DRUŠTVENE NAUKE

POBEDNIK SE ODLUČUJE PRE BORBE

Umeće ratovanja nije samo delo o strategiji i ratu već skup principakoji se kroz vekove potvrđuju u stvarnim životnim i poslovnim situacijama. Sun Cuovi citati ne ostajuu domenu teorije - oni se prepoznaju u odlukama, odnosima,krizama i izborima koji odlikuju svakodnevni profesionalni svet.

Autor, čije je iskustvo prožeto školovanjem u Beogradu, studijama u Evropi, boravkom u Rusiji, te rukovodećim angažmanom u svetskim finansijskim centrima, svedoči o rađanju i zatvaranju ruskog tržišta. Knjiga obuhvata i najnovija dešavanja u periodu 2023–2025, te pruža pronicljive analize i zapažanja o daljem usijavanju tenzija i eskalaciji sukoba u svetu, zatim o novim globalnim fenomenima koji preoblikuju našu civilizaciju, uključujući veštačku inteligenciju i klimatske promene, o velikim političkim promenama, poput povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

Nova knjiga Milana St. Protića.

DVADESET TRI LEKCIJE doktora istorije koji je bio u sobi kada se istorija dešavala.

DVA VEKA ISTORIJE. I JEDNO PITANJE.

Zašto sloboda uvek iznova mora da se osvaja

Milan St. Protić je doktorirao modernu evropsku istoriju u Santa Barbari. Bio je ambasador u Vašingtonu i gradonačelnik Beograda posle Petog oktobra. Praunuk je Stojana Protića, prvog predsednika vlade Kraljevine SHS. Malo ko je o istoriji pisao sa oba mesta odjednom – iz arhive i iz sobe u kojoj se odlučivalo.

U dvadeset tri ogleda Protić čita Francusku i Rusku revoluciju, pad Irana, američku protivrečnost i raspad Jugoslavije. Uporedo čita i ljude. Pašića i Čerčila kao isti psihološki soj. De Gola i Salana kao dva lica iste vojske. Marksa i Mengera kao dva odgovora na isto pitanje. Andrića kao čoveka koji se „grešio u svakodnevici, a u spisateljstvu ostao veran sebi“.

A onda se okreće nama.

Zašto Srbi uvek traže moćnog zaštitnika – od ruskog cara, preko Staljina i Čerčila, do Putina i Trampa? Da li je Srbija ikada bila demokratska zemlja? Jugoslavija kao anatomija jedne zablude. I Peti oktobar, o kome piše kao učesnik, a ne kao posmatrač: „Znali smo protiv koga smo, nismo znali za šta smo.“

Kako je nastajala ideja o Rusiji i šta je oblikovalo njenu kulturu, identitet i pogled na sopstveno mesto između Istoka i Zapada?

U knjizi Natašin ples: Kulturna istorija Rusije Orlando Fajdžis vodi čitaoca kroz više od dva veka ruske istorije, od vremena Petra Velikog i izgradnje Sankt Peterburga do kraja Staljinove ere. Umesto klasične političke istorije, autor Rusiju posmatra kroz njenu književnost, muziku, slikarstvo, filozofiju, običaje i svakodnevni život.
Naslov knjige inspirisan je scenom iz Tolstojevog romana Rat i mir, u kojoj mlada Nataša Rostova spontano zaigra ruski narodni ples. Upravo taj trenutak postaje simbol jednog od centralnih pitanja knjige – odnosa između evropskog uticaja i duboko ukorenjene narodne tradicije u ruskoj kulturi.
Fajdžis istražuje način na koji su veliki ruski pisci, umetnici, kompozitori i mislioci pokušavali da odgovore na pitanje šta znači biti Rus. Kroz njihova dela i životne priče otvara teme aristokratije i seljaštva, grada i sela, vere, revolucije, umetnosti i mita o „ruskoj duši“, pokazujući koliko je ruski identitet nastajao iz stalnih unutrašnjih suprotnosti. Natašin ples je obimna i bogato ilustrovana kulturna istorija Rusije koja povezuje velika umetnička dela sa istorijskim okolnostima u kojima su nastajala. Fajdžis piše pristupačno i pripovedački, pa iza poznatih imena ruske kulture otkriva njihove svetove, ideje i dileme, kao i šire društvo koje ih je oblikovalo.
Knjiga će posebno privući čitaoce zainteresovane za rusku istoriju, književnost i umetnost, ali i sve koji žele da bolje razumeju kulturne korene Rusije i način na koji su se tokom vekova oblikovali njeni identitet i predstava o sopstvenoj istorijskoj ulozi.

O autoru
Orlando Fajdžis je britanski istoričar i pisac, specijalizovan za rusku i evropsku istoriju. Bio je profesor istorije na Birkbek koledžu Univerziteta u Londonu, a autor je više zapaženih knjiga o Rusiji, među kojima su Narodna tragedija, Doba šaputanja, Krim, Evropljani i Priča o Rusiji.

Kako je zaista izgledao život u starom Egiptu, daleko od piramida, mumija i kraljevskih grobnica?

U knjizi Godinu dana u životu starog Egipta Donald P. Rajan vodi čitaoca kroz svakodnevicu jedne od najfascinantnijih civilizacija u istoriji. Umesto da se zadrži samo na faraonima i monumentalnim građevinama, autor pažnju usmerava na ljude koji su činili egipatsko društvo: zemljoradnike, ribare, zanatlije, sveštenike, lekare, pisare, žene u domaćinstvu i radnike koji su gradili grobnice i hramove.

Radnja prati jednu godinu u vreme Osamnaeste dinastije Novog carstva, kada se vladavina Amenhotepa II bliži kraju, a Tutmozis IV čeka presto. Dok se priprema sahrana jednog vladara, život u zemlji Nila nastavlja se ustaljenim ritmom: reka se izliva, zemlja se obnavlja, setva i žetva određuju svakodnevicu, a religija, rad i porodične obaveze oblikuju život ljudi različitih staleža.

Kroz Tebu i Memfis upoznajemo stanovnike iz različitih slojeva društva, od običnih porodica do kraljevskog dvora. Njihove priče zajedno grade živu i neposrednu sliku starog Egipta i pokazuju da se iza velikih istorijskih događaja kriju iste ljudske brige, ambicije, strahovi i radosti koje prepoznajemo i danas.

Godinu dana u životu starog Egipta spaja istoriju, arheologiju i pripovedanje na pristupačan način, pa je odličan izbor za čitaoce koje zanimaju stari Egipat, svakodnevni život u drevnim civilizacijama i istorija ispričana kroz iskustvo običnih ljudi.

Autor Donald P. Rajan stručnjak je za egipatsku arheologiju i poznat po istraživanjima u Dolini kraljeva, uključujući otkrivanje izgubljenih grobnica i mumija.

Prevod: Dubravka Srećković-Divković.

Biblijsku reč iz Jevanđelja po Mateju: „Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“, Jerotić u svojoj knjizi tumači prenoseći reči patrijarha Pavla: „… razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno u sebi razvijate dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla, ali slepa. Stoga su nam potrebni i um i dobrota, da jedno drugom drže ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota ne pređe u glupost.“

Politika sankcija Evropske unije deo je neobjavljenog rata protiv Rusije. Od marta 2014. godine pojedinci se stavljaju na crne liste, suočavaju sa konfiskacijom imovine i ograničenjima slobode kretanja. U početku je ovo pogodilo Ukrajince i Ruse, ali kasnije i građane azijskih, afričkih i evropskih zemalja.

U aprilu 2014. godine, Brisel je pokrenuo mere ekonomske prinude sa ciljem da Rusiju baci na kolena, ali u stvarnosti to je dovelo do teške krize u Evropi i široko rasprostranjenih priprema za rat.

Lične sankcije o kojima se govori u ovoj knjizi sada utiču na više od 2.700 pojedinaca i organizacija. Među njima su i građani evropskih zemalja. Jednim potezom pera, oni su lišeni svih prava, nemaju pristup svojim računima, zabranjen im je rad i ne mogu prihvatiti pomoć od stranaca. Potpuno su blokirani.

Kada je novinar pitao nemačku vladu šta misli o tome da su nemački građani lišeni svih građanskih prava, on je na konferenciji za novinare 13. februara 2026. godine odgovorio da su sankcije protiv širenja dezinformacija opravdane i indirektno ugrožavaju sve one koji protivreče narativu EU o ratu u Ukrajini: „Stavljanje cene na ovo, na ime sankcije deo je naše politike. Ovo je namerno.“ - Iz predgovora autora srpskom izdanju

Knjiga „Državna represija u doba diktature kralja Aleksandra Karađorđevića 1929–1935“ Ivane Dobrivojević Tomić predstavlja važan doprinos sagledavanju istorije Kraljevine Jugoslavije. Šta se zaista događalo iza kulisa šestojanuarske diktature? Kako je država nadzirala svoje građane, ko je bio proglašavan neprijateljem, a gde se završavala granica između zaštite poretka i zloupotrebe vlasti? Oslanjajući se na bogatu i do sada nedovoljno istraženu arhivsku građu, ova knjiga vodi čitaoca u svet policijskih dosijea, tajnih praćenja, denuncijacija, političkih procesa, internacija i zatvora, otkrivajući složen mehanizam državne represije u Kraljevini Jugoslaviji između 1929. i 1935. godine. Istovremeno, razbijajući brojne uvrežene mitove, autorka pokazuje da represija nije bila ni jednostavna ni jednoznačna pojava, već proizvod duboke političke, nacionalne i društvene krize, terorizma, međunarodnih pritisaka i slabosti same države. Ovo nije samo priča o diktaturi kralja Aleksandra – to je uzbudljiva istorija jednog društva koje se našlo na ivici između autoritarizma, straha i borbe za opstanak.

U knjizi Milana Lukića akcenat je na tradicionalnim vrednostima i arhaičnim religijsko-mitološkim predstavama u svetlu modernog doba, koje zahteva i nove načine i metode tumačenja i recepcije folklora u svetu čija je svaka pora prožeta digitalnom tehnologijom. Pisana iz pera vrsnog folkloriste i književnika, ona je pitko i stilski izbrušeno esejističko štivo, vredno pažnje i one čitalačke publike koja nije usko povezana sa usmenom tradicijom i folklorom.

Štа аko je nаjveći podvig biti verаn u mаlom, а ne junаk?

Štа аko krst nije kаznа, nego poziv koji nаs lomi sаmo dа bi nаs ponovo sаgrаdio?Monаh Mаtej, sаvremeni bogotrаžitelj koji postаje bogonosаc, prolаzi kroz bolničke hodnike, zаtvorske rešetke i sopstveni аmbis strаdаnjа. U viziji kojа gа pretvаrа iz trаgаčа u nosiocа Bogа, čuje poziv: „Ponesi krst svoj.“

Od te noći njegov život postаje živo svedočаnstvo dа slobodа, smisаo i ljubаv nisu u moći, slаvi ili zdrаvlju – nego u Bogu koji nikаdа ne nestаje, sve dok čovek drži mаkаr jedаn dаh.Kroz gаleriju likovа okovаnih tugom, bolešću, krivicom i očаjem – ocа koji je izgubio ženu i pitа se dа li je previše slomljen dа bude otаc, zаtvorenikа izа rešetаkа, bolesnikа nа sаmrtnoj postelji – Mаtej otkrivа dа je pokаjаnje jedini ključ oslobođenjа.

Njegove reči, proste i duboke kаo Jevаnđelje, vrаćаju nаdu tаmo gde je sve izgubljeno: dа se čovek može ljutiti nа Bogа i ipаk ostаti NJegov; dа nаjveći smisаo nije u velikim delimа.

Romаn Nebojše Lаzićа nije sаmo pričа o monаškom putu. To je ogledаlo u kojem se svаki čitаlаc susreće sа sobom – sа svojim pаdovimа, usponimа, sumnjаmа i čežnjom zа nevidljivim slojem životа koji je dublji. Ispunjen hrišćаnskim optimizmom i tihom snаgom, Sаvremeni bogonosci podsećа dа su uzvišeni, nebeski trenuci uvek nа dohvаtu ruke. Knjigа kojа budi, opominje i pokreće. Dаjemo sebe celogа, dа bi nаšli svoju svrhu u prolаznosti."

Analiza sistema upravljanja Mihaila Gorbačova, opis uzroka neuspeha perestrojke i glasnosti u reformi sovjetskog društva

Bolje zemlju prodati, nego običaje izgubiti i bolje da nestane selo, nego običaji, narodne su mudrosti koje govore da ko ne poštuje najvrednije u tradiciji, srlja u budućnost. Bez toga se ne zna ni ko ste, šta ste, odakle ste, kuda ste naumili, gde ste zabasali... Mnogi običaji koji su se izobičajili, zaturili, zaboravili, obnavljaju se i prilagođavaju savremenom životu - između krajnosti da su običaji tiranin (Ciceron) i da više koriste dobri običaji, nego zakoni (Tacit).

„Čujte Srbi! Čuvajte se sebe” jes politički i moralni testament švajcarskog forenzičara, kriminologa i iskrenog prijatelja srpskog naroda, dr Rudolfa Arčibalda Rajsa. Napisana 1928. godine na francuskom jeziku, ova knjiga predstavlja dobronamernu, ali izuzetno oštru i hirurški preciznu analizu srpskog društva između dva svetska rata.

Rajs je u Srbiju došao tokom Prvog svetskog rata kako bi istraživao zločine okupatora, ali je ostao opčinjen hrabrošću i duhom običnog naroda, pa je odlučio da u Srbiji ostane do kraja života. Knjigu je napisao pred kraj života sa željom da narodu koji je zavoleo ostavi upozorenje na opasnosti koje mu prete iznutra.

Knjiga se sastoji iz nekoliko ključnih celina u kojima Rajs balansira između dubokog divljenja i nepoštedne kritike:

Vrline srpskog naroda: Rajs sa velikim poštovanjem govori o srpskom seljaku i vojniku. Ističe njihovu neizmernu hrabrost, rodoljublje, gostoprimstvo, bistrinu, milosrđe i prirodni osećaj za pravdu koji ih je krasio u najtežim istorijskim trenucima.

Mane i slabosti: Ovaj deo čini okosnicu knjige i predstavlja autorovu glavnu brigu. Rajs ukazuje na površnost, sklonost improvizaciji, nerad, potcenjivanje sopstvenih stručnjaka, kao i na zavist i princip „da komšiji crkne krava”.

Kritika političke elite i korupcije: Posebno žestok udarac upućen je tadašnjoj političkoj klasi, strankama i birokratiji. Rajs detaljno opisuje korupciju, nepotizam, partijsko zapošljavanje, gramzivost i političarenje u kome se opšti interes žrtvuje radi lične koristi.

Omladina i budućnost: Autor izražava zabrinutost za omladinu koja odrasta u društvu bez jasnih moralnih uzora, gde se više ceni brz uspeh i poltronstvo nego rad, obrazovanje i poštenje.

Rajs u knjizi poručuje da najveća opasnost po opstanak i napredak Srbije ne dolazi spolja, već iznutra — iz sopstvenih grešaka, loših navika i nesposobnosti da se prepoznaju i uklone društvene pošasti. Njegov poziv „Čuvajte se sebe” jeste apel narodu da se vrati svojim izvornim vrlinama, poštenju i solidarnosti kako ne bi proćerdao slobodu izvojevanu velikim žrtvama.

Zbog svoje bezvremenske aktuelnosti, ovo delo se i danas smatra jednim od najvažnijih spisa o mentalitetu i društvenim izazovima na ovim prostorima..

Nemačka, 1945: zemlja u ruševinama. Gradovi su sravnjeni sa zemljom, a više od polovine stanovništva nalazi se tamo gde ne pripada ili gde ne želi da bude. Kako jedno funkcionalno društvo uopšte može nići iz takvog haosa? Vučje doba je nijansirana panorama nacije koja prolazi kroz kolosalnu promenu. Godine od 1945. do 1955. bile su sirova i divlja decenija postavljena između dve ere koje su odredile budućnost Nemačke – i nije bila ni približno onakva kakvom je mnogi od nas danas zamišljaju.

Vučje doba je prva istorija nemačkog mentaliteta u godinama neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Koristeći najvažnija svetska politička dešavanja kao pozadinu, Harald Jener slika sveprožimajući portret društva koje je korumpirano, demoralisano i oslobođeno: sve u isti mah.

"Celokupan pregled moderne korejske istorije sa detaljnim osvrtom na srž razdora jednog naroda, nasilno stvarajući Severnu i Južnu Koreju.

Patriote, izdajnici i imperije: Priča o borbi Koreje za slobodu je prikaz moderne korejske istorije, napisan iz ugla onih koji su se borili za oslobođenje Koreje od dominacije stranih sila. Knjiga prati borbu Koreje za slobodu, počevši od otpora japanskom kolonijalizmu 1905. godine, do aktuelnih napora Severne Koreje da odvrati pretnje invazije od strane Sjedinjenih Američkih Država ili bilo koje druge zemlje. "

"Od pozne antike, preko srednjovekovne Evrope, nastanka moderne diplomatije, pa sve do Hladnog rata i savremenog doba, uloga Svete Stolice prevazilazila je okvir verske institucije, postajući sastavni deo svetske politike. Knjiga Borisa Vukićevića Sveta Stolica i Evropa u drugoj polovini XX vijeka prati istorijski razvoj vatikanske diplomatije, principe njenog delovanja i mesto koje je zauzimala u različitim epohama. U središtu istraživanja nalazi se druga polovina XX veka, period dubokih ideoloških podela koje su oblikovale savremenu Evropu. Autor analizira uticaj Drugog vatikanskog koncila, odnose sa komunističkim državama, kao i veze Svete Stolice sa zapadnim zemljama i međunarodnim organizacijama. Posebno mesto zauzimaju turbulentni odnosi sa Jugoslavijom.

Kroz analizu delovanja papa Jovana XXIII, Pavla VI, Jovana Pavla II, Benedikta XVI i Franje, ali i ključnih vatikanskih diplomata, knjiga razmatra stvarne domete uticaja Svete Stolice na procese demokratizacije, evropskog ujedinjenja i prevazilaženja hladnoratovskih podela. Zasnovana na bogatoj literaturi i istorijskim izvorima, ova studija predstavlja značajan doprinos proučavanju međunarodnih odnosa, istorije diplomatije i političke uloge religije u savremenom svetu. Knjiga je objavljena u Italiji.

O autoru:
Boris Vukićević je redovni profesor Međunarodnih odnosa i diplomatije na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. Autor je dvije monografije i većeg broja naučnih članaka iz oblasti savremenih međunarodnih odnosa, istorije diplomatije, geopolitike i komparativne politike. Obavljao je više funkcija na Univerzitetu Crne Gore, gdje je između ostalog bio prorektor (2018–2020) i dekan Fakulteta političkih nauka (od 2024). Bio je član Uređivačkog odbora i autor više od sedamdeset odrednica Leksikona diplomatije Crne Gore u izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Član je Odbora za sociologiju i politikologiju CANU.
"

Nova knjiga Branka Milanovića predstavlja analizu sloma globalnog neoliberalizma i rađanja multipolarnog sveta. Autor istražuje uspon Azije, pojavu nove globalne plutokratije i posledično opadanje zapadne srednje klase. Prvo, knjiga razotkriva kako ekonomska konvergencija dovodi do geopolitičkih tenzija. Drugo, objašnjava aktuelne populističke i autoritarne pokrete kao reakciju na moć elita. Nezaobilazno štivo za razumevanje tektonskih promena današnjice.

Trenutnu „civilizaciju“ Zapada očekuje suštinski preokret, bez kojeg je pre ili kasnije osuđena na propast. Ona je realizovala najkompletniju perverziju svakog racionalnog poretka stvari. Nema više daha, slobode, ni svetlosti u carstvu materije, zlata, mašina i broja. Zapad je izgubio smisao za zapovedanje i poslušnost. Izgubio je smisao za akciju i kontemplaciju. Izgubio je smisao za hijerarhiju, duhovnu moć, za ljude-bogove. 

AZBUČNIK VEČNOG GRADA je knjiga koja istražuje duboke korene i kontradikcije Rima, grada koji spaja antičku slavu i modernu dinamiku. Rim je predstavljen kao mesto gde se susreću različite epohe i kulture, što ga čini jedinstvenim u svetu. Kroz priče o značajnim ličnostima, spomenicima i istorijskim događajima, knjiga otkriva složenu mrežu veza između srpskog naroda i Večnog grada. Ovo štivo nije samo istorijski vodič nego je i intimno svedočanstvo o životu i kulturi koje na novi način predstavlja doprinos Srba oblikovanju rimske istorije. Namera autora je da čitaocima pruži novu perspektivu o Rimu, istovremeno obogaćujući i srpsku i međunarodnu publiku.

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića. Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja: - Kako je nastalo drugosrbijanstvo? - Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije? - Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije? - Da li je Milovan Đilas sekularni svetac? - Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu? Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Ova knjiga plod je vanrednog napora da se prikupe, prouče, analiziraju i opišu događaji, činjenice i podaci koji su po svojoj prirodi vešto, duboko i trajno sakriveni. Dragocen je svaki doprinos rasvetljavanju mesta i uloge brojnih tajnih društava u nastanku i oblikovanju današnjeg sveta i društvenih odnosa koji u njemu vladaju. Ovaj pokušaj to svakako jeste.
Očito je da Miloš Janković zna mnogo više nego što nam je to ovog puta rekao. Stiče se utisak da je i sam upao u magiju reči „tajna” i „tajnovitost”, jer je mnoge njemu znane tajne prećutao, a nama ostavio da o njima samo nagađamo. Ako ništa drugo, tim postupkom nateraće čitaoce da krenu njegovim putem i čitaju i proučavaju literaturu tražeći tajne mnogih organizacija iz senke, bilo da su te tajne zamaskirane ili sakrivene u dubinama znanja samo odabranih i elitnih pripadnika tih istih društava.

Prof. dr Ljubomir Stajić

Sažeta istorija Starog Egipta
Jasno – informativno – jezgrovito

Istaknuti egiptolog Kembel Prajs poziva čitaoca da napusti popularne mitove i holivudske predstave o drevnom Egiptu — od mumija u zavojima do senzacionalnih priča o prokletstvima faraona.


Ova studija razbija uvrežene stereotipe i donosi uvid u stvarni svet jedne od najznačajnijih civilizacija u istoriji. Kroz pažljivo istraživanje, autor otkriva kako su stanovnici Starog Egipta razumevali vreme, bogove, smrt i poredak sveta u kojem su živeli.

Uklanjajući slojeve zapadnih interpretacija i kasnijih predrasuda, Kembel Prajs gradi sliku Egipta kao složenog društva u kojem su religija, politika i svakodnevni život bili duboko isprepleteni.


Ovo je dokumentarna proza koja oživljava stvarne ljude iza monumentalne civilizacije — njihove navike, verovanja i rad koji je oblikovao jednu od najtrajnijih imperija antičkog sveta.

Sveden, jasan i bez ulepšavanja, ovaj prikaz otkriva Egipat koji je istovremeno i surov i fascinantan, daleko složeniji od svega što nudi popularna fikcija.

Istorija pamti vladare, ratove i velike pobede.
Ali šta je sa ženama koje su stajale iza tih događaja?

Od najstarijih pisanih tragova do sredine XIV veka, kroz srpsku istoriju prošlo je sedamnaest izuzetnih žena čija su imena ostala zabeležena, ali su njihove priče često ostale u senci moćnih muževa, očeva i braće.
Imena poput Kosare, Jakvinte, Desislave ili Ane Dandolo poznata su tek malom broju ljudi, iako su njihove sudbine neraskidivo utkane u tok naše prošlosti.

U ovoj knjizi autorka Katarina Mitrović vraća glas ženama koje su vekovima bile zanemarene. Kroz pažljivo istraživanje i istorijske izvore otkriva njihove živote, izazove i uloge koje su imale u vremenu velikih političkih i društvenih promena.

Ko je bila prva krunisana srpska kraljica? Zašto je Ana Anđeo ostala upamćena kao oklevetana lepotica? Koja žena je bila nadomak carske krune, a danas je gotovo zaboravljena? I kakvu vrednost za razumevanje naše prošlosti imaju pisma koja je ostavila iza sebe?


Ovo je knjiga o ženama koje nisu bile samo nemi svedoci istorije, već njeni aktivni učesnici. Njihove priče, ispunjene hrabrošću, ljubavlju, političkim intrigama i ličnim tragedijama, otkrivaju jedno drugačije lice srednjovekovne Srbije i podstiču nas da se zapitamo koliko zaista poznajemo žene koje su oblikovale našu prošlost.

Da li ste se ikada zapitali koji je najduži veštački kanal na svetu? Veliki kineski kanal, čija je izgradnja započela još u sedmom veku, najduži je veštački rečni kanal u istoriji čovečanstva, i žila kucavica drevne Kine. Knjiga koja je pred nama na jedan živopisan način, kroz spoj istorijskih činjenica, podrobne analize i bogatih ličnih zapažanja jednog od najpoznatijih stručnjaka za zaštitu kineske kulturne baštine, Šan Đisijanga, vodi čitaoca na proputovanje dugo gotovo dve hiljade godina. U ovoj zaista veličanstvenoj knjizi čitalac će saznati kako i od čega je sazdan čuveni Zabranjeni grad, gde se pravila njegova zlatna i plava opeka, odakle je stizalo takozovano „božansko drvo“, kako je Veliki kanal uticao na razvoj različitih oblika tradicionalne kineske opere, i na koji način je ovaj veštački kanal i u najteža vremena uspepvao da opskrbi jednu tako nepreglednu carevinu.

Ever wonder how ancient messengers shaped today’s AI-driven diplomacy? Or why a 15th-century printing press still echoes in modern disinformation wars? To understand the forces that define how technology drives power today, we first need to understand yesterday’s breakthroughs.

The book explores 5,000 years of interaction between diplomacy and technology. From the invention of writing to algorithms in contemporary foreign ministries, this research traces how technological advances have shaped diplomatic practice and influenced global affairs.

In this book, Jovan Kurbalija shows why today’s tech disruptions are less ‘unprecedented’ than we often think. On 400 pages, supported by extensive footnotes and detailed tables and illustrated with figures and maps, the book is perfect reading for:

• diplomats navigating digital fragmentation;
• tech pioneer building governance frameworks;
• historians rethinking societal evolution;
• anyone exhausted by shallow ‘tech will save/destroy us’ takes.

Istorija sveta se obično piše krvlju i čelikom, ali istoričar Skot Rejnolds Nelson u knjizi Okeani žita otkriva da je prava poluga moći oduvek bila skrivena u ambarima. Prateći trag pšenice od nepreglednih ukrajinskih stepa do američkih prerija, autor nas vodi kroz fascinantnu mrežu rečnih tokova, luka i morskih puteva koji su odredili sudbinu čovečanstva. Ova duhovita i mudra knjiga osvetljava kako su zaverenici, šefovi država, radnici i preduzetnici borbu za nasušni hleb pretvorili u ratove, revolucije i osvajanja. Od antičkih trgovačkih puteva, preko Američkog građanskog rata, pa sve do našeg savremenog, nepravedno podeljenog sveta, Nelson pokazuje da su pšenična polja bila podjednako važna kao i bojišta.

Upoznaćete u novom svetlu ličnosti Abrahama Linkolna i Vladimira Lenjina te saznati kako je prodor jeftinog američkog žita u 19. veku uzdrmao rusku dominaciju u Odesi, izazvao uspon Nemačke i Italije, ali i zapečatio sudbinu Habzburškog i Osmanskog carstva. U jeku rivalstva velikih sila, kontrola nad hranom pokazala se kao najmoćnije strateško oružje, direktno utičući na izbijanje Prvog svetskog rata i Ruske revolucije. Okeani žita nisu samo istorijska studija, već nezaobilazan vodič za razumevanje ekonomskih struja koje i danas, u vremenu globalne krize, kroje mapu sveta.

Postojala je jedna zemlja satkana od vozova koji kasne, letovanja bez pasoša, mirisa talasa, dubokih snegova i pesama koje svi znaju napamet. Zemlja pionira, crvenih marama, fabričkih sirena, velikih stadiona i malih televizora oko kojih je cela porodica nalazila vremena da se okupi. Vreme kada je 22 miliona ljudi verovalo u bolje sutra i stizalo do njega.

„ČASNA PIONIRSKA – tragovi jednog vremena“ nije samo leksikon bivše Jugoslavije. To je atlas uspomena jednog prostora i jedne epohe.
Kroz ljude, pojmove, predmete, događaje i fenomene koji su obeležili generacije, ova knjiga oživljava svet koji nikada nije nestao iz naših nostalgičnih sećanja.

Od nezaboravne muzike i filmova koje i danas citiramo, preko sportskih heroja, radnih akcija i kultnih brendova, do političkih parola i svakodnevnih rituala – pred čitaocem se otvara mozaik života koji je istovremeno bio običan i neponovljiv.
Za one koji se sećaju.

Neke uspomene nemaju granice, zastavu ni himnu – imaju samo ljude koji ih pamte.

Kada Tereza iz Avile piše, svaka stranica nosi neizbrisiv otisak njene snažne i živahne ličnosti. Za Špance nema pisca čija ličnost sebe prevodi u jezik neposrednije i intenzivnije od Tereze, zato što gotovo uopšte ne obraća pažnju na književne konvencije, kao i zato što ni u čemu od onoga što je napisala nije mogla da sakrije svoju snažnu individualnost. Put savršenstva stalno nas podseća da njegov autor žena koja je, kada bi jednom donela odluku, ostajala pri toj odluci bez obzira na posledice: njen jezik i njeno pismo jasno o tome svedoče.

Poput Ugledanja na Hrista Tome Kempijskog, Oblak nespoznavanja potekao je iz doba kada je zapadnohrišćanski misticizam bio u punom procvatu. Ličnost autora, najverovatnije Engleza iz poznog 14. veka, istražuje puteve traganja za Bogom kroz oblak nespoznavanja koji leži između Boga i čoveka.