Razloga ima toliko da ih je teško i nagovestiti, a kamoli nabrojati. To što dijaloga nema, što je simuliran i manipulisan, nije razlog da mu se okrenu leđa.

Dijalog je pretpostavka za uspostavljanje komunikacije kao temeljne kategorije kulture u kojoj se kristališe stav o svetu i skali vrednosti. Tamo gde dijaloga nema slabašna je i sporna i sama kultura. U nas je, očigledno, došlo do prekida takve komunikacije. Ako ovome dodamo paradoksalnu činjenicu da takozvana informatička revolucija nije podigla nivo inteligencije javnosti, onda situacija naše društvene i političke zajednice, koja se našla na sporednom koloseku savremene istorije, deluje još sumornije i beznadežnije.

U knjizi Tajne dijaloga sabrao sam više od dvesta fragmenata koji nisu ništa drugo do podsticaj za otvorenu upitanost o mogućnostima za prevladavanje autoritarnosti, u čije mreže je opasno upleteno naše društvo. Problem čini mnogo kompleksnijim opšti civilizacijski kontekst globalnog i informatičkog društva. Globalizacija jednoumlja računa na konformizam masa i ličnosti bez svojstava i identiteta. Tu je već nemoguće stići do antagonističke kritičke pozicije.

Razmišljajući o tajnama dijaloga došao sam do uverenja da je temeljna pretpostavka za njegovo ostvarivanje kultura. I upravo su u neostvarenoj kulturi teško otklonjivi defekti u ostvarivanju pune komunikacije i dijaloga.

Dobitnik Nobelove nagrade

Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu…

„U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je 'zarobljeni um' civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“ – Iz Pogovora Čedomira Antića

„Najbolji memoari o komunizmu.“ – En Eplbaum, istoričarka

Knjiga UBIJ SVE NORMALCE prati onlajn kulturne ratove koji su, izvan vidokruga i radara mejnstrim medija, vođeni oko pitanja feminizma, seksualnosti, rodnog identiteta, rasizma, slobodnog govora i političke korektnosti. Mobilisani su tinejdžeri gejmeri, ljubitelji anima koji pod pseudonimima postuju svastike, ironični South Park konzervativci, antifeministički provokatori i trolovi koji proizvode mimove. Njihovi mračni smisao za humor i ljubav prema transgresiji-radi-same-transgresije doveli su do toga da je praktično nemoguće razaznati koje političke stavove zaista zastupaju a šta je od svega toga samo zabava „radi LOL-ova“.

Ovo je knjiga pisana perom jednog Vininćanina koji nije odolio zavičajnoj čežnji koja dolazi sa staračkim danima, da makar na ovaj način oživi i stavi na papir sjećanja na Vinicku kakva je bila, a kakva više nije. Ovo je knjiga za dušu onih Vinićana, a mislim da drugih i nema, koji Vinicku nose u srcu i žive sa čežnjom gdje god da su, da će jednog dana da joj se vrate, mada iz nje nikada nijesu ni odlazili…

Profesor Slobodan R. Vukićević, pisac niske kapitalnih socioloških studija, od kojih su neke bile izistinski zapažene u našim prostorima, osim što nanovo pokazuje učenost, akribičnost i stilsku darovitost, ovoga puta demonstrira izvrsnu obaveštenost u stvarima sistematske sociologije i doktrinarnog sociološkog nauka na tzv. makronivou društvene teorije. A to su one vrednosti, potcrtajmo, koje krase goleme sociološke sisteme i do kojih se uspinju retki pojedinci.

Zato će profesorova knjiga biti nezaobilazna književnost za nizicu socioloških disciplina: od onih koje nas uvode u osnovne pojmove te plemenite nauke, preko inih koje proučavaju strukturu društva, do onih koje se bave globalizacijom i naseljenim delom sveta, prirodom i, predlaže se, kosmosom.

Za kolektivni projekt prosvetiteljstva saloni nisu bili jednostavno razbibriga; žene koje su ih vodile nisu bile jednostavno publika čiji su društveni zahtevi podrivali ozbiljnost muškog posla.

Dina Gudman

Čovek od pera ne figurira u salonima kao pisac, nego kao monden.

Antoan Lilti

U knjizi Stevan i Jovan Stojanović pokušavaju da nađu odgovor koji su ljudi oduvek tražili. Kuda ideš, ovozemaljski svete? Pitanje je upućeno čoveku, mada i priroda učestvuje u trasiranju tog puta. Nažalost, nismo obrazovali svakom čoveku razumljive kodove komunikacije s prirodom…

"Stvarajući nadmoćno i otvoreno delo o prividima identiteta, Jovan Komšić je kritički i odgovorno obrazlagao svoje mišljenje o suštini ove bezobalne teme i njenih političkih aspekata. To je bio i razlog što je preduzeo dugo putovanje kroz istoriju ideja, što je konsultovao i najrelevantnije umove, od antičkih vremena do protagonista savremene misli. Na okupu, na jednom mestu, našli su se autoru prihvatljivi i neprihvatljivi sabesednici. S njima je, u stvari, vodio dijalog, raspravu i polemiku da bi obezbedio uvide u pluralizam identiteta, da bi spoznao njegovu složenost, teorijski, društveni, kulturni i istorijski značaj. Konačno, da biodgonetajući magnetizam pripadnosti, istovremeno odbranio ideju identiteta, kao pounutrašnjenog, ali i slobodom oplemenjenog nasleđa, samorefleksije, individualne vokacije i postignuća. U tome je zaista i uspeo.


Prof. dr Ratko Božović, kulturolog


Dr JOVAN KOMŠIĆ, redovni profesor Sociologije i Političkog sistema Evropske unije na Ekonomskom fakultetu u Subotici, Departman za evropsku ekonomiju i biznis, Univerziteta u Novom Sadu (u penziji). Rođen 1952. godine u Laćarku, AP Vojvodina, Republika Srbija. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Sremskoj Mitrovici. Diplomirao je (1975), magistrirao (1985) i doktorirao (1993) na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tema doktorske disertacije: „Kritika neostaljinističke teorije države“.



Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU). Jedan je od osnivača nekoliko NVO iz Vojvodine i Srbije (Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Novi Sad; Vojvođanski klub, Novi Sad; Društvo za saradnju među narodima bivše Jugoslavije, Beograd; Centar za regionalizam, Novi Sad; V 21, Novi Sad; Asocijacija multietničkih gradova Jugoistočne Evrope – Filija, Novi Sad). Bio je Savetnik Saveznog ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SR Jugoslavije, Rasima Ljajića (2001-2003).



Objavio deset monografija iz sfere političkih i socioloških nauka. Autor je više od 100 radova u stručnim časopisima i zbornicima."

Kao deo šireg Veberovog interesovanja za svetske religije i posebno sociologiju religije bio je zainteresovan za otkrivanje funkcionisanja kapitalističkog sistema.

U ovom radu predstavlja ideju da nastanak modernog kapitalizma treba pripisati protestantizmu a pre svega kalvinizmu kao teološkom sistemu koji naglašava vladavinu Boga nad svim stvarima.

Milioni ljudi, vekovima se pitaju, zašto toliko zla u ime religije.

Da li iz toga treba da zaključimo, kao što čine mnogi ateisti, da je religija sama po sebi generator netrpeljivosti među ljudima ,zbog čega je u celosti treba odbaciti kao negaciju napretka i humanosti?

Da li su licemerje i slabosti vernika dokaz slabosti i licemerja religije?

Ova knjiga predstavlja vernu sliku modernog društva I analizira čoveka, njegove izbore I posledice.

Čitajući knjigu, lako prepoznajemo savremeno društvo I ljude oko nas, ali smo izazvani I na lično preispitivanje.

Pored kritičkog osvrta na društvo, autorka nas upućuje I na put dugo željenog isceljenja.

Autor je desetine i desetine kulturoloških i antropoloških tema, u sažetoj formi, obradio i prevrednovao. U ovoj knjizi se neposrednije određuju i pojmovi: dokolica, igra, mit, tradicija, mentalitet, jezik, dijalog, knjiga, istina, nauka, obrazovanje, moral, politika, komunikacija, žena, romantika, kritika, ketman, humor, moda, fotografija, kič, pornografija, grad, reklama, nasilje, grafiti, palanka, balkanizam, siromaštvo, dosada, mobing, karijerizam, snobizam i boemija. Ratko Božović je posebnu pažnju posvetio masovnim medijima, globalnim i lokalnim, internetu i fejsbuku.

Opis: Miris ajvara i miris lavande je kulturno-psihološka studija koja se bavi time kako mladi u Srbiji, rođeni tokom devedesetih godina, razumeju, doživljavaju i osmišljavaju svoju etničku pripadnost. Specifičnost ove generacije je da nema lična sećanja na period pre
početka ratova i raspada Jugoslavije, a da su tadašnja dešavanja vođena nacionalističkom ideologijom oblikovala njihovo rano detinjstvo i razumevanje etniciteta i nacionalnosti.

Knjiga je kritičkog karaktera, ali ona kritiku etnonacionalnih identifikacija ne zasniva samo na društveno-teorijskoj ili političkoj osnovi, već je prepoznaje u svakodnevnim iskustvima autonomije i otpora kod mladih. U tom smislu, ona dotiče ne samo diskurzivnu već iskustvenu ravan etnonacionalne identifikacije, koja se često smatra naivnom i do koje kritika suštinski ne doseže. Autorka knjige, i sama pripadnica generacije o kojoj piše, namerila je da razume to iskustvo etnonacionalne identifikacije, ali i da upravo u njemu potraži iskru otpora i težnje ka promeni, kroz podsticanje lične i generacijske autonomije.

O autoru:
Ana Đorđević rođena je 1991. godine u Beogradu. Pohađala je osnovnu školu u Obrenovcu i Filološku gimnaziju u Beogradu. Završila je osnovne i master studije psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i 2021. godine odbranila doktorsku tezu u oblasti sociokulturne psihologije. Zaposlena je kao naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

Kakav jer pisac , takva je i knjiga koja je pred vama: opsežno štivo brojnih istraživanja od kojih je dobar dio autor proveo na vlastitoj koži. Autor spremno uskače u duboko more vlastite (pod)svijesti, pritom opremljenu samo iskrenom radoznalošću i željom da se na licu mjesta uvjeri kako živi svijest. Glavni cilj ove knjige je poziv na radikalno preispitivanje svega što znamo o sebi i svijetu u kojem živimo. Jednom kad se uputimo u taj proces i on postane dio osobnog iskustva, više nećemo moći živjeti od parola.