ETNOLOGIJA/ANTROPOLOGIJA

Problemi i zadaci rekonstrukcije slovenske duhovne kulture nalaze se u neposrednoj vezi s problemom etnogeneze Slovena ili su njegov sastavni deo. Ako bismo ove probleme razdvojili i smatrali ih nezavisnim ili autonomnim, morali bismo da priznamo kako je rešavanje pitanja etnogeneze Slovena u današnje vreme nemoguće bez evidentiranja činjenica i pokazatelja slovenske duhovne kulture, kao što se ni ta kultura ne može rekonstruisati bez dovoljno jasne predstave o praslovenskoj istorijskoj (teritorija, materijalna kultura, socijalna struktura, privredna delatnost i sl.) i jezičkoj prošlosti.
Nikita I. Tolstoj

O autoru:
Nikita I. Tolstoj (1923–1996) bio je jedan od vodećih slavista u svetu. Rođen je u Vršcu 1923. g. u porodici ruskih izbeglica, primljenih u Kraljevini Jugoslaviji nakon Oktobarske revolucije u Rusiji. Njegov otac, oficir carske Rusije, jedan je od unuka čuvenog pisca Lava Tolstoja i autor Srpsko-ruskog rečnika, koji je i danas u upotrebi. Za njegovo ime se vezuje poseban lingvistički pravac – etnolingvistika, koji su dalje razvijali njegova saradnica i životna saputnica, Svetlana Tolstoj, i mnogobrojni učenici. Bio je član više nacionalnih akademija nauka uključujući i SANU.

Jedna od najpoznatijih i najboljih naučnopopularnih knjiga koje su napisane u dvadesetom veku, ponovo na srpskom jeziku u novom izdanju i sa obnovljenim prevodom Jelene Stakić.

Sebični gen je najčuvenije delo Ričarda Dokinsa koje je tokom trideset godina postojanja preraslo u kultno štivo prodato u više od milion primeraka širom sveta. Svojim književnim stilom, jasnim i uverljivim izlaganjem, Dokins osvetljava neke od najvećih tajni ljudske prirode, dokazujući da se kroz perspektivu sebičnih gena mogu objasniti moral, altruizam, požrtvovanje, dobrota i mnoge druge osobine čoveka i ostalih živih bića.

Sebični gen je remek-delo naučne proze, napisano jezikom koji je razumljiv najširem krugu čitalaca. Značaj ideja koje je Dokins izneo u ovoj knjizi, potvrdilo je vreme. U savršenom skladu sa teorijom evolucije Čarlsa Darvina, koncept sebičnog gena je veličanstvena intelektualna tvorevina.

Čitanje Sebičnog gena promeniće vaše shvatanje života i sveta koji vas okružuje.

„Dinarski su ljudi živog duha i tanane inteligencije. Obdareni živom i raznovrsnom osećajnošću oni se često povode za svojom maštom, koja je vrlo živa i bogata, kao i za prvim impulsom oduševljenja i srdžbe. U svojim se akcijama obično inspirišu pobudama moralne i duhovne vrste; materijalni interesi imaju samo ulogu drugog reda. Da bi se izazvala najveća suma njihove snage, treba dirnuti u njihovu osećajnost, osetljivost, u njihov individualni i nacionalni ponos; treba istaći pitanje časti ili ideal pravde ili slobode. To su glavni uzroci strasti koji pokreću dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizlazi srećan ili nesrećan tok njihova života, mnogo više nego što potiče od sebičnosti ili od lakomosti. Sa ovim se inspiracijama mešaju rasni instinkt, instinkt za životom i za razvijanjem, instinkt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instinkt čija je snaga ogromna. Dinarski čovek ne veruje da ima teškoća koje ne bi mogao savladati. Njegova je mera nepomućena, pouzdanje bezgranično.“

Knjiga antropologa Jovice Stojanovića Odevena životinja prva je antropološka studija u nas o odevnoj modi. Može se reći da je ovo izuzetno značajan prilog temi o kojoj je reč, jer modom su se bavili izvesni autori, ali mahom marginalno i u kontekstu drugih tema.

Stojanović je vrlo iscrpno pokazao da odelo ipak nešto čini sa čovekom, a čini od njega i svašta, jer je čovek opsednut svojim telesnim self-prezentacijama, pa otuda je smislena njegova tvrdnja da je odelo sačinilac kulturnog bića čoveka.

Simbolička vrednost komunikacije u odevanju, i uopšte simbolika odevne mode, koja vuče korene još iz arhajskog doba, ovde je, uz mnoštvo argumentacije, obilno potvrđena. Stojanović je ozbiljno poljuljao i tradicionalnu antropološku tezu da je čovek počeo prvo da se kiti, a zatim odeva.

Ovo je, verovatno, jedno od najoriginalnijih dela koja su uopšte napisana o fenomenu odevanja. Istraživači kulture čovekovog življenja različitih vokacija imaju sve razloge da pročitaju ovu knjigu, kao i šira kulturna javnost, a naročito oni kojima je moda profesija. Odavde će imati šta da nauče...

Teorijski pomak u razlikovanju pola (sex) i roda (gender), unutar teorije rodnosti, ima dugu predistoriju. Osnovu teorijskog koncepta je ponudila Margaret Mid u knjizi „Pol i temperament u tri primitivna društva“ još 1935. godine. Ona je definisala pol kao biološku kategoriju, a rod kao društveni konstrukt.

Najprodavanija knjiga u Hrvatskoj u 2021. godini!

Zašto se zaljubljujemo? Što je pozadina ljudske sposobnosti i potrebe za ljubavlju? Da li je ljubav jača od kulturnih normi ili je ona nešto što je u potpunosti oblikovalo društvo?

Nakon što su se Anđela i Davor venčali, otišli su na medeni mesec - godinu dana su putovali oko sveta i istraživali ljubav kroz razne kulture. Put ih je vodio preko šest kontinenata i 30 zemalja, od Bušmana iz afričke pustinje do urbanih parova najvećih svetskih metropola, od tradicionalnih poligamijskih harema do modernih poliamornih zajednica, od lovaca i sakupljača iz amazonske prašume do plemena sa dalekih rajskih obala Pacifika, od ljudi koji nikad nisu našli ljubav, do onih koji su u ljubavi našli sve. Razgovarali su i sa uglednim svetskim naučnicima, a putujući kroz brojne izazove analizirali su i svoj odnos, sve ne bi li saznali šta je zapravo ljubav i da li je ona univerzalna. Rezultat je, rečima urednika Krune Lokotara: ”Knjiga koja leči ljubavlju i koja pokušava ljubav da izleči.”

Na svojih 400 strana objedinjuje intimni esej, dnevnik putovanja i etnografsku studiju i kao takva predstavlja inspirativno istraživanje koje čitaoce vodi na putovanje kroz različite aspekte značenja koje ljubav ima u današnjoj kulturi. Od različitih naučnih pogleda na ljubav do intrigantnih ličnih priča, knjiga daje jedinstveni pogled na evoluciju, poreklo i razvoj koncepta ljubavi kroz istoriju, uzimajući u obzir njene različite forme, kao i društveni i lični značaj.

„Recenzirana monografija je jedinstvena i po impresivnom terenskom obuhvatu, jer su istraživanja obavljena u tri države: Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. Na osnovu toga, monografija pripada istovremeno balkanologiji i centralnoevropskim studijama i dodaje još jedan ozbiljan argument izdavačima koji se zalažu za zasnivanje banatskih studija kao samostalne discipline” - Iz recenzije dr Biljane Sikimić, Balkanološki institut SANU

Potreba za proučavanjem žena u politici je oduvek postojala i nikad ne jenjava, jer se u društvenim naukama i dalje srećemo sa androcentričnim znanjem i nedostatkom teorijskih i empirijskih provera široko prihvaćenih postulata.

Tejar de Šarden (1881–1955) poznat je kao paleontolog (u Kini je otkrio sinantropusa, kineskog pračoveka), a kao teolog jezuitskog reda pročuo se po znamenitoj knjizi Fenomen čoveka (La phénomène humain). Spajajući iskustva moderne nauke (Ajnštajnovu, Hajzenbergovu i Borovu teoriju), geologiju i paleontologiju sa teologijom, Šarden je stvorio sveobuhvatno učenje o čoveku prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. (Zbog toga je posle Drugog svetskog rata u Francuskoj postavljen za direktora Nacionalnog centra za naučna istraživanja, kao i za profesora na Collège France.) Za razliku od mnogih poznatih teologa, on je svoje nazore temeljio na univerzalnom humanizmu koji je u tesnoj vezi sa razvojem modernog sveta, smatrajući da moderna crkva mora da evoluira kao i društvena svest. Zbog toga su njegovo učenje nazivali religija evolucije. Treba pomenuti i njegova dela Božanska sredina (Le milieu divin), Ljudska energija (L’energie humaine), Nauka i Hrist – Himna univerzuma (Science et Christ – Hymne de l’univers), od kojih neka crkva nije dozvoljavala da budu objavljena. Za razliku od zvanične dogmatike, koja Materiji pripisuje niži stupanj postojanja, vezujući je za ono što je prolazno i sklono propadanju, Šarden Materiji pripisuje osnov duhovnog, njegovu matricu, dok je Duh više stanje Materije. Iz toga proizlazi zavisnost ova dva sveta: čineći jedinstvo oni su neprolazni, ne postoje jedan bez drugog. Čovek bi po Šardenu mogao biti prelazna faza toga jedinstva, dok bi najviša faza bila – ultraljudsko. Ali njega je nemoguće dostići bez Materije jer je ona osnovni pokretač našeg fizičkog postojanja („Treba ti ulje za udove, krv za tvoje vene“), naše inteligencije („Treba ti Stvarnost za inteligenciju“), jer sami zakoni prirode nalažu ovakve odnose. „Ne reci, dakle, nikad, poput nekih: ‚Materija je izanđala, Materija je mrtva!‘ Do kraja svih vekova Materija će biti mlada i bujna, blistava i nova za onoga ko je bude hteo.“ „Kupaj se u Materiji, sine Čovečiji... Ona je ta koja je nekada odgajila tvoju nevinost – ona će te odvesti do Boga!“ – poruka je Tejara de Šardena u ovoj knjizi.

Skrivena prisutnost grčkih božanstava

Proučavanje narodnog stvaralaštva navelo je Čajkanovića da se posveti istraživanju predhrišćanskih verovanja srpskog naroda. U vreme kada je započeo svoja istraživanja nije bilo pouzdanih izvora za proučavanje i rekonstrukciju predhrišćanske religije, a kao polazište su se nametnule narodne umotvorine i tradicionalna narodna verovanja. Čajkanović je koristeći komparativnu metodu i pažljivo analizirajući srpske običaje, umotvorine i tradiciju u velikoj meri uspešno rekonstruisao predhrišćansku religiju srpskog naroda. Njegova najznačajnija knjiga iz ove oblasti je O srpskom vrhovnom bogu, objavljena za njegova života 1941. godine.

Studije o narodnim bajkama, običajima, pesmama

U prvoj knjizi nove Glasnikove edicije „Mali leksikoni srpske kulture" nalazi se sedamdeset izabranih osnovnih pojmova iz etnologije i antropologije, čime se daje pregled istorijskog razvoja etnologije kao nauke (retrospektiva) i ukazuje na novepristupe (perspektiva) ove nauke i njoj bliskih disciplina.

Dvadeseti vek je svet formiranja "globalnog sela". Narodi koje su ljudi ranijih vremena upoznavali samo kroz pripovedanja putnika, obojili su svojom šarolikom kulturom svakodnevicu dvadesetog veka. Drugi i drukčiji prošarali su svet i otvorili mu mnoge nove vidike. To što je nekad bilo samo po sebi razumljivo postalo je tako predmet istraživanja; to što se nekad činilo nepromenljivim, postalo je stvar neprestanih promena. U svakodnevicu mnogih ljudi to je unelo mnoge nepoznanice i nesigurnosti, često izazivajući nedoumice i otpore. Pitanje tolerantnosti prema drugom i drukčijem našlo se na dnevnom redu politike i publicistike.

Politika I publicistika tražile su odgovore na to pitanje prema svojim mogućnostima i potrebama; zato su ti odgovori bili površni I češće su postavljali dopunska pitanja nego što su davali upotrebljiva uviđanja. A to otvara prostor i potrebu da se u širu društvenu raspravu aktivnije uključe i humanistika i sociologija...

U srcu svake žene obitava neukrotiva snaga, ispunjena instinktima dobra, strastvenom kreativnošću i bezvremenim znanjem. Ona je Divlja Žena, otjelovljenje ženske instinktivne prirode. Ali ona je i ugrožena vrsta. U ovoj knjizi dr Estes otkriva bogatstvo mitova iz različitih kultura, folklora i predanja, čak i iz sopstvenog porodičnog nasljeđa, u cilju da pomogne ženama da ponovo uspostave kontakt sa ovim snažnim, zdravim, vizionarskim atributima sopstvene instinkitvne prirode. Kroz priče i komentare u ovoj knjizi, dr Estes je stvorila novi leksikon ženske psihe.

Knjiga koja će svakoj ženi pomoći da izbjegne one greške koje u svom samorazvoju svi pravimo, slušajući upravo svoju prirodnu inuticiju. Knjiga dr Estes predstavlja zanimljiv vodič za najuzbudljivije putovanje u sopstvenu unutrašnjost.

Opsežna etnološko-antropološka studija ljudske opsjednutosti mesom, o povijesti arhetipske žudnje za mesom. Autor kombinira arheološke i statističke podatke o prehrambenim navikama ljudi i zdravstvenim rizicima ili prednostima konzumacije mesa. Svoje teze je argumentirao iskazima prikupljenim vlastitim terenskim istraživanjima i dodatno obogatio citatima ispitanika , ali i iz drugih znanstvenih radova, tiska književnosti itd. Ova knjiga je jedan od priloga antropologiji hrane, kao i prilog antropološkom propitivanju odnosa kulture i prirode. Obraća se stručnjacima različitih profila , budući da se dotiče disciplina od etnologije preko ekonomije do ekologije.

POVEST ĆU VAS na kulinarsko i evolucijsko putovanje koje će otkriti da se domovina naših predaka ne nalazi na nekom udaljenom, gotovo nedostižnom mjestu, već da je ugrađena u naše gene i u naše prehrambene sklonosti uvjetovane kulturom. Zapravo postoje dinamične veze između naših kulinarskih sklonosti, gena, prehrane naših predaka i područja koja su oni dulje vremena nazivali svojim domom. Kad krenemo na put kako bismo shvatili dubinu ovih povezanosti, posjećivat ćemo otok za otokom i kontinent za kontinentom gdje su dijelovi priče najjasnije vidljivi. Na svakom od ovih lokaliteta vidjet ćemo da se pojedina etnička kulinarska tradicija širom svijeta ne sastoji od nasumičnih sastojaka koji su se zajedno našli eksperimentiranjem nekog glavnog kuhara. Umjesto toga, svaka etnička kuhinja odražava evolucijsku povijest određene ljudske populacije koja je reagirala na jestive biljke i životinje koje su se na određenom području mogle pronaći ili nabaviti trgovinom, te na bolesti, suše i pošasti koje su se ondje javljale. Naše će putovanje otkriti tragedije koje su ove etničke populacije zadesile kad god bi se našle protjerane iz svoje domovine ili kada bi otišle predaleko od svoje tradicije, zavedene stranom hranom i pićem. Ali ono će slaviti i svojevrstan povratak kući - trenutke kada osjećamo da su naši geni, naša kulturna tradicija i hrana koju jedemo u savršenom skladu - tako da su zdravlje našeg tijela, zajednice i okoliša jedna te ista stvar...

Prema rečima Kliforda Gerca, ovo delo predstavlja jednu od najlepših knjiga koje je ikada napisao jedan antropolog. "Ona ima formu standardne legende o Herojskom traganju... Knjiga je mešavina autobiografije, putopisa, filozofske rasprave, etnografskog izveštaja, kolonijalne istorije i proročkog mita." U naučnoj objektivizaciji neposrednog psiho-fizičkog iskustva istraživača na terenu Levi-Stros vidi pravi smoisao etnografije. Istovremeno, ova knjiga pokazuje koliko je teško zacrtati zakonske odnose u stvarnosti koja, uprkos ogromnim naporima, dubokom ličnom, ponekad i potresnom spoznavanju, ostaje nepoznata i daleka.

Reč je o zabeleškama sa puta Klod Levi Strosa po Amazoniji i još nekim delovima Latinske Amerike. Levi Stros nas upućuje do najsitnijih detalja u život i kulturu urođenika, pre svega, u brazilskoj Amazoniji.

Elegantno, ponovljeno izdanje vanvremenske zbirke mitova indijanskog plemena Haida, prvi put objavljenog 1984. godine, sa novim predgovorom Kloda Levi-Strosa, koji je zapisao: Kao plod inspirisane saradnje između umetnika i pesnika, ova knjiga nas otvara njihovoj zavodničkoj moći, njihovom šarmu i svežini.
Deset majstorskih crteža Bila Rida prate deset epizoda iz mitologije Haida, koje su prepričali Bil Rid i Robert Bringhurst. Ovakav spoj oživljava umetnost i mitologiju Haida na jedan potpuno drukčiji način. Kroz vekove, Indijanci Severozapadne obale američkog kontinenta razvili su grafičke i skupturalne konvencije i upotrebljavali stilska sredstva kojima se ljudske i neljudske karakteristike mešaju, prepliću i preoblikuju. Njihova realnost sastoji se od likova koji nisu ni ljudski, ni životinjski, već oba u isto vreme.Oni predstavljaju velike zaštitnike, ali ponekad i teške protivnike pripadnika plemena.

Putovanje kroz svet kultura koje nestaju.

Autor je živeo godinu dana u neposrednoj blizini Gvajaki Indijanaca, koje još nazivaju i Okrutnim Pacovima. Oni sebe nazivaju Ače, Osobe. Ćutljivi i nevidljivi ovi nomadi pohode tropske šume na istoku Paragvaja, što im je omogućilo da dugo odolevaju sudbini stajaćih suseda: ropstvu, smrti i istrebljenju.Dogodovštine, šaljive i tragične anegdote malo po malo skiciraju portret Gvajakija, razvratnih kad im se ukaže prilika, ozbiljnih kada je to potrebno. Ova hronika ne prenebregava ni jedan od problema koji ova populacija predstavlja etnologiji.

Zašto deca za koju se kaže da su ih usvojile životinje, da su preživela traumu jedne potpune izolacije u prirodi ili jedno dugotrajno zatočeništvo, pobuđuju toliko zanimanje? Zbog čega, na primer, današnja štampa nastoji da o slučajevima maltretiranja ili marginalizacije nekog deteta govori kao o slučajevima divlje dece, dok se antropologije, izgleda, za to više ne zainma? Nije se oduvek i svuda pričalo o divljem detetu. Naročito je na zapadu, tokom dva ili tri veka (od XVI do XVIII), divlje dete bilo u središtu istraživanja o prirodi čoveka, njegovim čulima, položaju, opstanku, neophodnosti društvenog života, njegovom duhu i jeziku...

Kosovski kulturološki mit, kao kulturna činjenica proistekla iz simbioze raznorodnih duhovnih iskustava i pamćenja, odražava jednu vrstu virtuelnog kulturnog pejzaža zabeleženog u jeziku i usmenom zaveštanju.Pred nama je pokušaj jednog drugačijeg čitanja kulturnog nasleđa i u okviru njega jedinstvene kulturološke činjenice kao što je mit o Kosovu. Posebno nas je zanimalo da ustanovimo mesto nastanka, ili mesto duhovnog porekla Kosovskog mita, zatim da odredimo njegovu prirodu, kao i ulogu u stvaranju i očuvanju kulturnog i kolektivnog identiteta Srba.
Kosovski kulturološki mit se pojavljuje kao jedna od duhovnih konstanti u odnosu na koju se svako vreme i svaka generacija određuju. Bilo bi zanimljivo saznati šta je to što uslovljava i nameće pokolenjima takvu vrstu određenja i u kojoj meri se mentalna karta Kosovskog mita podudara sa istorijskom geografijom srpskog naroda. U vremenu poljuljanog identiteta i zamagljenih istorijskih smernica, možda nije loše zaći u strukture kolektivne svesti i podsvesti, koje nam reflektuje kosovska kulturna zaostavština, ne bismo li bolje spoznali sami sebe i pesmu koja, ispevana, već vekovima peva o nama...

Nema toga ko nije zapazio da se među svakih tridesetak često viđanih i otuda običnih prezimena javi i poneko kao krojeno da iznenadi ili zabavi. Sreću se svuda – u školi, na poslu, na radiju i TV. Mora se priznati da nije isto kada se čuju prezimena Petrović ili Jovanović, ili neka od onih koja vrcaju humorom, poput Ćulibrk, Tresigaća ili Krkobabić, ili pretećih, poput Koljivratić i Palikuća, ili ona puna poželjnih nagoveštaja, kao Mileusnić. Očito nas nešto goni da verbalni žongleraj skriven u neobičnim prezimenima doživljavamo kao malo čudo i da na njega reagujemo iz dubine estetskog i jezičkog bića, snagom urođene ljubavi za raznovrsnost, iznenađenja i misteriju. Prolaze decenije, a pojavi novih zanimljivih prezimena kao da nema kraja! Možda srpskih prezimena ima više nego Srba, možda je njihov broj beskonačan, ili bar ravan broju zvezda na vedrom noćnom nebu nad zemljom Srbijom. Sastavljen isključivo od izvorne jezičke građe koja je odležala na istorijskoj i jezičkoj vetrometini dva ili više stoleća, ovaj prezimenik je i sadržajno i koloraturno narodna tvorevina, poput epsko-lirske pesme. Jedino iza forme „strofa“, u koje su svrstana naša najzanimljivija prezimena, stoje, kao ispod melografskog zapisa, ime i trud skromnog potpisnika ovih redova. (Srpko Leštarić)

Veliki potop, Trojanski rat, uništenje Sodome i Gomore... Šta se krije iza najvećih kataklizmi u istoriji čovečanstva? Zašto je istorija Zemlje ispunjena neprestanim sukobima? Da li je čovek rođen da bude ratnik ili se čovečanstvo naučilo ratovanju od bogova? Jesu li ratovi na zemlji započeli na nebesima i hoće li nebeski događaji odrediti budućnost čovečanstva?

Iako je u njoj predstavljena čitava paleta jela sa južnoslovenskih prostora, knjiga Kuvanje pod drugim zvezdama je mnogo više od kuvara. Ona je omaž porodici, zavičaju, detinjstvu. Nostalgičan prema starim vremenima, autor vraća aromu iščezlog sveta oživljavanjem tih ukusa i mirisa. Ove priče o jelima su i pripovesti o autorovom odrastanju i putovanjima, mogu se čitati i kao kulturološka studija, a obogaćene su i neobičnim pojedinačnim ljudskim sudbinama.

Naslov ove knjige ukazuje na značajnu ulogu i visoko mesto koje autor pridaje kulturi ishrane. Knjiga je, naime, posvećena svim onim anonimnim gastronomskim stvaraocima, ne samo iz njegove rodne Koruške, već i iz cele bivše Jugoslavije, koji sami nisu nikada „posezali za zvezdama“, ali su ipak učinili da jednostavna hrana, naročito hrana našeg detinjstva i naše prošlosti, zasvetli poput zvezda na nebu naših uspomena.

Iz Predgovora Zlatka Krasnog