MEDIJI

U zborniku su sabrani neki od najvažnijih tekstova inostranih autora koji su uticali na konstituisanje studija igara u poslednjih dvadeset godina, kao i novi tekstovi domaćih teoretičara medija, sociologa, teoretičara književnosti, filologa i antropologa.

Studije igara su interdisciplinarno akademsko polje koje obuhvata proučavanje igara i igrača, kao i njihove društvene i kulturne kontekste. Studije video-igara su poddisciplina studija igara, koja se – bilo da se koriste termini video-igre, igre za kućne ili ručne konzole, igre za mobline telefone, kompjuterske igre, arkadne igre, digitalne igre ili, u manjoj meri, elektronske i interaktivne igre – fokusira na igre koje su, pre svega, zasnovane na računarskoj tehnologiji.

Osim što su namenjene igranju, video-igre nam gotovo uvek i nešto govore, one su kanal komunikacije za prenošenje poruka i značenja. One nas nas zabavljaju ali, istovremeno, i oblikuju našu svest o svetu u kojem živimo, utvrđuju sisteme vrednosti i ideja ili su njihov deo, interpeliraju pojedinca kao subjekta i preko avatara mu dodeljuju ulogu, ne samo u video-igri, jer ga posredno uče šta uopšte znači biti muškarac ili žena, crnac, Kinez ili belac, vitez, detektiv, kriminalac, vojnik i tako dalje. Ljudi se povezuju i socijalizuju preko igara, a virtuelni svet nije lažan svet, već svet prepun potencijalnosti, što i jeste smisao reči virtual, koja potiče od latinske reči virtualis, označavajući mogućnost ili kapacitet za ostvarenje.

"Zbornik Studije video-igara i obrazovni koncepti Manojla Maravića kolekcija je značajnih radova iz raznorodnih oblasti proučavanja video-igara. Kao izdanje namenjeno pre svega humanističkim i društvenjačkim istraživačima i predavačima, ova zbirka izuzetan je doprinos srpskoj videoigračkoj nauci. Knjiga predstavlja nastavak spisateljskog, uređivačkog i obrazovnog rada Manojla Maravića, jednog od najznačajnijih videoigračkih naučnika i edukatora u regionu, u čije se zasluge između ostalog ubrajaju: osnivanje studijskog programa dizajna video-igara na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu; pokretanje naučnog skupa posvećenog studijama video igara (SVI Conference); i autorstvo prvog istorijskog pregleda razvoja video-igara na srpskom jeziku, ,,Totalne istorije video-igara” (2022, Clio)."

doc. dr Miloš Jocić

Dr Tamara Vučenović je kao autorka tokom dve decenije emitovanja „Digitalnih ikona” na talasima Radio Beograda 2 superpovezala i ugostila sagovornike svih pomenutih generacija, i čini to i dalje. […] Sagovornici u studiju Radio Beograda 2 debatuju o temama digitalnih otisaka, sajber-bezbednosti, građanskom i onlajn novinarstvu, onlajn ekstremizmu, kriptovalutama, darknetu, virtuelnoj književnosti, digitalizaciji filmskog arhiva ili muzejske građe, digitalnim bibliotekama, regulativama onlajn rada od kuće…

dr Vesna Perić, odgovorni urednik Dramskog programa Radio Beograda

Dr Tamara Vučenović nas u svojoj knjizi, kroz odabrane intervjue podeljene u tematska poglavlja, vodi kroz razvoj digitalnog društva u prethodnih dvadeset godina. Posebno je značajno što su sagovornici nosioci tog razvoja, a zastupljene teme na različite načine oslikavaju stanje u Republici Srbiji u tom trenutku. Čitaocu je omogućeno da sagleda razvoj našeg digitalnog društva birajući pristup temama po sopstvenom nahođenju.

Jasna Rajić Ristić, nastavnica u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”, Beograd

Medijski sistem Srbije je knjiga nastala pre svega kao udžbenik za studente novinarstva, komunikologije i medija na našim fakultetima, gde se ova tematika u okviru različitih akademskih disciplina izučava. Ona, međutim, može da posluži kao skup osnovnih informacija i ostalima koji su zainteresovani za nastanak i razvoj institucionalizovanih oblika javnog komuniciranja u Srbiji, od prve polovine XIX veka do danas. Iz sasvim praktičnih razloga najveći deo knjige bavi se savremenim pojavama u medijskom sistemu, počev od konstituisanja medijske politike i ustavno-pravnog okvira za delovanje medija i novinara,  aktivnosti profesionalnih komunikatora, novinarskih i medijskih udruženja, do problema koji nastaju u uslovima tranzicionih promena. Ovo izdanje inovirano je objašnjenjima i analizom dinamičnog perioda u kome su nastale dve medijske strategije, novi medijski zakoni i detektovani očekivani i neočekivani izazovi prilagođavanja evropskom regulatornom okviru za medije, kao pravcu kome Srbija deklarativno teži.

Na osnovu deceniju i po dugog iskustva u medijima, Saša Ozmo u ovoj knjizi objedinjuje sve ono što pravi sportski novinar treba da zna. U neformalnom tonu i sa mnogo primera iz sopstvene karijere, Ozmo na pitak način piše o umetnosti pravljenja intervjua, važnosti naslova, društvenim mrežama, odnosima sa sagovornicima i mnogim drugim aspektima novinarstva, uz praktične savete i anegdote iz profesionalnog života. Knjiga će biti zanimljiva i korisna sportskim novinarima i onima koji žele to da postanu, zatim studentima novinarstva, a biće zabavna i onima koje jednostavno zanimaju sport i ugao gledanja sportskog novinara.

Namenjena svima onima  koji žele da se sa video-igrama upoznaju na stručni način, da razumeju pojavu izvan novinarskog senzacionalizma, nipodaštavanja, medijske pomame i moralne panike.

"Pitanje uticaja ekrana na lјudski mozak u srcu je
današnje zabrinutosti za budućnost sveta.

Na stranicama ove knjige Francuska akademija nauka
prvi put sa različitih aspekata izveštava o uticaju
ekrana na mozak deteta i daje preporuke o opreznosti
u pogledu preterane izloženosti mladih ekranima
svih vrsta, kao i dokaze o dobrim stranama njihove
upotrebe. Istaknuti su rezultati naučnih, medicinskih
i kliničkih istraživanja ili pak zaklјučci brižlјivog
promišlјanja o pitanjima na koja istraživanja još
nemaju jasan odgovor.

Date smernice pomoći će roditelјima, nastavnicima,
zdravstvenim radnicima i drugima koji vode brigu
o deci i omladini, kao i samim mladima kako bi, u
susretu sa svetom ekrana, naučili da ih koriste bez
pratećih problema i razvoja loših navika.

Ne uvodite prerano neinteraktivne ekrane; nastojte da
nikakve ekrane ne stavlјate u dečije sobe; upražnjavajte
aktivnosti takve da deca u vrtićkom uzrastu budu
dovolјno odvojena od ekrana; učite decu da ih isklјučuju,
učite ih SAMOKONTROLI i podržavajte njihovu
upotrebu u kreativne svrhe; nisu sve igrice tako zle...

NEOPHODNO JE NAPRAVITI RAZLIKU
IZMEĐU PRETERANE UPOTREBE, KOJA
PREDSTAVLjA OSIROMAŠENјE ŽIVOTA
I ONE KOJA ZNAČI OBOGAĆENјE ŽIVOTA.
"

Medijske industrije predstavljaju pojavu koja se dugo rađala i razvijala i dosegla takve razmere da je postala jedan od najvažnijih faktora savremenog društva, koji utiče na skoro sva društvena kretanja. Njihov se uticaj očituje kako na kulturnom, tako i na informacionom, ali i na ekonomskom polju. Možemo slobodno reći da se medijske industrije nalaze danas u središtu kulturnih, društvenih i ekonomskih kretanja. One ne samo da prenose već i aktivno učestvuju u stvaranju nove slike sveta i novih bogatstava, one govore o našim životima ali ih istovremeno iz temelja menjaju, da bi, možda, uskoro upravljali njima.

Kapitalizam, participativno finansiranje i demokratija

Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa koja se suočava sa konkurencijom digitalnih, manje kvalitetnih izdanja, već i televizija i radio. U ovoj knjizi koja počiva na produbljenoj analizi funkcionisanja i finansiranja medija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, predlaže se novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je u stvari demokratija, to jest mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informacije, čime postaje aktivniji učesnik u političkom procesu. Mediji bi u tom slučaju morali ustanoviti takvu strukturu vlasništva da što manje zavise od akcionara, velikih oglašivača i političkih moćnika. Žilija Kaže (Julia Cagé), francuska je ekonomistkinja mlađe generacije. Glavne oblasti interesovanja su joj ekonomija razvoja, politička ekonomija i ekonomska istorija. Uporedo predaje i radi u SAD (Univerzitet Harvard) i u Francuskoj (Institut za političke studije u Parizu). Supruga je poznatog francuskog ekonomiste Toma Piketija.


Žilija Kaže (Julia Cagé) rođena 17. februara 1984. u Metzu, francuska je ekonomistkinja specijalizovana za ekonomiju, političku ekonomiju i ekonomsku istoriju. Kaže je pohađala pripremnu školu za pisma i društvene nauke u ,,Lycée Thiers" u Marseju. Od 2005. do 2010. godine studirala je na ,,École normale supérieure" u Parizu. Od 2010. do 2014. godine bila je doktorant ekonomije na Harvardu. Doktorirala je ekomomiju 2014. godine pod mentorstvom Nejtana Nuna. Godine 2013. odbranila je rad Essays in the Political Economy of Information and Taxation u ,,School for Advanced Studies in the Social Sciences", pod rukovodstvom Danijela Koena. Godine 2014. udala se za ekonomistu Tomasa Piketija.

Kao prva detaljna i sveobuhvatna analiza vizuelne estetike novih medija, ova knjiga postavlja nove medije unutar istorije vizuelne kulture, ukazujući na veze i različitosti između novih i starih medija.

Nalazeći poreklo estetike novih medija u slikarstvu, fotografiji, filmu i televiziji, Manovič razmatra pitanja digitalnog stvaranja slika, interfejsa čoveka i računara, hipermedija, računarskih igrica, komponovanja, animacije, teleprisustva i virtuelnih svetova. Pri tom, on se eklektički i vispreno poziva na teoriju filma, teoriju književnosti i društvenu teoriju.

Podjednako je značajno to što se on poziva na sopstveno radno iskustvo sa tehnologijama novih medija i računarskom naukom da bi iskazao osnovne principe koji čine razliku između novih i starih medija. U toj analizi on daje detaljna objašnjenja određenih pojava u umetnosti i popularnoj kulturi.

Jedinstvena po svojoj dubini i obuhvatu, ova knjiga nije zanimljiva samo za univerzitetske radnike, već i za umetnike i dizajnere koji žele bolje da razumeju istoriju i teoriju onoga čime se bave.


Lev Manovič:
Lev Manovič je profesor u Fakultetskom centru Univerziteta grada Njujorka, (The Graduate Center, City University of New York). Predavao je niz godina na Odeljenju za vizuelne umetnosti Univerziteta u San Dijegu (UCSD) gde je od 1996. do 2012. godine vodio nastavu iz digitalne umetnosti, nove teorije medija i digitalnih humanističkih nauka.

Njegova knjiga The Language of New Media (2001), koja uskoro izlazi u prevodu Aleksandra Luja Todorovića na srpski jezik, smatra se najiscrpnijom istorijom medija posle MakLuanove.

Rođen je u Moskvi, gde je studirao slikarstvo, arhitekturu i računarsko programiranje. Jedan od vodećih teoretičara novih medija. Od 1981. živi u Njujorku gde je magistrirao na studijama eksperimentalne psihologije. Osnivač je i direktor centra za softverske studije (Software Studies Initiative).

Zašto su mediji bitni? Zašto mladi u razmišljanju o medijima zauzimaju tako važno mesto? Kako su sve naučnici shvatali i istraživali uticaj medija, to jest, njihovo dejstvo na omladinu?

Endi Radok govori o tome zbog čega je važno izučavati omladinske medije, ali i kako tom poslu treba pristupiti, odnosno kako treba tumačiti rezultate tih istraživanja. Nastoji da odgovori i na pitanja zbog čega društvo prvenstveno brine zbog uticaja medija na mlade i da li su mladi danas tek bespomoćne žrtve medijskih korporacija i politike koju one zastupaju ili im medijska pismenost omogućava da prozru namere kreatora medijskog sadržaja i iskoriste medijsku pažnju u vlastitom interesu. Kako mladi reaguju na reklame za alkoholna pića? Da li su mediji zaista uzrok masovnih oružanih napada u školama? Da li su strahovanja zbog uticaja nasilja u medijima na mlade opravdana? Ove i druge aktuelne teme u vezi s medijima obrađuju se u knjizi, a studentima i istraživačima daju se dragoceni saveti o izboru predmeta istraživanja, pristupu naučnom radu i strukturisanju medijskih studija.

Sadržaj:
1. Zašto omladinski mediji

2. Razumevanje medijske sadržine
Društveni i kulturni pristupi medijskim uticajima

3. Razumevanje uticaja tehnologije medija
Omladina, bunt, društveni mediji i društvena istorija

4. Razumevanje globalne medijske industrije
Kina, reality televizija i upravljanje medijima

5. Razumevanje korisnika medija
Devojke, mobilni telefoni i identitet

6. Razumevanje nasilja u medijima
Oružani napadi u školama, reportaže u medijima i uokvirivanje društvene stvarnosti

7. Razumevanje oglašavanja i marketinga
Studenti i alkohol

8. Razumevanje političke komunikacije
Barak Obama, konvergencija medija i medijatizovana intima

9.Razumevanje slavnih ličnosti
Bam Mardžera i uloga sporta u medijskoj konvergenciji

10. Razumevanje kritičkog istraživanja medija
Deca vojnici, medijske kuće i medijsko obrazovanje

11. Epilog: Pisanje knjige Omladina i mediji

12. Bibliografija

13. Indeks pojmova


Endi Radok:
Profesor je na australijskom Univerzitetu Monaš, bavi se istraživanjem medija i redovno objavljuje knjige i radove u stručnim časopisima, posvećene nasilju u medijima, političkim ličnostima, reality televiziji, kampanjama za zdrav život, sportu u medijima, teoriji masovnih komunikacija i slično. Pre Omladine i medija (2013), objavio je i knjige Understanding Audiences (2001) i Investigating Audiences (2007). Radio je kao predavač na univerzitetima u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Južnoj Koreji, Kini i na Novom Zelandu. Među omiljenim temama su mu medijska publika, korisnici medija i politika popularne kulture. Trenutno radi na knjizi Exploring Media Research. Redovno objavljuje stručne analize i komentare u svetskim medijima kao što su ABC, BBC, Herald, Metro i slični.

Rašireno je mišljenje, posebno na Zapadu, da su u eri informacija kao spektakla i sami političari žrtve sveopšte medijske dominacije. Da li je zaista tako? Čini se da je upravo obrnuto, zato što su zahvaljujući spin doktorima, vlasti naučile kako da prividnu medijsku svemoćnost iskoriste za sopstvene potrebe. Marčelo Foa objašnjava kako je i zašto moguće usmeriti medije u željenom pravcu, često bez jasne svesti novinara da učestvuju u takvim operacijama. Knjiga osvetljava pozadinu mnogih istorijskih događaja od atentata na predsednika Kenedija do rata u Siriji, otkriva tehnike i trikove kojima se služe medijski eksperti i ujedno nudi istorijski prikaz razvoja fenomena spina od Bernajsa do naših dana. Za čitaoce u Srbiji biće posebno interesantni primeri medijske manipulacije, kreirani u velikim američkim PR agencijama, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

"Nije bilo lako prodrti u svet spin doktora. Idite u bilo koju knjižaru i zatražite neko delo posvećeno ovoj temi. Ponudiće vam obimnu literaturu o izbornim strategijama, ali o institucionalizovanom spinu ne postoji praktično ništa. Nemojte imati iluzija da ćete pronaći spin doktora koji želi da poveri svoje tajne: niko od njih neće javno priznati da je manipulator."

Marčelo Foa


Sadržaj

Predgovor prevodioca
Sadržaj
Uvod

1. Istorijski koreni spina; Sto godina ubeđivanja, ne uvek u skladu sa etičkim normama

1.1. Od Bernajsovih manipulacija do Borstinovih slutnji
1.2. Vijetnam i Votergejt, strahovlada medija; Reganov revanš
1.3. Uticaj Holivuda i Pentagona

2. Tri principa uticanja na medije

2.1. Kontrola protoka informacija
2.2. Svako saopštenje kao deo unapred pripremljene strategije
2.3. Valorizovanje predsednikovog imidža
2.4. Spin kao defanzivno sredstvo

3. Službeni spin doktori i oni… privatni

3.1. Koliko se osoba bavi komunikacijom: zvanična struktura tog sektora u Americi
3.2. Kada je komunikacija u privatnim rukama: PR agencije u službi vlada
3.3. Rendonov slučaj: informacija je moć
3.4. Ostale privatne agencije za odnose sa javnošću
3.5. Ekspert – da, ali koliko je nezavisan?
3.6. Poslednja granica: „isfabrikovani“ televizijski prilozi

4.Spin doktori u Velikoj Britaniji

4.1. Kembelova revolucija
4.2. Uspesi u prvim godinama
4.3. Otrežnjenje javnosti

5. Da li je unosno biti „mag informisanja“?

6. Rat u Iraku: sjaj i beda spin doktora

6.1. Obrazloženja
6.2. Propaganda
6.3. Posleratni period:preterano spinovanje je kontraproduktivno
6.4. Iluzija uspeha
6.5. Kada spin ne funkcioniše: slučaj Kalipari

7. „Inficirana“ Evropa

7.1. Švajcarska je u pripravnosti, ali ne uspeva da odoli
7.2. Italijanska anomalija. Nemačka zahvaćena „virusom“
7.3. Francuske „licence“
7.4. Aznarov peh. Klevetanje u Švedskoj
7.5. Spin izvan Zapada

Zaključak
Deset godina kasnije: preplavljeni spinom, sa ponekom nadom
Bibliografija


AUTOR

Marčelo Foa:
Rođen je 1963. u Milanu. Novinarsku karijeru počinje 1989. u milanskom dnevniku Đornale, a već četiri godine kasnije postaje šef spoljno-političke redakcije tog lista. Od 2005. pojavljuje se u ulozi specijalnog izveštača i počinje saradnju sa mnogim inostranim medijima. Živi i radi u Švajcarskoj, u Luganu, gde predaje međunarodno novinarstvo i vodi izdavačku kuću Korijere del Tićino. Suosnivač je Opservatorije evropskog novinarstva.

"....Štampani medij, ponajpre knjiga, ostaje nezamenljiva mogućnost kreativnog izražavanja, kakvo, usled tehnoloških prepreka, većini nije dostupno u okviru novih medija. Sa ovim je u najneposrednijoj vezi i doživljajni aspekt poruka odnosno nezamenljiva uloga knjige u obrazovanju. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je čitanje knjiga u pozitivnoj vezi sa porastom stepena obrazovanja i da je opšta obaveštenost onih koji čitaju bolja od obaveštenosti onih koji je ne čitaju. To se u prvom redu objašnjava kognitivnim prednostima knjige, njenom obuhvatnošću, detaljnošću i višestranošću. Nadalje, uprkos bitno izmenjenoj medijskoj slici današnjice, knjige su još uvek najveći i najpouzdaniji čuvar i prenosnik duhovne baštine čovečanstva. Na te, rekli bismo, pomalo zapostavljene činjenice, podseća nas dr Marija Vukić u svojoj brižljivo i sistematično priređenoj studiji koja nam sabrano, na jednom mestu, predstavlja istorijski razvoj pisma i štampe, u prvom redu knjige, koja je bila i ostala stožer naše tradicionalne kulture sećanja.…"

Propadanje srpskog novinarstva neuporedivo je pogubniji proces od medijskog opadanja u zemljama razvijene demokratije. U Americi se, uglavnom, ne dovodi u pitanje opstanak stubova američkog žurnalizma NJujork tajmsa, Vašington posta, Volstrit džornala, niti je ugroženost hamburškog Špigla ili britanskog Ekonomista pitanje opstanka. Kad se „Vašington post kompanija“ suočila s velikim problemima NJuzvika, vlasnici nisu videli izlaz u banalnom prenosu vlasništva na drugog kupca, nego su tražili i našli Sidnija Harmena, „vašingtonskog filantropa, inovatora u obrazovanju i pionira u haj-faj stereo biznisu“, kome je magazin ustupljen za jedan dolar pod uslovom da tu „robu“ tretira kao „nacionalno blago“. Našoj vladi koja je prodavala naše medije nikad ne bi pala na pamet takva „antikapitalistička glupost“. Kad se nađemo na zgarištu naših medija moći ćemo da se isplačemo jedini drugima na ramenu. Izvršioci ovih dela samokritikovaće se iz vila na Dedinju.