POLITIKA

Knjiga „Rodoljublje i patriotizam“ Dragoslava Slovića razmatra razliku između iskrene ljubavi prema domovini (rodoljublja) i političko društvenog koncepta patriotizma, naglašavajući moralne, kulturne i istorijske temelje srpskog identiteta. Autor upozorava na opasnost da se patriotizam izrodi u nacionalizam ili šovinizam, dok rodoljublje vidi kao plemenitu i ličnu vezu sa narodom i tradicijom.
Glavne ideje knjige
1. Razlika između rodoljublja i patriotizma
• Rodoljublje: lična, emotivna i moralna povezanost sa domovinom, narodom, jezikom i tradicijom.
• Patriotizam: društveno politički oblik ljubavi prema otadžbini, koji se može tumačiti kao aktivno zalaganje za vrednosti zajednice.
• Autor naglašava da patriotizam mora da bude otvoren, tolerantan i ravnopravan, bez isključivosti prema drugim narodima i kulturama.
2. Patriotizam naspram nacionalizma
• Slović jasno razlikuje patriotizam od nacionalizma i šovinizma.
• Patriotizam je pozitivan oblik identifikacije sa sopstvenim narodom, dok nacionalizam i šovinizam predstavljaju negativne deformacije koje vode ka aroganciji i potcenjivanju drugih.
3. Srpski karakter i rodoljublje
• U okviru šireg dela o srpskoj karakterologiji, Slović analizira kako se rodoljublje oblikovalo kroz istoriju, seljačku tradiciju i moralne vrednosti.
• Posebno ističe neslogu, lakovernost i sklonost ka politikanstvu kao slabosti koje ugrožavaju zdravo rodoljublje.
• Rodoljublje se prikazuje kao izvor snage i identiteta, dok pogrešno shvaćen patriotizam može da vodi ka podelama i otuđenju.
4. Savremeni izazovi
• Slović u intervjuima naglašava da Srbija danas nema pravo na podele i da je nužno razvijati plemenitost, pomirenje i zajedništvo.
• Patriotizam se vidi kao odbrana demokratskih vrednosti i ljudskih prava, a ne kao zatvaranje u nacionalne mitove.
Zaključak
Glavna poruka knjige je da rodoljublje treba da ostane moralna i lična snaga pojedinca, dok patriotizam mora da se razvija kao demokratski i inkluzivan društveni ideal. Slović upozorava da se pogrešno shvaćen patriotizam lako pretvara u nacionalizam, pa je zadatak svakog pojedinca da neguje ljubav prema domovini bez isključivosti i mržnje.

"Istočna Azija: politika, ekonomija, istorija je zbirka novinskih tekstova
koja donosi obilje informacija i stručnih mišljenja o savremenoj politici
i ekonomiji država Dalekog istoka – prvenstveno Kine, Japana i
Republike Koreje, a onda i Rusije i Demokratske Narodne Republike
Koreje. U nastojanju da rasvetli njihove međusobne i odnose sa
Evropskom unijom i SAD, knjiga se naročito fokusira na spoljnu
politiku i trgovinu u postkovid dobu, ali, kao podlogu potrebnu za
razumevanje savremenog političkog i ekonomskog konteksta, pruža
i određen uvid u njihovu modernu istoriju."

Ulazeći u novu eru, sa fokusom na čvrste temelje za razvoj Kine i viziju budućnosti, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping predložio je „kineski san“, koji odražava zajedničke težnje, želju i volju kineskog naroda, okuplja najveći konsenzus ljudi svih etničkih grupa širom zemlje, uveliko inspiriše kineski narod za razvoj zemlje i revitalizuje entuzijazam nacije. Posle višegodišnjeg napornog rada Kine, ukupna kineska ekonomska proizvodnja je stabilno rangirana na drugom mestu u svetu, a njen bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika takođe je ušao u red zemalja sa višim srednjim dohotkom. Sazivanje 18. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine je početna tačka nove ere. Kineski san, koji uključuje nacionalni prosperitet, nacionalno podmlađivanje i narodnu sreću, pored toga što je san zemlje i nacije, san je i svakog Kineza. Kineski komentator vesti Bai Jiansun rekao je da je kineski san podrazumeva da svaki pojedinac ima veće dostojanstvo, veću sreću i da ima više podjednakih prilika da ostvari svoje snove.

Kada čoveka zadesi velika nesreća, ona otkriva koliko snage i dobrote ima u njemu. Kada nesrećna sudbina zadesi jednu naciju, ona otkriva njenu unutrašnju veličinu ili inferiornost. Samo ekstremna opasnost više ne dozvoljava bilo kakvu grešku kada je reč o istorijskom rangu određenog naroda.

Vladalac Nikole Makijavelija najuticajniji je politički traktat renesanse i jedno od najprovokativnijih dela političke misli uopšte. Napisan u vreme dubokih potresa u Italiji, ovaj kratki priručnik otkriva kako se moć stiče, održava i gubi. Makijaveli bez ulepšavanja analizira mehanizme vlasti, prirodu ljudi i opasnosti dvorskih spletki, upozoravajući da vladar mora biti i hrabar lav i lukava lisica kako bi prepoznao zamke i nadvladao neprijatelje. Ovo je knjiga koja ne slavi okrutnost, već promišlja nužne, ponekad i neprijatne odluke koje vladar mora doneti radi stabilnosti države. Makijaveli ističe važnost podrške naroda, pouzdanih vojnika i odlučnosti pri sprovođenju reformi. Njegove poruke i danas izazivaju rasprave, jer otkrivaju surovu ali realističnu logiku politike.

De Kalijerovo klasično delo postalo je i ostalo uzor ne samo u školama diplomatije nego i na mnogim mestima na kojima se danas proučavaju teorije i tehnike raznih oblika pregovaranja, uključujući tu i poslovne škole.

U ratnoj Banjoj Luci 1990–1995, etnopolitika srpskih vlasti preoblikovala je demografiju, svakodnevicu, identitet i urbanu strukturu grada. Autorka precizno prati nastanak i nametanje „etničke matrice“ preko medija, obrazovanja, kulture, jezika i toponima, te crkvenih i državnih rituala, uz diskriminatorne politike „nivelacije radnih mjesta“ i „racionalizacije stambenog prostora“. Društvena stigmatizacija, administrativne mjere, propaganda, ciljano nasilje i podrška Srpske pravoslavne crkve novom poretku, izazvali su egzodus nesrba. Na temelju opsežne istorijske građe knjiga prvi put sistemski mapira „nevidljivi rat“ koji je, i bez direktnih ratnih dejstava, trajno promijenio grad. U svjetlu današnjih globalnih poli-kriza i povratka atavističkih diskursa, ova precizna, potresna, analitički hrabra i danas posebno relevantna studija nudi ključ za razumijevanje tihih transformacija moći, poziva čitaoca da ih prepozna i da im se suprotstavi. O autorki: Armina Galijaš je istoričarka koja se specijalizirala za savremenu istoriju jugoistočne Evrope, s posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku. Rođena je 1974. godine u Banjoj Luci, gdje je završila osnovnu školu i gimnaziju. Ratne neprilike su uticale na to da studije nastavi u Minhenu, na Ludwig-Maximilians Univerzitetu, na kome je studirala istoriju jugoistočne Evrope, modernu istoriju i makroekonomiju. U toku studija bila je angažovana kao istraživačka saradnica na Sudost-Institutu u Minhenu, a po završetku radi na matičnom univerzitetu kao asistentica. Godine 2005. prelazi na Univerzitet u Beču, na kome je radila kao naučna saradnica na Institutu za istoriju istočne Evrope. Na istom univerzitetu je doktorirala pod mentorstvom Olivera Jensa Schmitta. Prelazi na Univerzitet u Grazu 2011, i priključuje se novoosnovanom interdisciplinarnom Centru za jugoistočne studije (Center for Southeast European Studies), na kome je i danas zaposlena. Proučava ratove 90-ih godina prošlog vijeka, poslijeratne političke i društvene transformacije na Balkanu, nacionalne ideologije, odnose između politike i istorije, kulturu sjećanja u postsocijalističkim društvima, migracije, kao i istoriju svakodnevice, kulture i sporta. Autorica je brojnih naučnih radova i aktivna učesnica međunarodnih istraživačkih projekata i akademskih debata.

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, Daron Ačemoglu i Džejms Robinson, u „Uskom koridoru“ razotkrivaju složenu priču o moći, slobodi i društvenom napretku. Njihovo istraživanje razotkriva suštinsku dilemu našeg vremena: kako obuzdati Levijatana — stvoriti državu koja je dovoljno jaka da štiti, ali i dovoljno okovana da ne uguši slobodu.
„Uski koridor“ je priča o slobodi. Sloboda se ne osvaja jednim potezom, već kroz dugotrajan proces u kojem društvo mora aktivno da kontroliše državu kako bi obuzdalo njenu moć i sprečilo despotizam. Polazeći od bogate istorijske građe i primera iz različitih delova sveta, autori pokazuju da sloboda nije prirodno stanje, već krhko dostignuće koje zahteva stalnu borbu i institucionalnu ravnotežu. Kada je država prejaka — guši slobodu; kada je preslaba — ne može je zaštititi. Samo društva koja uspeju da se održe u „uskom koridoru“, prostoru između tiranije i anarhije, mogu dugoročno ostvariti prosperitet i stabilnost.
Ova knjiga izuzetno je relevantna za zemlje regiona, ali i za sve druge društvene i političke zajednice, jer pitanje ravnoteže između države i građana nije jednom zauvek rešeno. Naprotiv, i kada postoji, ta ravnoteža se lako može izgubiti. „Uski koridor“ pruža dubok uvid u to kako institucije oblikuju slobodu i moć, nudeći ne samo teorijski okvir već i praktične pouke o tome kako se slobodna društva mogu sačuvati i razvijati.

O autorima
Daron Ačemoglu (Daron Acemoğlu) je profesor ekonomije na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Diplomirao je matematičku ekonomiju na Univerzitetu u Jorku. Kasnije je pohađao Londonsku školu ekonomije i političkih nauka (LSE), gdje je stekao master diplomu (1990) i doktorat (1992). Nakon predavačkog angažmana na LSE-u, pridružio se Ekonomskom fakultetu na MIT-u, gdje je postao redovni profesor 2000. godine. Njegov akademski rad obuhvata širok spektar oblasti, uključujući političku ekonomiju, ekonomski rast i razvoj, tehnološke promjene, nejednakost i ekonomiju rada.
Džejms Robinson (James A. Robinson) je politikolog i ekonomista, profesor na Univerzitetu u Čikagu (Harris School of Public Policy). Diplomirao je ekonomiju na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), magistrirao na Univerzitetu u Varviku i doktorirao na Univerzitetu Jejl (1993). Radio je kao predavač na Univerzitetu Harvard, Univerzitetu Kalifornija (Berkli) i na Univerzitetu u Melburnu. Sproveo je uticajna istraživanja u oblasti političkog i ekonomskog razvoja, kao i odnosa između političke moći, institucija i prosperiteta.
Daron Ačemoglu, Džejms A. Robinson i Sajmon Džonson dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za 2024. godinu – „za istraživanja o tome kako se institucije formiraju i kako utiču na prosperitet“.

Prošle su bezmalo tri decenije od pojavljivanja, prvo u Banjoj Luci, pa iste godine (2007) u Beogradu, knjige Nenada Kecmanovića „Nemoguća država”.

Ova knjiga, koju su zbog negativnog naslova mnogi kritikovali, a autora optuživali za primordijalni neprijateljski odnos prema državnosti Bosne (i Hercegovine), postala je, u međuvremenu, najpouzdaniji uvod za svakoga ko želi da se upozna sa suštinom prekodrinske (ne)jednačine.

Vođen naučničkom vokacijom i ljudskom bliskošću temi Bosne, ugledni politikolog, ali i istaknuti učesnik političkog života pre i početkom uzbudljivih devedesetih, a pre svega rođeni Sarajlija, Nenad Kecmanović je nastavio da prati i analizira fenomenologiju društvenih i političkih zbivanja u BiH, radeći na prostranijim studijama, ali i redovno se, kao čitani kolumnista, oglašavajući kratkim, jezgrovitim komentarima u medijima. Njegove uverljivo i duhovito saopštene pregnantne ocene i predviđanja očekivali su se sa nestrpljenjem, jer stvarnost koju je slikao i tumačio bila je (i ostala) složena, opterećena teško prozirnom hipotekom i zastorima ideološke laži, tako da je neupućenima, a zainteresovanima, bio neophodan siguran putokazac i vodič. - Darko Tanasković

Ova knjiga je svojevrstan čas anatomije, kojim je tako samouvereno i precizno ovladao Nenad Kecmanović, jedan od naših najznačajnijih savremenih politikologa i političkih mislilaca, čiji politički i geopolitički ogledi odjekuju ne samo kod Srba s obe strane Drine, već bezmalo čitavom Bosnom i Hercegovinom.

Prokleta avlija naših dana je pred nama, i kao da sva tri naroda sami sebe iznova utvrđuju u toj prokletosti, dok „antidejtonska fantazija jedinstvene i cjelovite Bosne“ i dalje stoji kao višedecenijska agenda svih visokih i nižih predstavnika Evrope i bošnjačkih političara. Kecmanović ju je demistifikovao argumentovano i kritički, postavljajući smelu dijagnozu – agenda će završiti kao međunarodna deluzija uprkos sili koja je tako zdušno podupire.

U tome je najveća snaga ove izvrsne knjige. - Marko Krstić

Politika kao praktična ljudska delatnost nastajala je iz potrebe da stvara, a ne da razara ljudske zajednice. Cilj i smisao politike je da povezuje ljude u veće zajednice radi osiguranja i garantovanja reda, sigurnosti, stabilnosti i kvalitetnijeg života. Politika je slika i prilika kosmičkog poretka, ali usmerena na stvaranje zemaljskog poretka. Kosmički poredak i politički poredak suprotstavljaju se kosmičkim i zemaljskim haosima. Kao što se u kosmosu odvija borba između reda i haosa tako se i u zemaljskom prostoru međusobno bore politički poredak i politički haos. Politika u sebi nosi paradoks – ona može da uredi ljudski život u zajednici, ali i da ga razori zloupotrebom sredstava politike. Politika, kao praktična delatnost, bavi se opštom korišću (interesima) svih u zajednici, a njome se zadovoljavaju i posebne i pojedinačne koristi. Politika se vrednosno utemeljuje na pravdi, dobru i slobodi svih u zajednici, društvu i državi. Na tim univerzalnim vrednostima temelji se stvaralaštvo politike. Kada se ove vrednosti u političkom životu ne praktikuju nastaje stanje haosa i razaranja.

Pored posebnih i pojedinačnih interesa u rušenju političkog života učestvuju i ideologije. Udruženi interesi i ideologije mogu biti pogubni po politiku i politički život. Njihovo zajedničko učešće u rušenju ostavlja i materijalnu i emocionalnu, duševnu i duhovnu pustoš. Pustinja i pepeo su metafore rušilačke politike. Treći rušilački potencijal u politici su neograničene vladavine.

Knjiga Rat ili mir Đulija Tremontija, predsednika Odbora za spoljne poslove italijanskog Parlamenta, donosi provokativne misli i duboke paralele između prošlosti i sadašnjosti. On ističe važne događaje iz XVI veka, kao što su otkriće Amerike i izum štampe, koji su oblikovali današnju geopolitičku sliku sveta.

Tremonti izdvaja četiri savremena izazova: „otkriće“ Azije, uspon interneta, ponovne sukobe na Istoku i globalnu finansijsku nestabilnost. Ovi faktori dovode do nove krize, a autor poziva na dijalog i uspostavljanje novih pravila u međunarodnim odnosima.

Knjiga predstavlja poziv na akciju i ističe da ujedinjenje i saradnja predstavljaju put ka očuvanju evropskih vrednosti i stabilnosti. Tremonti nas upozorava na posledice sukoba ako ne prepoznamo svoje unutrašnje slabosti.

Uzbudljivi eseji izraelskog pisca Davida Grosmana, dobitnika Nagrade Međunarodni Buker, vode nas kroz kataklizmu 7. oktobra i onoga što je usledilo na Bliskom istoku.
Glas Davida Grosmana odavno znamo po nepomućenoj moralnoj čvrstini i analtičkoj preciznosti: još od kasnih osamdesetih i Žutog vetra, njegovog klasičnog dela o hitnosti rešenja „dve države“ i ceni koju plaćaju i okupator i okupirani, on kritikuje vladu svoje zemlje i zalaže se za uspostavljanje trajnog mira.
Nakon 7. oktobra 2023. godine, Grosman se odlučio da sebi i svom društvu ponovo postavi teška i neophodna pitanja:
– Kako se ovaj masakr mogao dogoditi?
– Zašto Netanjahuova vlada, zapetljana u mrežu skandala, nije mogla da zaštiti svoje građane?
– Da li su 7. oktobar i rat koji je usledio odneli sa sobom poslednju nadu u rešenje „dve države“?
– Ko ćemo biti i mi i naši neprijatelji kada se jednom podignemo iz pepela?
U ovih jedanaest eseja, koji su se pojavljivali u novinama i časopisima u ključnim trenucima kada je Grosman želeo da pozove vladu na odgovornost, on prati neuspehe koji su doveli do tog dana i do rata koji je usledio, a koji je omogućila i podsticala moralno bankrotirana stranka koja se ogorčeno drži vlasti.
Na kraju, Grosman dolazi do najvažnijeg pitanja:
– Hoće li ikada biti trajnog mira u regionu?

Upečatljiva politička kritika i pravne rasprave angažovanog intelektualca i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.

Zašto ljudi ne smeju da budu crvi, zašto institucije ne smeju da postane ljušture bez sadržaja, zašto vlast mora da bude smenjiva i odgovorna, a ne lična i nekontrolisana?

Zašto nam je politika potrebna i kakva nam je politika potrebna?

„…studenti i građani u svojim ključnim porukama u prvi plan ističu vrednosti o kojima sam čitav svoj profesionalni život podučavao i javno govorio. Tokom svih tih godina sam o njima ostavio i izvestan pisani trag. Najveći broj tih zapisa je sada u neizmenjenom obliku sakupljen na jednom mestu.

„Nediplomatski životi” je savršeno prikladan naslov za memoare koje su zajedno napisali Vilijam i Lin Montgomeri. Puna dramatičnih događaja, velikih istorijskih preokreta i individualnih ljudskih drama, ova knjiga pokazuje, između ostalog, da život diplomate može često biti nimalo diplomatski: opasan, nepredvidiv i nemilosrdan.

Priča počinje ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i završava se u prvoj deceniji dvadeset prvog: u tih trideset godina, Vilijam i Lin Montgomeri iscrtali su svoju impresivnu životnu putanju na mapi sveta: od Beograda, preko Moskve, Vašingtona, Dar es Salama, Sofije i Budimpešte, da bi se na kraju krug ponovo zatvorio u Beogradu. Složenoj geografiji ove priče jedino može da parira njena istorija: dramatični događaji na velikoj istorijskoj pozornici, po pravilu, još su dramatičniji u svetu visoke politike skrivenom iza scene. Nediplomatski život pruža nam brojne prilike da taj svet sagledamo iznutra i da preispitamo mnoga svoja znanja, stavove i uverenja – pre svega, naravno, u delu knjige koji se bavi strašnim istorijskim potresima na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. O izazovima i iskušenjima sa kojima su se tada suočavali, kao i u mnogim drugim trenucima svoje bogate diplomatske karijere, Vilijam i Lin Montgomeri pišu precizno, jasno i nemilosrdno iskreno, sa naglašenom odgovornošću pre svega prema istini. Ta istina je često neprijatna, ponekad bolna, ali uvek otržnjujuća i lekovita. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je knjiga Nediplomatski život(i) izuzetno dragocena.

Knjiga sadrži četiri „politička“ ogleda s posebnim osvrtom na Rusiju. Ogledi su pisani nakon Prvog svetskog rata i prevashodna ideja im je da se ukaže na probleme i mogućnosti ponovnog vaspostavljanja Nemačke kao ravnopravne sile u okviru evropske podele snaga. Odgovor na to je ocena politike nemačkih konkurenata Francuske i Engleske, koji ne žele jaku Nemačku, kao i pokušaj da se do razumevanja dovede malo poznata politika „džina sa Istoka“ Rusije, i njenih mogućnosti. Ocenjujući stanje u vreme kada su ovi eseji pisani Špengler se vraća i u prošlost, do Napoleonovskih ratova, ali daje i projekciju budućih događanja i odnosa opet s posebnim osvrtom na „istočnu nepoznanicu“ Rusiju gde se nada da petrovska evropska, a sada boljševička vlast moraju ustuknuti pred „drugim licem“ Rusije, onim „seljačkim“ beskrajno-stepskim mentalitetom Rusije ili onim nepredvidljivo-anarhičnim, koje u najvećoj meri pokazuju likovi iz romana Dostojevskog.

Knjiga Nacionalno pitanje u savremenoj epohi autora Najdana Pašića (1922–1997) predstavLJa jedno od dela neprolazne vrednosti u srpskoj politikologiji.'

Na jednom mestu u knjizi, želeći da pokaže koliko je Holbruk bio neko za koga je znala cela Srbija, Paker beleži kako se u srpskom jeziku pojavio glagol„holbručiti”. Danas, kad u Gugl pretraživač uneseš tu reč, vidiš da se ona zaista pojavljivala u tekstovima Denisa Kuljiša i Miljenka Jergovića. Potonji holbručenje definiše kao „uvrtanje ruke, pravljenje male djece, ciljano ponižavanje, fizičko i mentalno maltretiranje,emocionalno zlostavljanje, opštenje u zdrav mozak i moralno degradiranje slabijeg od sebe, i sve to s namjerom da se postigne jasan rezultat i uskrati neprijatelju bilo kakva mogućnost izvrdavanja ili časnog kompromisa.”

Nepravedno bi bilo reći da je svojom knjigom, Džordž Paker samog Holbruka posthumno isholbručio, ali je s druge strane ova knjiga miljama daleko od svake ideje „o mrtvima sve najbolje”. Ko od ove knjige očekuje hagiografiju, bilo šta iz žanra „I ja sam video Holbruka Dika, legendu tu, slobodotvorca…” na pogrešnom je mestu. Paker ne propušta da pome nijednu njegovu ljudsku slabost, a o nekim lošim navikama i gresima piše čak sa stanovitim skoro perverznim uživanjem.

S druge, međutim, strane, a što je valjda i ključni razlog zbog koga je ova knjiga napisana, teško bi se moglo i zamisliti da se kroz jednu jedinu biografiju opiše„uspon i pad američke imperije” od Vijetnama preko Balkana do Iraka i Avganistana ovako sugestivno, efektno i otkrivalački. Džordž Paker je pljunuo istinu u oči i buldožer diplomatiji u formi vanjske politike kao i lažima i izgovorima kojima se ona kiti. - iz pogovora Muharema Bazdulja

Knjiga Željka Pupavca je iznenađujuće otrežnjujuće štivo. Ukazujući na skriveno lice revolucije, kao osnovnog načina dolaska komunista na vlast, autor je ukazao na jednu od bitnih osobenosti komunizma: zlo bazirano na neobičnoj i modernoj ideologiji. Slažemo se sa njegovim viđenjem da je glavni kredo revolucije - inaugurisanje novog... nepomirljivo suprotstavljenog postojećem (tradicionalnom) - okidač za oslobađanje psiho-socijalne energije nagomilane tokom statičnog perioda". Kao i da su komunističke revolucije - svojevrsno pražnjenje kolektivne energije. Iskustvo savremenika i pravnička logika pomogli su piscu da nadomesti naučnu metodologiju tumačenja ove, po Srbe, pogubne ideologije. Metodom postavljanja dilema i pitanja, autor ove studije postigao je veliki efekat, ukazujući čitaocu na potrebu da se sam zapita nad rezultatima komunizma na ovom prostoru." dr Bojan Dimitrijević, recenzent

Ova monografija obuhvata klasične i najnovije teorije i doktrine međunarodnih (političkih) odnosa i spoljne politike i diplomatije. Ovde je kao originalan doprinos izložena i sopstvena (moja) teorija i filozofija Dijalektičkog Relacionizma, koja je zasnovana na novoj Meta-dijalektičkoj metodologiji.Knjiga je namenjena akademskoj, naučnoj i široj stručnoj javnosti i posebno može doprineti edukaciji studenata na osnovnim i poslediplomskim studijama političkih nauka i nauka nacionalne bezbednosti.

Kada je predsednik Barak Obama tokom leta 2011. godine formalno zatražio da predsednik Sirije Bašar el Asad odstupi s vlasti, to nije bio prvi put da su Sjedinjene Američke Države tražile promenu režima u Damasku. Sjedinjene Države vodile su dugotrajni rat protiv Sirije još od trenutka kada je 1963. godine na vlast došao snažno nezavistan arapski nacionalistički pokret — kojem su i Bašar i njegov otac Hafez el Asad bili odani sledbenici. Vašington je nastojao da ukloni uticaj arapskog nacionalizma iz sirijske države, ali i iz arapskog sveta uopšte, jer je on predstavljao pretnju američkoj agendi uspostavljanja globalne dominacije i stvaranja investicionog okruženja pogodnog za američke banke, investitore i korporacije širom sveta. Arapski nacionalisti su težili ujedinjenju 400 miliona Arapa u jednu supersilu koja bi mogla da se suprotstavi hegemoniji SAD u Zapadnoj Aziji i Severnoj Africi i da postane značajan globalni akter oslobođen dominacije bivših kolonijalnih sila i Sjedinjenih Država. Vašington je vodio duge ratove protiv vođa arapskog nacionalističkog pokreta — egipatskog Gamala Abdela Nasera, iračkog Sadama Huseina, libijskog Moamera Gadafija i sirijskih Asadovih — često se udružujući s posebno nasilnim oblicima političkog islama kako bi potkopao svoje arapskonacionalističke neprijatelje. Do 2011. godine u regionu je ostala samo jedna panarapska država — Sirija.

Monografija „Antipolitika“ Dušana Spasojevića predstavlja prvu knjigu na našim prostorima koja se temeljno i istraživački prodorno bavi načinima upliva antipolitičkih ideja u političke partije i civilno društvo. Cilj knjige je da objasni pojam antipolitike i načine na koje različiti akteri (partije, civilno društvo) koriste antipolitičke ideje i reagu ¬ ju na njih kako bi zadržali svoje pozicije ili osvojili povere ¬ nje građana. Knjiga pokazuje uticaj antipolitike na ideolo ¬ giju, pristupe i taktike političkih partija, kao i na delovanje aktera civilnog društva i njihov odnos sa građanima.
Iz recenzije Jelene Lončar

Dušan Spasojević u svojoj knjizi ne svodi antipolitiku na jednostavne opozicione stavove, već je posmatra kao kom ¬ pleksan fenomen koji ima duboke korene u krizi demokratskih institucija i predstavničke funkcije političkih partija. Autor ističe da antipolitika nije samo rezultat nezadovolj ¬ stva građana, već i alatka koju koriste političari kako bi se postavili kao „spasioci“ sistema, često bez stvarnih name ¬ ra da promene „status quo“.

Iz recenzije Gazele Pudar Draško


Analizirajući različite talase protesta u Srbiji, Spasojević pokazuje kako su se svaki put građani i javne ličnosti distancirali od stranaka i stranačkog angažmana, tražeći i očekujući da će samo čisti, nestranački, nepolitički, građanski protesti dovesti do očekiva ¬ nih političkih i društvenih promena. Tome su doprineli karakteri protesta, čiji su učesnici insistirali na mirnim i neradikalnim merama, ali i strategija vlasti da ne primenjuje nasilje prema učesnicima i da ih delegitimiše kao „političke“.

Iz recenzije Danila Vukovića

O autoru


Dušan Spasojević (1979, Užice), van ¬ redni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Objavio je veliki broj naučnih radova i dve monografije. U svojim radovima bavi se klasičnim polit -sociološkim temama kao što su političke partije i ideologi ¬ je, linije političkih i društvenih pode ¬ la, te pitanja civilnog društva i političke participacije. Poslednjih godina njegovi radovi i istraživanja usmereni su na krizu demokratije u Srbiji, po ¬ smatranu kroz ulogu opozicije i kvali ¬ tet izbornih uslova u hibridnim režimi ¬ ma, te taktike vlasti prema protestima i društvenim pokretima. Dušan Spa ¬ sojević je glavni i odgovorni urednik časopisa „Političke perspektive“, koji zajednički izdaju fakulteti političkih nauka iz Beograda i Zagreba. Član je Upravnog odbora udruženja građana CRTA.

This book is a continuation of my research series that began with the books “The End of the Russian World” and “Russia—From a Failed State to a Rogue State.” In these books, I analyzed in detail the Russian aggression against Ukraine, its historical, political, and social causes, and the catastrophic consequences not only for Ukraine but also for Russia, the Balkans, Europe, and the whole world. This collection of columns covers the period from August 2023 to the present day. It records the most important events related to the Russian aggression against Ukraine but also something much more serious—it documents the hypocrisy of a large part of the international community.

Ova knjiga je nastavak mog istraživačkog niza, započetog knjigama „Kraj ruskog sveta“ i „Rusija – od propale do odmetničke države“. U njima sam detaljno analizirao rusku agresiju na Ukrajinu, njene istorijske, političke i društvene uzroke, kao i pogubne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za Rusiju, Balkan, Evropu i ceo svet. Ova zbirka kolumni pokriva period od avgusta 2023. do danas. Ona beleži ključne događaje u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, ali i nešto daleko ozbiljnije – dokumentuje licemerje velikog dela međunarodne zajednice.

„Bolest dijaloga je kulminirala od momenta kad je proizveden institucionalni i bezbednosni vakuum povlačenjem predstavnika srpske zajednice iz institucija Kosova i lokalnih institucija u četiri opštine na severu Kosova.

Period od 2022. do oktobra 2024. na Kosovu je u znaku nametanja „normalnosti“. Takvo stanje, po svom osnovnom značenju i pokazateljima iz života ljudi, naročito manjina , nije i ne može biti prijatno. Pogotovo što ono kao ukupni rezultat produžene bezbednosne krize i prekomerne upotrebe političko-bezbednosnog marketinga, policijskih i parapolicijskih snaga ima novu realnost, koju većina ljudi koji u njoj žive doživljava kao ponižavanje i gubitak. To je izvorište individualnih i grupnih socijalno-psiholoških frustracija i trauma.

Četvrta sednica CKSKJ, 1. jula 1966. na Brionima, označila je prelomni trenutak u istoriji druge Jugoslavije. Na sednici je politički likvidiran Aleksandar Ranković, uz Edvarda Kardelja najbliži saradnik Josipa Broza Tita. Ranković je uklonjen pod optužbom da je navodno organizovao ozvučenje i prisluškivanje Tita i drugih rukovodilaca, da se, zaverenički i pučistički, borio za vlast i mesto Titovog naslednika na položaju države. Proglašen je krivim za zloupotrebu Službe državne bezbednosti, formiranje frakcijske grupe koja je sprečila razvoj samoupravljanja i demokratizaciju jugoslovenskog društva.

Ovom knjigom vraćamo se Aleksandru Rankoviću i Brionskom plenumu iako je od njega prošlo već gotovo osam decenija.

Zašto?

Zato što je ta smena bila veoma značajna, važna za budućnost Jugoslavije.

Zato što gotovo tek sada istoričari i politički analitičari prepoznaju šta se sve i kako odigralo.

Zato što su ta saznanja ogledalo u kojem se dobro vide i prepoznaju činjenice i akteri, a to daje novu sliku i dimenziju „slučaju Ranković“ i tom spektakularnom i neočekivanom partijskom činu, koji se zbio na izolovanom ostrvu na vrhu Jadrana.

Jednostavno: istina je drugačija.

U svojoj najnovijoj knjizi austrijski istoričar i publicista Hanes Hofbauer na briljantan način pokazuje dvostruke standarde svetskih, u ovom slučaju pre svega zapadnih moćnika. Autor daje detaljan pregled raznih prinudnih mera, kao što su bojkot, embargo i sankcije, koje svetski moćnici koriste kako bi nepokorne nacije stavile pod svoju kontrolu. Takvo njihovo delovanje obično bi dovodilo do sigurne propasti sankcionisane države, pa čak i do krajnje bede i gladi njenog stanovništva. Poseban akcenat u knjizi je stavljen na desetine paketa sankcija Rusiji koje su nametnule SAD tokom krize u Ukrajini, a koje su odmah, slepo, sledile i zemlje Evropske unije. Hofbauer ovde dokumentovano pokazuje da ove sankcije predstavljaju kršenje normi međunarodnog prava, jer sankcije može da uvede samo Savet bezbednosti UN.

Centralna ideja Papeovog naučnog i društveno-političkog delovanja jeste stavljanje aktuelnih događaja u istorijski kontekst, jer samo takvo sagledavanje pruža realnu sliku stvari. Svaka nacija i država, u manjoj ili većoj meri, počiva na mitovima, smišljenim decenijama, nekad i vekovima unazad, koji i te kako utiču na sadašnjost i budućnost.

Ilan Pape u svojoj knjizi dekonstruiše mitove na kojima počiva država Izrael. Iako napisana godinama pre 7. oktobra 2023, ona pruža okvir za sve ono što se tog dana desilo, brutalni napad Hamasa, kao i ono što je usledilo, genocid države Izrael nad stanovništvom Gaze. Deset mitova o Izraelu studija je slučaja o razornoj moći političkog mita, o njegovoj snazi koja može decenijama da pruža izgovor za okupaciju, dehumanizaciju i pokoravanje drugog, da dosegne i do sadašnjosti i omogući „mirnu savest“ počiniocima i podržavaocima genocida.

Ova knjiga je inspirativna i u kontekstu navođenja na razmišljanje o našim mitovima, jer smo svedoci toga da je naš region bogat njima, a iskustvo nas uči da bez dekonstrukcije ovih mitova naša društva teško mogu napred. Kako i sam Pape navodi, istinito i nepristrasno razumevanje prošlosti, ma kako ona bila neprijatna, otvara vrata miru. - Mirko Medenica

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića.Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja:
- Kako je nastalo drugosrbijanstvo?
- Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije?
- Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije?
- Da li je Milovan Đilas sekularni svetac?
- Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu?
Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Knjiga Druga Srbija za početnike: portreti karikature, Vladimira Dimitrijevića, bavi se začaranim krugom u kome se našla autošovinistička klika bivših srbijanskih titoista koji su, na NATO platnim spiskovima, postali globalisti.
Saznajte: Kako su nastali čudesni svetovi Đerča Soroša?
Kojim putem je išao Vojin Dimitrijević?
Kakva je razlika između Borke Pavićević i Nikole Miloševića?
Zašto je Dragoljub Mićunović bio za Crveni univerzitet Karl Marks u Beogradu, papočeo da vozi luksuzna kola u suprotnom pravcu?
Hoće li naša deca učiti istoriju po Nataši Kandić?
Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg intrigantnog izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Na čemu se temelji poverenje koje ukazujemo društvenom i političkom sistemu?

U knjizi PSIHOLOGIJA (NE)POVERENJA U DRUŠTVENI SISTEM ispituje se odnos između stepena poverenja u društveni sistem u kom građani žive i njihovih prošlih, trenutnih ili budućih socijalnih ponašanja. Istraživanje obuhvata period od 2016. do 2022. godine u Srbiji, a sagledavani su faktori kao što su: ideologija ispitanika, njihovi stavovi i verovanja, socijalni identiteti i psihološki mehanizmi opravdavanja sistema. Poverenje u društveni sistem značajno utiče na stopu političkog aktivizma u zemlji, na stopu izlaznosti na izbore, i konačno, na efikasnost sprovođenja javnih politika. Ovo istraživanje jeste važan korak ka boljem razumevanju društvenog funkcionisanja, i daje nam korisne smernice u pokušaju da se nađu moguća rešenja, ili preporuke za budućnost.